СЛУЧАЙ Negotin
Već dva dana u Negotinu vlada svojevrsna pomama za bilo kakvom informacijom u vezi nedavno održane XII sednice Skupštine opštine, potonjeg zahteva opozicije za njenim poništenjem - po četvrti put, kao i očekivane reakcije Okružnog suda u Negotinu, zaduženog za lokalne političke akrobate i pelivane.
Pa, na čemu smo (fraza, koja u Negotinu ima raznorazne konotacije):
- Radikalnolokalpatriotska koalicija na vlasti u Negotinu je u petak 5. juna održala još jednu u nizu cirkuskih predstava, koje naziva sednicama SO, i narafski kao prvu tačku, uobičajeno, stavila "overu" mandata troje odbornika mimo uzusa, pa potom prepakovala upravne odbore po firmama kojima komanduje i malo preimenovala još neke direktorčiće u istim. Sve u svemu - deja vú.
- Opozicioni prvaci su, kako se potom i očekivalo, u subotu Okružnom sudu predali novi, četvrti, zahtev za poništenje XII sednice sa sve pripadajućim joj odlukama pominjanim. Zbog "buve" puštene iz Maršalata da poništenje sednice ne povlači i automatski poništenje pojedinačnih odluka - kao, nisu taksativno navedene. Nebulozno kreativno naglavačko tumačenje zakona na koje se lokalpatriote pozivaju samo kada treba da nerviraju životnu sredinu. Nije baš bilo potrebno, ali dobro da su se žutocrveni dosetili pa te stavke uneli u zahtev - zlu ne trebalo, znaju o kakvom se balanseru radi.
- Uz standardno zamajavanje (nedostavljanje kompletne predmetne dokumentacije po zahtevu Suda i slično), Ljubičica Bela kupovala je tokom vikenda vreme ne bi li ga iskoristila da izvrši svojevrstan pritisak na Okružni sud u Negotinu. Čime bi to mogla? Krajnje bezobraznim zahtevom, ovoga puta, za izuzeće Okružnog suda, u ponedeljak izjutra, sa svrhom da spreče "ispucavanje četvrtog penala". Zašto? "Zbog nelegalnog poništavanja sednica Skupštine opštine Negotin". Da nije tu, ipak, malo pobrkan redosled reči u rečenici? Mislim na poziciju onog pojma "nelegalno", tj. gde tačno treba da stoji ... Ovaj zahtev upućen je preko Okružnog suda u Negotinu na adresu Vrhovnog suda u Beogradu, u ponedeljak, naravno.
I šta sad? Ništa, dok Vrhovni sud ne razmotri zahtev podnosioca, pa preseče. Postoje samo dve opcije:
1) Vrhovni sud prihvata zahtev za izuzeće Okružnog suda u Negotinu, pa poveri mandat onima u nekom od komšijskih gradova, Okružnih. Zaista me interesuje da li će pa ti da presude drugačije od svojih kolega (kao u prethodna tri puta).
2) Vrhovni sud zahtev za izuzeće odbacuje kao neosnovan i vraća u pogon poznati nam Okružni sud negotinski, egzekucije radi. Ishod - očekivan.
Shodno propisanim rokovima za reakciju Vrhovnog suda, epilog ove finte lokalne vlasti se može očekivati u sredu, najkasnije u četvrtak (thursday, bloody thursday). I naravno, još jedna presuda u mreži iza leđa vratara PNTKSRS nogo(pod)metaša.
Dakle, nema potrebe za žurbom i nervozom, Negotine. Mastermind vladajuće udruge negotinske ne spava mirno ovih noći, iako prividno sakriven iza mrtvih puvala i dizača zareza po notesima zapisničara u lokalnoj skupštini, poznatijih i kao "odbornici". Mada ih neko iz nehata još uvek naziva i korisnicima mandata za vršenje lokalne vlasti.
