Ukapiraj, ne kopiraj

12.03.2009. - You'll never walk alone (Post #95)

 25.01.2011. - Stade (Post #386)

Nema "ako" - Srbija je stala jer su Vukovi pojeli Ideju. Rastrgli je, potom deset godina mrcvarili i razvlačili naokolo uspomenu na nju. Preprodavali je mrtvu domaćim biračima i stranim lovatorima kao suvenir, kitili se delovima vizije koju nikada nisu mogli niti hteli da shvate i prihvate. Potezali gips i štake svaki put kada im je postajalo gusto u sopstvenim gaćama. I sad nam je kriv Đavo... 

Narod veli da se "Đavo krije u sitnicama". Tvrdim da se krije u sitnim i prodanim dušama, uvek spremnim da boljima od sebe zariju nož u leđa zarad sopstvenog usukanog dupeta. U šibicarima, koji su ovu šašavu zemlju pretvorili u vašar taštine i gluposti što caruju dok snaga klade valja.

Svaka Zoranova reč u gornjih 57 sekundi, istina je bolna do srži. Pogađa u najsitniji nerv svakog iole razumnog i odgovornog građanina ove zemlje. Deset (i više) godina kasnije, one biju kao malj po savesti svih nas, koliko smo silno grešni prema sebi i onima koji će tek doći - jer smo dopustili da se Oni ponovo vrate, iskeženih šiljatih zuba od uha do uha. Da nam se cere i pljuju u lice ponovo iste crvene bitange koje su uništile sve čega su se dohvatile. I da ovoga puta imaju saučesnike u žutim budalama i njihovim prefarbanim rikošetima. U tih 57 sekundi stale su sve izneverene nade jednog naroda, unapred je opisana zajednička izdaja budućnosti od strane šačice lajavih krelaca i ćutljive gomile iza njih. Za proteklih deset godina, previše je petlova poklano samo da ne bi zakukurikali prerano.
I deset godina kasnije, imamo vladu koja "hoće" u Evropu. Imamo, i to kakvu...

11.03.2013. Između dve vatre (TV B92)

"Počasni predsednik Demokratske stranke Boris Tadić, gostujući u emisiji “Između dve vatre” na B92, izjavio je da u njegovim saznanjima o ubistvu premijera Zorana Đinđića nije postojao trag koji vodi do Vojislava Koštunice. Tadić je naveo i da je Srbija zemlja sa unutrašnjim konfliktom, kao i da on ne bi prihvatio svako rešenje za Kosovo i Metohiju po cenu datuma za početak pregovora o članstvu u EU."

Svaka treća rečenica ovog vatrometa taštine, beščašća, licemerja i sumanutosti glasila je otprilike ovako: "Ali... ne, nemojte me prekidati, nemojte, nem... ne prekidajte me i dozvolite da ovo sada kažem do kraja, jer ovo što ću sada reći, to je jako bitno, da ne bude posle..." 

Za vreme Borisa Tadića nisu se vratile devedesete, nego nešto još gore: vratili su se Devedeseti, na tačno ista mesta i funkcije sa kojih su bili oterani 5. Oktobra 2000. godine. Preplaknuti barjaktari i kajmakami SPS, ali i JUL - prepakovani u DSS, SNS, ili LDP.

Iskren da budem, priznajem da ni ja nisam imao tih pretenzija. Mislim, to - da Tadić bude Đinđićev naslednik.

11.03.2013. Kurir

Ružica Đinđić: Vučić je isti kao moj Zoran.
Nije. Živ je, ženo.

12.03.2013. Blog B92

Predrag Azdejković: Da li vas je sramota?

12.03.2013. Peščanik

Corax

Dejan Ilić: Jevanđelje po Ivici - Ko je napisao tekst Ivice Dačića o Zoranu Đinđiću?

12.03.2013. Negotin

Evo šta je osvanulo danas na izlogu nekadašnjih prostorija Demokratske Stranke, u samom centru Negotina. 

NA OVOM MESTU JE NEKADA,

U VREME ZORANA ĐINĐIĆA

U NEGOTINU POSTOJALA

DEMOKRATSKA STRANKA

Ne znam da li to ima ikakve veze sa sinoćnjim autističnim monologom Borisa Tadića na B92, ali ovo tako neodoljivo liči na epitaf jedne, nekada velike, a danas terminalno lapotirane stranke. Podjednako, zaslugom onih koji su je vodili posle 12. marta 2003. godine, kao i onih koji su se toga dana histerično radovali a zatim u DS učlanjivali. A onda su se svi zajedno iz ovih prostorija preselili u prizemlje Komiteta, baš ispod SPS i pored DSS - tačno tamo, gde im je mesto.

***

28.12.2005. Negotin

Članovi negotinskog Građanskog Saveza Srbije (uz "podršku" LDP i SDU) su toga dana podelili građanima 200 promotivnih CDova kampanje "Kapiraj-Kopiraj". Na disku se nalazio snimak filma o Zoranu Đinđiću "Ako Srbija stane", razne fotografije, promotivni materijal, poziv da se prisustvuje suđenju Zoranovim ubicama (koje je tada još uvek trajalo). Štand je bio postavljen ispred ulaza u zgradu Skupštine opštine Negotin, u kojoj su u tom trenutku na vlasti bili lokalni Pokret za Negotinsku i Timočku Krajinu (nekada DSS, potonji LDP), Srpska Radikalna Stranka i G17+.
Konvertiti su već tada iz Demokratske Stranke najurili sve što je mirisalo na Zorana Đinđića, pa se potom bratski opoziciono slikali sa socijalistima - prvo pod njegovom pa onda i pod slikom Onog ispod lipe.
Svi su oni mislili da je smisao te akcije bio "kapiraš, treba kopirati Đinđića - to je in".
A nije.
Ukapiraj, shvati šta je zaista bila Zoranova ideja, daleko veća od pukog imena, praha ili pepela. I kada ukapiraš, to iskopiraj, svima reci o čemu se radi, da i oni shvate i kažu DOSTA.

p.s.
Ivica Dačić juče nije bio u Požarevcu, ali danas jeste položio venac na ground zero, mesto odstrela. Baš kao i Aleksandar Vučić i ostale poglavice & vračevi domaćih partija.
U socsamoupravnim firmama, nekada su na svakih deset godina deljene tzv. jubilarne nagrade (plakete, udarničke medalje i značke, zahvalnice udruženog rada, pokoja kinta). Ne znam da li će Tomislav Nikolić danas udeliti neku medalju dežurnim udarnicima nacionalnih radova. Nekima od njih danas jeste jubilej.

Još jedan prođe Dan.
Da li smo makar malo pametniji, videćemo - već koliko sutra.