Otisak Nedelje - 14.06.2009.

Nemojte da se čudite što, ko šta radi a ovde svaki čas - o radikalima & komunalima. Uporno se prethodne nedelje radilo baš na tim "temama". Najviše glasova ste ionako poverili predlogu broj 6.

666

U bre kakav mandat, baš đavolski (kako bi babe rekle).

Predlog #1 - Shit alley

Shit alley, iliti Usrano sokače (l'passage d'merde). Čuveni negotinski pasaž nastao kada su vlasnici kuća koje izlaze na dve glavne ulice u samom centru Negotina, rešili da svoje objekte renoviraju - ali da im kuće ne budu prilepljene. I tako, nastao je taj pasaž, uzak procep koji spaja dve velike jednosmerne ulice - Knez-Mihajlovu (koja teče ka groblju) i Hajduk-Veljkovu (koja je uz Karađorđevu ulicu najveća u Negotinu, sa preko dvesta kućnih brojeva, a posle najnovije rekonstrukcije centra grada postala je jednosmerna i slepa).

miris iz Hajduk-Veljkove

miris iz Knez-Mihajlove

Ukoliko bi se, kojim slučajem, neka od američkih forensic serija pozabavila ovom uličicom, pa za fabulu radnje imala razjašnjenje masovnih slučajeva fertilizacije ovog Sokačeta, te ekipa iz CSI laboratorije dobila nalog da utvrdi identitet dekoratera u pasažu, bez svih onih hi-tech pomagala i laboratorijskih čudesa bi na licu mesta mogla da suzi krug osumnjičenih. Po širini prolaza, gde se nikako ne mogu razmaknuti ruke, odmah se od sumnjivih lica može izuzeti krupna stoka (konji, krave, nosorozi, slonovi, antilope - sve što je upakovano u krda). Dalje, dimenzije ekskremenata navode na zaključak da se radi o onima koji kenjaju malo ali često, najverovatnije su svaštojedi-mesožderi. Razbacani artefakti duž crime-scene upućuju na to da svaki od primeraka osumnjičenih želi poseban prostor za svoj naum (umesto na gomilu), ali takođe ukazuje i na manufakturni rad, svojstven samo sisarima koji koriste prednje ekstremitete ili ruke (primati, lemuri). Po aromi koja se naokolo širi, svaki traper bi odmah zaključio da se miris redovno održava, i da je trag svež, što upućuje na poveću frekvencu, čime su lemuri i ostali stanovnici drugih meridijana isključeni. Količina (ništavna) kora od banana i ostalog tropskog voća smanjuje verovatnoću kretanja majmuna i gorila kroz ovaj prolaz. Dakle, ostaju - ljudi. Pa koji?
Negotinci.
Dalje od toga nije potrebno širiti istragu, sve je jasno.
Napomena:
Do sada nije zabeleženo da je živ komunalac, u radno vreme i pod punom opremom, prošao ovom stazom.

Baš da vidim, da li će novopredviđena komunalna policija tu da patrolira ... kada već nisu komunalni inspektori koji za to primaju platu.

Predlog #2 - Bacite Gileta

Opet komunalna problematika. Postavili smo nove, plave kontejnere iz donacija, širom ovog unesrećenog i unesređenog grada, za papir i plastiku. A pojavio se i kontejner u koga treba da (u)bacite Gileta.

Hajde i to da vidim.

Predlog #3 - Poklopci

Neki naši sugrađani su rešili da se protiv krize bore na jedan, reklo bi se preduzetnički i samoinicijativan način. Prikupljanjem i preprodajom sekundarnih sirovina, posebno metala. Pa su u "to" uračunali i metalne poklopce i rešetke sa šahtova i otvora za kišnu kanalizaciju. Nisu baš sekundarne sirovine, ali biće. Nego šta. Poznato je svima da je jednog jutra Badnjevska ulica osvanula komplet bez pomenutih metalnih artefakata, dvajes i kusur komada, u masi. Policija je kasnije pronašla te preduzetnike, ali ...

Radilo se to i pre krize sa olucima, tablama za oglase i plakate, saobraćajnim znacima, krovovima crkava i kapela na groblju, klupama u novom parku u Cvećari, kandelabrima. Uknjiženo je i par celih kioska, do temelja.
Izgleda da se u Negotinu i okolini pojavila neka nova vrsta termita, onih što jedu metal?

Predlog #4 - U (s)pomen

Taman su očistili spomenik francusko-srpskim oslobodiocima Negotina u I Svetskom ratu, i još uklonili onu vikendicu sa rupom u zemlji postavljenu kraj spomenika čisto da dunđeri koji su sređivali centar i park ne skaču do predloga br#1, kad zagusti, a ono - Kika! Plus "krmače".
Muškarci znaju zašto, ali šta to Kika zna? E jbga ... ne verujem da je Almodavar bio u Negotinu.
Posle nam je Đavo kriv što se po Negotinu priča da spomenik žvrljaju oni koji su ga čistili, da opet malo namuzu koju kintu.

