Zlatouste blagovesti

I tako, Gospodar Vučić je konačno prelomio pametno i nakanio se: vanrednih besmislenih republičkih izbora će biti ove godine, i to na dan održavanja onih lokalnih u Beogradu, Negotinu i Pećincima. Valjda uštede radi, ne znam šta bi drugo moglo biti u pitanju, tek - rešio je da proveri volju vascelog naroda: da li će na izbore neizaći 65 ili 66 procenata građana Republike Srbije sa biračkim pravom, tj. koliki će biti broj onih koji će bojkotovati izbore i u nedelju 16. marta ostati od kuće.
Paradoksalno, ali što neizlaznost bude brojnija, to će i najavljena naprednjačka polutka izbornog plena biti sve veća. Ostanak birača kod kuće automatski povećava broj poslaničkih i odborničkih mandata koji će pripasti SNS (kao posledica disciplinovanog biračkog tela te stranke, koje ima svoju gornju granicu, i kojoj se opasno približava, posle čega sledi neminovan pad). Zbog toga će se njihova antikampanja prvenstveno oslanjati na metode ubeđivanja njihovih nebirača da neglasaju za "opoziciju" ili da neizađu na izbore - zato što će SNS svejedno pobediti.

A ako nekim čudom i glasaju za "druge", opet im se isto hvata, jer će ih ionako izdati i grebati se za koaliciju sa narednjacima. Dakle, izborni slogan biće im nešto u stilu "okruglo pa na ćoše". Uostalom, kao i sva politika koju praktikuju.

Šeik Bin-Vučić je lepo sačekao da ga prvo jednoglasno izaberu za novostarog predsednika partije pa da potom natenane krene u kampanje: unutarstranačku & vanstranačku, lokalnu & parlamentarnu, pozicionu & opozicionu, reformsku & antikorupcijsku, ozbiljnu a neozbiljnu.

Zaista, kako da sve ovo neko sa strane sagleda na ozbiljan način, kada pročita novine u kojima piše da je "jednoglasno izabran" pa potom vidi fotografije na kojima i ne izgleda baš tako? Nebitno koji je turnus glasanja sniman, uvek se glasalo za Njega - barem smo toliko naučili posle silnih godina skakavaca.

Ima li nekakve razlike između jednoglasnosti u načinu na koji je izabran predsednik Radničke partije Koreje ili Srpske napredne stranke (i većine ostalih domaćih Partija sa posebnim potrebama)? Pa ima: ovi naši jednoglasno i bez brojanja izglasaju jedinog kandidata za predsednika svoje ekipe; u Severnoj Koreji jedini kandidat jednoglasno jedini glasa za samog sebe, sa brojanjem, skraćenja postupka i uštede radi, plus da neki tamošnji drugovi ne dođu u iskušenje da se samoistrče pred streljački stroj usled dejstva imperijalističke propagande po živoj sili. Tamo je nezamislivo da delegat sedi prekrštenih ruku dok svi oko njega jednoglasno dižu ekstremitete i ortopedska pomagala u vis ne bi li predupredili eventualni previd brojača glasova "za" (da ne bude posle kao sa ovima iz elektrodistribucije, zbog kojih lete direktorske glave i guzice).

Kada smo već kod tih srbokorejanskih similariteta, ni onaj frontalni nije za bacanje. Sumanuti Počasni Tadić najavljuje da će u izborni boj povesti samozvani "Demokratski front", dok na suprotnom kraju Ball of confusion drug Kim Jong-Un predvodi svoj "Demokratski front za ponovno ujedinjenje otadžbine". Korejsku ekipu sačinjavaju: Radnička partija Koreje, Korejska socijaldemokratska partija i Čondistička Čongu partija. Šta god da ovo poslednje znači... Front ovdašnji, po prepodobnom Borisu, neće činiti sledeće Vučićeve dvorske lude: Počasna demokratsko-lojalistička stranka (PDLS), Liga socijaldemokratskih čanaka Vojvodine bez Baranje (LSDČVB), Zajedno za Negotin i Šabac Sanje&Dula (ZNŠSD), a možda i frajla poznata u ovim krajevima kao Liberalni dogovor o preokretanju istine (LDPI). Rekoh neće, drugovi pešadinci, ne trzajte se na sopstvenu senku bez razloga.

