Mala matura

Tačno je osam godina otkako me onaj matori baksuz RainDog ubedio da se manem igračke tadašnje ekipe agrodžiberalnih bećara koji su glumatali lokalnu vlast - tzv. Negotinskog foruma, tog mesta okupljanja buljuka čaršijskih abronoša i premalo ozbiljnih ljudi da bi bili ozbiljno pročitani i još ozbiljnije shvaćeni. "Mani se bre tih budala, uzmi piši svoj blog", reče on.
I uzeh.

Posle su bitange iz Udruženja malograđana "DSPS" ukinule taj forum jer je, čak i takav, bio previše fin za njihov nedostatak ukusa i mozga... ali, to je neka druga i definitivno nebitna priča.

U prvom blogpostu, tog 30. jula 2008. godine, predstavljeni su autori bloga. Takođe, napravljena je i paralela između tada aktuelna dva gutača suzavca i pendreka - Čedomira Jovanovića i Aleksandra Vučića; ovaj drugi tada beše radikal, ali samo do oktobarskog Sajma knjiga, kada se na jedvite jade prišljamčio stranci koju danas vodi. Onaj prvi je tada glumio opoziciju, ali je za mesec dana preduhitrio drugog, glasajući u septembru iste godine za Tadićevu idiotariju od Zakona o informisanju. Zbogzašto? Zbogzato "da ne bi pobedili radikali" - a zbog čega bi drugog bilo ko od njih nešto radio? Npr. da osnuje SNS da ne bi pobedili radikali, ili ljubi SPS u dupe da ne bi pobedili radikali, ili svim sredstvima podupre Koštuničin vampirski Ustav da ne bi pobedili radikali (koji su takođe podržali isto da ne bi pobed'li stwani plačen'ci), ili skrati drugi predsednički mandat i kandiduje se za neustavni treći da ne bi pobedili (bivši) radikali... i tako to.

Kako god bilo, a bilo je svega i svačega (pa i pretnji, krađe tekstova i pokušaja obaranja ovog bloga), postoji jedna osnovna nit koja se provlači kroz svaki od preko hiljadu tekstova ovde objavljenih (autorskih ili prevedenih), bilo da se oni tiču palanačke hronike, lokalne ili visoke politike, artterorizma, kulture, nauke ili su samo zavitlavanje na račun ološa koji nam svima ometa normalno življenje:

• Uvek govori istinu, koliko god bila neprijatne i tebi i drugima - istina nema boju zato što je svih boja, i nije nečija već pripada svima. Kada pogrešiš, priznaj to, ispravi i teraj dalje.

Ne može jasnije od toga.

Dobro je što sam tada poslušao RainDoga.

Danas bih ponovo uradio to isto, baš kao i prvog dana blogoškolske godine 2008.