Diktatorska demokratija je kada imate slobodu govora koju vlast ne želi da sluša.
Kada govorimo o slobodi medija, većina nas je poprilično ubeđena da na Zapadu postoje zakoni koji štite novinare i građanima omogućavaju slobodan pristup informacijama. Međutim, radi se o daleko kompleksnijoj oblasti nego što to većina ljudi uviđa, gde su sloboda i bezbednost novinara pod znakom pitanja. Zapravo, samo u toku ove godine, stotine pretnji i napada bilo je usmereno na pripadnike novinarske zajednice.
Kada govorimo o slobodi medija, većina nas je poprilično ubeđena da na Zapadu postoje zakoni koji štite novinare i građanima omogućavaju slobodan pristup informacijama. Međutim, radi se o daleko kompleksnijoj oblasti nego što to većina ljudi uviđa, gde su sloboda i bezbednost novinara pod znakom pitanja. Zapravo, samo u toku ove godine, stotine pretnji i napada bilo je usmereno na pripadnike novinarske zajednice.
Taj talas cenzure i pritisaka motivisao je italijanske istraživačke grupe "Osservatorio Balcani e Caucaso" (Posmatrači za Balkan i Kavkaz) i "Index on censorship" (Indeksiranje cenzure) da se udruže u cilju kreiranja interaktivne mape putem koje bi pratili sve nasrtaje na prava novinara širom Evrope.
Ta mapa medijskih sloboda pokazuje kršenja prava novinara po lokacijama, i čitaocu omogućava da pretraživanje vrši po raznim kategorijama, kao što su npr. ograničavanje slobode medija, verifikovani izveštaji ili problemi po rodnom osnovu. Svaka boja tačkica na mapi predstavlja jednu prijavu koju je lično podneo neki novinar, bloger ili medijski poslenik. Klikom na opciju "izveštaji" dobijate kompletan izveštaj, uključujući i izvore i imena onih koji su ga verifikovali. Na primer, nasumičnim klikom na događaj od 12. juna možemo saznati da su dvoje fotografa policajci pretukli ispred zgrade Ministarstva finansija u Atini. Ovaj događaj je verifikovan, odnosi se na jednog muškarca i jednu ženu, fotografe koji su pokrivali protest zaposlenih sa niskim primanjima.
Mapa sadrži obilje stenografskih opisa prijava, uključujući i pretnje od strane državnih organa upućivane publikacijama koje se bave praćenjem i nadgledanjem kršenja prava. Štaviše, pokriveni su i sudski postupci koji se vode zbog kršenja novinarskih prava i sloboda. Kada je finski foto-reporter Markus Pentikainen bio priveden i pritvoren zbog praćenja jednog protesta, on je rešio da uzvrati. Uz podršku svojih kolega, podneo je Evropskom sudu za ljudska prava tužbu protiv države Finske; međutim, taj sud je tužbu odbio uz obrazloženje da nije bilo kršenja slobode govora. Za ovu godinu je zakazan novi pretres po Pentikainenovoj žalbi na tu presudu.
U Danskoj su dvojica novinara uhapšeni i osuđeni zato što su obelodanili imena dvanaestorice uzgajivača svinja, odgovornih za širenje jedne smrtonosne bakterije. Svojim pisanjem su se ogrešili o danski Zakon o zaštiti ličnih podataka, ali njihov advokat tvrdi "da postoji javni interes za otvoreno ukazivanje na povećanu opasnost po zdravlje građana". Iako su novinari uspeli da obore presude na kaznu zatvora od šest meseci, oni su ipak bili primorani da plate novčane kazne. Ova odluka je bila smatrana za korak unazad u slobodi štampe, naročito jer se radi o ugrožavanju javnog zdravlja.
Ni preko bare, u SAD, stvari ne stoje mnogo bolje. Kada je Džejms Rizen, dobitnik Pulicerove nagrade za novinarstvo za knjigu "Država rata" (naslov "State of war" se takođe može prevesti na Srpski i kao "Ratno stanje"), razotkrio poverljive informacije o sprezi SAD i Irana, njegova sloboda je postala ugrožena. Njegov izvor podataka, Džefri Sterling, izveden je pred sud zbog špijunaže a Rizen je pozvan da svedoči protiv njega. On je to odbio i, iako pod ozbiljnom pretnjom zatvorskom kaznom, ostao pri čvrstom stavu da će pre otići u zatvor nego da prekrši novinarsku etiku.