Oni kojima je do poštovanja zakona stalo taman koliko i do ... baš toga, već poduže vreme sopstvenu sumanutost prikrivaju lažnom dilemom koju poturaju narodu: šta je starije, izborna volja građana ili zakon. Kao da se izborna volja ne sprovodi i kontroliše zakonom, nego je stara dobra Ivstitia (Justicija) tu samo kao kanap na kazančetu u toaletu pa da ga nestašna dečica povlače i cimaju kako im se prohte. Dobro može isto i sa granom trešnje.
Udarac čekićem od strane sudije tu je da zapečati nečiju (političku) sudbinu, a ne da razbija biračke kutije. Kako se, nažalost previše dugo u ovoj zemlji praktikuje. U našem slučaju, biračke kutije su polupali baš oni koji su iz njih najviše izvukli, a ne sud.
Stari Rimljani su utemeljivači današnjeg građanskog prava. Dekadencija im nikada nije bila strana, pa tako ni štampanje srebrnih novčića sa likom baš boginje Pravde. Hm, tako srpski.
Zaključak? Stay cool, dovoljna je i ova "prirodna" vrućina da mozak proključa.
More, da je Harms živ ...
mandat (lat. mandate, mandatus, mandati) - naredba, komanda, zapovest, zapoved, "staviti nekome u ruke, uručiti" (lat. manus+dare = mandare, glagol)
1. u Starom Rimu, naredba ili dekret imperatora guvernerima provincija
2. u hrišćanstvu, Božija zapovest koja se sluša bez pogovora
3. u Rimskom i Građanskom pravu, ugovor kojim se jedna ugovorna strana obavezuje na pružanje besplatnih usluga drugoj
4. u pravosuđu, nalog (naredba) nekog autoriteta, npr. više sudske instance nižoj (podređenoj)
5. u politici, akt kojim birači daju ovlašćenje svojim predstavnicima (predsednik, poslanik, odbornik, zastupnik, kolektivni organi vlasti, vlada) da čine određene postupke u njihovo ime, i u njihovom interesu; može se dati za konkretnu situaciju (dati nekome mandat za rešenje određenog problema), ili za određen vremenski period (dati mandat nekome da vrši vlast u zakonski propisanom vremenu, npr. 4 godine) - period između izbora.
Ekipa koja trenutno vrši vlast u Negotinu, dobila je prošle godine mandat da to radi, tu je matematika neumoljiva. Ali, mandat nije samo broj osvojenih glasova, pretočen u broj odbornika koji se zamlaćuju ili ponašaju odgovorno određen broj godina. Postavlja se sasvim ozbiljno pitanje ko im je i kada dao mandat da tako vrše vlast, kako je inače praktikuju. Mandat ima daleko veću kvalitativnu od kvantitativne težine, i u tome leži njegova suština.
Užasavajuće malo ljudi u ovoj zemlji to shvata ili prihvata.
Za naše društvo, danas, užasavajuće je karakteristično kreativno tumačenje pojma "mandat" ogoljeno samo na broj "osvojenih" glasova građana na nekim izborima kao i na vreme na koje su izabrani nosioci (ali ne i vlasnici!) mandata osuđeni - da ih arče.
Da li bi Fjodor Veliki mogao da napiše roman po muci negotinskoj, sadašnjoj? Svoj roman, o zločinu i kazni, objavio je 1866. godine, tačno 100 godina pre "ja". Ili još nekih iz moje generacije koji uvek druge vide u ruskoj sekti расколника (onih koji rado na sebe primaju patnju i krivicu za tuđe grehe). Na sebe? Tuđe?!
Ta, mante se, molim vas ...
Nisam ubio zbog toga da pomognem majci - koješta! Nisam ubio ni zbog toga da se domognem sredstava i vlasti pa da postanem dobrotovor čovečanstva. Jednostavno sam ubio, zbog sebe sam ubio, samo zbog sebe! Nešto sam drugo morao da shvatim, morao sam da doznam jesam li gnjida kao svi ili sam čovek? Hoću li moći da preskočim prepreku ili ne. Da li sam puzavi stvor ili imam PRAVO!
Da ne ulazim u analizu dela, prepuno je "teške" filozofije. Zadržaću se samo na simbolici zločina i kazne, greha i vaskrsnuća.
