teroriše i piše S.S.Skala
Sve je već bilo rečeno,
ali budući da niko ne sluša
moramo se vratiti unazad i početi
iz početka.
ali budući da niko ne sluša
moramo se vratiti unazad i početi
iz početka.
Andre Žid,
Ogled o Narcisu, 1891
Čovek je u biti, u korenu dobar, ali ga život čini zlim.
Bela Hamvaš
... Pre neko veče nepoznati čovek me zaustavi u ulici Majpu: "Borhes, želim nešto da vam zahvalim", reće. Upitao sam ko je, a on je odgovorio: "Vi ste me upoznali sa Stivensonom." Osetio sam se opravdanim i srećnim. Uveren sam da će čitalac ove knjige podeliti tu zahvalnost. Kao otkriće Montelja ili Tomasa Brauna, i otkriće Stivensona je jedno od onih trajnih radosti koje samo književnost ume da pruži" ...
Horhe Luis Borhes (na poleđini knjige
"Dr.Džekil i gospodin Hajd"
R.L.Stivensona)
"Dr.Džekil i gospodin Hajd"
R.L.Stivensona)
***
U ono doba, sa dva i jedina televizijska programa (tada su se zvali Radio Televizija Beograd I i II), poznato i kao postitoističko, samonazvano socijalističko, koncem osamdesetih godina prošlog veka, jedne utopijske države sastavljene od krvno zavađenih plemena pod imenom SFRJ, biblioteke (gradske, seoske ili kućne), naročito enciklopedije u njima, predstavljale su izvor sa koga smo mi mlađi tada pili i gasili žeđ saznanja. Biblioteke su bile (i ostale) ono što internet pre svega predstavlja za današnjeg čoveka.Naravno da je svako poređenje izlišno, ali je tako. Moja generacija i ja uživali smo i u Politikinom Zabavniku, u kome ništa manje uživam i danas. Isto je i sa stripovima.
Kako sam od malih nogu bio nemirnog, nestrpljivog i razdražljivog duha, prijale su mi priče o avanturama, putovanjima, otkrićima grupa, ekspedicija a još više pojedinaca, usamljenika. Posebno avanture "džungle na asfaltu", gradske prašume, boemskih lavirinata, a i one putene, koje će u najvećoj meri doći nešto kasnije. Posebno na javi, u stvarnosti.
Prepoznavši u meni budućeg Lakrdijaša, mangupa i moguću skitnicu, a videvši moju žeđ u kopanju po njegovim knjigama, moj otac je jednog dana naletevši ponovo na moje "rudarenje" sa police skinuo jednu knjigu i pružio mi je rekavši: "Pročitaj ovo."
Na knjizi, tamnih korica, pisalo je:
Robert Luis Stivenson
DR. DŽEKIL I GOSPODIN HAJD
DR. DŽEKIL I GOSPODIN HAJD
OBJASNI:
Na najvišem vrhu ostrva Samoa, licem u lice sa beskrajnom pučinom Tihog Okeana, stoji nadgrobni kamen. Na njemu su isklesani stihovi:
Home is the Sailor, Home from Sea
And the Hunter is Home from Hill
And the Hunter is Home from Hill
Na kamenu je isklesano i jedno ime:
Robert Louis Stevenson
Zanesenjak, individualista, avanturist, večna lutalica, pripovedač, Tusitala - "onaj koji priča priče ...
Robert Luis Stivenson (Robert Louis Stevenson 1850-1894), rođen je 13. XI 1850. u Edinburgu, od oca Škota, hladnog konzervativca i kalviniste, i majke poreklom Francuskinje. U njemu su se prelili veselost, razigranost, radoznalost od majke i čuvena škotska melanholija, otvorenost i čestitost od oca. Vrlo bitne osobine, jer će upravo te nijanse karaktera naći i određivati njegovo pripovedanje.
Ne želeći kao vrlo mlad čovek da nastavi porodičnu tradiciju inženjera, graditelja svetionika i luka, po nagovoru oca upisuje se na pravni fakultet, gde i diplomira, ali se nije mogao posvetiti tom zvanju ozbiljno, jer je oboleo od tuberkuloze, od koje će bolovati čitavog života. I opet, kao u većini slučajeva, barem kada su su pitanju stvaraoci i umetnici, nalazimo na KOB, koja poput Damoklovog mača visi nad pojedincem i njegovim delom. Što će reći, ako ga ne rastrgne masa, uništi zavidno društvo, pojedinca će već snaći neka boljka i poput Trojanskog konja iznutra razoriti. Svejedno, pojedinac je gubitnik, žrtva Pirove pobede.
Ideja o pripovedanju, slabo zdravlje i snažna želja da upozna daleke i egzotične krajeve, naveli su Stivensona na duga putovanja. Večna linija njegovih putovanja i lutanja dugačka je i zamršena. Vodi najpre preko Evrope, Mediterana, Amerike, sve do ostrva Polinezije.
Kažu da je kroz Francusku putovao na magarcu, od Istočne do Zapadne obale (od Njujorka do Kalifornije) vozom, pacifičkim ostrvima jedrenjakom.
"Ne putujem da bih nekud stigao" govorio je "nego da bih išao. Putujem da bih putovao. Glavno je da se krećeš." A možda je Stivenson bežao, bežao od samog sebe.
Stivenson je inače pripadao generaciji književnika i filosofa koji su doživeli sjaj viktorijanstva, a to su među ostalima bili: Čarls Dikens, Ketling, Tomas Hardi, Džordž Eliot, Džon Raskin, Henri Njuman, Vilijam Moris, pa na svoj način i Oskar Vajld (jebeš ga ništa u vezi sa Ostrvom ne može proći bez njega). To je ujedno bilo vreme kada se Engleska, držeći svoje političke pozicije, opijala svojom prošlošću i snivala o velikoj budućnosti. Blagostanje je kočilo svaku inovaciju, polet, išlo u prilog onima koji vole udobnost i lepotu dremeža.
Hipokritički moral Stivensona nije se mogao obuzdati, i nije mogao stvoriti lojalnog podanika engleske Krune. Najsmeliji pisac tog vremena Dikens, izvlači na površinu sav sjaj i bedu tog viktorijanskog perioda, boreći se protiv sitnih nepravdi u društvu, ali njegova umetnost ne dolazi u sukob sa pozom ukočene i učmale viktorijanske Engleske. Stivenson pak, razbija te okvire, odlazi od otadžbine, gde se nikad više neće vratiti i gleda je posve drugim očima. Iako on nije doživeo smrt kraljice Viktorije (1901), za njegovog života u zametku je klica koja će izmeniti društvenu i političku sliku Engleske zauvek. To će biti "antiviktorijansko doba" koje će imati neki novi smer i nova lica, kao što su Bernard Šo, H. Dž. Vels, Arnold Benet, Džon Goldsvort itd.
Pripovedačku maštu nije zanela slava i moć imperijalističke Engleske, kao i njena spoljnja politika koja se vodila kao splendid isolation. Njemu je na srcu ležala i teška sudbina Škotske, i on se duhom prenosi u njenu davnu prošlost i opisuje povesne događaje iznoseći i svoja politička uverenja, koja zavija u alegoriju i misticizam.