I da nema sličnosti u nazivu, podjednaka umišljenost o sopstvenoj unikatnosti frontführera žestoko žulja centar za razlikovanje boja u mozgu.
OK - i žutu mrlju.

Dok je Dragoljub Mićunović neverovao da će biti vanrednih izbora (i po svom starom običaju omašio, ne metu već čitavo strelište), Dragan Đilas iskopao nekakvu potvrdu da su izbori dokaz lošeg rada Vlade (valjda po istoj logici kako su izbori u Beogradu dokaz njegovog lošeg gradonačenikovanja), a Dušan Petrović doživeo snebajavlenije (u vidu zlatoustih blagovesti o vanrednim izborima), prva linija aktivne odbrane SNS izvučena je iz soški i postrojena pred poslenicima javne reči u cilju obznane izbornog fermana, a takođe i radi demonstriranja čvrstine živog zida naprednjaka koji neće popustiti pred ucenama koalicionih partnera, fiksacijama nestranačkih stručnjaka koje su sami dovukli, podmetačinama i aferama koje im spremaju neautocenzurisani mediji (ako tako nešto uopšte u Srbiji još postoji), te hordama tajkuna, izdajnika i srbomrzitelja okupljenih oko desetkovane neopozicije koja bi da se - gle bezobrazluka! - još i cenka oko sopstvene glave, tj. tarife za prelazak cenzusa i glumatanje dvorskih satelita & supozitorija.
Prilikom demonstracione praktične prezentacije tvrdoće i neprobojnosti najnaprednijih materijala od kojih se ta stranka sastoji, njeni prvaci su zauzeli ustaljenu pozu koja im garantuje očuvanje integriteta bez obzira na jačinu udara projektila kojima će biti gađani. Time su pokazali koliku količinu bola su spremni da podnesu, i koji deo svojih sve pozamašnijih tela su spremni da žrtvuju zarad boljitka i napretka radnika, seljaka & poštene inteligencije.

Još nešto: u ovom sportu igranje rukom nije zabranjeno, ali igranje glavom nije preporučljivo.

bananamen

Da se sprema neka ujdurma sa ciljem da obore Gospodara, bilo je paranoično jasno još pre nekoliko nedelja. Prvo se krenulo sa medijskim grudvanjem južnim voćem i raznim agrumima, sa samo jednim jedinim zajedničkim imeniteljem koji povezuje sve likove sa gornje slike.

bananaman

Naravno - banana, vrlo opasno sredstvo komuniciranja u Srbiji, od koga drugog spasa nema do aktivne odbrane tj. napada po koalicionoj živoj sili - em slanini.

Veruje se da je u pitanju plod sa onog istog drveta sa koga je svojevremeno Vojislav Šešelj ubrao nekog od njegovih predaka (bananinih, ne Šešeljevih - sram da vas bude ove primisli), u slast ga progutao a koru bacio (za baksuza) pravo pod noge tamo nekom Barbaliću koji je baš tada silazio niz mračne stepenice. Ovo je samo još jedna potvrda teze da bi bananu trebalo Ustavom obavezno uvrstiti na grb Republike Srbije umesto ona četiri ocila. Red bi bio, konačno.

Na tu voćku čudnovatu, zube polomi Premijer unutrašnjih poslova Srbije (PUPS). I ne samo na nju, već i na reform-tortu sa ruskom čokoladom.