Jeste, grešili smo vršeći vlast za mandata koje nam je poverila "izborna volja građana", ali to je za njihovo dobro, u njihovom interesu, pa dobro - zaista se ne mora uvek "držati zakona ko pijan plota" (...) treba biti fleksibilan u životu, jer to je ono što te izdvaja iz mase, ističe tvoju veličinu, tu se vidi da si čovek, predator a ne puki humanoid iz stada, puzavac, gnjida. Biti velik, velič(l)anstven, poseban, jedinka, lik, podrazumeva ponekad i gaženje po tuđim rukama, leđima, glavama, pa što da ne i leševima - tek to dokazuje i pokazuje!
Ma jesmo, ubili smo babu lihvarku koja je iskorišćavala sirotinju, ali to beše u prethodnoj predizbornoj kampanji. Sada, ubijaćemo mi i dalje istu babu, ali i sirotinju koja ne razume, služavke, decu, trgovce krznom, kočijaše, pijane goste birtija, rođenu sestru i majku. Firme. Jedan ceo grad.
Da sebi dokažemo sopstvenu veličinu. Jašta, jedino i samo sebi! Šta tu ima drugi da zahtevaju dokaze, njihovo je da bespogovorno, mandatno, vjeruju. To im je, što im je.
Poput Raskoljnikova, postoji tu i određena doza unutrašnjeg straha od Sistema, po ličnom dubokom samouverenju pogrešnog ali ipak - sistema. Zakona. Države. Društva. Ali, tu je podjednako prisutna i unutrašnja vatra, žudnja za samodokazivanjem, za konstantnim izazivanjem tog istog Sistema, krmeljivog (a jednookog) Kiklopa koji, nesrećnik, mora da se bakće hiljadama takvih istih komaraca podjednako ubeđenih u sopstvenu unikatnost.
U Negotinu je prisutan i jedan, naoko nemoguć paradoks: Veličina uživa da se kreće u Bezličnoj masi i biva njom okružena. Time još više ističe sopstvenu monumentalnost. Ali, kada debelo zagusti, naprasno izbija želja za sakrivanjem u masi i poturanjem Bezlikova ispred sebe, kao štit, zbog čega bi oni još trebalo da budu srećni. Ali, Sistem i dalje lovi baš Veličinu, ne trebaju mu trutovi nego matica, koja se upravo zbog sopstvene prirode nikako ne može sakriti u gomili.
Konačno, toj priči jednoga dana neminovno dođe kraj.
Sibir, u kome Raskoljnikov za osam godina kazne doživi prosvetljenje i lično vaskrsnuće, po definiciji je morao da bude mesto otrežnjenja, makar zbog temperature. Srbija nema Sibir, u zadnje vreme je i snega sve manje u ovim krajevima. Zašto je prozor na najbitnijoj kancelariji u našoj Opštini uvek otvoren, iako ta prostorija ima ugrađen klima-uređaj? Zbog provetravanja neizvetrivih ideja ili fiksacija?
Raskoljnikov ubistvom isplanira da reši sopstvene finansijske i porodične probleme, smatra ga i etički opravdanim jer, po njegovom mišljenju, životi običnih ljudi koji mu se nalaze na putu ne vrede ništa spram plemenitih ideala kojima teži, smatra da se on, kao poseban pojedinac (sličan Napoleonu), nalazi iznad moralnih pravila koja obavezuju ostale ljude. (Wiki)
Pa da, sve ima svoj početak i svoj kraj.
Ja sam ipak pristalica završetka priče uz upotrebu one alatljike sa leve (austrougarske, birokratske), a ne sa desne (ruske, "samoinicijativne") strane slike.
Naravno, i onaj pravi Raskoljnikov, ne ovi lokalni diletanti. Oni, što stalno nešto preštampavaju: malo beton, malo JKP, malo zdrav razum. I oni što bi da kradu na kantar. Samo, ovaj se ipak malo drugačije baždari od onog pijačnog, koji im priliči.