Nastanivši se u Apiji, na Opolu, jednom od Samoanskih ostrva, poznavajući kolonijalnu ekspanziju Engleske posebno u drugoj polovini XIX veka, koja je već osvojila kolonijalne posede u Africi i Indiji, te i daleka ostrva Pacifičkog okeana, Stivenson se žestoko suprotstavio svim zavojevačkim državama, odajući svoje neraspoloženje prema njihovoj netolerantnosti, nepoštovanju nacionalnih prava posebno domorodačkog stanovništva. Saživeo se duboko sa bednim položajem tih naroda, saosećajući toplo sa njima, i postao otvoreni zagovarač antikolonijalne politike. Sa svojom suprugom Fani, koja je bila dosta starija od njega i kojoj je bio muž, ljubavnik, kojoj se suprotstavljao i prema kojoj se postavljao čas kao nedorastao dečak, čas kao neshvaćeni mislilac bujne i neobične imaginacije, koji je neprestano morao obuzdavati svoj organizam nagrižen bolešću. Njegov nemir, podvojenost, razapetost, stvoriće dela koja i dan danas žive.Sa suprugom i pastorkom Lojdom Osbornom, nastanio se među domorocima koji su bili i česti gosti u njegovom domu. On ih je razumeo i borio se za njihova prava više nego bilo koji beli čovek. Oni su znali da sede na verandi i slušaju brkatog dugajliju, koji je tako zanosno umeo da pripoveda čudesne priče nalik na njihove legende. Nazvali su ga Tusitala, "Onaj koji priča priče", i njihova odanost i ljubav prema njemu bili su bezgranične.
Kada je izdahnuo, u kasno popodne 3. decembra 1894. godine, vest o njegovoj smrti brzo se proširila čitavim ostrvom. Jedan od prvih koji je stigao bio je poglavica Tumaleali'ifana koji je seo pored tela Tusitale, i ozbiljnim glasom izgovorio nekoliko jednostavnih reči, nežnu žalopojku svih Samoanaca: "Tatou moni Tusitala. Ua tagi le fatu ma le Elesle."
Dragi nam Tusitala, i stenje i zemlja liju suze za tobom.
Na svojim rukama urođenici su odneli njegovo telo kroz jedva prohodnu džunglu do vrha brda Vea, odakle se pruža najlepši pogled na ostrvlje i pučinu i sahranili ga po svom obredu.
Kažu da je tamo, kada se ode, miris mora i danas mnogo jači, boje življe, stvarnost jasnija a fantazija bliža. Baš kao u njegovim knjigama.
Njegovo delo je obimno, kompleksno i može se podeliti na povesne romane i priče, putopisna avanturistička dela, fantastično-jezovite i kriminalne priče, eseje za mlade, pesme, zbirke priča o Polinezijskom otočju. Navešću tek neke: "Devojkama i dečacima" (Virginibus Puerisque), "Mrzovoljna starost i mladost" (Crabbed Age and Youth), "Prah i pepeo" (Pulvis et mumbra), "Dečija igra" (Child's play), "Otmica" (Kidnapped), "Katriona" (Catriona), "Gospodar Balantrea" (Master of Ballantrae), "Sveti Ivec" (St. Ivez), "Putovanje kopnom" (An Inland Voyage), "Putovanje na magarcu u Sevenima" (Travels with a Donkey in the Cevennes), "Princ Oto" (Prince Otto), "Pogrešna kutija" (The Wrong Box), "Rušilac" (Wrecker). Sva ova dela je napisao sa svojim posinkom Lojdom Osbornom. Zatim još "Napomene o historiji" (A Footnote to History), "Rat na otoku Samoa" (War in Samoa), "Sela otoka" (Island Nights Entertainments), "Plaža Falesa" (The Beach of Falesa), "Markhejm" (Markheim)
MOŠA/ZAMISLI
G. Aterson, advokat, bio je čovek gruba lica koje nikad nije bilo ozareno osmehom; hladan, ćutljiv i uzdržan u razgovoru, škrt u ispoljavanju osećajnosti, mršav, dugačak, turoban, a ipak nekako mio. Na sedeljkama s prijateljima, i kad je vino bilo po njegovom ukusu, nešto uzvišeno ljudsko zračilo je iz njegovog oka, nešto što se istina nikad nije ispoljavalo u njegovom govoru, ali je bilo rečito ne samo u nemim simbolima blaženog lica posle dobre večere, već češće i očiglednije u delima njegovog života. Bio je strog prema sebi samom; pio je džin kada je bio sam, da bi uzdržavanjem suzbio svoju naklonost prema vinu; premda je uživao u pozorištu, dvadeset godina nije kročio preko praga ijednog jedinog. Ali, kod njega je bilo oprobane trpeljivosti prema drugima, mada se ponekad čudio, bezmalo sa zavišću, kako znaju klonuti dušom u svojim prestupima, dok je u nevolji bio pre sklon da pomogne nego li da ukori: "Ja naginjem Kainovoj jeresi" govorio bi osobenjački, "puštam brata svog da ode Đavolu na svoj način." Zbog ovakvih osobina, često mu je bilo suđeno da bude poslednji pristojan poznanik posrnulih ljudi i poslednji dobri uticaj u njihovom životu.
R.L.Stivenson
"Dr.Džekil i gospodin Hajd"
(odlomak)
"Dr.Džekil i gospodin Hajd"
(odlomak)
Samo ovaj komad pripovedanja istrgnut iz pripovesti romana "Dr. Džekil i gospodin Hajd", pokazuje svo majstorstvo stila, pripovedanja kojim je Stivenson raspolagao i koje se oseća čak i u prevodu na naš jezik. Već u liku advokata Atersona, vidimo samog Stivensona (advokata, dugajliju) i tek deo njegove ličnosti, uzdržanost, ćutljivost koju je nasledio sa očeve strane. Inače, sama priča o dvema stranama jedne ličnosti, o podvojenosti i odvojenosti, postala je toliko univerzalna i poznata da se koristi i na današnjim primerima. On je napre ovaj, istina nešto kraći roman ili dužu pripovetku napisao najpre u jednom dahu, za tri dana, a onda je spalio i ponovo napisao. Za njega, život se sastojao od borbe, antagonizma dvaju protivnih sila, dobra i zla. Sukob ta dva elementa morio ga je do kraja života.
Simboličnu sliku dvojne naravi u čoveku sa suprotnim moralom, gde dobro ne dominira nad zlim, već zlo slavi trijumf nad dobrim, gotovo prvi je izneo na svetlost dnevnih mora.
Dr. Džekil, smeran, visokomoralan, učen i kulturan čovek, upotrebljavajući drogu koju je sam pronašao u svojoj laboratoriji, uredu, postaje preobražavajući se čak i fizički u okrutnog Hajda. Čak i sam Džekil, kao pravi štreber, čija je dobrota samo prividna kao da potajno uživa što ide putem zla. Stivenson, kao i većina isitinskih umetnika, prezire i omalovažava hipokritičnog zagovornika dobra, slabiće, mekušce što je i Dr. Džekil, koji nema snage da se odupre zlu. On se zgražava nad lažnim moralom, nad onima koji se na samrtničkoj postelji kaju.
Kao vrstan psiholog, Stivenson u ovom delu opisuje svu dvojnost čovekove prirode, njegovu krhkost i lakoću koja je potrebna da se krene "pogrešnim" putem, a možda je to ipak pravi put. Stivenson kao izvanredni pisac, ostavlja samom čitaocu da odabere kojim će putem krenuti. Putem dobra ili zla? Putem uzdržavanja i patnje ili putem uživanja? On dokazuje i da postoji jedna vrlina bez koje su sve ostale jalove; ta vrlina je dejstvo opčinjavanja.
