O proseravanju ...

On Bullshit
(O proseravanju)

prevod: Tamara Radović

autor: Hari Gordon Frankfurt
izdavač: Vega Media, Novi Sad 2006

bullshit (US eng.) = reč slobodno bukvalno prevedite kao balega, ali nije to u pitanju ...

Šta reći o samom pojmu "proseravanja", koji je (kao reč) standardna američka kovanica? Ništa. Naziv sam sve govori, a pisac o tome lamentira na početku. Po kritici koju daje Dereta, možda bi nam familijarniji bio pojam "baljezganje", ali sad - šta je tu je. Bezumno prihvatamo sve i svašta pa neka i dalje bude tako.
Mada ... nije baš da nam je proseravanje baš toliko strano. Što bi pa bilo kada je sama suština proseravanja daleko starija od svog američkog savremenog imena. Kako god, "proseravanje, bez sumnje, uvek i obavezno kao sopstveni motiv ima pretencioznost".
Najbitnije je stvoriti lažni utisak o proseratoru.

Da citiram H.G.Frankfurta:

Proseravanje je neizbežno kadgod okolnosti traže od nekoga da govori, a da pri tom ne zna o čemu govori. Tako je proizvodnja proseravanja stimulisana svaki put kada obaveze ili prilike da čovek govori o nekoj temi prevazilaze njegovo znanje o činjenicama koje su relevantne za tu temu. Ovaj raskorak je učestao u javnom životu, gde su ljudi često podstaknuti – bilo sopstvenom željom bilo zahtevima drugih – da naširoko govore o stvarima u kojima su do izvesnog stepena neznalice. Tome veoma blliske situacije proizilaze iz vrlo rasprostranjenog uverenja da svaki odgovorni građanin u demokratiji mora da ima mišljenje o svemu, ili bar o svemu što se odnosi na vođenje poslova njegove zemlje…

Znate kako od proseravanja napraviti post na blogu? Natrpajte što više linkova i referenci u tekst pa neka svako ko čita donese sopstveni sud o tome što ste napisali, ili o onome o čemu pišete. Od proseravanja napraviti stav, mišljenje (ehm), i nije tako - naizgled - laka stvar. Granica između proseravanja i stava jeste pretanka i najčešće nevidljiva.
Linija proseravanje-stav-znanje završava se poznatom tezom o pameti "gore", a ono "dole" neka je što bliže zidu. Čuveno "Začepi!" se ama baš oduvek odnosilo na usta, ne na bure ili holandsku branu.

Kada neko uporno i gorljivo nastupa u javnosti i primenjuje tehnologiju proseravanja, a pri ruci nema nikakvih pomagala, niti ih želi jer misli da sve zna i bez čitanja, linkovanja, guglovanja, vađenja teza ili pukog listanja literature (u koju nikako, zaboga, ne spadaju dnevne novine) i nadasve razumevanja istog, onda nije ni čudno kada pređe iz Organske u Neorgansku hemiju. Političku, naravno, kakvu bi drugu bilo moguće spominjati u ove lude dane pred lokalne izbore u Negotinu.
U stvari, i da ima sve pomenuto, taj i takav opet ne bi znao šta s time. Tu počinje proseravanje. U ovoj kvazirealističnoj situaciji, u kojoj se zatekao prosečan Negotinac zatrpan preteškim biografijama aktera političke tuče i šutke (jašta da je to, sve je drugo samo ne korektna), svi pokvareno igraju na kartu emocija, crnobele situacije svršenog čina, pokvareni umovi dovode situaciju do usijanja a mozak običnog građanina do tačke ključanja na -9 u hladu. Ponovo svi znaju sve, i svi su na nečijem spisku (i to takođe znaju), svako se svakome proserava.
Svi gledaju, niko ništa ne vidi.
Reći ću nešto i o tome kako sam došao do knjige. Pročitao sam kritiku Teofila Pančića u Vremenu, pa rekoh sebi "hajde da nabavim tu knjigu". Ispade da nije knjiga nego sveščica (za džep), obzirom da se zapravo i radi o jednom eseju, predavanju pomenutog profesora. Bogami, ja sam je platio ukupno 500 dinara, leta 2009. godine. Ako bacite oko na sajt izdavača videćete da sada košta 378 dinara bez popusta. Plus troškovi dostave. MSWord verzija ove sveščice u A4 formatu sa fontom veličine 12 staje na 11 listova papira. Štampana verzija ima 40 stranica od korice do korice, džepni frormat sa bioskopskim fontom.
Priznajem, proseravanje je uspešno položilo svoj marketinški (i finansijski) ispit.
Btw, za kupovinu knjiga pare nikada nisu bačene - da se razumemo.

