Thursday, 28 January 2010

Hronika Palanačkog Uma - uvod


Umesto uvoda (da, eto, iskoristim deo prvog podnaslova iz Knjige o kojoj ću neko vreme pisati na ovim stranicama), koji bi verovatno podrazumevao neku reč o samom Piscu, životu i njegovim delima, i pikanterijom vazda omiljenom onima koji bi da im se prepričava umesto da čitaju (o razumevanju, kao posebnoj muci junačkoj, tek bi se mogla napisati po koja hiljada brojki i slova) - reći ću ipak nešto drugo, ili drugačije.
Došao je trenutak kada se ova naša Unesrećena Palanka, nekada poznata i kao Negotin, mora suočiti sama sa sobom. Da pogleda u sopstvenu dušu, ili makar preostale krpice iste ako ništa drugo, i konačno izgovori jasno i glasno odgovor na pitanje: Vredi li više ovde živeti? Krajnji rok za slanje odgovora na sopstvenu adresu jeste 7. mart ove godine. Posle toga dana mnoge stvari neće biti iste, mnogi Dosadašnji više neće ostati tu gde su nesrećom po sve aterirali i ugnezdili se poput lešinara koji se hrane udesom, ili čak Usudom ovoga Mesta. Hrane se sami sobom, i naslađuju pride, autofagi multićelijski koji sebe žderu, vare i ekskrementiraju ne bi li reciklirali svoju nesreću nanovo, iz početka.

Došao je još jedan trenutak - da se svima koji čitaju ovaj i ostale blogove, u Negotinu ali i drugim mestima, pa čak i zemljama, još jednom predstavi nešto što samo prividno poseduje formu Knjige (dok je ne uzmete u ruke i otvorite joj sopstveni Um), ali je daleko više i značajnije od (samo) još jednog sakupljača prašine, ili kakve mete zaludnih zanesenjaka koji pokušavaju da dokuče "o čemu se tu zapravo radi".
Ako bi se ipak usudili da ovo delo nazovemo knjigom, onda je fer nazvati ga pojmom koji mu najbliže pristaje: ovo je Teška Knjiga. Možda i Najteža, ikada napisana na ovim prostorima. Ne možda, već skoro sigurno. Delo koje ne može svako da razume, gde ne pomažu ponavljanja, iščitavanja. To je priča o našem životu, vekovnom i svakodnevnom, koji nikako ne želimo da promenimo jer je tako primamljiv. Da, Mi, zamjatinovski Faustusi srpske palanke, samprodati po tezgama ravnodušja širom Palanke Srbije, okupljeni oko njenih gangliona koji se razlikuju jedino po udaljenosti od Griniča ili Ekvatora, Vatikana ili Meke. Od lokalne crkve ili komiteta. Od bandere do bandere.

Filosofija Palanke (1969, izdanje 2006) autora Radomira Konstantinovića predstavlja za one koji razumeju o čemu se ovde radi otvoreni poziv na suprotstavljanje žabokrečini voljnog bezumlja, nastaloj zarad povratka u pseudouterinu sigurnost bezličja u masi. Posebno u maloj masi koja mrzi veću, ali je zajedno sa ostalim posestrimama i čini, da bi jedna takva veća išla korak dalje, i tako sve u nedogled do sopstvenog konačnog kraja i cilja - do deimofobične mržnje prema Svetu. Ni sam Crveni Ares nije bio toliko ljubomoran na Plavu Geu.
Otpor Palanačkom Stilu mora biti jedinstven i personalan, jer samo tako predstavlja smrt palanačja, bezumnog agresivnog kolektivizma stada ili čopora bezubih ljubitelja deteline nihilizma (ne)čovečnosti. Različitost je glavno i najjače oružje tog otpora. Protiv njega palanka nema leka, koliko god na početku sličila svemoćnoj.

Radi se o užasavajućem strahu gomile od pojedinca. I to onog koji mrda dupetom i misli svojom glavom. Ne ćuti, ne povinuje se. Ne boji se ni gomile bezličnih niti sebe kao truta.
Onog koji želi da živi i aktivno radi na tome, ne čeka.