A zlo opčinjava, droga opčinjava, iluzija, reči ... Žene vole da su opčinjene, zavedene, muškarci su već zavedeni, opčinjeni. Žene najčešće zavode reči, reči poput muzike. Muškarci padaju na ono što vide, retki i što čuju.
Sam Oskar Vajld se poigrao svojim romanom "Slika Dorijana Greja" koji je samo dekorativna varijacija na "Dr. Džekila i gospodina Hajda", naravno na svoj estetski način.
Svako ko nikada nije čitao ovo delo treba da ga pročita barem dva puta sa izvesnim razmacima u svom životu. Uostalom, sva značajna i vredna dela se čitaju više puta tokom života. Idealno je da ga pročitate kao vrlo mladi, a onda u zenitu, punoj snazi života, seksualnosti, karijere. To vam je moja preporuka. Takođe, pojedinima bih preporučio čak i da spavaju sa ovom knjigom, naročito oni sa najpopularnijim zanimanjem (i zanatom), kao kada neki kvazimoralići, nesigurni u svoju istinsku prirodu stavljaju Sveto Pismo ili neku drugu svetu knjigu (a sve knjige su svete na svoj način) ovisno od konfesije, verskog opredeljenja, ispod jastuka kada odu na privremeni počinak.
Ne večni, naravno.
P.S.
Robert Luis Stivenson je jedan od najskrupuloznijih, najinventivnijih i najstrastvenijih autora književnosti. Užitak koji pružaju njegove knjige može se porediti sa šetnjom po gustoj, noćnoj magli u januaru, zajedno sa osobom koja proživljava u tim trenucima slične hemijske reakcije koje prethode samo jednoj (ili više, u zavisnosti od vaše mašte) stvari ...
Čitajte Stivensona i dajte drugima da ga čitaju. U njemu ćete definitivno naći sebe, ali i druge. Ne bojte se, pobediće onaj koga budete hranili. Dr. Džekil ili gospodin Hajd, onaj koji bude u vama gladniji, a onda će svoju žeđ utoliti negde drugde, daleko od vas ...
Knjige su i najbolji poklon, naročito sada u vreme praznika, iako je većina na to zaboravila i obično očekuje nešto drugo, a obično se drugo i dobija. Darujte i primajte, jer sva tajna je nekad u tome. Bilo da ste žensko ili muško.
S.S.Skala
29 comments:
Da ne bi bilo zabune:
Opština Bor. Vladajuću većinu čine 21 odbornik, ukupno: Srpske radikalne stranke (13), Vlaške demokratske stranke Srbije (3), Pokreta "Živim za Krajinu" – Boško Ničić (3) i po jedan odbornik Demokratske stranke Srbije i Grupe Građana "Borski demokratski pokret".
Znaci: Branislav Rankić(SRS) ponovo je izabran za predsednika opštine, a zamenik predsednika opštine dr Predrag Balašević iz Vlaške demokratske stranke Srbije.
Predsednik skupštine Dragan Marković(DSS).
Ovo su ljudi,glavni i odgovorni za politicka desavanja u Boru.
Zbog odgovornosti za nagomilane probleme u opštini,
inicijator za „pucanje“ koalicije nije niko drugi do – Ničićev i Mirkovićev Pokret „Živim za Krajinu“.
E ala ubode mesto gde ćeš ovaj komentar da pustiš, svaka ti čast.
Pa napiši bre nešto o Stivensonu aman, jebao vas sve Boško Ništić i njegov Pokret!
Taj je prvo Rankiću pravio većinu, pa ga obarao, pa pravio većinu demokratama, taman dok su izverifikovali mandate zabrojanih radikala, pa je opet obarao (ali sada) demokrate, da bi vratio Rankića na sedalo #1.
Ej bre o kome vi to pričate.
Naravno, ne o Bošku, on ne živi u Boru i ne radi takve stvari, to rade Borski Ništići.
Kada bi se zajebavali.
Alo, nemoj da se još neko zajebo da mi na artterorizam pušta političke komentare, ne prolazi kontrolu, ima da piše ponovo tamo gde treba.
Čitajte malo bolje postove i ono o čemu u njima piše. Čitajte knjige o kojima se ovde piše.
jebale tebe knjige šest nedelja pred uzbore, dok ljudi ostaju bez posla samo zato što ih ove ili one vlasti mrze, a ne zato što nisu sposobni ili više knjiga od tebe pročitali.
ti ćeš da mi pleteš šta ću da čitam i kad ću , dok mi gori i od tebe izbacuju stvari na ulicu. očekujem od tebe da saznam šta se dešava u ovom gradu, kad je i mrak TV Krajine poplavio od muke, a ne spisak knjiga za letovanje.
Neki su bas nemoguci.Niko ovde ne prisiljava na citanje na to sta ce ko da cita,zar vam nije muka od tih bljuvotina kao sto je politika.Ovo nisu kjige za letovanje,ovo su knjige za prezivljavanje...Takodje haram je psovati knjige.
Da.
Baš ja pletem sve takve koji ne poštuju tuđu kuću. Kada vam se kaže da se skoncentrišete na postove onda to i radite. Ovo nije prostor za frustracije nego za stavove - tamo gde im je mesto. Ako vam smetaju knjige, imate blogshit DS. Tamo sigurno ne čitaju ništa.
Da si čitao gornji tekst video bi i ko ga je napisao.
Pričajte nekome drugome o tome ko koga mrzi, "zbog politike" isteruje sa posla ili izbacuje stvari.
Niko još nije izbačen sa posla niti će tako lako, i prekinite da kukumavčite na kilave budale koje same sebe već sad unapred obaraju sa vlasti. Malo samokontrole zaista ne može da smeta. Lepo, neku knjigu u šake, a za to vreme angažujte nekog advokata da ih razbije na sudu zbog tih otkaza jer su se pokidali od kršenja više zakona.
Dakle, o knjigama tamo gde su knjige, o politici tamo gde je politika. Nećete i dalje da poštujete kućni red? Zbogom.
A to, čega su sve bili inicijatori u Boru ti “likovi” ... sačuvaj me Bože.
Iako sam rekao da neću ovde o njima, evo vam primer: danas čitaju spisak za odstrel ljudi u Domu kulture. To rade žutocrvene ništarije. Sutra Ništićevci ulaze u vlast (možda i sa ŽCN) i traže kulturu, o tome sve znaju. Ukinuće Dom kulture po formuli pozorišta u Zaječaru, onda su svi na šut-listi. Šut karta za poslednju predstavu. Koalicioni partneri se pobune - evo inicijatora koji ponovo stupaju na scenu, ali ne u Zaječaru ili Boru, već u Negotinu. Po staroj i proverenoj ucenjivačkoj šemi za "pucanje".
E to su vam pravi dr Džekil i mr Hajd. Pre i posle izbora.
p.s.
Ne mogu da verujem da ima "gorih i od mene". Ja sam najgori. The bestworst. Predlažem da ne čitate ništa, od toga samo boli glava. Gledajte Farmu.
Vuk mi je veoma drag jer je sam protiv Crvenkapa i Tri Svinje zajedno.
Imate velika očekivanja? Great Expectations? To je napisao Čarls Dikens pre 150 godina.
