Wanted

- Leleeee Šefe, što sad lepo rade ove poternice... Ful kolor a ne na geštetner il fotokopirano ko nekad. Stvarno se vidi da napredujemo, baš dizajn budućnosti u koju verujem svom snagom, jel tako Šefe? A jel' mogu da ih sve poapsim & utamničim, mislim, ove sa poternica?

- Možeš, Nebojšo iz Beogradanavodi, možeš. Oćeš sad il odma? Reci kad, pa da te odvežem.

Ne treba se zanositi kako je ovo samo "izložba" u duhu nadrealne kradikalske antikulture, pokušaj marketinškog osvajanja prostora u koji nikada nisu mogli da prismrde. Ovo je najveći zid sa poternicama koji je kradikalska vlast do sada upriličila, i ništa drugo. Naravno, podrazumeva se po prvi put u istoriji. To nisu karikature, vickasti statusi ili tvitovi, već živi ljudi koje su dobošari kulturidiotizma upravo javnoproglasili državnim neprijateljima, to upakovali u papir od oslojanjenog bureka koji su proglasili kvaziurbanom ikonom neopašićevštine. Od nekadašnje galerije Sebastian u Knezu, do bejzbol palica i noževa po mračnim haustorima i noćnom prevozu, put nije toliko dalek kao što se misli. Do terazijskih bandera još kraći.

Živi bili pa (kamo sreće nikad) videli.

"Jaeote što dobra ova kurtula, uđeš džabe unutra, snime te za teve, gle - eno moja slika na zidu ispod koje neka budala laže da sam falfisikovo doktorat, ja ispričam novinarima kolko je taj budala što to napiso a oni kažu će me puste na pink vesti ceo minut od dva minuta, onda svi tapšemo s ruke kad Šef priča pa posle se ubijemo s šampanjac - bre al rezni majkemuga - i sve izedemo ketering, a ja najviše volim onu limunadu što služe uz ribu, lele što to ume da legne na burag posle plodovi s mora npr. dagnjeći ražnjići."
Za kradikale, sve pokačeno po zidovima galerije Progres uopšte ne predstavlja podsmevanje niti sramotu, daleko bilo satiru. Ne, oni su ovim oduševljeni. Vidi im se na nacerenim licima i koliko.