***

Umesto Uvoda: Stil, najviše načelo Palanke

Palanka je naša sudbina, naš zao udes. Promene nema niti je može biti. Zaboravljen od istorije, između sela i grada, svet palanke nije ni selo ni grad. Njen duh jeste duh između plemenskog (idealno-jedinstvenog) i svetskog (idealno-otvorenog) duha. Duh palanke, izuzet od istorije, želi tu izuzetnost koliko god da je proklinje. On taj svoj udes želi da proglasi za privilegiju, da on sam zaboravi istoriju i ovekoveči se u sebi samom.
Svet apsolutne otvorenosti (strah) postoji samo u duhu palanke, koji propoveda religiju zatvorenosti (vrhovni Bog jedinstva i njegova antiteza - demonsko zlo apsolutne otvorenosti). Svet palanke postoji samo u duhu, koji je sam po sebi apsolutna palanka. Ovaj lutajući duh se ne može nigde da otelotvori jer je svuda podjednako nemoguć kao idealno zatvoren.
Zbog svoje nemogućnosti otelotvorenja, ovaj duh postaje rodonačelnik svake težnje zatvaranju u SVOJ svet, svet palanke. Svesni konzervativizam palančana se zasniva na osećanju "prvorodnosti" u odnosu na "svet" koji se od njih odrodio, ali takođe i kroz očajanje, kroz san o uključenju u "svet" negacijom palanke - palanački duh se javlja u oba ova vida i u oba trijumfuje.
Palanačanin ne vidi sebe kao subjekt, već kao objekt rođen u zatvorenom svetu, ne-pojedinac koji predstavlja zbir jednog iskustva, stava i stila - nagonski-odbrambeno negovanje palanačkog stila kao opšteg. Palančanin čuva ovaj stil jednoobraznosti kao vrhovnu volju, boji se izlaska u svet bez stila.
Služba stilu ide do obogotvorenja, važnije je držati se dobro utvrđenih ustaljenih običaja nego biti ličnost - sve što je lično, individualno - nepoželjno je.
INFANTILIZIAM je korelativan palanačkom duhu - kolektivna Volja nas štiti od svega, od nas samih, ali izaziva i iskušenja koja se zovu JA (lična odgovornost i lična preduzetnost).
Duh tradicionalizma je jedan od osnovnih izražaja palanačkog duha. Palanka, u načelu, ne voli nepoznato, odbija ga i u prostoru i u vremenu. Konzervativan duh palanke je osuđen na trajanje, pa ovu osudu želi da proglasi za svoju volju, sopstveni izbor - to je "duh koji se stalno protivi vremenu".

A sad, malo na čitanjac:

Danas - Nova čitanja "Filosofije palanke", feljton (pročitajte obavezno sve linkove sa desne strane)
Knjižara Gerila.com - Filosofija palanke (2006)
Zokster.net - Radomir Konstantinović
YU-Fitness Forum - Filosofija palanke
Project Gutenberg - Faust (html, engleski)

Na kraju početka, da citiram R. Konstantinovića:

"Nema zemlje u kojoj duh palanke nije moguć."

33 comments:

Diogen 8 said...

Drago mi je da si konačno smogao snage da se uhvatiš u koštac sa (na našu veliku žalost)realnošću(mislim na Konstatinovića)...Bežeći danas od praznine besmisla,laži i nepoverenja,čovek se suočio sa besmislom savremenog sveta a pojedinac palanke sa otuđenjem kao spasom od ušasa mase,odvratne gomile.

Prle said...

Protestujem
Nismo palanka evo dele paketice u vrticu deci .Obezbedila ih "Samaritan s Purse,Internacional reliep Operation Christmas Child"Zamisli ko ih je prosledio vrticima i nekim seoskim skolama.Cik pogodite.Pa normalno Klintonov covek u Negotinu pravi Samaricanin.

Anonymous said...

Lale
Tebi najvise verujem i za to bih Te zamolio da, ako mozes, saznas sta su sve sadrzali paketici koji su za Svetog savu podeljeni ucenicima osnovnih skola i ob javis na Tvom blogu.
Nisam bas siguran da li se to uklapa kao komentar na ovaj post, ali moja molba je izazvana komentarom "anonimnog" na blogu PNTK, POST "POVERENJE 3OOO BIRACA" od 28.o1.2o10.g. u 01,34 a koji se zavrsava "NE DIRAJ TE NAM DECU PREDSEDNICE"

Anonymous said...

Zeleo bih da Prle napise nesto i na blogu DS jer ono sto zelim da mu kazem zna da Lale nece da obijavi

Lale said...

@nešto što se odaziva na "Anoniman"
Naravno, Lale ne ob(i)javljuje palanačke vulgarizme. Gluposti da, ali ovo drugo ...
Kako tvoje tako ni Prletove, pitaj ga.
Niti bilo čije.
Osvestite se bre već jednom.

@Prle
Ne zajebavajte se ljudi, ništa baptistička crkva nije različitija od pravoslavne. Svaka na svoj palanački način tumači brigu za dušu stada, i petlja se sa politikom. A ništa ne kapira.
Kakvi Danajci.

Lale said...

Skalo, beg u otuđenje pred užasom mase nije spas, nego baš naprotiv - najpodmukliji mamac, moša, pobeda palanke. Baš tu čekaju svakoga ko bi da zatalasa. Suština palanačkog uma i leži u kolektivizmu alijenacija kao "spasu" od života i Sveta.
Od smisla pojma biti.
Podjednako kao i infantilno poimanje pa čak i praktikovanje individualizma ili različitosti, jer se radi o istoj stvari - polusvesnom begu u okrilje palanke. I o tome će ovde (tek) biti reči.

Diogen 8 said...

