ArtTerorizam#9

ŠTA ČITAM A ŠTA MI SE DOGAĐA

(Skalina preporuka)

... istina, te zveri zaspu svaki put kad se napiju krvi, i za to vreme lako ih je okovati u lance. Ali ako im se ne da krvi, oni ne spavaju i bore se ...

Protokoli Sionskih Mudraca
Novi Svetski Poredak
(zabranjena knjiga)

CINIK, im. - hulja koja zbog nesavršenog vida vidi stvari onakvima kakve jesu, a ne onakvima kakve bi trebalo da budu. Zbog ovoga su Skiti imali običaj da ciniku isteraju oči da bi mu popravili vid.

Embrouz T. Birs
(Đavolov Rečnik)

Da je Embrouz Birs danas živ, bio bi neprevaziđeni kolumnista i bloger.

Dejan Ognjanović
(blog The Cult Of Ghoul)

Nakon mog prošlonedeljnog strastopirnog izleta (ili pre, ponovnog vraćanja) na (meni barem) dobro poznatu teritoriju čulnog, putenog, erotskog, visinama Arkadije - koji vam je, verujem, dragi Blogeri, u ove vrele dane donelo neku novu ideju, sada ćemo otploviti do sasvim suprotnog književnog pola na mojoj imaginarnoj mapi u potrazi za Večnim Odgovorom ...

Iako imamo povoljne monsunske vetrove, vedro vreme bez oblaka, nećemo otići daleko, već tu u naš komšiluk. Naime, ostaćemo u Negotinu, ili našem Nitogenu iz mašte. Samo desetak blokova dalje od mesta gde ja stanujem i pišem, na drugi kraj grada doći ćemo poput nezvanog gosta. Pokucaćemo i ući. Autor će nas primiti i mi ćemo se poput gladnog Kiklopa poslužiti njegovim delom i pričama.
A On je ...

Miljan Ristić
DEMO(N)KRATIJA

izdavač: autorsko izdanje Miljana Ristića
godina: 2004

KO JE TO?
Iako autora ove knjige lično poznajem, o njemu ne bih mogao nešto više da vam kažem, osim sledeće:
Rođen je u Negotinu gde i danas živi, krajem sedamdesetih godina prošlog veka. U mladosti veliki ljubitelj i poštovalac popularne muzike i žanra mu METAL! Posebno nijanse DEATH METAL, ali i sličnih podvrsta (ne)dotične muzike. Nosilac nadimka "onaj koji proždire druge ljude hraneći se njihovim mesom", inspirisan američkim horor-treš filmovima ŽNJ-produkcije i muzičkim spotovima sa početka devedesetih godina XX veka.
Tako je bilo nekad. A danas? Nešto ugledniji i vredniji građanin, radnik državne službe koja se preoblači u posebna odela (a odelo čini čoveka, što ga je više - čoveka je sve manje) u toku svog radnog vremena, na mestu gde jednom ili sa više komada rampi odvaja teritoriju jedne države od druge, registrujući ko prelazi sa jedne strane na drugu.
Ljubitelj svoje dece (dva sina) i svoje ljupke supruge. Nema više nadimak. Obožava zanimljive filmove i muziku koja ga inspiriše.
Autor zbirki priča "Uvertira" i "Demo(n)kratija", i zbirke pesama za svoju decu "Ekstra Nemirci" (2009).