Ako znate engleski jezik, a ne bacaju vam se pare na filozofiju proseravanja, evo linkova:
Harry G. Frankfurt - On bullshit (html, engleski)
Harry G. Frankfurt - video intervju sa autorom, na temu proseravanja

Pošto proseravanja i o proseravanju nikada dosta, evo kritičkog osvrta Lady Justice na ovu sveskuknjižicuštagodbilo, ili bolje reći - mamiparu.

BIKOV IZMET

Šta je to?! (verujem da naslov deluje kao da obećava erotski esej mladog čobanina u naručju strasti svoje muze, ali nije)
Kada bih sada promovisala sebe, svesna činjenice da su nam svima danas male plate, i samim tim jedemo manje kvalitetnu hranu, stoga, ponudim adekvatnu nagradu u vidu kutijice lekova protiv dijareje, nadimanja i gasova, uz obavezan prilog anal-liz-ziranja do tačke klistiranja, tj. hronični smrtopizd sa mestimičnim ''okoštavanjem''...
Može biti.
Čemu služe forumi i blogovi?! (čitaj: Šta svi radimo ovde?)
Pa, privlačno nam je to što nam je na forumima i blogovima omogućen adekvatan prostor, mesto za naše proseravanje na najbezbolniji, gotovo besposledični način, putem interneta. (čitaj: interidentiteta)
Svi mi ''blogeri'' posećujemo blogove kako bi zadovoljili svoje snobističke potrebe za obavešćenošću gubljenjem u močvarama nagađanja, poluistine, jalovog raspravljanja, kvazi-stavova, i ponašamo se krajnje ''demokratski'' u smislu obaveze posedovanja i iznošenja ličnog mišljenja (koje u većini slučajeva i nije lično, gle' ironije) što se tiče svega što može uticati na naš život, sve dok se ne podavimo u okeanu vlastitih verbalnih brabonjaka, i to sa prosečnim znanjem ''jezika''...
Neki od nas iznose istine ili laži (obzirom na činjenično stanje), dok najviše ima ''proseravanja'', baš iz razloga jerbo takav oblik ne iziskuje činjenice, i njegova dostupnost i jeftinoća omogućuju kvantitativnost.
Mediji, vlast, kultura, umetnost, nauka, politika, privatnost... Gdegod, i kadgod želite, uvek sa vama, vaša kakofonija koja se gomila jer niko ne pušta vodu.

Obzirom da je to toliko uzelo maha, dotaklo je i penzionisanog profesora filozofije sa Prinstona (čitaj: "taj je bio faca") H. G. Frankfurta, koji je (verovatno zahvaljujući dokonosti) ispisao (zamisli molim te) celih 40 stranica studije (i to uglavnom tuđe, opet ironija) o razlici između istine, laži i proseravanja. Npr. uz pomoć Max Blekove studije ''O muntanju'' (blaži oblik proseravanja), biografskog materijala o Ludvigu Vitgenštajnu, romana ''Prljava priča'' Erika Amblera, jednog stiha Longfeloa, i tumačenja Sv. Augustina. Znam da sve ovo u samom startu obećava tipično proseravanje, ali opet... Sama knjiga se tako i zove, s tim što bih joj ja radije dala naziv ''Proseravanje o proseravanju'', a.k.a. ''Čekinjasti oldtajmer bio na žurci, navuk'o se na proseravanje i sada se skida na suvo, glasovi istine i laži spojeni na trofaznu struju ga podsećaju da činjenice ipak postoje, dok se treća rupa kandiduje za predsednika nečinjeničnog stanja''.
Pominju se raznorazne jezičke prakse, tipa muljanje, lupetanje, trućanje, naklapanje, natezanje, baljezganje, zavlačenje, mlaćenje prazne slame, sviranje muškom polnom organu i sl. I konstatuje se da se dodiruju i presecaju, ali nikako nisu isto, a najsuroviji primer svega je opet proseravanje.
H. G. Frankfurt tvrdi da je proseravanje obmanjivačko izvrtanje činjenica (pleonazam?!), blisko laganju, naročito korišćenjem pretencioznih reči i dela u opisu sopstvenih misli, osećanja ili stavova. (srpski: Namerno krivljenje Drine uz pomoć nerealnog motiva, kao i nerealne suštine uz obaveznu foliranciju)