Ja nisam govorio o sopstvenom begu ili receptu spasa,seti se o cemu je Hamsun govorio,kao i Nice,o podsvesnom povratku prirodi,primarnom stanju osecanja(a to je majcina utroba),uzaludnosti potrage svog boljeg ja,prevazilazenje dosadasnjeg poimanja morala i ciklicnom sledu dogadjaja..Masa je uvek u krivnji,gladna skandala,padu pojedinca...No trenutno ne mogu voditi prepisku jer sam u mom "bunkeru",a rado bih vrlo...

Anonymous said...

Ako neko misli da je sakriti se u sebe rešenje ili bežanje od okoline pod parolom "ovo je primitivizam, ja sam svoj ali me niko ne razume jer nisam u: Dizeldorfu, Beogradu, Cirihu, Subotici, Minhenu... inače tamo bih, ja pokazao svima ko sam i šta sam", taj gadno greši, taj i ne sluti šta je tamo! Pokaži u toj palanci ko si, neka te taj "primitivac" razume i poštuje, neka te shvate u palanci takvog drugačijeg oni koji su po tebi "glupi, neobrazovani, nesposobni...", ako si tu prošo, odma beži u neki od nabrojanih i nenabrojanih gradova jer USPEO SI! Sve je ovo napisano i rečeno već, ne odnosi se ni na koga, neka se niko ne oseti prozvanim, ovo je samo delić iskustva nekog ko je Anoniman.

LALE odlicnu temu si odabrao upravom trenutku!

Anonymous said...

Na blogu DS objavljena je informacija da Ljubiša nikad nije bio član SPS-a, pa bih voleo da mi neko odgovori, da li se ono nikad odnosi na period kad je Ljubiša bio maloletan, to jest kada je išao u odnovnu školu.

Prle said...

U paketicima je sve OK.Nije isteko rok proizvodima,kao sto su bonbone i sapun Od ostalih stvari ima olovke,hemiske,igracke posebno za decake i devojcice,flomasteri ,sveske,nalepnice,cetkica za zube i colgejt pasta,sal i rukavice.Mogu reci da je sve iz EU nista bofl.

Lale said...

Debelo treba razgraničiti na kakav se to povratak prirodi misli - figurativan (personalan ali ne i bukvalan) ili civilizacijski (to je samo po sebi smrt civilizacije). Ako je podsvesan, onda to ništa ne znači, jer je nagonski. Sam kolektivizam palanke jeste pseudomaterica, lažna majčina utroba kolektivizma i bezličnosti, surogat spasa ili štita od - Života. Primarno (o)sećanje sreće u majčinoj utrobi jeste suština Edenskog. Primalni krik, odvajanje od nje, čisto akušerstvo, to je onaj čin kada počinjemo put bez povratka ka smrti, kada smo prinuđeni da postanemo ljudi i kao takvi proživimo na najbolji način šta god i koliko da nam je dato. Kada shvatimo Inferno koji nas čeka i sa kojim ćemo se do kraja boriti bez šanse za pobedu. Ali i dalje boriti, ne prepuštati se, jer je jedino tako ljudski.
Majka priroda se kao takva pre može iskreno sagledati kroz ono "ashes to ashes dust to dust". Zašto onda podsvesno, nesvesno ili (što je najgore) svesno težiti povratku majci (prirodi). Beg u Amazoniju ne rešava problem ništa više od prepuštanja čarima i blagodetima štampanog betona.
Sopstveni unutrašnji mir - pretpostavljam da na to misliš.
Svesno jeste voljno; pozitivno ili negativno - presuđuju posledice.

Dokazivati se u palanci nije preterano uputno. Treba biti svoj, ali ne spavati na tome. Ne treba "budalama" dokazivati da si pametan, nego druge pokrenuti da shvate kako ne treba da od sebe prave to što nisu, da se ne prepuštaju, predaju i prodaju.
Da čoveka ne čine samo animalistički porivi, nego mnogo više društvena odgovornost. Čovek je odavno prestao da bude samo društveno, svesno biće. Danas to više nije dovoljno, koliko god se savremeni društveni trendovi kretali u tom smeru.
Čovek, ljudsko društvo, svoj smisao ima samo u zajednici svesnih i odgovornih.
I emotivnih, naročito, bez toga nam nema života.

Postoji jedna, meni čudna, knjižica koja se u originalu na japanskom zove "Toshi wo Horobose" (eng. "Down withe the cities", iliti "Dole gradovi!"). Napisao ju je farmer-filozof Tadashi Nakashima, i u njoj do u sitna crevca objašnjava da su današnji gradovi smrt civilizacije i da samo njihov nestanak i povratak farmama, poljoprivrednim gazdinstvima, može spasiti ljudsku rasu.
Evo, ko ne veruje, neka pročita:
http://www.gutenberg.org/etext/578

A šta ako Nocin dokaže da je spas ljudske rase u simbiozi, suživotu ljudi i divljih svinja, prirodno - jelte, jer je činjenično njegov čuveni divlji vepar Cvetko živeo u kući i spavao na kauču u dnevnoj sobi. O čemu se tu radilo, povratku prirodi, zajedničkom životu sa ostalim živim bićima, ili pak o izolovanom primeru socijalizacije primerka vrste Sus Scrofa? Ko je koga tu, u stvari, zajebo?

