Ogledi o liberalizmu - 8. deo

Glava 9: Fransoa Gizo - liberalizam vladanja

Svoje tvrdnje o "opozicionom" i "kritičkom" karakteru liberalizma, tj. uloge pojedinca u njemu, Konstan zasniva na tumačenju istorije i prirode. Tu pojedinac stoji nasuprot poretku.
Za razliku od dotadašnjeg stava da je liberalizam bio uvek u opoziciji, Gizo želi da ga učini vladajućim, želi da razvija "liberalizam vlasti".
Razvoj moderne politike vodi uzajamnom povećanju delovanja vlasti na društvo i uticaja društva na vlast. Predstavnička vlast mora da bude institucionalizovana, ali mora i da traži u društvu sredstva kojima će da vlada.

Ako želite da iskoristite sva sredstva vladavine koja sadrži nadmoćne umove i pojedinačne uticaje - dajte im deo vlasti. Ne gomilajte vlast jer će ostati sterilna. Veština vladanja nije u pokazivanju celokupne prisvojene sile, već u korišćenju svih sila koje postoje.

Vlada ne treba da smatra društvo neprijateljem, već saradnikom. Ni liberalni opozicionari ne treba da vlast kao takvu smatraju neprijateljem niti teretom.

Vlast treba da malo čini i da bude skromna.

Sredstva koja vlast koristi za vladanje nalaze se pre svega u društvu - to su tzv. društveni "nadmoćni" umovi ("prirodna aristokratija", "sposobnost", "uticaji") - njih vlast treba da otkrije kako bi ih učinila javnim i postavila na njihovo pravo mesto, i dala funkciju na koju kao nadmoćni imaju pravo; oni se u društvu spontano formiraju.

Ljudi su prepušteni sebi i zakonima prirode, a vlast prati i otkriva nadmoćne umove. Kada nadmoćnog prepoznaju, ljudi ga slušaju. Komanduje hrabar, vlada sposoban. Ovde leži poreklo vlasti - u nejednakosti i (prirodnoj) nadmoći jednih u odnosu na druge. Vlast se ne bi nikada rodila među jednakima. To je istinski prirodan i jedini društveni ugovor.

Gizo daje izmirenje i sklad između istorijskog kretanja i osobina ljudske prirode. On veruje u nesporni autoritet istorijskog kretanja Evrope ka režimu utemeljenom na građanskoj jednakosti i političkom predstavljanju. Za njega su autoritet istorije i autoritet prirode isto - tj. jedno. On afirmiše na visokom nivou pojedinca i njegove principe.
U okviru institucija i zakona, treba se osigurati protiv vladavine lažnih i slabih nadmoćnih umova, ali i protiv korupcije istinski nadmoćnih.
Gizoova istorija filozofije je podređena političkoj filozofiji. On odbacuje tezu da je čovek apsolutni gospodar samog sebe i da je njegova volja njegov legitimni vladar. Izdvojen, pojedinac uopšte ne raspolaže sobom po svojoj volji - ona nije uopšte njegov legitimni vladar.

***

Pominjane umove je sistem "ništio" decenijama, da bi konačno Miloševićevcima uspelo i da ih proteraju iz ove zemlje. Pa i iz ovog grada. Kako one sposobne, već dokazane na poslu, tako i one tek stasale, sveže školovane. Ma šta pričam - čak i one čija se nadmoć osetila još od malih nogu.
Negotin katastrofalno loše stoji po pitanju "nadmoćnih umova"; zovite to "kadrovima" (mada je to pogrešan termin za tu priliku), ili pre sposobnim ljudima da ovde nešto urade i promene loše stanje. Na žalost, ono malo preostalih "nadmoćnih" jeste ogrezlo u "korupciju i opijenost moći".
Zbog sistema koji i dalje ovde vlada bez obzira na stranačke boje koje se menjaju kao na traci već dve decenije.
Daleko smo mi, predaleko, od liberalizma vlasti.

Čitalište:

François Pierre Guillaume Guizot - Wikipedia
Guizot, M. (François), 1787-1874 - Project Gutenberg (html, francuski, engleski)
François Guizot - Library Thing (bibliografija)
Konzervacija i vrednovanje baštine - Ambasada Francuske u Srbiji
Obituary: Francois Perre Guillaume Guizot - čitulja, New York Times 09.09.1874. (pdf, engleski)
Da li su francuski liberali bili liberalni? - Katalaksija.com, Internet magazin za liberalnu Srbiju

p.s.
Ove nedelje su išla dva Ogleda o liberalizmu, jer je do kraja teme ostao još samo jedan nastavak. Da završimo tu priču u 2009. godini, iduće nedelje, poslednjim Ogledom.
Pa da konačno pređemo na tu Psihologiju stada i Filosofiju Palanke.
Na neke nove Oglede.