...rođen je 13. XI 1850. u Edinburgu...
...Kada je izdahnuo, u kasno popodne 3. decembra 1984. godine...
pa dobro 1894.. mnogo bre pazljivo citam tog Skalu
Tjah, greška u kucanju. Typo.
Ispravljeno.
Lale, pa kada ste vec spomenuli pozoriste u Zajecaru i nacin kako si Vi naveli da je neko dobio "sut kartu" za zadnju predstavu, ajde molim Vas objasni mi sta ne valja u tome ako je neko nesposoban da radi posao za koji je placen i da dobije tu "sut kartu"? Pozoriste u Zajecaru, koliko je meni poznato, preraslo je u zadnjih par godina iz jedne besprofitabilne, strogo budzetske firme, u firmu koja sama stvara svoj budzet, ili barem veci deo njega. Verovatno ste upoznati sa zadnjim festivalom "Zoranovi dani" i ko je sve na njemu ucestvovao, kolika je bila posecenost, a naravno i koji je prihod bio ostvaren.
Sta smo mi u Negotinu,u zadnjih nekoliko godina, dozvolili da nam se dogodi sa NASIM MOKRANJCEVIM DANIMA? Svi znamo koji je karakter imala ta manifestacija ranije, a na kojim niskim granama sada spala. Koliko "radnika" rade u Domu kulture? Zar nije sramota da se posle ovog festivala, uzevsi u obzir da se skoro cele godine nista ne radi, odredi svim radnicima po 5 dana dopunskog placenog odmora jer su se za tih 7 dana trajanja festivala mnogo umorili? Koliko ima na platnom spisku rukovodilaca u Domu kulture, a koji su rasporedjeni na druga radna mesta u istoj ustanovi, naravno sa platom koju su vec imali, ali bez ikakvih radnih obaveza? U potpunosti bih se slozio sa time da su svi ostali i dalje zaposleni u ovoj ustanovi, ali da su doprineli nekom boljitku.
Dao sam samo uporedjenje za 2 festivala, a da ne spomenem Gucu. Sa jednim dobro organizovanim festivalom celi grad zivi mnogo dana i posle njega. Ubrani su veliki prihodi. Naravno, potpuno su razlicitog karaktera festivali u Guci i nasa manifestacija u Negotinu. Govorim samo o tome da se i kod nas mora menjati nesto u cilju da kako bi se ubirao prihod za grad. Potpuna je nesaradnja Doma kulture sa sa ugostiteljima u Negotinu, sa Firulovom galerijom, sa svima onima koji se u Negotinu bave izradom nekakvih suvenira ili proizvoda domace radinosti i slicno. A ovo je samo jedna manifestacija koja traje 7 dana, da ne pricam sta se treba raditi u ostalih 357 dana u godini. Kazite mi Vi koji ste, kako sam kazete, pristalica politike LDP-a, o cemu se radi kada pricate da ne treba menjati nesto u Domu kulture jer bi neko ostao bez posla? Zar je politika LDP-a identicna sa komunistickom politikom u nameri da se zadrze i radnici i "radnici", a da bi se samo sacuvao socijalni mir, bez obzira cemu sve to vodi? Shavtite da nemamo para za bacanje, vec pronaci nacin kako ih zaraditi, a morate priznati da je i kultura jedan od mogucih oblika zarade.
Gazda Raco, debelo moram da se ne složim sa ovim što pišete.
Poštovana gospodo iz PŽK, politika ne počinje u Negotinu sa vama, niti samnom. Blago meni, vratite se unazad redom na stare postove bloga Građanski Krug, pročitajte tekstove na Negotinskom forumu, pa onda napišite da sam rekao da u Domu kulture u Negotinu ne treba ništa menjati. Najblaže rečeno, stavljate mi neistinu u usta, što apsolutno nije korektno sa Vaše strane.
Voleo bih da vidim ijedno saopštenje stranaka, pa i vaše na račun budalaština koje su se radile i dalje se rade u toj ustanovi. Jedini uslov je da to bude datirano do 1.10.2009.
Mokranjčevi dani do 2008 su bili sve gori, da bi oni iz 2009 ispali po programu jedni od najuspešnijih. Ko to, čime i kako meri ne znam, ali finansijski efekat uzimati kao primarni ili čak prioritet, za takvu manifestaciju, predstavlja uvredu pojma kulture. Druga je stvar da li je (a jeste) dugi niz godina propuštana prilika da se zbog, a ne OD, Mokranjčevih dana nešto više zaradi tokom cele godine.
Po pitanju mojih afiniteta u politici nećemo se raspravljati, ja sam pristalica politike koju je u LDP uneo GSS a ne bivši članovi DS. Današnja politika LDP je spoj jedne i druge, pa se i ne može na prvi pogled uočiti uticaj onoga što ja podržavam. Ali, taj uticaj nije mali i postoji.
PŽK kao regionalpatriotska stranka delom počiva na postulatima lažnih liberala Dušana Mihajlovića. "Pokret za Valjevo", zaista originalno. Ko je taj, i ko je sve bio u njegovoj "stranci", i sa kime je sva ta "stranka" imala dilove tokom devedesetih pa čak i kako je uopšte osnovana u Valjevu na kongresu socijalističke omladine Srbije ... bolje da se ne raspravljamo. I ko se sve do skora vodio u njenom članstvu, a gde je danas i šta radi.
O negotinskom koncertu 2005. grandovih mladih zvezda, radikalima i plaćanju na vreme da ne pričam. Sve pokriveno papirima, biografije isprane, stranke promenjene, niko više ne zna ništa. Da, svakako.
Guča nema blage veze sa kulturom, kao ni EXIT. Ali EXIT ima sve propratne manifestacije koje jesu kultura, dok se u Guči oko šatri jedino povraća. Da, ni EXIT nije lišen "specifičnosti", ali makar tamo na ulazu postoji oštra policijska kontrola. U Guči je pojam kontrole bilo koga, pa i samokontrola - na ivici zabranjenog. To je cirkus, pa ako je to nekome kultura, onda je mene sramota što bi to trebalo da bude i moja.
Dakle - viškovi radnika i "radnika" u Domu kulture.
Sve je to OK, da nije OK. A nije.
Kada magistar dobije šut-kartu od aktuelnog kadrovika, ili njih 6 treba da odu dok im iza leđa dovode nove, kako vi ti zovete - antikomunizam?
Očigledno da ne znate ko je ko i šta je šta u toj nesrećnoj ustanovi.
A to što u svakoj od njih, pa i u negotinskom DK ili zaječarskom Pozorištu postoje kafane (tzv kafići), zaista više liči na Guču nego na kulturu.
Pardon, to su klubovi.
Moj stav o lešinarima koji bi da zarađuju na kulturi, koja nema cene shvatite to gospodo tranziciona, gori je od negativnog.
Kultura kojoj su odredili cenu i PDV, to više nije. To je zabava, estrada, cirkusijada. Kada kažem klutura mislim na dela a ne hranarine i smeštaj za izvođače, njihove plate.
O da, neko i to treba da plati. Naravno, građani kroz porez.
Zašto bi sveštenici bili povlašćeniji od umetnika? Zašto država plaća tradiciju a kulturu ne? Tradicija je nešto okoštalo, kulturu čini sve, od početka tradicije pa do danas, moderne.
Najgori komunistički pojam koji je mogao da nastane je baš onaj "kulturni radnik", "radnik u kulturi".