Da će tako biti, bilo je jasno odmah, još prilikom prve podmetačine koju je neko nazvao "Predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o radu" u umjetničkoj izvjedbi apsolutno za to nenadležnog ministra Radulovića. Da dodamo i - nadasve nestranačkog stručnjaka, naročito za stečajne reforme. Taj Zakon, zapravo Predlog, nije ni bio planiran za usvajanje u Skupštini pre održavanja vanrednih izbora, već je njegov cilj bio da istera na čistac sindikalne lidere koji previše mirišu na crveno, da ih potom posvađa sa članstvom pričama o debelim platama (ministarske i savetničke ne spominjati pritom), takođe i nezaposlene sa zaposlenima, kako bi potom Spasitelj imao od koga i čega da spašava zaglupljenu masu koja je zinula, ne od oduševljenja već u neverici za kolike nas to budale On i Njegovi sve vreme smatraju. Vruć krompir (može i banana, tradicije radi) zapao je "nestranačkom" pametnjakoviću, dovedenom u Vladu sa samo jednim ciljem - da u pravom trenutku bude ritualno spasiteljski žrtvovan.

Kada je svađa sindikalaca i Radulovića dostigla privid vrhunca - u prevodu, približio se krajnji rok za raspisivanje vanrednih republičkih izbora, kako bi oni bili održani istog dana kada i Beogradski (Vučić i dalje nije siguran u premoć nad Đilasom, pribojava se veće izlaznosti i posledično pojačanog priliva glasova u korist DS) - Gospodar Vučić donosi odluku da krene u kontraofanzivu. Izgovara epohalno NE kvazireformskom Radulovićevom zakonu, ovaj se brani da nije on predlagač već Krkobabić, potom sledi medijska baražna paljba posle koje svi redom proglašavaju SPS i PUPS kočničarima "reformskih sistemskih izmena" i da pod svojim plaštom drže sindikalne pijavice koje su uništile privredu zemlje. Plaćeni i naručeni novinski članci služe za dolivanje ulja na vatru i cepanje javnog mnenja po jasnoj liniji na one koji su ZA ili PROIV potpuno nejasno i smutljivo podmetnutih novinskih priča o suštini zakona i oponirajućih stavova. Nijednog trenutka nije bila povedena iole ozbiljnija rasprava oko pojedinačnih predloga ili kritika, a retki pojedinci koji su na čudnovate načine uspevali da Raduloviću postave itekako konkretna pitanja očekujući jasne odgovore, bivaju etiketirani kao plaćeni naručeni provokatori. 

Celu situaciju su strogo kontrolisali kreatori izborne kampanje koja je započeta još na jesen prethodne godine. Zapravo, radi se o njenom drugom poluvremenu, jer je prvo poluvreme okončano farsičnom rekonstrukcijom Vlade, i to u zaustavnom vremenu. To prvo poluvreme započeto je u decembru 2012. godine pričom o rotaciji po osi Dačić-Vučić. Od izbora u 2013. se definitivno odustalo 1. februara te godine, kada je procenjeno da se DS može i dalje cepati potpirivanjem sukoba Tadića i Đilasa, pa se pristupilo nadgornjavanju oko kvazirekonstrukcije koja se završila ne izbacivanjem URS iz vlasti, već privremenim sklanjanjem Dinkića na rezervnu poziciju u Emiratima - do sledećeg komponovanja vladajuće garniture. Čovek za vezu sa šeicima, čuveni rušitelj vlada, ovoga puta mirno čeka martovski rasplet zbrinut, kako klimatski tako i finansijski. Otuda ovih dana njegov blaženi osmeh i gromoglasno ćutanje (p.s. kao pomoćno sredstvo laganog nezaborava Dinkićevaca, izmišljena je tzv. Građanska inicijativa sa jedinim ciljem da trenutno skrene pažnju sa URS-a, koji će u pravom trenutku ponovo uskočiti na scenu). Do daljeg, Dinkićevu ulogu je preuzeo Tadić sa svojim sve sumanutijim izjavama i političkim potezima koje povlači.