Čovek tvrdi da proseravanje nije isto što i laganje. I u pravu je.
Kaže da, ako je laž uverljiva, njena žrtva je dva puta prevarena, jednom je porušena istina stvarnog stanja stvari, drugog puta je porušena istina o poznavanju stvarnog stanja stvari, i činjenica koju lažov skriva je da nas pokušava udaljiti od tačnog shvatanja stvarnosti, dakle on zna šta je stvarno a mi ne smemo shvatiti da nas pokušava ubediti u nešto što smatra lažnim.
A, proserator narušava istinu samo o sopstvenom poznavanju stvari, (to je indiferentno prema stvarnom stanju stvari), i on skriva da mu je istinoljubivost sopstvenih izjava gotovo nevažna, niti iznošenje, niti prikrivanje istine.
Primer: Ja imam 20 dinara u džepu, a tebi kažem da imam 40. To se odnosi samo na moje verovanje, i nije laž, samo ti pružam realnu osnovu na osnovu koje ti stvaraš sud o mom verovanju.
Laž je čin izoštrenog fokusa, a fokus proseravanja je više panoramski nego što je partikularan, i vazduh je kontaminiran nemogućnošću prepoznavanja razlike između istinitih i lažnih tvrdnji.
Ehm, onda navodi teorije Sv. Avgustina (šta je bre ovo, postmodernizam laži u religioznoj sferi?) koji razlikuje 8 vrsta laži u odnosu na karakterističnu nameru ili opravdanje. Za čak 7 vrsta tvrdi da su neophodno sredstvo dostizanja cilja (ubistvo iz nehata), dok je 8. vrsta sama po sebi cilj. (ubistvo s predumišljajem). Dalje filozofira (čitaj: proserava se) još malo, teoriju o ''O muntanju'' tog Max (Pejn) Bleka sam shvatila kao metode varanja kad igraš munte, tupljenje iz Vitgenštajnovog biografskog materijala u vezi izjave izvesne Fanije Paskal nakon operacije: ''Osećam se kao zgažen pas'', i njegovog gađenja i komentarisanja da ona ne zna kako se oseća zgažen pas (a on kao zna..), stih Longfeloa koji toliko voli da bi mu bio moto (uzmeš pojmove staro doba, umetnost i Bog, i pomešaš sa dva jaja i malo šećera, izem ti moto), uz prilog-tvrdnju da ''tada'' (pa vi guglajte kada je živeo Longfelou) nije bilo proseravanja, i to odmah nakon rečenice ''Promišljena samodisciplina čak i u odnosu na delove tela koji se ne vide''.. Ma nemoj! Pre podne si živeo u manastiru boreći se sa crvenim đavolima, popodne bio računovođa, a u slobodno vreme pravio kačkavalj i pisao blog na papiru... Ima poente, a to je da poente nema.

Ipak, citirao je rečenicu oca sedmogodišnjem sinu iz ''Prljave priče'': ''Nikad ne laži ako možeš da se izvučeš na proseravanje.'' To mi se svidelo, dobar savet. Isto kao i amerikanizam u konzervi, govor za ''Dan nezavisnosti'' sa ciljem ostavljanja utiska o sebi. (?!) No comment.
Navodno, to proseravanje je neka ''okolnost'' koja traži od nas da govorimo o onome o čemu nemamo blage veze, međutim danas se svaka individua okreće pokušaju iskrenog (ili ne) prikaza samog sebe, i to u dva vida po mom mišljenju:

1. U vidu točkića u determinističkoj mašini
2. U vidu nasumičnog zanošenja čestica u haotičnom sistemu.

Sasvim individualna stvar, ali opet dolazimo do neke činjenice da je i sama istina koju forsiramo puko proseravanje, dakle, i ovaj tekst je proseravanje, i sama knjiga je proseravanje, i svi se mi proseravamo, bilo u vidu napada ili odbrane, ili pukog razbijanja monotonije, i to je to gorepomenuto anal-liz-ziranje do tačke klistiranja, iliti hronični smrtopizd sa mestimičnim ''okoštavanjem''.

Sve je jedna besmislica, sa nedoumicom:
Šta, u stvari, ima smisla?!

Lady Justice

***

Ovaj post je mogao da se zove i "O borbama bikova". Ali nije.
Napravili su grupu na Fejsbuku pod nazivom "Facebook je postao mesto za PROSERAVANJE!!!".
Ta nemojte kasti ...
Koga interesuje, ne bi zgoreg bilo da pročita i tekst na Agrogerili "Kako vaše higijenske navike prizivaju apokalipsu i pet načina da to promenite". Neće da se baci.