UŽAS dragi moji sugrađani i zemljaci.
Kulturi ne treba marketing, Kultura nije profitabilna, niti je delatnost. Prestanite da prodajete tu maglu ionako ošamućenom narodu.
Ova varoš je u poslednjih 20 godina izgubila svoju draž i dušu. Dobro se zamislite koliko među vama ima onih koji su tome doprinosili.
Na žalost, nisam imao dovoljno godina da saučestvujem u tome, kada je bilo najgore. Sada bih sigurno bio neka od vedeta ili kulturnih veličina.
Kako da ne.
A šta ako je neko presposoban?
Lale, nemoj da druge toliko dresiras i onda odes u stranu preterivanja,jer da bi bio 100% u pravu trebas sam sebe da u nekim stvarim doteras na liniju. Da li se zapitas gde je ta linija? Po tebi ti si super, drugi nista ne znaju, a ne bih da javno kazem gde nas najvise pravis magarcima, iako to nismo. Za diskusiju smo uvek svi,i to za razlicite, cenimo tvoj trud, ali da ne preteramo...mislim izaci ce neke stvari u siru javnost za koje veliki broj ne zna, a tek onda nije dobro mozda najvise za tebe. Budi malo korektniji prema svima. Kad nekome niko ne valja i samo je on sam sebi super, malo se i mi zapitamo neke stvari, sa obzirom da vidimo dobro sta se dogadja.
Veoma neočekivano i nelepo od Vas Dragiša Raciću, da govorite o Festivalu na kojem ste retko bili. Da ste boravili u zemlji, znali biste da Festival nije ,,spao,,već naprotiv podigao rejting kao i posećenost zadnjih godina.
Festival inače traje 6 dana, i to za goste i publiku, ali počinje mnogo ranije i znači 24 sata rada za zaposlene. Kako biste Vi u Švajcarskoj nadoknadili radnicima prekovremene sate koje ne možete platiti? Ne biste ništa? Otpustili ih sa posla do sledeće godine ? Da ste dolazili na ostale programe Doma kulture , tokom godine, znali biste da ih je neko spremao. Niste viđeni u sali ni u galerijama.
Slabo inače poznajete zakone. Bivši rukovodioci ne raspoređuju se sa platom direktora nego u skladu sa stepenom stručne spreme.Ali po svemu što ste napisali, vi veoma odobravate izvrdavanje zakona, smenjivanje direktora u toku mandata bez obrazloženja, imenovanje dir. sa IV stepenom i platom sedmog stepena, i slična brojna rešenja koja se ovde upravo dešavaju.Čemu nama u Srbiji Univerziteti i fakultetske duplome, kada svaki dobar vodoinstalater može biti vrhunski hirurg.To će po Vama učiniti kulturu profitabilnom.
Najzad, Festivale pozorišta i muzike teško je upoređivati , u najkraćem. Ali Vi to ne znate dobro. Inače ne biste ni pokušali. Niti Mokranjčeve dane pominjali uz Guču !
Ubuduće razmislite o celini kada se dohvatite kamena po nekome ko je 30 godina u kulturi ovoga grada, za razliku od Vas, i sa biografijom, na kulturološkom planu, koju Vi nikada nećete dostići.
Bilo bi dobro ako sam pogrešno razumela i Vas i Vašu platformu.
Dragana Knežević
Veoma mi je drago kada vidim da ti "kulturni radnici"čitaju moje tekstove.Istina je da su Mokranječevi dani u jednom trenutku dodirnulu dno,kao što je i istina da poslednji osim,katastrofalno dosadne Stevanovićeve besede(koji je uzgred fenomenalan pisac)bili veoma dobri,o čemu sam ja već ovde i pisao.Guča bez obzira na profit koji donosi svakako nije kultura,dok Exit,ima pored primarnog muzičkog programa i niz pratećih koji se itekeko mogu svrstati u onaj elitni umetnički.Zapamtite da je kultura elitizam za sve a umetnost,art,više za odabrane,posvećene i prosvećene.Takođe mislim da bi Mokranjčevi dani trebalo menjati svoj tradicionalni koncept,utkajuću u program savremenu umetničku muziku,koncerte,tribine i upoznavanja,koja su to nova stremljenja, dominantni pravci u muzici koji su se pojavili koncem XX veka u Svetu i Evropi.Imamo primer Laibach grupe,koja je bila 2008.god.u Zaječaru na Gitarjadi iako(oni koji ih slušaju znaju)nisi klasičan rok i gitarski bend.Novo vreme donosi i nove ideje i zahteve,potraživanja,aktuelnosti.Kao i to da me je uvek bilo stid kada vidim da se više novca troši na krkanluk,klopu,ždranje nego na sam umetnički program.Gospođi Dragani Knežević bih samo rekao da mislim da nije bilo etički kada je u decembru 2008.organizovala sopstvenu izložbu pod nazivom "Moje slike"sa pratećim izuzetno zanimljivim katalogom i koktelom(u kojem sam ja više no u samim slikama iskreno uživao)u instituciji u kojoj je u tom trenutku lično bila direktor.Kao i to da nije htela da pomogne u organizaciji "Pesničke Rukoveti"(koje tradicionalno organizuje Krajinski Književni Klub,čiji sam ja predsednik)a radilo se oko smeštaja pojedinih gostiju iako je sama Opština tada izašla u susret organizatorima,pravdajući se da su joj radnici prezauzeti(?).Ovo je samo moje lično mišljenje i činjenice...Pozdrav svima i čitajte knjige one ne mogu da uzvrate..
Lale, nazalost i ja se sa Vama ne slazem u nekim stvarima. Prvo, u samoj reci GAZDA, toliko ustaljenoj u nasem svakodnevnom govoru. Gazde imaju samo nekretnine, biljke i zivotinje i nikako mi nije milo da se nekom coveku dodaje taj atribut. Moguce je da je to u nasem svakodnevnom govoru ostalo jos iz vremena feudalizma, ali valjda je krajnji momenat da nesto i prevazidjemo. Dugo godina sam u inostranstvu, odakle se i sada javljam, radio sam u ranijim godinama kod drugih poslodavaca, a od 1991 godine nezavistan sam i sam stvaram svoj dohodak. Dok sam bio zaposlen kod njih, nikada nisam cuo da je neko od radnika nazivao poslodavca gazdom, nikada nisam cuo, mimo posla, da ni jedan covek drugog naziva gazdom, jer svako ceni sebe, bez obzira cime se bavi i ne dozvoljava da bude nicije vlasnistvo.