- Do ovde si mi bre došao sa tom tvojom fabrikom lepka za prste...

- Ujbt...

Isfabrikovana priča oko Zakona o radu, smišljena u Centralnom izbornom štabu SNS, okončana je (prividno, baš kako i treba) "iznenadnom" ostavkom ministra Radulovića i izjavom prvog potpredsednika Vlade da će taj zakon ipak biti usvojen - ali posle izbora. Da li su sindikalci zaista bili pod kontrolom SPS, ili podjednako moguće SNS, postalo je manje važno pred činjenicom da su zajedno sa Radulovićem svi bili iskorišćeni kao sredstvo za opravdanje raspisivanja (i raspirivanja) vanrednih parlamentarnih izbora. Pretposlednji čin ove burleske predstavlja Radulovićevo objašnjenje u medijima, tj. tekst Ostavke koju je podneo Premijeru, u kome kaže da glavni krivac za kočenje reformi nije Dačić, već neko čudo koje se odaziva na "kabinet PPV". Ime osobe A nije decidirano izgovoreno; nikad se ne zna, koliko sutra, posle izbora, čućemo da je osoba A super lik a da je osoba "kabinet" ubačeni plaćeni element reakcionarskih krugova u našim redovima, pa onda sledi prekomponovano druženje iznova. Kao reakciju na tekst ostavke, Gospodar Vučić izjavljuje sopstvenu konsterniranost tom gujom u nedrima i neočekivanje takvih izjava, uz ponavljanje fusnote da 'Zakon o radu nikada nije ni bio podnet Vladi ili Skupštini na razmatranje i usvajanje'. Naravno, biće kako ti kažeš Kićo.

Sve u svemu, vrlo loše režirana ali vrlo dobro poznata predstava, sa očajnim glumcima ubeđenim kako zaslužuju izbornog Oskara za čisti politički kič.

Na kraju ove cirkuske predstave, supružnik najpoznatije travarke na Balkanu umešaće se u svoj posao i raspisaće vanredne parlamentarne izbore koji se imaju održati 16. dana marta 2014. godine. Eto, da i on, kao jedan od atoma mrskog nam javnog sektora prepunog pijavica, malo zaradi tu svoju bednu platicu pa od nje da koju kintu sinovima i prikama za legalizaciju vikendica od po pola hektara stambenog prostora. Siroma' Čiča Toma, toliko se zlopatio po kolibama od stiropora, a oni njemu tako.

***

Teatar apsurda radi punom parom. Šta će nam ovoga puta doneti, skoro je sasvim izvesno. Jedinu prividnu nepoznanicu predstavlja redosled partija-uvlakača na dan posle izbora, iako je manevarski prostor svih stranaka osim SNS toliko sužen da će o svemu (vrlo moguće) odlučivati birački foto-finiš. Jedinu pravu nepoznanicu predstavljaće brižljivo čuvana tajna od strane svih domaćih partija koje učestvuju na izborima - koliko će ovoga puta biti izašlih na glasanje i koliko će njih, od tog broja, odlučiti da svoj glasački listić precrta. Od toga će zavisiti kako cenzus sitnijih Gospodarovih uvlakača, tako i "koalicioni potencijali" svih koji uspeju da osvoje poslaničke i odborničke mandate.