Postojalo je nekada društvo koje se zvalo "Komunalizam", u kome su u zajednicama zvanim "Gulag" u apsolutnoj simbiozi živeli ljudi i pacovi, po staništima koja su ličila na sengrupe. Nema čvršćih dokaza o tome, osim nekoliko retkih ostataka u ljubavi isprepletenih skeleta čoveka i pacova, koji su nađeni nedavno na prostorima nečega što je nekada davno nazivano "Sibir" (sudeći po ostacima drevnih mapa).
- Naravno da parafraziram "1999" i Borislava Pekića, još jednog od smrtnih neprijatelja srpske i svetske palanke.

Pa šta mislite da je taj prokleti Facebook, nego samo još jedna manifestacija Panpalanke, gde prividno kontrolišete ko sve sme da gura nos u vaš privatni život, tzv. "profil"? Aha, kako da ne, pazi da nije "socijalna mreža". Pravim i iskrenim prijateljima ne trebaju ovakve proteze. Svi ti silni gadgeti i aplikacije ne mogu da zamene ni najsitniji ali iskren, od srca, poklon. Šta god to, u svojoj fizičkoj manifestaciji, bilo.

Poklon paketići jesu human i lep poklon, kako deci tako i roditeljima. Problem je u onom iza, što vreba u senci poklon paketića, žurki za mlade, besplatnih akcija, brašna i zejtina, biznis ponuda i inkubatora, povlastica, hiljadu dinara ili kesice bombona.
Tragovi im smrde nečovještvom.

Prle said...

Oni koji daju nisu krivi sto imaju, mi to darivanje narazumemo jer nikad nismo imali ,a kamoli darivali.I drzava vam je dala akcije i netrazi nista za uzvrat i ipak ste ih uzeli i niste gledali u zube.Neki ljudi u inostranstvu ,narocito oni koji nisu odrasli kao mi vide u pomaganju drugima neki smisao i net reba videti nista lose u tome.Koliko znam niko se nije predstavio kao prestavnik te i te crkve i dao vam propagadni materijal ili vas pozvao na liturgiju,misu ili klanjanje recimo.Postoji ona narodna "Poklonjenom konju se negledaju zubi"

Lale said...

U pravu si.
Međutim, sećam se kada su to isto "neki" radili pre desetak godina, tada je na sveskama i još nekim stvarima u paketu pisalo da je to poklon "tog i tog člana neke verske zajednice" ...
Potpisujem izjavu. Lično sam video te nalepnice, odštampane na engleskom.
Naravno da ni sutra uveče na flaši piva ili soka neće pisati "ovo besplatno piće ti je omogućila ta i ta stranka", akcije obezbedio "taj i taj lično" (gde se dedoše onih njegovih tisuću rajhsevra?), bombone bacao "deda mraz sa članskom kartom tog i tog udruženja građana" ...
Isus je hodao po vodi a ne po zemlji. Po zemlji je išao.
Vrlo bitna razlika.

Anonymous said...

Dokazivati glupome da si pametan isto je kao i gluvome šaputati i slepome namigivati! Nije poenta palanke odvajati se kao poseban i kao takav poseban objašnjavati neposebnima da si poseban i pri tom žaliti samog sebe kako tebe posebnog neposebni ne razumeju (napomenuto je u tekstu da su te dve grupe iako različite ustvari iste). Nema potrebe dokazivati da si poseban, AKO TEBE NEPOSEBNI ODVOJE KAO POSEBNOG TO JE USPEH, BUDI NJIHOV, A USTVARI SVOJ, PREVARI IH I POKUSAJ DA IH "PROMENIS", TO JE SVRHA!

Ne želim da isuviše analiziram Edipa i Ničeovu filosofiju, zbuniće se ljudi, jer filosofija nije komplikovati jednostavne stvari nego pojednostaviti komplikovane stvari.

Privukao mi je pažnju tvoje pominjanje FACEBOOK-a, socio-fenomen, kao svi se družimo, a ustvari proseravamo se po volovima (wall eng. zid), kad sam ustala, on me pogledao, ja sam dasa... a ustvari, plašim se da ustanem, on me nije pogledao, ja sam šonja... Čista refleksija onog što nisam ja, onoga što ne smem da pogledam i budem jer sam zapravo u palanci a globalna mreža mi daje užitak da vidim ono gde mi je mesto a nisam na tom mestu, eh da sam tamo... Dosta njih ode tamo! I? Prdne i vrati se u svoju palanku, nalazeći hiljade raloga za svoj neuspeh. Uzaludno je objašnjavati seljanima da u gradu nije spas, a kad se u to uvere obično je kasno!