Na žalost, teško da će se Čitateljstvo skoro rešiti ovakve literature.
Pardon, mislio sam na Izbornu Volju Građana. Na šta bi drugo?
Po podacima koje ima GK Nachrichtendienst, vanredni lokalni izbori u Negotinu biće održani one nedelje u septembru koja sledi jesenji Vašar. Dakle, nedelja 27. septembar. Oduzmite zakonskih 90 dana i dobićete moguć termin, tj. Vladin četvrtak, kada će biti raspuštena negotinska Kozačka skupština - 2. jul 2009. godine. Ukoliko se udovolji zahtevu (obrazloženju?) jednog od nazovi opozicionara, sve bi možda moglo da eventualno bude pomereno za nedelju dana ranije: 25.06. - 20.09.2009. godine. Kada Deda Mraz bude premijer Srbije, pa ispunjava želje.
I bez asocijacija na temperaturu vazduha, moliću fino.
Pa, na čemu smo (fraza, koja u Negotinu ima raznorazne konotacije):- Radikalnolokalpatriotska koalicija na vlasti u Negotinu je u petak 5. juna održala još jednu u nizu cirkuskih predstava, koje naziva sednicama SO, i narafski kao prvu tačku, uobičajeno, stavila "overu" mandata troje odbornika mimo uzusa, pa potom prepakovala upravne odbore po firmama kojima komanduje i malo preimenovala još neke direktorčiće u istim. Sve u svemu - deja vú.
- Opozicioni prvaci su, kako se potom i očekivalo, u subotu Okružnom sudu predali novi, četvrti, zahtev za poništenje XII sednice sa sve pripadajućim joj odlukama pominjanim. Zbog "buve" puštene iz Maršalata da poništenje sednice ne povlači i automatski poništenje pojedinačnih odluka - kao, nisu taksativno navedene. Nebulozno kreativno naglavačko tumačenje zakona na koje se lokalpatriote pozivaju samo kada treba da nerviraju životnu sredinu. Nije baš bilo potrebno, ali dobro da su se žutocrveni dosetili pa te stavke uneli u zahtev - zlu ne trebalo, znaju o kakvom se balanseru radi.
- Uz standardno zamajavanje (nedostavljanje kompletne predmetne dokumentacije po zahtevu Suda i slično), Ljubičica Bela kupovala je tokom vikenda vreme ne bi li ga iskoristila da izvrši svojevrstan pritisak na Okružni sud u Negotinu. Čime bi to mogla? Krajnje bezobraznim zahtevom, ovoga puta, za izuzeće Okružnog suda, u ponedeljak izjutra, sa svrhom da spreče "ispucavanje četvrtog penala". Zašto? "Zbog nelegalnog poništavanja sednica Skupštine opštine Negotin". Da nije tu, ipak, malo pobrkan redosled reči u rečenici? Mislim na poziciju onog pojma "nelegalno", tj. gde tačno treba da stoji ... Ovaj zahtev upućen je preko Okružnog suda u Negotinu na adresu Vrhovnog suda u Beogradu, u ponedeljak, naravno.
I šta sad? Ništa, dok Vrhovni sud ne razmotri zahtev podnosioca, pa preseče. Postoje samo dve opcije:
1) Vrhovni sud prihvata zahtev za izuzeće Okružnog suda u Negotinu, pa poveri mandat onima u nekom od komšijskih gradova, Okružnih. Zaista me interesuje da li će pa ti da presude drugačije od svojih kolega (kao u prethodna tri puta).
2) Vrhovni sud zahtev za izuzeće odbacuje kao neosnovan i vraća u pogon poznati nam Okružni sud negotinski, egzekucije radi. Ishod - očekivan.
Shodno propisanim rokovima za reakciju Vrhovnog suda, epilog ove finte lokalne vlasti se može očekivati u sredu, najkasnije u četvrtak (thursday, bloody thursday). I naravno, još jedna presuda u mreži iza leđa vratara PNTKSRS nogo(pod)metaša.
