Jolly Walkers

Kraj je još jedne radne nedelje, od nekih sumanuto nazvane "Zoranovom".

Red bi bio tog čoveka ostaviti da na miru počiva, prekinuti još jedno tradicionalno godišnje razvlačenje njegovog imena, čiji je ionako jedini cilj da se neko ne doseti kako su postojali i ideja i delo (pored lika). Kako onoga, što je Đinđić uspeo da učini do marta 2003., tako i svega što su plagijatori potom uradili da bi to diskreditovali, frustrirani sopstvenom nesposobnošću da urade isto i na taj način pokažu da su različiti.

Ludom radovanje, kažu.

Nema smisla niti svrhe dalje lamentirati nad zlehudom sudbinom Čoveka i Ideje, kad već znamo da je svako kovač sopstvene sudbine. Kako važi za nas Nišče i Maljčike, još više se odnosi na samorazbaštinjene Narikače i copycat političare.

foto: e-novine

Tvrdim sledeće: 

U "dva autobusa" agroliberala i jednom punom žutih zunzara (iskreno rečeno, bio je poluprazan) koji su to jutro krenuli iz Vlašingtona (tj. Negotina) za Beograd, mogli ste na prste jedne ruke pobrojati one koji su bili na Zoranovoj sahrani na današnji dan pre deset godina; možda bi se moglo nategnuti jedno jače tuce onih koji su tada bili članovi DS. Eto, toliko od tri autobusa. Ne zanosite se da su autobusi ličili na đačku ekskurziju, bili puni mladih - jer nisu.

Namera mi nije da omalovažavam nekoliko desetina hiljada građana, od kojih je većina (nadam se) ipak došla da oda poštu jednom izneverenom Vjeruju. Međutim, to me ne može nikako sprečiti da postavljam nezgodna pitanja:

- Gde su bili i šta su radili današnji odbornici i poslanici LDP/DS iz Negotina, u podne 12. marta 2003?

- U kojoj su stranci tada bili? (mala pomoć: većina ih je bila u Jednoj)

- Šta su tada, kao takvi, sve govorili na račun Zorana (Đinđića, ali i Živkovića) i Demokratske Stranke, po kućama, kafanama, jazbinama?

Podjednako su važna i ona postistorijska pitanja:

- Ko ste vi, Šetači-Veselnici, da paradirate glavnim ulicama Beograda i obmanjujete silan narod koji je manjim delom išao u koloni iza vaših leđa a u mnogo većem broju obišao Zoranov grob mimo "vaše" parade ili najvećma ostao kod kuće, zato što ste mu se smučili - i Vi i Vaše?

- Ko ste vi, odbornici i poslanici, da se kitite demokratskim i liberalnim politikama, a da zato u svojim agrobrlozima listom glasate za izbor kadrova SPS na najviše opštinske i druge funkcije, pravite lokalne, gradske i republičke koalicije sa socijalistima i radikalima, potajno se nadate saradnji sa naprednjacima, najvulgarnije vređate zdrav razum i one koji su vaše licemerje prozreli i prezreli?

- Ko ste bre vi, sa čela kolone, jer sigurno niste ono za šta se izdajete?

Odgovor je prost, da jednostavniji ne može biti: Nevažeći ste, nevažni. To je ono što vas boli, čega se najviše plašite.

Red bi bio da građani zemlje, u kojoj caruje vladavina samoreklamokratije, preuzmu brigu za sopstvene živote u svoje ruke. Onako, pošteno i iskreno - po islandski.