MOŠA/ZANIMLJIVOST
Zbirku priča "Demo(n)kratija" čini ukupno petnaest priča. To su priče o alter-egu, gotovo dvojniku, tom tako čestom simbolu čovekovog posrnuća na koji nailazimo u romantizmu, kod gotskog romana, a ima ga i kod svih tzv. velikih pisaca koji se bave ljudskom dušom. Kod Dostojevskog, Ernesta Teodora Hofmana i njegove fantastične/fantazmagorične priče, Oskara Vajlda (roman "Slika Dorijana Greja"), Roberta Luisa Stivensona i drugih. U savremenoj zapadnoj kinematografiji kod nekih baš renomiranih reditelja kao što su Dejvid Linč ili (još jedan) Dejvid Kronenberg, motiv dvojnika je neretko i polazište "propasti" junaka.
Ove priče govore i o demonima u sebi, borbi sa njima (priča "Razlog za ostanak"), zabrinutosti i strepnji za celokupnu civilizaciju ("5 do 12"), buduća pokoljenja, svoju decu koja bezbrižna i ne sanjaju da bauci, babaroge i ale više ne vrebaju iz mraka. Oronulih napuštenih kuća, memljivih podruma i skrovitog dna, prašnjavih tavana - NE! Zlo je tu, pored njih, u susedstvu ("Po jutru se dan poznaje"). U marketu, prodavnici, ispija svoje piće ili nam se poput gazde lokala ceri dok nas njegov gospodar (Satana) pozdravlja sa zida u vidu ogromne slike, dekora ("Anegdota").
Zlo nam se smeši "Sidonskim osmehom" sa TV ekrana ružičastog studija. Očajanje koje ga neizbežno obuzima zbog zaludne borbe protivu tako moćnog neprijatelja koga je zaista nekad tako teško uočiti, zbog svoje dalekometne raznolike artiljerije visoke tehnologije ("Sektaška propaganda").
O moralnoj bedi, tranziciji u koju smo kao društvo nepripremljeni ušli, gde vlada zakon jačeg, otimačina, pripadnost nekome ili nečemu, gubljenje svojstva, identiteta ("Demo(n)kratija"). Bauljanje dezorijentisane mladeži, navučene na instant vrednosti, previše kofeina bez koga ne mogu ni oka da sklope. O tome da Vrag, Đavo, Nečastivi više nije crn i ružan, već je to jedan obično fino odeven snob, nešto jači distributer, trgovac, japi kakve u prolazu viđamo svakodnevno i koji je spreman da nam priđe i da nas kupi ("Demo(n)kratija").
Najpogubnija praksa sistema Zla jeste ona nad samom stvarnošću i posredno nad zdravim razumom ...
Laži, obmanjivanje, ponude koje se ne mogu odbiti, metafora masmedija, te teške mašinerije koja se pokreće i igra ulogu nosioca svih sukoba, verskih, nacionalnih, građanskih, ispod čijih parola haraju sitni, odvratni interesi pojedinaca ("Pas").
U ovim pričama nema junaka, sam Autor nam se gotovo ispovedno, tonom čoveka čija je sudbina načeta, nekom nezemaljskom, višom silom koja je svakako protiv pojedinca i njegove borbe, izbora do kojeg je došao praveći razliku, birajući u moru lažnih i nebitnih informacija.
Sa omčom prolaznosti koja se naglo zateže oko vrata Autora čim proba da nas upozori, da nam kaže šta nam spremaju te zle sile nemerljive. U priči "Smrt degeneracije" dolazimo do neizbežnih deset godina mature i sumiranja utisaka generacije indiskretnog (ne pitanja već) odgovora na "gde ste bili, šta ste radili?".
Da bi nakon izazvane havarije od alkohola, utisaka i laži, bili spremni da i dalje pravimo gluposti, sitne skandale i vidimo da se ništa i dalje nije promenilo u našem poimanju stvarnosti.

Tu je i moja omiljena priča "Šah-Mat", to čudesno otvaranje priče, kao u šahu:

Ja sam samo jedna prosta šahovska figura, običan konj, u stručnom terminu i skakač, koja je zadužena da skače i iznenađuje protivnika, i u njegovim borbenim redovima izaziva pometnju, samo običan komad drveta koji počinje svoj kratak serijski život sa polja A2, A7, H2 ili H7 u zavisnosti sa koje strane se nalazi upravljač figura ili zavisno od toga da li sam na levoj ili desnoj strani table ...

gde nas poput velikog pripovedača i pesnika neobičnih priča Edgara Alana Poa, neprimetno, lagano uvodi, nalik na san, u svoj svet imaginacije.
Autor koji u odeljku o sebi kaže samo da je hvala Bogu još uvek živ i zdrav, možemo samo poželeti da nas i dalje iznenađuje novim pričama, da krene da stvara likove koji nisu samo produkt njegovih ličnih strahova i sumnji, već i metafizički istorijski simboli koji nam se vraćaju u svojoj negativnoj senci/obliku. Kako reče spisateljica Dragana Pešić, mi živimo u svetu surogata, sami sebi stvaramo veštački Raj, jer ko još ima vremena da sačeka Nebeski.

KADA BI OVA KNJIGA BILA JELO ...
... bila bi to ovnujska glava u škembetu, prekrivena blatom koje će je odrati, meko i sirovo meso, krvavo pečeno, slatkastog ukusa koji tera onoga koji jede da nakon svakog zalogaja zastane, pogleda sebe u najbližem ogledalu i uzme dobar gutljaj bukovske Tamjanike ili barem Zlatnog Burgundca. Prijatno.

p.s.
Uz ovu knjigu slušajte Artura Šemberga ili norveški BLACK METAL. U ove vrele noći i jutra.

S.S.Skala

***

Obzirom da je Birs već neko vreme sprečen da se bavi blogovima, ostaje na nama da to radimo. Zato i organizujemo otvoreni panel BLOGOSPHERA09, u petak 26.06.2009. od 19 sati u prostorijama negotinske kancelarije ADF (prizemlje komiteta).

Verovatno svi znaju da u atmosferi treba disati duboko, ali koliko vas zna da u blogosferi treba misliti duboko? Zbog toga vas pozivamo na druženje narednog petka. Biće reči o internetu, sociološkoj ravni udaljavanja/povezivanja ljudi putem interneta, e-kulturi, o osnovama bavljenja blogovima - ali i šire, Facebooku, Twitteru, forumima, alternativnim vidovima informisanja (i dezinformisanja), edukativnoj crti svega.
Organizatori pozivaju sve zainteresovane da pomognu sponzorstvom uspešno održavanje BLOGOSPHERE09 u Negotinu.
Pa?
Šta čekate?!
Nije potrebno mnogo.