Dakle, nema potrebe za žurbom i nervozom, Negotine. Mastermind vladajuće udruge negotinske ne spava mirno ovih noći, iako prividno sakriven iza mrtvih puvala i dizača zareza po notesima zapisničara u lokalnoj skupštini, poznatijih i kao "odbornici". Mada ih neko iz nehata još uvek naziva i korisnicima mandata za vršenje lokalne vlasti.
...
To je ono što se juče i danas dalo napabirčiti iz raznoraznih pouzdanih i proverenih izvora po gradu. Koliko ljudi toliko varijanti, iz kojih sam pokušao da izvučem makar skicu onog što je za sve priče bilo zajedničko.
Oni kojima je do poštovanja zakona stalo taman koliko i do ... baš toga, već poduže vreme sopstvenu sumanutost prikrivaju lažnom dilemom koju poturaju narodu: šta je starije, izborna volja građana ili zakon. Kao da se izborna volja ne sprovodi i kontroliše zakonom, nego je stara dobra Ivstitia (Justicija) tu samo kao kanap na kazančetu u toaletu pa da ga nestašna dečica povlače i cimaju kako im se prohte. Dobro može isto i sa granom trešnje.Udarac čekićem od strane sudije tu je da zapečati nečiju (političku) sudbinu, a ne da razbija biračke kutije. Kako se, nažalost previše dugo u ovoj zemlji praktikuje. U našem slučaju, biračke kutije su polupali baš oni koji su iz njih najviše izvukli, a ne sud.
Stari Rimljani su utemeljivači današnjeg građanskog prava. Dekadencija im nikada nije bila strana, pa tako ni štampanje srebrnih novčića sa likom baš boginje Pravde. Hm, tako srpski.Zaključak? Stay cool, dovoljna je i ova "prirodna" vrućina da mozak proključa.
More, da je Harms živ ...
Mandat i kazna
mandat (lat. mandate, mandatus, mandati) - naredba, komanda, zapovest, zapoved, "staviti nekome u ruke, uručiti" (lat. manus+dare = mandare, glagol)
1. u Starom Rimu, naredba ili dekret imperatora guvernerima provincija
2. u hrišćanstvu, Božija zapovest koja se sluša bez pogovora
3. u Rimskom i Građanskom pravu, ugovor kojim se jedna ugovorna strana obavezuje na pružanje besplatnih usluga drugoj
4. u pravosuđu, nalog (naredba) nekog autoriteta, npr. više sudske instance nižoj (podređenoj)
5. u politici, akt kojim birači daju ovlašćenje svojim predstavnicima (predsednik, poslanik, odbornik, zastupnik, kolektivni organi vlasti, vlada) da čine određene postupke u njihovo ime, i u njihovom interesu; može se dati za konkretnu situaciju (dati nekome mandat za rešenje određenog problema), ili za određen vremenski period (dati mandat nekome da vrši vlast u zakonski propisanom vremenu, npr. 4 godine) - period između izbora.
Ekipa koja trenutno vrši vlast u Negotinu, dobila je prošle godine mandat da to radi, tu je matematika neumoljiva. Ali, mandat nije samo broj osvojenih glasova, pretočen u broj odbornika koji se zamlaćuju ili ponašaju odgovorno određen broj godina. Postavlja se sasvim ozbiljno pitanje ko im je i kada dao mandat da tako vrše vlast, kako je inače praktikuju. Mandat ima daleko veću kvalitativnu od kvantitativne težine, i u tome leži njegova suština.
Užasavajuće malo ljudi u ovoj zemlji to shvata ili prihvata.
Za naše društvo, danas, užasavajuće je karakteristično kreativno tumačenje pojma "mandat" ogoljeno samo na broj "osvojenih" glasova građana na nekim izborima kao i na vreme na koje su izabrani nosioci (ali ne i vlasnici!) mandata osuđeni - da ih arče.
...
Da li bi Fjodor Veliki mogao da napiše roman po muci negotinskoj, sadašnjoj? Svoj roman, o zločinu i kazni, objavio je 1866. godine, tačno 100 godina pre "ja". Ili još nekih iz moje generacije koji uvek druge vide u ruskoj sekti расколника (onih koji rado na sebe primaju patnju i krivicu za tuđe grehe). Na sebe? Tuđe?!Ta, mante se, molim vas ...