Da li si u velegradu ili selu ili negde između (palanka) budi svoj na svome, gde god da si, tu si, šta god to značilo.

Da li je on dao pakete, da li pisalo da je on dao, da li je to njegovo, pa zar je bitno? Da li može da nas kupi, nas u palanci i u raskoraku? To je pitanje!?

Prle said...

Samo da se razumemo ja nemam nista protiv "gesenki" poklona ako se netrazi nista za uzvrat.Ja licno volim kad me covek podmiti jer to smatrampoklonom ,a da vidis njegovo iznenadjenje kad vidi da od kontra usluge nema nista.Dakle onaj koji ne trazi nadoknadu ,a dobije je nije kriv (reko bih nije primio mito)jer nije omogucio privilegiju ili korist onom ko je dao poklon.Znas kako bi se obradovo kad bi sad bi neko sad meni dao auto,stan,ili 100 00 evrica.Zasto je dao zabole me ja mu ih nisam trazio,a da dobije kontra uslugu moze bombu u glavu.Prvo ja nisam svinja na stocnoj pijaci da me kupuju a poklone primam pa to je tako lepo i tebi i njima koji daju bar zive u nadi da ce ostvariti nesto ,a nada je super kad dugo traje .CAO

Lale said...

Pa što im ne reče da unutra stave i neke patike ...
... ili sličuge?
Čisto onako, da budu još srećniji što daju.

Lale said...

Evo, jedan očigledan primer zašto mi se ne sviđa anonimno komentarisanje:

Kako da zahvališ, ili čestitaš na odličnom komentaru (21:57), kad mu ne znaš ime?
Ajde sad, recite ... kako?

Anonymous said...

Biti isti (anoniman), biti poseban, biti svoj! Retko se javljam na blogu iako ga redovno pratim, zato nikad nisam osetio neku posebnu potrebu za registracijom. Nervirao sam te više puta! Terao si me na registrovanje! Smatrao sam da su moji komentari dosadni i nezanimljivi većini, samim tim da je i registrovanje nepotrebno. Registrovaću se uskoro, ipak! Makar se javljao kao i do sada jednom u 2 meseca. Registrovaću se da bih se odvojio od vojnika i idiota koji pljunu u 2. (dve) prosto proširene rečenice po zadatku i odu. Ali, kad sam video da se čak i oni registruju to me još više teralo dalje od regitracije! Posle izbora (proleće 2010. mada kalendarski zima), neće ih više biti i to me ohrabruje, ostaće drevni i truli kao i pseudonimi njihovi ma kojoj službi služe.

Naša palanka je ipak na neki način velegrad, znamo mi to koji smo prešli dalje od Bukova!

Svi mislimo o njoj iako je mrzimo, a svi joj se divimo! Jer, šta bi svako dao da je na njenom mestu! Ženski rod sa muškim instrumentom. Zeznuto.

Lale said...

Poštujem stav kako god da se potpišeš.
Ja sam, baveći se politikom ali i "politikom" konačno naterao sebe da shvatim kako većinu ne možeš nikada promeniti, drže se bre vezani jedni za druge k'o mutavi. E, al' jednog po jednog ...
To je već vučja taktika.
Samo treba biti uporan.
Imam utisak da si jedan od retkih koji je skapirao, makar uvod, priču o Filosofiji Palanke. Ono što sledi je tek beton za većinu mozgova. Zaista se pitam koliko će i ko da shvati od svega što će tek biti objavljeno, iako sam se trudio da uprostim a ipak nekako zadržim Konstantinovićev stil (zajebano, do bola).
Ama, hoću bre da što više vas iskopam iz ove rupe, da pišete za ovaj blog ili imate svoje sopstvene.
Uskoro, već za koji mesec, sledi nova negotinska Blogosfera, B10, koja mora da bude rekapitulacija svih i svega u poslednjih godinu dana.
Čak se i Borani slažu da je ova naša predizborna nesreća, tzv. kampanja, stvarno prvi pravi politički cyberwar na ovim prostorima. To kažu oni koji su daleko iskusniji u ovim stvarima od bilo koga od nas u Negotinu. Nezgrapno, i vrlo sirovo (surovo?), ali prvo.
Eto, u nečemo da budemo prvi.
Priznajem, kriv sam malkice za to.

btw Stavljam naglasak na ono "služe". Baš tako.

Anonymous said...

Rat preko interneta? To je to što privlači pažnju i budi palanku, tera je napred na neki način vuče je iz okova! Pisao si o tome već, podele i razlike sajber ratova. Pratim to sve generalno, ako se po izbornom sajber ratu gleda, PNTK vodi za sada! Bez obzira što je to blogovski rat, što bi rejndog rekao jadno jer je besplatno i što nisu uradili sajtove. SNS uradi sajt, kvazi liči na glavni, ali ono je jadno, dizajn ala 1995 i početci interneta bez mogućnosti ikakve komunikacije sa biračima (može mejlom ali to je daleko od birača), tako da su besplatni blogovi ipak prizemniji i pristupačiji.

