Naslovna strana dnevnog lista Danas (petak, 01.07.2016):
Đilas viđen ponovo za gradonačelnika ili ministra?
Dok se od Dragana Đilasa, koji je u četvrtak otišao iz Demokratske stranke, čeka zvanično objašnjene tog njegovog poteza, spekulacije o razlozima za povlačenje iz stranke se kreću od toga da bi mogao da postane novi gradonačelnik Beograda ili ministar u novoj Vladi Srbije. Đilas se inače nalazi na spisku odbornika Skupštine grada kao predstavnik DS, što otvara mogućnost za spekulacije o tome da bi bivši predsednik DS mogao ponovo da bude gradonačelnik Beograda.
Ne mogu da verujem... pod uslovom da sam prethodno s Marsa pao na Zemlju, kao što nisam. To što je danas Svetski dan NLO - to je neka druga priča. Nećemo se danas baviti vanzemaljcima, neka se njima bave Amerikanci prekosutra.
Deder, da se na trenutak podsetimo nekih stvari koje nam priređuju ovozemaljci:
Tekst je napisan povodom intervjua sa Draganom Đilasom, tada novoizabranim gradonačelnikom Beograda, objavljenom u nedeljniku Vreme (#920, 21.08.2008) pod naslovom "Neću da se svađam, hoću da napravim nešto dobro". Branitelji lika&dela prepodobnog Đitlera su tada - a i danas bi zdušno, garant, mada ne zbog njega već više potonjih sebe radi - besno botovski ujedali svakoga ko se usudio da kaže ili napiše bilo šta kritički na račun Dragana Đ. Harkonena. Taj je tada imao šta da kaže... al' stvarno.
Među silnim fantazijama i opštim mestima, začinjenim pričama o grandioznim projektima po prestonici, ističu se i četiri imena koja je herr burgermajster naveo: 1) njemu nije bio bitan Radovan Karadžić (mesec dana pre toga otperjan u Sheveningen) već plate od 100 ili 1000 evra; 2) trebala mu je Biljana Srbljanović u gradskoj vlasti, da se bavi kulturom (ali nije on trebao njoj) i napravi mu jedan beogradski EXIT; 3) trebala mu je oštrina i kritika Aleksandra Vučića u upravnim odborima javnih preduzeća i tenderskim komisijama; 4) niko se više ne seća ko je taj Slobodan Milošević (...) pa ni Dragan Đilas, onaj isti student koji se '91. pred TV kamerama svađao sa požarevačkom Mortačinom (a koga se sedamnaest i po godina kasnije naprasno "ne seća").
Btw. On (DĐ) i Onaj (AV) se baš srdačno izrukohvataše prilikom izbora gradonačenika, jer red je red.
Reče tako, pa nastavi sa grandioznim projektima uvođenja komunalnih policiota, javnog prevoza u privatnim šakama i naplate preko ĐilasPlus kartica, sanacije nepodobnih stanovnika nepodobnih kartonskih naselja na obali Save suprotnoj od ove koju danas Mali od Vučića takođe "sanira" (ali noću, da mu ne rikne mehanizacija zbog vrućine). Grandiozna mostogradnja sebi za života bila je jedno vreme glavna preokupacija ovog neopevanog menadžera. Mlatišuma je, takođe, dabrovski profesionalno počistio ekonomski neopravdane drvorede, što su nešto kasnije zdušno kopirali i njegovi unapređeni naslednici sekući sve što stignu širom Srbije - hrastove, nekropole, kuće... ljude.
Kao tadašnji (još uvek) predsednik Demokratske stranke, Dragan Đilas je sazvao sednicu Glavnog odbora koja je održana 16. juna 2013. godine u selu Veliki Izvor kod Zaječara. Najbitnija stvar sa te sednice GODS nisu bile političke odluke - kojih nije ni bilo, već katastrofalno uvlakački i snishodljiv stav DS prema Aleksandru Vučiću (tada prvom potpredsedniku Vlade), kome su se nutkali za vlast i nudili podršku izboru za premijera samo da izbaci SPS i sa DS formira novu ekipu koja bi guvernirala Srbijom. Naročito su u javnosti "odjeknule" stolice na kojima su sedeli žuti delegati: njihova nežne guzičice, navikle na lojze i kunstdruk, nisu mogla da podnesu ništa drugo do stolica dovučenih u Goljam Izvor čak iz Beogradske arene. Jbg, ima da se zna ko je BG vlast, dok je vlast.