Ne slazem se sa Vama da se kultura poistovecuje sa Domom kulture, koji je zeleli mi to ili ne, samo jedna ustanova, izmedju 4 zida, koja je registrovana, ima PIB, svoj racun i sve ostalo sto ima jedna firma. Znaci, to je preduzece. Pitanje je kako to preduzece funkcionise, a to da li neko ima ili nema diplomu magistra ili doktorat, ne znaci samo po sebi da je strucan da to preduzece i vodi ili da je i nezamenjiv u njemu, makar i sa nekim koji ima i nizu strucnu spremu, ali je sposobniji. Pa dokle sa tom demagogijom…ja imam diplomu, nisam sposoban da radim, ali diploma me pokriva da MORAM da budem na tom i tom radnom mestu? Po tako pogresnom shvatanju, naknadu (platu) za to trebali bi da primaju roditelji toga sto su ga skolovali, jer je to njihova investicija (ali u tom slucaju promasena), a ne on sam. Ne kazem da se strucno ne treba usavrsavati, naprotiv, znam to iz licnog iskustva, ali diploma sama po sebi nije jedino i iskljucivo merilo kvaliteta posla kojim se bavimo. Ona je samo viza za ulazak na to radno mesto, a kvalitet obavljenih poslova je sasvim nesto drugo i mnogo vise od toga. Dom kulture, kao firma, bez obzira (ne znam kakav je) na sadasnji statut treba i mora da se menja, da ostvaruje neki dohodak a ne trosak. Kako se moze objasniti jednom poljoprivredniku iz recimo Urvoice, (izvinjavam se, uzeo sam samo kao porimer ovo selo, moglo je da se navede bilo koje drugo), da u svrhu kulture u Negotinu, IZ NJEGOVOG PORAEZA KOGA PLACA, izdvaja se x % za finansiranje koncerta hora koji ce doci iz Slovenije za Mokranjceve dane? Ili to raditi kao i do sada i prikrivati ljudima sta se stvarno dogadja? I ponavljam jos jednom, nije to za kulturu, nego za pokrivanje troskova rada DK. Neka DK kao firma ostvari svoj prihod, a ne pod sloganom TO JE ZA KULTURU trpati ruku u dzep poreskim obveznicima koji su ionako u mnogo nezavidnom polozaju…barem vecina. Spomenuli ste apsurd da se placa PDV na kulturu!!! Pa gde to ima? Ko placa PDV na kulturu? Porez na dodatnu vrednost (PDV), sama rec govori na sta se placa, a nikako na kulturu. Taj se porez svuda u svetu placa na cenu ulaznice, kao vrsta prihoda koji se tada ostvaruje. Govorim Vam to iz iskustva, jer sam imao prilike da prisustvujem i u Operi u Veroni, i u Milanskoj Scali, i na Novogodisnjem koncertu u Becu, i u Teatru u Londonu, a i jos na nekim mestima.
Nigde nisam poistovetio manifestacju Mokranjcevi dani sa festivalom trube u Guci sto se programa tice, nego sam hteo da ukaze da se od svake manifestacije treba i mora voditi racuna o prihodima i troskovima koji iz nje proizilazi. Prihodi uvek moraju, barem za jedan dinar biti veci od troskova. Ako se ucini tako da se od takve manifestacije ostvari mnogo veci prihod i da je u korist grada, pa zar je to strasno?
Ja nesto ne razumem, ova prepucavanja na ime ovog gospodina Dragise, sto nije bio, ili je bio, na manifestaciji nekoj, ne razumem bas dobro. Znaci zamera se gospodja bivsa Direktorka sto nije dosao na njenu licnu izlozbu "Moje slike". Nisam ni ja bio. A sto? Ja licno ne zelim da ucestvujem u necemu sto je necije licno, a finansiraju gradjani. Mnogo je tu pobrkanih stvari. Ove rasprave su bas mesanje babi i zabi. Jos uvek ne vide gde sta ne valja( ne zele da vide), dok se radilo. Nema se spremnosti da se kritike prihvate, ali su jako darezljivi istih. DA, BAS TAKO, MI SMO NAJPAMETNIJI,NIKO NEMA NAMA NISTA DA KAZE KAKO SE RADI, MI TERAMO SVOJE,IMAMO DIPOLME ZATO, ZA OVAJ NAROD NAS NE BRIGA, ONI IMA DA PLACAJU POREZE I DA CUTE,JER MI SMO SKOLOVANI. Draga Bivsa Direktorice, recite sta da mi radimo da bi vi sedeli, uzivali, nista ne radili, i prezentirali sebe uz platu iz budzeta i bili zadovoljni. Ako vec zelite da prezentirate umetnost, onda ima njih jos, koji su mozda i iznad vas po sposobnosti umetnosti, ali oni nemaju mogucnosti, jer ih ne finansira budzet, treba onda dati sansku svakome u tom gradu! Ili licne prezentacije raditi, sve o licnom trosku i pokazati se. Trece nema. Ovako je ovo nepravda prema ostalima. Pozdrav uz samo dobre namere.
Pošto ne možete da ne skrenete sa puta"ArtTerorizma",evo čta može sve da vam se desi od čitanja knjiga ili "Čitalačke muke po Predragu M.Azdejkoviću:Od čitanja može da vas boli glava,da vam bude muka,da povraćate,da ako ste fini(ili iz Finske)dobijete dijareju,ako niste proliv.Neki su čak od čitanja dobili sifilis a hemoroidi su zagarantovani(o ostalim veneričnim bolestima pričaćemo nasamo).Od čitanja knjiga Ljiljane Habjanović-Đurović možete dobiti boginje,stidne vaši od knjiga Isidore Bjelice,žuticu od Matije Bećković,a spontani pobačaj,sterilitet,gubitak seksualne želje od "Odbrane Kosova"Vojislava Koštunice.Pored svih tih boleština,čitanje loše utiče na vid i od toga možete da oslepite,a na papir možete da se posečete.Jeste da se to računa u lakše telesne povrede ali je jako neprijatno..."Zato pazite šta čitate.Niko se nije setio da pomene filmove koji su rađeni po motivima knjige "dr Džekil i mr Hajd",Entoni Perkins je glumio u jednoj od adaptacija..Načuo sam da se i trenutno snima neki,što dokazuje da je to večna tema,slabašno i lažljivo Dobro i moćno,opojno,uzbudljivo Zlo.
OK, g. Raciću, neću Vas nazivati gazdom da se ne preganjamo oko trivija. Naši ljudi koji rade na Zapadu, koriste taj izraz za vlasnika firme u kojoj rade. Očigledno da ga poistovećujete sa pojmom "gospodar", na koji nisam mislio. Zamislite da se Tolkinova knjiga zove "Gazda Prstenova”.
Izvinite, gde to poistovećujem kulturu sa Domom kulture ili Pozorištem? Kultura je pojam, opšti, ima mnogo oblika, uključuje i umetnost. A ovo su zgrade koje treba održavati. Na tome se marišu pare, grade karijere, uništavaju nečije porodice i životi. Oko toga se sve vrti, a to nije kultura.
Vulgarno shvatanje kulture je i dovelo do zidanja seoskih Domova Iste, u kojima GAZDUJU Susreti sela, umesto da su u njima biblioteke.
Dom kulture je preduzeće. Posebne vrste, specifično. Zato u njemu treba da magistar likovnih umetnosti bude zadužen za jednu, vrlo specifičnu proizvodnu traku. Kako onda srednješkolac koji za menadžera firme dođe na ultrakvazipolitički način zna da mu je takav čovek nepotreban? Da mu je ta proizvodna traka nepotrebna? Ta delatnost - likovna umetnost? Pa kada je tako, a u okviru tog preduzeća radi i klub sa šankom, zar nije logično imati i nekoga sa ugostiteljskom školom. Preduzeće za sve i svašta, prihodi su važni, treba platiti dobavljače.
Kultura mora da se dotira iz budžeta, parama svih kao i crkva. Ja nisam vernik, a vi recite da nekulturni ne treba da daju pare za kulturu, pa vidite šta je gore od ta dva. Ateizam je jedna od tekovina modernog sveta u kome živimo. Nekultura nije.