PNTK blog, ako se gleda protok informacija najbrži, pismen je, stalno sveže informacije... njega sledi g17+, pa ostali. E, onaj što je poslednji, to je živa žalost tek, to nas vraća u palanku, to je taj sindrom, to nas vuče u "rikverc". Prepucavaju se, na svakih 2-3 sata obrišu se nepoželjnih 20 komentara i sve to pod parolom kod nas nema cenzure, mi sve puštamo, a ne kao Gerovka i LALE! Aha, nema cenzure, sve se pušta, a mi smo ćoravi idioti! Kako da ne – How yes no! Ali tek će biti sajber rata... Ostaće zabeležena ova palanka po tome... Ako se neko bude pitao od koga je to sve počelo – GRAĐANSKI KRUG.

Milos S. said...

Ova nasa palanka danas, kakva je takva je. Za nesto vise od mesec dana biramo ko ce da je predvodi u narednom periodu. Kandidati su ti koji su, a mi moramo da izaberemo ili ce se izabrati jedan/a od ponudjenih. Kritikovalo se , psovalo, pljuvalo pa i bljuvalo, hvalilo i kudilo, sve u smislu blogovskih komentara, anonimnih ili ne, sa nadimkom ili bez, sa imenom i prezimenom, da li je izvucena neka pouka, sigurno da nije.
Mi obicni biraci, moramo ipak na kraju da odlucimo, sta je za sve nas najbolje!
Nemacki general Kurt fon Hamerstajn-Ekord, koji je poznat po tome sto je bio protivnik Adolfa Hitlera i nacistickog rezima je napravio posebnu klasifikaciju nemackih oficira, u kojoj ih je podelio u cetiri klase : Pametne, vredne, lenje i glupe. Svaki oficir je po njemu posedovao barem dve od ove cetiri osobine (1.pametan i vredan, 2.pametan i lenj,3.glup i vredan i 4. glup i lenj).
Sta mislite koja kombinacija je sigurno bila pogubna po nemacku vojsku? Ne , nije 4., od nje se ne treba plasiti, to je kombinacija pod 3 - glup i vredan.
E sad , nekako da pokusamo da taj sablon primenimo na nasu lokalnu politicku scenu, ko je ovde pod 1., 2., 3., ili 4. odlucite sami !

Milan said...

Potpuno se slazem sa komentarom od 01.49 da je za sve "kriv" Gradjanski krug. Dopunio bih samo da na mene ipak veliki utisak ostavlja blog Pokret Zivim za Negotin. Slazem se da nije profesionalno uradjen, ali ne obracam paznju na to, vec na ono sta u njemu pise. Jedini je koji nudi konkretna resenja i ne bavi se sitnim malogradjansim prepucavanjima.

RainDog said...

Naravno, saglasan sam da je najmanji problem besplatan blog sistem (jeste ipak problem, ali da ne davim sada).
Pod uslovom da se radi o blogovima.
A nije blog sve što može da se komentariše.
PNTK nije blog. Nije ni DS-ov blog - blog.
Građanski krug jeste blog (i to kakav! Etalon za blog!).
ONO što je napravio SNS je sasvim u skladu sa politikom stranke: "Ajde da se pravimo da smo moderni, da smo Evropa, jebo te...". Ali neće oni da budu baš skroz moderni. Ne isplati se, palanka to ne prihvata. A zahteva i malo više napora. I onda naprave karikaturu sve trudeći se da budu Rembrant.
Ali, to je priča naših života u Srbiji. Od svega pravimo karikaturu. Od muzike i svih ostalih umetnosti do politike.
I nije problem što se prave karikature, već što se te karikature predstavljaju kao ozbiljne stvari i vrhunska dela.
U glavi mi je slika jednog salona karikatura kroz koji prolaze posetioci a niko se ne smeje. Svi, mrtvi ozbiljni, stoje pred uramljenim karikaturama kobajagi duboko zamišljeni...
Uh, kud nas odvede ovaj Laletov tekst... :))

Anonymous said...

Dozvoli te mi da budem jednostavan.
Kada sam postavio pitanje paketica ja sam imao u vidu da nasa deca u skoli uce engleski jezik i da zahvaljujuci "GOOGLE" MOGU DA USPOSTAVE KONTAK sa bilo kim. Ako se u paketicuma nalaze materijali koji upucuju na neke sekte,pojedince KOJI UMEJU DA ZAVRBUJU, onda stoji objektivna mogucnost da nastane piradimalni vrh, koji se siri prema bazi, pa kad imamo u vidu situaciju u zemlji, da mnogi sklapaju kraj s krajem i odvajaju od usta da bi skolovali decu, odjednom nastane uzas kada shvate, da njihovo dete VISE NIJE NJIHOVO.

Diogen 8 said...

