Na Dan Republike, baš kako im priliči, susretoše se Sastanak i Rastanak. Jedan zveknu viski sa ledom, iz čaše umotane u crveni šal da od leda ne nazebe, jer ga led podseti na Igmanski marš za koji je jedared čuo da se dogodio. Drugi sebi nasu čokanj manastirske rakije, one koju samo nemušti umeju da ispravno ispeku. Zbog venca, da se i to zna.
Razgovarali su i dogovarali se kako da obeleže idućeg leta jedan lični jubilej - tačno sto godina od prvog ponavljanja razreda u srednjoj kalemarskoj.
Da ne zaboravimo i neka istorijska fakta: Sastanak je svojevremeno bio "predsednik" Države, a Rastanak je danas Predsednik "države". Tako se sami potpisuju, nema tu nikakve fantazije.
Služba je po medijima objavila o čemu su Sastanak i Rastanak razgovarali. Međutim, u javnost je procurio transkript šta su tačno zaista i rekli.
Evo:
- Tome, sine, ko će mene da pazi kad ti jednog dana umreš?
- Pa Ivica, Tata.
- A posle?
- Vulin
- A posle njega?
- Mira.
- Aaaa... dobra mala, pionirka po meri. Može. Ajd zdravo i u to ime živeli! E, sad ti marš na svoj radni zadatak, a ja odoh da pišem predgovor nove knjige malog Matije. Biće kao predlog u Otisku Nedelje, će glasaju oni što zovu telefonom iz studija.
- Pa Ivica, Tata.
- A posle?
- Vulin
- A posle njega?
- Mira.
- Aaaa... dobra mala, pionirka po meri. Može. Ajd zdravo i u to ime živeli! E, sad ti marš na svoj radni zadatak, a ja odoh da pišem predgovor nove knjige malog Matije. Biće kao predlog u Otisku Nedelje, će glasaju oni što zovu telefonom iz studija.
Napomena:
Služba koja je objavila ovaj transkript, sagovornicima je nadenula konspirativna imena Tom i Tata. Ostala imena su takođe izmišljena, kako se ne bi odmah provalilo koja je Služba u pitanju.
Laku noć.
No comments:
Post a Comment