Tri meseca kasnije, 24. septembra 2013. godine, prestonička vlast Dragana Đilasa je puštena niz vodu. Red je i bio da idejni tvorac Beograda na vodi dobije hidrotretman kakav je zaslužio. Apropo BGH2O i "našeg Dragana", zanimljive su transfiguracije koje je on povremeno imao na tu temu. Njegov stav je, moglo bi se slobodno reći, prošao kroz sva agregatna stanja povodom te fiks-ideje:
Ove vesti, naravno, treba podeliti na one pre i one posle 24.09.2013. godine. Valjda je jasno zbog čega.
Pored gradske vlasti, ni republička nije bila strana Đitleru, pa se u vreme izbornog ludila 2012. godine po novinama pisalo sve i svašta; uglavnom su to bile izjave i izjave "analitičara" i visokopozicioniranih mozgova iz najužeg rukovodstva DS.
Danas (05.11.2012) - Đelić: Tadić državnik, Đilas premijer
Da se ne zaboravi: Dragan Đilas je bio Ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana u (drugoj) vladi Vojislava Koštunice. Godinu dana, koliko je trajala ta i takva Vlada.
Kada je PP Vučić u Dačićevo PM ime raspisao prevremene republičke izbore, D. Đitler je imao komentar "Sapunici je došao kraj" (Blic, 28.01.2014). Ko je kome posle tih izbora sapunicom četiri meseca prao uši i usta, ostalo je nepoznato. Tek, Dragan se ponovo obznanio javnosti postizbornom izjavom "Možda i nisam sposoban da vodim DS" (Kurir, 19.03.2014). Relativna medijska tišina je trajala sve dok 31. maja nije održana izborna skupština klana Harkonen, kada je za Barona umesto Dragana Glosu Rabana bio izabran Bojan Fejd-Rauta. U Blicu je tada osvanula još jedna u nizu gluposti koje godinama unazad karakterišu te "novine": "U neizvesnoj utakmici za lidera stranke, sa veoma malom razlikom od 184 glasa, Bojan Pajtić, dosadašnji zamenik predsednika, pobedio je u utakmici za lidera Demokratske stranke. Dosadašnji lider Dragan Đilas izgubio je sa manje od sto glasova." A onda je nastupila, jelte, apsolutna (da prostite) tišina, povremeno zašmercovana abrovima o poslovno-kumovskim šemama Dragana i Aleksandra.
Sve do juče.
Ako i dođe do onoga što objavljuje Danas - pa neka ga, halal! Red je da se antiideolog i tehnokrata Đitler ponovo udruži sa svojom sivom eminencijom Vesićem, jer nikako ne ide da ovaj drugi sam gazduje i ruši bez onog prvog.
Jokmore.
***
I tako, prvog dana druge polovine 2016. godine, Demokratska stranka se oslobodila još jednog od svojih upropastitelja i to na isti način na koji je Srbija postala samostalna država posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore od državnog SCG provizorijuma. Možda se, tako, jednoga dana i DS vrati u Srbiju sa turističkog proputovanja kroz galaksiju, kada iz nje odu svi slepi putnici? Kada predsednika Srbije ne prestane da zanima stranka kad on prestane da bude predsednik; kada gradonačenika Beograda ne prestane da zanima stranka kad on prestane da bude gradonačelnik; kada vojvođanskog premijera ne prestane da zanima stranka kad on prestane da bude predsednik pokrajinske vlade. Kada lokalnim kurtonima stranka bude bitnija od lokalne fotelje - što je naravno nemoguće, pa nam je zato svima tako kako nam je. Nije Đilas uradio (niti će) ništa što već nisu njegovi nekadašnji ortaci, puleni i supozitorije. Kako prestonički tako i palanački, jer Srbija je bre to.
Imam skoro-pa-tarabićevski osećaj da će nam se dogoditi odgovor i na to pitanje, kakav god on bio.
No comments:
Post a Comment