Šta znači biti sposoban u kulturi, makar imao i nižu stručnu spremu? Zidari su sposobniji od inženjera da prave mostove? Za slike Olje Ivanjicki su zaslužni radnici u fabrikama boja, platna ili četkica? Ne verujem da to mislite. Akademski slikar nije sposobniji od učiteljice da radi svoj posao? Ja zaista sumnjam da vi znate šta se dešava u negotinskom Domu kulture 20 godina. Najgori boljševizam. Magacine i bioskope u crkve. Tako je nastalo crveno viđenje kulture. “Kultura” u svako selo.
Totalno su pobrkane opšte i specijalizovane stvari. Vulgarna privatizacija života po ugledu ni na šta na Zapadu dovodi do pokušaja pretvaranja najstarijih i najelitnijih knjižara u Beogradu u kafane. To su preduzeća. Postoji nešto što se zove stil. Ovaj narod ga nema, i zato nam je tako. Tu crtu nikada nismo hteli da povučemo, još od Dositeja, da se zna da je kultura sveopšte dobro a ne tek puka mehana, prćija, gazdinstvo.
Spominjem PDV na kulturu?! Očigledno da se baš ne razumemo. Kažem da kultura kojoj to urade više nije kultura. Kako objasniti poljoprivredniku iz Urovice trošenje para za slovenački hor?!! Ako u Švajcarskoj ne postoji PDV na kulturu to znači da ona jeste opšte dobro i da meštanin Safhauzena ne pita zašto izdvaja deo poreza za to, pita se da li hoće.
Ne govorim o ulaznicama, a vi uporno na njih navrćete priču. Baš stavljanjem Mokranjčevih dana i Guče u istu rečenicu uz ulaznice, njih poistovećuje. Promašuje suštinu kulture. Da li razumete svu veličinu Van Gogovih slika i njega samog, i zašto danas one vrede toliko? Mogao je on da ne umre u siromaštvu i bolestan, da živi kao moler, garant je znao da miksuje i tonira boje. Bio bi odličan preduzetnik. Vlasnik ("gazda") nekog MSP. Danas bi ga tako verovatno mnogi savetovali.
I još nešto, politički.
Gospodine Raciću, tj. PŽK, kako ćete objasniti stav da je SPOSOBNOST (pa i sa nižom spremom) ispred STRUČNOSTI (sa odgovarajućom školskom spremom), Vašem koalicionom partneru iz G17 plus? Stručnost ispred politike, zar to nije njihov slogan?
Sposobnost podrazumeva snalažljivost, a stručnost obrazovanje. Možete se sasvim slobodno snaći u strančarenju, ali u projektnom birou, filharmoniji, operacionoj sali, za volanom nikada. Zato visokoobrazovani ljudi uglavnom izbegavaju partijašenje.
Ovo jeste razgovor, rasprava argumentima. Molim Vas da se poštovaoci Lika i Dela uzdrže od daljih anonimnih komentara u kojima gađaju ličnost umesto da se uključe u diskusiju činjenicama, i potpisani.
Ja se ne potpisujem kao Oberon.
Koliko vidim nema neke velike razlike u vasim razmisljanjima. I Lale i Diogen i Racic nisu zadovoljni odigravanjem stvari u DK. I ako i treba se reci neke stvari, da se zna da nije zlato sve sto sija. Pozdrav za sve vas i cenim da se usudjujete da pricate o takvim temama.
Ukratko, da rezimiram celu ovu i ovoliku polemiku.
Moje poimanje kulture kao opšteg dobra, izvan prizemnih zemaljskih sitnih zadovoljstava nekako se ne uklapa u preduzetničku viziju kulture koja se praktikuje pričom o profitu, ulaznicama, zgradama i platama. O GRANDioznim projektima. O održavanju.
Koliko para toliko muzike. To je taj stav. Prizeman, realističan. Šuške.
Moj stav je - koje i kakve muzike. Romantičan? Fantazija.
Da li je moguće spojiti ta dva gledišta?
To je suština cele polemike.
"Dr. Džekil, smeran, visokomoralan, učen i kulturan čovek, upotrebljavajući drogu, koju je sam pronašao u svojoj laboratoriji, postaje, preobražavajući se čak i fizički, okrutni Hajd. Čak i sam Džekil, kao pravi štreber, čija je dobrota samo prividna kao da potajno uživa što ide putem zla. Stivenson, kao i većina isitinskih umetnika, prezire i omalovažava hipokritičnog zagovornika dobra, slabiće, mekušce što je i Dr Džekil, koji nema snage da se odupre zlu.On se zgražava nad lažnim moralom, nad onima koji se na samrtničkoj postelji kaju." Ovim citatom se vraćam temi posta, s obzirom da je lepo naglašeno da se treba držati teme. Ova je veoma inspirativna, pa vidim odosmo u dubokoumnu raspravu o politici. Ja sam, naravno, pročitala i ovaj ArtTerorizam, kao i većinu prethodnih i šta da poručim? Dobro je da nas neko podseti, s vremena na vreme, šta sve propuštamo ne čitajući ili pogrešnim izborom literature. Drugo, veoma koncizne odgovore dao je Građanski, u vezi sa otvorenom temom kulture u Negotinu , tačnije Domom kulture . Svoj komentar ću sačuvati za neki drugi put, ali moram da primetim sledeće. Na blogu Pokreta "Živim za Krajinu" do sada nisam pročitala, niti jedan komentar sa disonantnim tonovima, osim onih koji hvale teme , autora, dizajn... itd. Pitam se zašto tu političku grupaciju , njen program, pa i lidere, najčešće, komentarišu ovde i na blogu koalicionog im partnera G17 plus, koji ima svoje postove vredne pažnje. Stoga predlažem da poštujemo, teme, ideje i prostor naših domaćina.P.S. Putujući Šumadijom, primetila sam više kafana koje imaju ime "Biblioteka kod....... Milutina" ,na primer, do raznih drugih čisto srpskih imena i nadimaka.Takođe i da je Kragujevac ostao bez svoje jedine knjižare , na čijem je mestu posle gotovo stotinu godina starosedelačkog statusa,izrastao butik šarenog nakita/ možda je u međuvremenu propao/. Strašno, zar ne, srpska tranzicija zasnovana na elementima knjige Dr Džekil i mister Hajd? Droga ili šljivovica, pitanje je - šta?