Najpre i ovo,donekle si u pravu o tragičnom saznanju da više nije moguće stapanje čoveka sa prirodom,da je možda zauvek (naročito danas)izgubljena mogućnost da se vratimo sebi kao "nadčovek"i otud taj "primarni krik "koji prikazuje pojedinca kao bolesno čedo grada koje živi pod nacističkom stegom "lepote i zdravlja",presijom tehnološkog poremećaja svesti,pritiskom saznanja da može i mora više...To da l' neko opšti pardon spava na kauču sa svinjma ne želim da pojmim,mada bi to opet mogao biti ugao posmatranja ili jebeš ga čist skrin sejver(ima u "Golom Ručku"ona fora o liku koji priča dupetom,i jebeš ga dupe kao takvo i uvek željno socijalizacije i poštivanja,odluči da ga ne jebe,več ono zagospodari telom,jer gde ćeš jačeg igrača od bulje no onda shvati da je ipak u porazu jer konačno dupe nema oči),he;mnogi su svinje iako na prvi pogled ne izgledaju tako ili se ne predstavljaju za ono što uistinu jesu(fasada skupe šminke i valovita prošlost ih je učinila zavodljivim).Elem,da se razumemo što reče otrovni Oskar dragi su mi(branim) žene sa prošlošću i muškarce sa budućnošću,razlika između tebe i mene što ti veruješ ljudima,boriš se za njih,imaš tu maniju(potpuno cool)misije,tehnološkog iskupitelja,blogerskog Isusa na kapućinu i koka koli,koji im daje šansu,veruje da se mogu promeniti,biti bolji,da na kraju krajeva mogu da shvate i razume... Dok sam ja jedan nihilistički skot,lice sa rezama,čije noći nisu dovoljno crne i koji bi htio da ih učini još neprozirnijim,koji je odavno (ako sam je ikad i imao)izgubio veru u ljude,koji je od početka gazio senku pojedinca i svoju,davao šansu jedino bliskima (po vokaciji i opredeljenju),prijateljima a kada su ga i oni(recimo ) izdali(kao Wagner Ničea,imaš u onom bookletu kompozitora,vidi) konačno shvatio da im ne treba davati šansu i koji na kraju ovako nekonstruktivan pljuje na svoj život,odriče ga se,jer ko nije bolji od svog života.Ovde ne mislim o nekoj naivnosti ili mom pesimizmu,već o lestvici ishrane koja vlada u toj džungli na asphaltu,uspravnim selima(moja slika Grada),utrobi od betona i cevi,pojedinčevoj (ne)spremnosti da se oda(povrati)animalnoj prirodi,koju verovatno nikada nije ni izgubio(na ovome bi mi i Birs pozavideo),robovanju lošoj (ili ne)navici,a onda po sistemu,vratio sam se,prirodno, prodaje muda za bubrege.Tako je sa političkim promiskuitetom,tako i sa društvenim.Razlika(ako je uopće moguće,što bi kaza odlazeći njiov predšednik Stipe)je u tome što sam i ja sam od samog početka bio deo tog pada ili dna sa koga se nikad nisam podigao jer ni ne želim,svestan svog jalovog truda,memento moria,svog"remeber that you must die"koje mi piše u krvi i koje ja pišem na sebi.Nema dokazivanja sebi ili tobož drugima radi se samo o pulsirajućoj prirodi,isijavanju,ko sam i što sam(o tome koliko vredim neka kažu kad budem lipsao),primerice,treba l'scorpion,zmija otrovnica ili hijena da dokazuju ko su i što su?one su to što jesu.Ali verujem u jednu stvar,a to je umetnost;kao ljubitelj umetnosti(ne umetnik,jer moja umetnost je ništavna,a drugi su još uvek u zabludi o dsopstvenoj))verujem da je dejstvo umetnosti dovoljno,da je nemoguće biti gospodar intuicije i da je mišljenje mrtvo,dok su svi sa političke scene smešni lažovi,umetnici su samo smešni ili pak tužni.Gde god sam išao slušao sam poeziju,pesnike i govorio pesme(jbš ga,loše pevam) i pio,strašno volim alcohol,tu etil-poeziju,kao i telesna sjedinjavanja(ko pa ne voli).......................,Ti poklončići,u pravu si,su nekad imali pismo,deteta koje je poslalo npr iz UK,detetu ovde.U pismu to dete čestita Božić,želi sve najbolje po spisku,i šalje flomastere,sveske,oloke,delove garderobe,rukavice,šal,itd,fucking,nisu ih obavestili da imamo i klizalište.Znam jer sam pre par godina kod prijateljice(ne noći,već prave)svojim očima vidio te,i takve poklone.Ko hoće meni da pošalje poklon neka šalje knjigu,bocu dobrog viskija,ili neku ženu,u zavisnosti od raspoloženja,te tri stvari ne odbijam,a adresa je u imeniku i jedna jedina,ne postoji drugi S.S.S.Ola...

Anonymous said...