Ponoviću: velika izlaznost po prvi put ne ide na ruku SNS, i naročito veliki broj nevažećih glasačkih listića. Kako to, kada su baš oni ocrnjeni kao glavni krivci za dolazak Toma i Džerija na vlast? Istina je prosta i poražavajuća za one koji su tu konstrukciju izmislili, kako bi izbegli da se pogledaju u ogledalo i suoče sa sopstvenim kosturima u ormaru koje predugo kriju od samih sebe. Takvi su svojim potezima doveli naprednjake na poziciju sa koje ih je danas veoma teško skloniti, ili im makar ograničiti moć. Poništavanje listića je samo izraz građanske neposlušnosti - revolt prema onima koji su upropastili ideju Bolje Srbije, otpor onima koji bi i dalje da luduju i uništavaju preostale džepove opozicionog delovanja (stranačkog i građanskog, podjednako), čin aktivnog nedavanja svog glasa naprednjacima i socijalistima koji iza naočara i šminke i dalje kriju sav talog zla devedesetih. Taj glas je najjače oružje svakog Malog Čoveka koji je prešao crtu lažnog straha od manjeg ili većeg zla, i koji ni po koju cenu nema nameru da se preko nje vraća.

Svako, ko iole prati ovdašnju političku estradu, zna da ovi izbori zaista jesu apsurdni i besmisleni, da predstavljaju samo potez kojim će SNS pokušati da armira dostignuti maksimum svog rejtinga kroz zauzimanje svih ključnih poluga vlasti, pukom silom izbornog rezultata tj. brojem osvojenih mandata kao i jeftinom kupovinom celih privatizovanih opozicionih stranaka ili trenutno potrebnog broja njihovih vlasnika mandata. Tehnika vladanja tom situacijom je zaista prosta i kroz istoriju poznata. Teorijski, zaista je i dalje moguće da se svi ostali udruže protiv SNS i pokušaju da formiraju vlast bez njih. Praktično, svi znamo da je to više nego izvesno nemoguće, kada se uzmu u obzir sastojci boršča koji bi tako trebalo da nastane. Da ne spominjem ukus koji bi od toga ostao.

Ukoliko se pitate šta nas sve u narednih 46 dana čeka po pitanju izbornih slogana i sentenci, ne sumnjajte u to da će sve biti isto kao pre. O krađi ideja već je bilo pisano na ovom blogu, pre tačno godinu dana. Ukoliko pretpostavljate da će se krađa i plagiranje nastaviti, i to na najmanje očekivanim mestima, pogledajte dobro poslednju sliku na kojoj se nalaze prve parole koje će biti lansirane (ili su to već sada) po medijima.

Kako su naprednjaci 2011. sa stiropora rafalno ispaljivali parole DOS-a iz 2000. godine, tako će im sada kvazioponenti uzvraćati nekim od baš-je-cool pinkourbicidnih mantričkih budalaština. Zato što su bezidejne barabe istrošile kreativnost i popile pamet građanima Srbije, koji su im okretanjem glava dali za pravo da umisle kako su jedini, uvek u pravu, spasioci i mesije, da od njih takvih nešto zavisi.

U stvari, oni zavise od Tebe, Građanine Pokorni, i Tvog glasa tj. onoga šta ćeš s njim uraditi. Baci ga, i oni će nastaviti po starom. Sedi kod kuće, zabij glavu u pesak i laži sebe da te se ne tiče ništa od toga, oni će ti i dalje biti zahvalni na slepilu. Ne daj im svoj glas, nikome od njih sadašnjih ili budućih, nećeš promeniti ništa i nikoga osim onih koji shvataju da treba da se menjaju jer ovako dalje ne ide. Ako želiš da glasaš za neke od ponuđenih, poslušaj neke od umnih a manje medijski eksponiranih ljudi, koji kažu kako treba da sami osmislimo svoju ličnu kampanju i zahteve, postavimo ih pred one kojima bi na izborima poverili svoj glas. Pa kada i kako na ta pitanja odgovore, da sami odlučimo šta dalje s tim.

Naterajte ih da vam javno obećaju šta hoće a šta neće uraditi već 17. marta ujutru.

Jedan od puteva ka izlazu iz rupe u kojoj živimo jeste baš to. Niko ne tvrdi da je i jedini, ali ni da je nemoguć. Ne postoje nemoguće stvari osim onih koje nikada ne pokušamo.

Zar ne?