Slučaj Džoša Volfa iz Kalifornije takođe je na svetlost dana izneo do kog nivoa novinari mogu propatiti ukoliko štite svoje izvore informacija. Dok je izveštavao o jednom anti-G8 protestu, načinio je snimak jednog policajca koji guši nekog demonstranta, kao i drugog koji preti pištoljem za omamljivanje. Kada je policija zatražila da im preda taj video materijal, on je odbio. Policija je u sklopu istrage protiv demonstranata navela da je došlo do oštećenja imovine (razbijeno zadnje svetlo na policijskom autu), te da im je zbog toga snimak bio potreban. Volf je odbio takvo obrazloženje, zbog čega je proveo 225 dana u zatvoru zbog nepoštovanja državnih organa, što predstavlja najduže vreme koje je neki američki novinar proveo u zatvoru. Kasnije se ispostavilo da Volf nije imao nikakav snimak oštećenog policijskog vozila.
Udruženje profesionalnih novinara je dokumentovalo više takvih slučajeva, i zalaže se za zaštitu novinarske etike na saveznom nivou. Oni tvrde da "samo u 2006. godini novinarima je bilo uručeno preko 7200 sudskih prijava od strane državnih i lokalnih vlasti širom SAD, kao i oko 800 na federalnom nivou. Neke od medijskih organizacija su te godine dobile više od 25 prijava." Iako ovo Udruženje podržava predlog Zakona o zaštiti novinara u Kongresu, ipak napominje da taj zakon ne pruža neke od neophodnih vidova zaštite, pa čak na mala vrata uvodi mogućnost veće kontrole novinara. To je tako jer se Zakon o zaštiti novinara bavi samo njihovom zaštitom od otkrivanja svojih izvora informacija na nacionalnom nivou, što zapravo znači da su novinari izuzeti iz zaštite (osim ukoliko pojam "novinar" nije definisan po zastarelim medijskim standardima). To Udruženje smatra da bi bolje bilo definisati šta sve čini 'novinarstvo' a ne novinara: "Pojam novinara bio je definisan davno pre nego što je nekome u vladi palo na pamet da ih licencira, što može da vodi ka jednoj formi cenzure koja već postoji u nekim zemljama."
Kada posmatramo ovaj širok opseg raznih načina nasrtaja na novinare na Zapadu, postaje jasno da je neophodna bolja zakonska regulativa na tom polju. Sloboda govora ne predstavlja slobodu da se kaže šta god želite, bez ikakve odgovornosti; to je sloboda izražavanja ubeđenja i ideja bez neopravdanog ograničavanja od strane vlasti. Čini nam se, i to prilično jasno, sa ove tačke gledišta, da je to pravo ozbiljno ugroženo.
izvor: Care2 petition site, 21.06.2014.
Lizabeth Paulat: Why is the West attacking fredom of the press?
i još: The Guardian blog, 04.06.2014.
Roy Greenslade: Journalists face threats to press freedom accross Europe
Roy Greenslade: Journalists face threats to press freedom accross Europe
***
Interesantno: kada smo već kod Evrope, izgleda da u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini etc. teku medijski med i mleko. Možda je to "istočniji istok" od Turske (koja je Zapad za Iran i Siriju, naravno)?
Nego, da pogledamo šta pomenuta interaktivna mapa ima da kaže na temu Srbije.
Kategorije izveštaja (9) su sledeće: sve, ograničavanje slobode medija, cenzura, pretnje ili nasilje, vrsta medijskog radnika, pol, da li je potrebna podrška, verifikovani i neverifikovani izveštaji. Mapa obuhvata period februar-jun 2014. godine. Kompletan spisak prijava nalazi se na "download reports" (Excell tabela u .csv formatu).
Nego, da pogledamo šta pomenuta interaktivna mapa ima da kaže na temu Srbije.
Kategorije izveštaja (9) su sledeće: sve, ograničavanje slobode medija, cenzura, pretnje ili nasilje, vrsta medijskog radnika, pol, da li je potrebna podrška, verifikovani i neverifikovani izveštaji. Mapa obuhvata period februar-jun 2014. godine. Kompletan spisak prijava nalazi se na "download reports" (Excell tabela u .csv formatu).
Shodno izveštaju, Srbiji je zapalo devet prijava za kršenje slobode medija tokom 4 meseca tekuće godine, koliko postoji ova interaktivna mapa. Ništa novo što već nismo i sami znali, ili nismo hteli da znamo.
I tako, ispade da smo postali Zapad - ni krivi ni dužni.
Uopšte...
No comments:
Post a Comment