Ja svakakao nisam zadovoljan stanjem u D.K.ali i u ostalim javnim,nejavnim,skrivenim,prekrivenim institucijama,firmama kulture,ali imam resenje za to,...U medju
vremenu evo jedne pesme:
Citaocevo Pitanje
Zaustavio me nepoznati covek
Na uglu moje ulice
Recite mi molim vas
Pisu li se pesme nozem
Na ljudskoj kozi
jesu li ruke pesnika
Crvene od tragova slova
Recite mi vi to znate
Vasko Popa
(1922-1991)
g. Lale (izvinite ne znam Vam ni ime ni prezime pa Vam se ovako obracam), cini mi se da polako pocinjemo da hvatamo istu ili slicnu talasnu duzinu barem u nekim stavovima. Vidim da ste me potpuno razumeli i napravili jasnu granicu izmedju kulture, DK i radnika firme DK. Potpuno ste u pravu kada kazete da ne poznajem u zadnjih 20-tak godina stanje u DK u Negotinu. Mala ispravka, cak i nebitna…vise od 20, blizu 30 je. Pricao sam samo o nekim zapazanjima koje sam uocio, sta mi je kao coveku zasmetalo, a zasto to radim valjda je jasno. Vidite na koje smo niske grane spali? Pa gde dublje moze da se potone od toga? Ajde jedan prost primer, mada ce ga mozda mnogi protumaciti kao cist politicki marketing, a nije mi to uopste namera: gladan covek, a ispred njega parce hleba i knjiga. Za sta ce on prvo da se uhvati? Ne govorim da se kultura zarad necega treba ukloniti, niti treba, niti se moze. Zasto sam spomenuo primer Urovice, nazovimo ga tako a znamo na sta mislimo? Kako onom coveku tamo objasniti da ce se od njega uzeti koji dinar vise zbog odrzavanja bilo koje manifestacije u gradu, a to ce uticati na njegov porodicni budzet i mozda imati manje sredstva za herbicide. On od toga zivi, njegova porodica se time prehranjuje, a ti mu na prikriven nacin to otimas? Zar se misli da svih 39 sela u Opstini Negotin treba samo i iskljucivo da rade, a Negotin kao grad neka rasporedjuje prihod? Upravo je to ono za sta se PzN i zalaze. Neka svako ko stice bilo koji dohodak njime i upravlja. Od najmanjeg sela pa do najveceg grada. Radnik DK mora tom coveku tamo objasniti za sta ce on svoj dinar izdvojiti, a ko ce to uraditi, da li magistar likovnih umetnosti ili neko drugi procenite sami. To je jedan, ali samo jedan, od buducih poslova Managera DK. Spomenuli ste da zivim u Svajcarskoj, veoma lep primer. Nista, ama bas nista ne moze u Svajcarskoj proci a da se ljudi sa time ne upoznajui o tome odluce. Poreza je jasno odvojena na komunalni, kantonalni (regionalni)i federalni. Od ukupne mase poreza najvise se odvaja za komunalni, nesto malo manje za kantonalni , a najmanje (svega 10-tak %) od ukupne mase za federalni. Svako selo upravlja novcanom masom koja se od njega obezbedjuje. Da li ce ici na kulturu ili na bilo sta drugo, i koliko, sami odlucuju. Crkva je jasno razdvojena i ne dobija prihod iz budzeta vec sami gradjani uplacuju poseban doprinos za nju. Mogu Vam reci da je ovo nametnut doprinos, ali nije sankcionisan i ne podleze kaznama kao u slucaju da se ne plati porez na dobit. Takodje, ovog doprinosa oslobodjeni su i svi ostali koji se izjasne da su druge veroispovesti (medju njima je i moja porodica i ja).
I na kraju STRUCNOST ili SPOSOBNOST? Strucnost se stice skolovanjem, a ta struka primenjuje se jedino ako si sposoban da nauceno znanje i implementi ras. Spomenuli ste sami vozaca. Lep primer. Neko je naucio da vozi kod nekog instruktora i polozio je, a nakon par stotina kilometara voznje, nakon dobijanja dozvole napravi udes. A imate koliko hocete primera da covek nikada nije polozio za kola i celi zivot bez problema vozi. Da se razumemo, skola je neophodna, ali potpuno nedovoljna ako se ne stekne i sposobnost kroz rad.
Ja sam uvek za alcohol,tu etil poeziju...Biblioteka je naziv za kavanu i ja ih volim...OBE.Oba dvije.
Mister Dragiša, vi, čini mi se, ne barate najbolje nekim pojmovima.
Ustanova NIJE preuzeće. Ustanove se finansiraju iz opštinskog i državnog budžeta, a javna (i ostala) preduzeća imaju sopstvene prihode.
Ne bi tebalo od Doma kulture ili, recimo, biblioteke očekivati da osvaruju prihode. Naravno, ukoliko očekujemo da se bave svojim poslom.
Ostalo je Lale sjajno elaborirao. Seljak iz Urovice mora da izdvaja neku kintu za kulturu isto kao što izdvaja i za školstvo na primer.
Ma da, bas tako poljoprivredniku treba uzeti dusu, sta ce mu, kultura u gradu treba da zivi, zakon je cudo. I te zakone pisu ljudi koliko ja znam, ili cete mi sad i meni reci kao vasem Mister Dragisi, da nemam pojma i da nije tako. Sto mi imamo pametnih ljudi, pa to je cudo jedno. Zato je sve krenulo u grad, poljoprivredu nece niko naravno, jer sistem tako kaze, dzabe radis, idi u grad da te bog vidi. E to je taj nas cuveni sistem.
Ma sve je OK, svaka naravno pomalo ima pravo a pomalo ne.
Mene daleko više nervira zavlačenje ruke u džep građana pa ulagivanje i dodvoravanje SPC, kao eto damo pomalo i drugima da pokažemo kako nije tako, a jeste. Svi plaćaju porez koji ide u budžet. iz njega se daju pare Crkvi. Kao, svih 7 (...) tradicionalnih. A vernici plus daju kintu. Ništa od toga ne sporim, ali neka daju fiskalni račun za usluge. I oni su preduzeće. I to veliko, sa vrlo stabilnim tržištem i poslovanjem. Monopolisti.
Vređam vernike? Naprotiv, ja bih da ih malo otreznim i spustim na zemlju, da shvate da ne daju pare Bogu (šta će Mu, pa ima njih koji ga vole i veruju Mu), nego njegovom SIZ-u.
Here on Earth.
Znaš li L.što se desilo sa komentarima oko ove naše "kulturne diskusije"sinoć,ona dobro poznata "i vuci siti i ovce na broju,"dok pitanja bez odgovora i dalje nad njima vise.
Ovi anonimni su kao virus ili kao što je Lale napisao u nekom ranijem postu kao Crvi. Kad ti zapate blog ne možeš da ih se otarasiš.
Svoj alter ego iskazuju nekakvim anonimnim političkim bljuvotinama iako to nema nikakve veze sa postovima. Mada se u ovom postu taj njihov anonimi alter ego može iskoristiti kao paralela Dr Jackilu i njegovom alter egu Mr Haidu, nego da ne skrnavim to predivno delo, daleko su oni od gospode...
Ali oni ne shvataju da kroz svoje "Drugo ja" manifestuju,iskazuju i ispoljavaju skrivene osobine, navike, težnje, strasti, poroke, mane... svog "pravog Ja" što u ovom slučaju znači da oni kao anonimusi u ovoj blogosferi samo govore da su i u stvarnom životu tamo neki anonimusi. Niko ih ne primećuje niti obraća pažnju na njih.
Skalo bravo za post i bravo za Politikin zabavnik. ;)
Hvala Miljane,pa stari sam ti ja knjiški štakor ili politički zabavljač,hehe...Pisao bih još grđe stvari,nego vidiš da nas ovo političko nevreme sve koči a umetnost tu po običaju prva strada ili u mom slučaju artizam .Nego što je bilo sa nekim tvojim novim pričama,ja upravo završavam jednu zbirku priča pisanih u formi dnevnika bez dlaka na jeziku,mnogi će se prepoznati tu na sreću ali i žalost.Krajem meseca izlazi glanc nova"Buktinja".
Hvala na lepom tekstu, iako ga citam tek sada, godinu dana posto je objavljen. Steta sto vise ne pises; blogova ovakve vrste bi trebalo da je sto vise. Ovaj tekst mi stvarno daje volju da opet citam Stivensona.
Post a Comment