...
Student Raskoljnikov počini zločin, sekirom ubi babu-lihvarku bez ikakvih pobuda (prema nekome) ili koristi (prema nečemu), tek da dokaže sebi da je čovek a ne gnjida.Nisam ubio zbog toga da pomognem majci - koješta! Nisam ubio ni zbog toga da se domognem sredstava i vlasti pa da postanem dobrotovor čovečanstva. Jednostavno sam ubio, zbog sebe sam ubio, samo zbog sebe! Nešto sam drugo morao da shvatim, morao sam da doznam jesam li gnjida kao svi ili sam čovek? Hoću li moći da preskočim prepreku ili ne. Da li sam puzavi stvor ili imam PRAVO!
Da ne ulazim u analizu dela, prepuno je "teške" filozofije. Zadržaću se samo na simbolici zločina i kazne, greha i vaskrsnuća.
Jeste, grešili smo vršeći vlast za mandata koje nam je poverila "izborna volja građana", ali to je za njihovo dobro, u njihovom interesu, pa dobro - zaista se ne mora uvek "držati zakona ko pijan plota" (...) treba biti fleksibilan u životu, jer to je ono što te izdvaja iz mase, ističe tvoju veličinu, tu se vidi da si čovek, predator a ne puki humanoid iz stada, puzavac, gnjida. Biti velik, velič(l)anstven, poseban, jedinka, lik, podrazumeva ponekad i gaženje po tuđim rukama, leđima, glavama, pa što da ne i leševima - tek to dokazuje i pokazuje!Ma jesmo, ubili smo babu lihvarku koja je iskorišćavala sirotinju, ali to beše u prethodnoj predizbornoj kampanji. Sada, ubijaćemo mi i dalje istu babu, ali i sirotinju koja ne razume, služavke, decu, trgovce krznom, kočijaše, pijane goste birtija, rođenu sestru i majku. Firme. Jedan ceo grad.
Da sebi dokažemo sopstvenu veličinu. Jašta, jedino i samo sebi! Šta tu ima drugi da zahtevaju dokaze, njihovo je da bespogovorno, mandatno, vjeruju. To im je, što im je.
Poput Raskoljnikova, postoji tu i određena doza unutrašnjeg straha od Sistema, po ličnom dubokom samouverenju pogrešnog ali ipak - sistema. Zakona. Države. Društva. Ali, tu je podjednako prisutna i unutrašnja vatra, žudnja za samodokazivanjem, za konstantnim izazivanjem tog istog Sistema, krmeljivog (a jednookog) Kiklopa koji, nesrećnik, mora da se bakće hiljadama takvih istih komaraca podjednako ubeđenih u sopstvenu unikatnost.
U Negotinu je prisutan i jedan, naoko nemoguć paradoks: Veličina uživa da se kreće u Bezličnoj masi i biva njom okružena. Time još više ističe sopstvenu monumentalnost. Ali, kada debelo zagusti, naprasno izbija želja za sakrivanjem u masi i poturanjem Bezlikova ispred sebe, kao štit, zbog čega bi oni još trebalo da budu srećni. Ali, Sistem i dalje lovi baš Veličinu, ne trebaju mu trutovi nego matica, koja se upravo zbog sopstvene prirode nikako ne može sakriti u gomili.
Konačno, toj priči jednoga dana neminovno dođe kraj.
Sibir, u kome Raskoljnikov za osam godina kazne doživi prosvetljenje i lično vaskrsnuće, po definiciji je morao da bude mesto otrežnjenja, makar zbog temperature. Srbija nema Sibir, u zadnje vreme je i snega sve manje u ovim krajevima. Zašto je prozor na najbitnijoj kancelariji u našoj Opštini uvek otvoren, iako ta prostorija ima ugrađen klima-uređaj? Zbog provetravanja neizvetrivih ideja ili fiksacija?