Obzirom da se pojedinim roditeljima na blogu DS zamera da su uzimali paketiće koje je, navodno Ljubiša delio, molim da objavite ovaj komentar, obzirom da na blogu DS ne žele da ga objave, da mi se jave ljudi iz DS-a, obzirom da je i moje dete primilo njihov paket, da me obaveste gde Ljubišin paketić mogu da vratim, kojoj baptističkoj crkvi, jer sam obzirom da su ukinute vize spreman da otputujem i u London da Ljubišin paket vratim.

Lale said...

Kako god da se trenutno osećate, ne ponašajte se kao oni.
Poklon ne prihvatiš, ako imaš razloga.
Ako ga prihvatiš, iskoristi ga na najbolji način za sebe. Pokloni se nikada ne vraćaju.
Takva poruka je jasna, da jasnija ne može biti.

Diogen 8 said...

Pa poklonite i vi njima nešto...Nemojte baš za sve da vas savetujemo.

Sweet dreams said...

Rekla mi dr Tanja, da je njena cerka uzela paketic i u njemu nasla belo! A tako se nadala didlou, ... ah taj pokvareni zivot!
Zauvek cu ostati medicinska sestra, sa velikim spricem u ruci i prelepim osmehom na licu, a diplomu koju sam krvavo stekla obesicu na zid moje dnevne sobe, i paliti svece i proklinjati vas pametne i ruzne. To je moja ikona i moj Bog! Uprkos svemu ja i dalje mirisem na Avon parfeme, i nosim kineske sik krpice, svi mi zavide ,jer ja sam kraljica ove Palanke!

Anonymous said...

Ja volom paketice! Oni su tako mali i slatki, puni iznenadjenja. Najlepsi trenutak je sam prijem paketica. To je tako uzbudljivo, za sva cula a pogotovu za oci, jer sav taj sjaj prekrasnog papira prosto budi zelju da se sto pre sazna sta je unutra. Onda sam dodir nezne barsunaste hartije, koja susti pod pritiskom prstiju. Zatim sledi malo nestrpljenja dok se nepronadju krajevi selotejpa, kako se ne bi pocepao ukrasni papir.A onda lagano strzanje i otkrivanje neceg sasvim novog, a to je nova slika povrsine paketica. Sada je na redu otvaranje kutije i konacno saznanje o sadrzini poklona. Tu je vrhunac osecanja i zadovoljstvo zbog razotkrivanja onog nepoznatog. Onda sledi malo zagledanje svakog poklona u paketicu, malo ushicenja, malo i razocarenja , ali posle nekog vremena potpuno se zaboravi na dobijeni poklon, pa se onda ceka na neku novu priliku, neki novi paketic. Cudni smo mi ljudi- palancani!?!

Anonymous said...

Palancani, i to oni koji su u jos uvek zaposleni u drustvenim firmama, mnogo vole opstenarodne proslave kao sto su najcesce Nova godina i 8. mart. Doduse , barem u firmi u kojoj sam ja, nekako je opalo svo to ushicenje u odnosu na ranije godine, ali ipak se slavi. Naravno, nezaobilazna parada pijanstva i kica i krestece muzikanstvo, jos vise doprinosi opstem utisku palanke, gde je sve po meri tipicnog palancanina. U oblaku zagusljivog dima cigareta, koji se mesa sa mirisima rostilja i raznoraznih toaletnih voda, oznojena gospodja Zuta mokrom od znoja rukom uhvatila se za druga Crvenog, takodje ulepljenog od znoja i u beskonacnom transu lebdeli su salom uz histericno kolo. Njeno lice je bilo zajapureno i crveno, a on sa onim karakteristicnim izrazom usikanog coveka. Ponasali su se kao da su kralj i kraljica ove proslave.
U firmi su jake politicke face, ali slabi radnici. Ali ko te sada pita, zasticeni su ko beli medvedi a do sledece proslave za njih nema zime. Obzirom da je dolazeca proslava , proslava 8. marta, zanima me kako ce se ponasati Ona i On. Verovatno u zavisnosti od izbornih rezultata! :) Opsa-a-sssaa!!!

blogger without case said...

Pitanje za Milana od 8:56
Kako objašnjava paradoks da pokret "Živim za Negotin" vode ljudi koji ne žive u Negotinu?

Apropo "palanke i pozorišta normativnosti". Naredni post. Bojim se da ti doprinosiš održavanju sistema vrednosti palanke. Citat:"Ljudima se nadevaju "imena" po njihovoj odlici po kojoj se ističu, ne radi poštovanja već radi ismevanja",
potpuno se uklapa u stil postova i komentara. Moram da priznam da je "talasnje" delimican komplement kao logicka operacija gornjoj tvrdnji. Premda delimicna negacija vrednosti nije poznata, prihvaticu je kao apsolutni otklon duhu palanke.

Milan said...

za without case: mozda ovo pitanje treba postaviti njima. Ja sam komentarisao sam blog i nacin na koji se on vodi. A to da li oni koji vode PzN i ne zive u Negotinu i koje su im namere pitajte njih.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...