Predlog #5 - Javne ...

... firme. Nego na šta ste to drugo pomislili?! JKP Badnjevo na ivici finansijskog i organizacionog sloma. JP za građevinsko zemljište radi pa cepa, obrće pare. Obe u istoj zgradi, u istom hodniku, a u tako različitim mikrokozmima. Razlika u tretmanu uoči se odmah na ulazu, po firmama.

Za JKP se pobiše neki, ko će da ostane a ko da uskoči u fotelju. Kao da, posle svega, to još uvek nešto znači. Teška rovovska borba između naprednjaka i radikala, u ratu koji vode bećari protiv demokrata i socijalista.

Zašto je, bre, narode sve tako nenormalno? Biju se za firmu koja je na korak do propasti, a onu koja je super - ni da spomenu.
Zato što Radmila Gerov uvek koristi JKP kao koalicioni mamac za budale. Ma kakav mamac, kosku bre. Imala je od koga to i da nauči. Zaista, imala je.

Na žalost.

Predlog #6 - Пушћај бре ту фотељу!

U sklopu priče o rovovskom ratu, slike sve govore. Samo da ne počnu da puštaju bojne otrove jedni na druge. Nemci su na Somi trovali saveznike hlorom, a zna se u čijim je rukama trenutno hlor a kod koga je pasulj. Možda se zato biju oko komun(j)alske fotelje?

Predlog #7 - Impulsivno

Pored fotelja, fascinantna je opsednutost našeg naroda telefonima. Kao da živimo u kameno doba, pa nađemo sjajnu igračku i oduševimo se. Bile to puff-fotelje, ili službeni i mobilni telefoni. Ma, ništa bolji odnos nije ni prema onim javnim, telefonima ... i firmama.

Javne telefonske govornice zaista imaju višestruku upotrebu: za dremku, ili makar lečenje frustracija kada već ne može da se priđe spomeniku po mraku - postaviše skotovi tolike kandelabre okolo, da sve sija! Tu je i nezaobilazna PET-krmača. Kao potpis.

Mobilni telefoni su poseban slučaj. Nasledili su pejdžere koji su početkom devedesetih bili hit kod rukovodećih struktura. Kada su se mobinjaci pojavili, manija se proširila brže od svinjskog gripa. Prisustvovao sam jednom razgovoru "nekih", koji su dobili sveže službene mobilne telefone (tih godina). Svaku komandu su izgovarali po srpski, i jedan drugom objašnjavali šta znači i čemu služi. Кал, ансвер, пхоне ... i slično.

Tako su i pre neki dan, u sred lomova koji se događaju u JKP Badnjevo, u firmu doneli punu kesu novih kartica/brojeva za mobilne. Službene, jašta. Da ih podele radnicima kojima treba - da ih podele. I još 11+2 nova mobilna telefona (11 prosta i 2 složena modela) - da ne naglašavam za koga. Kartice umrežene, cena interkomunalskih razgovora = 0 dinara. Nameniše jednu čak i za mene! Naravno, nisam uzeo, kojćemi - da pričam sa komunalcima za džabe?! Ma, gde li ja to idem na posao pa da mi trebaju besplatni razgovori sa kolegama?
Da li je moguće kako su ubeđeni u to da nam je cena toliko niska? I da nismo uopšte na prodaju. Naravno, plate niko ne spominje, nisu zaslužene jer niko više ništa ne radi, samo telefoniraju za džabe. Ja bih onda pre da radim u Telekomu, onom pravom, umesto u Telekomunalu.

+

Mada, na ceni su kod nas i kancelarijska vrata sa tapacirungom.
Da se ne čuje hrkanje iznutra.

Predlog #8 - Povratak MAJSTORA

Čuli ste za Dubravka Matakovića, strip-crtača i profesora na zagrebačkoj Akademiji? Ne?!!! Sram vas bilo. Ako niste, to znači da niste živeli u "onoj zemlji" do smaknuća Anta Markovića. Ili kao i da niste, nego samo tako zamišljate.

o navijačima

o svinjskom gripu

Napravi čovek čak i pozorišnu predstavu po svojim stripovima. I nazva je "Iz Kabula s ljubavlju".

Za danas samo toliko, poseban post sledi.

***

Daleko bilo da vas navlačim da glasate za prvi predlog, ali pade mi na pamet još i to da na Zelenoj pijaci jedan od prodavaca ima firmu koja se zove STR "Sokače" ... ehm.

Kad smo već kod svinjskog gripa ...

... pardon, meksičkog.