Raskoljnikov ubistvom isplanira da reši sopstvene finansijske i porodične probleme, smatra ga i etički opravdanim jer, po njegovom mišljenju, životi običnih ljudi koji mu se nalaze na putu ne vrede ništa spram plemenitih ideala kojima teži, smatra da se on, kao poseban pojedinac (sličan Napoleonu), nalazi iznad moralnih pravila koja obavezuju ostale ljude. (Wiki)
Pa da, sve ima svoj početak i svoj kraj.Ja sam ipak pristalica završetka priče uz upotrebu one alatljike sa leve (austrougarske, birokratske), a ne sa desne (ruske, "samoinicijativne") strane slike.
***
Baš prava, ruska drama. Anarhistička i dekadentna. Sikirče je tu, još samo bombe nedostaju.Naravno, i onaj pravi Raskoljnikov, ne ovi lokalni diletanti. Oni, što stalno nešto preštampavaju: malo beton, malo JKP, malo zdrav razum. I oni što bi da kradu na kantar. Samo, ovaj se ipak malo drugačije baždari od onog pijačnog, koji im priliči.
Na žalost, teško da će se Čitateljstvo skoro rešiti ovakve literature.Pardon, mislio sam na Izbornu Volju Građana. Na šta bi drugo?
...
p.s.Po podacima koje ima GK Nachrichtendienst, vanredni lokalni izbori u Negotinu biće održani one nedelje u septembru koja sledi jesenji Vašar. Dakle, nedelja 27. septembar. Oduzmite zakonskih 90 dana i dobićete moguć termin, tj. Vladin četvrtak, kada će biti raspuštena negotinska Kozačka skupština - 2. jul 2009. godine. Ukoliko se udovolji zahtevu (obrazloženju?) jednog od nazovi opozicionara, sve bi možda moglo da eventualno bude pomereno za nedelju dana ranije: 25.06. - 20.09.2009. godine. Kada Deda Mraz bude premijer Srbije, pa ispunjava želje.
I bez asocijacija na temperaturu vazduha, moliću fino.
3 comments:
Tjah, čudo jedno te buve čaršijske, abrovi i slična sredstva informisanja!
Okružni sud u Negotinu je skoro hermetički bio zatvoren za curenje informacija u poslednja dva dana, pa se i desilo da u prvi plan ispliva priča o zahtevu za izuzećem kompletnog negotinskog Okružnog suda, koji je navodno bio upućen Vrhovnom sudu Srbije u Beogradu. "Vest", vrlo lako može biti, kreirana u Opštinskom centru za zbunjivanje i bacanje prašine u oči.
Doduše, stanoviti Gune jeste tražio da se "napravi nezavisna delegacija od sudija sa strane, jer je opština nezadovoljna dosadašnjim presudama Okružnog suda". E, moj Gune.
Kako god, po poslednjim priopćenjima, jutros je ipak zasedalo novo sudsko veće i odlučilo.
4 : 0
Eto.
Ma ljudi moji dokle će ovo sudstvo da toleriše gospođu "vinjak".Pa hoće li je neko pozvati na odgovornost zbog ne poštovanja suda.Vreme je i u Negotinskom sudstvu da proradi metla.Hoće li neko proveriti koliko sudije u Negotinu imaju imovine stečene od plata.Za Gerovgrad nema zakon.Ovde je gore nego na divljem zapadu,za pare se sve odrađuje.Zato demokrate ni jedne izbore više neće dobiti.Ovi lokalni izbori su pokazali koliko narod više nema poverenja u njihove laži.Samo ovde još može Petrović da prodaje maglu,to ni u njegovom Šapcu ne prolazi.Zato građani Gerovgrada ako dođe do prevremenih izbora počnite da razmišljate o tome na vreme!!!
"Hoće li neko proveriti koliko sudije u Negotinu imaju imovine stečene od plata."
Hoce, u SF filmovima!
Pa jel gledas ti insajdera, kolko se para maznjava i nikom nista. Neko ce da se mlati sa vetrenjacama u nekom cosku coska korumpirane drzave!
Post a Comment