Otisak Nedelje - 17.05.2009.

Protekla nedelja bila je sve samo ne uobičajena. Čak i da je bila dosadna, i to bi bilo neuobičajeno. Ali ne i neobično. I dalje nas još nije sustigla kletva "dabogda živeli u dosadna vremena".
Majske svečanosti padaju u nekoliko dana sredinom maja i odnose se na hepening koji upriličava nova postkomunističko-postpetooktobarska vlast negotinska. Nema više dvanajestog septembra kada su došli Rusi, tu je dvanaesti maj kada su otišli Turci. Ko uoči razliku, halal mu!
Kao i svaki cirkus koji se u Srbalja naziva Danom ovoga, onoga ili ovoonoga, tako i Dan negotinski ima svoje lice i naličje.

Predlog #1 - Lice (bright side)

Maj je, koliko se sećam, oduvek bio mesec dečijeg karnevala, maturantskih šetnji, procvetalih lipa (mada to tek sledi punom snagom u lipnju), prvih trešanja, krcate zelene pijace, prvih pravih antikilogramskih šetnji u godini ali i početak zagađivanja prirode glede raznoraznih piknika i izleta širom livada i ostalog zelenila koje (van grada) ne održavaju komunalci.

Dečiji karneval je bio na nivou. Klinci maskirani ispadoše ozbiljniji od matoraca. Evo linka za galeriju slika sa karnevala, vredi pogledati. Onaj PVC/PET lik mi je favorit.

Maturanti su otplesali Štrausov kadril za Evropu. Makar tu da ne zaostanemo za Kontinentom. Pored toga, bilo je i muzike za mase - klasične, tribute to EKV, N.B. live (u treger majici, jer upek'o Mesec baš to veče), izložbe slika i predstava dečijeg pozorišta OŠ "Vuk Karadžić".
Ko hoće da pogleda slike prepunog centra Negotina u vreme koncerta Prsate Vojvođanke - ima na opštinskom sajtu. Ja to ne stavljam ovde.

Sajam vina, meda, etno rukotvorina i baštenskog zelenila. Narod se potrudio da pokaže šta sve ume. Performans otvoren uz vožnju fijakerom kroz centar.

U utorak, na sam Dan, održana je svečana sednica Skupštine opštine Negotin u Domu kulture. Sala bila puna, pevala Velika Solistkinja, hor pripomagao, aplaudiralo se na momente i frenetično, podeljene majske nagrade istaknutim (nekada se to zvalo zaslužnim) pojedincima i firmama, ne spomenuše ko je ovogodišnji počasni građanin Negotina. Na kraju, k'o što i priliči Susretima sela, opletoše kolo oni iz "Floričike". Kolo, ali ne kozaračko ...
I tako, došli smo do naličja.

Predlog #2 - Naličje (brown side)

Na stranu sad to da za svečanu sednicu SO Negotin nije bio potreban kvorum, i da su ga sačinili prisutni u sali Doma kulture - a šta bi bilo da jeste?! Da li je to neko došapnuo onima iz opozicije, mislim to, da nije bio potreban kvorum?

Kako god bilo, Međunarodni sajam meda i vina održan je ove godine na betonskoj plotni najveće skare na svetu, poznatijoj i kao negotinski centar. Sreća da se temperatura nije popela na sadašnjih tridesetak celzijusa jer bi taman mogli da otvore i sajam medicinske tehnike i sredstva prve pomoći za krpljenje (ne betona) posledica toplotnog udara, sunčanice, dehidracije i snežnog slepila u maju. Taj sajam je i ranije održavan u centru grada, ali nekako je bilo drugačije ...
Da li zaista postoji iko razuman ko ne vidi u čemu je suštinska razlika na gornjoj slici?
Kada već rekoh skara, mislio sam na torlački naziv za roštilj, ne na grad u Švedskoj.

Sajam je počeo kako je počeo, fijakerski, iako je saobraćaj u centru striktno zabranjen nekoliko puta donošenim i ispravljanim odlukama SO Negotin. A kad može fijaker, onda može i sva ona silesija limenih četvorotočkaša za njim. Kao, dostavna vozila ... Interesantno je da fijaker od dva konja ostavlja za sobom više tragova od onih sa više desetina konjskih snaga. Onaj horseshit sa slike je stajao nepočišćen u centru od otvaranja Sajma pa sve do početka koncerta Plastične Pevaljke. Narod zaobilazi, da ne ugazi. Isto radili i nadležni. Nisu imali vremena, koncer(a)t je bio na drugoj strani Aerodroma, a i pade mrak ... Ne vidi se, samo se oseća.

Inače, stvarno zaduženi za čistoću nikako da se odšamute od autonokauta na koji ih je naterala Predsednica, počev od ponedeljka pa do kraja protekle nedelje. Došla je na početak odmrznutog štrajka i pokušala da posvađa radnike sa direktorima i šefovima, pa potom "lopatare" sa "kancelarijskim pacovima". Zamalo pa da joj u tom trenutku uspe. Ali, zato je kolovođama štrajka ipak uspelo da se podžapaju bez nje. Pa posle i pred njom. I da im svi okolo budu krivi za situaciju u koju je dobar deo baš tih i takvih doveo preduzeće, direktorujući poslednjih nekoliko godina. Gde bre to ima - štrajk predvodi bulumenta bivših direktora, prave program za spas, sistematizaciju, reorganizaciju?! Ali, da ne pođu od sebe. Ne vredi, još jesenas sam se zarekao da više neću da pišem o "štrajkovima" komunalaca. Isuviše je tu žuči da bih bio objektivan. Sorry.
Inače, udarili smo još jednu tablu na konto čuvenih Vladinih četvrtaka - ni ove nedelje niko "tamo gore" nije spomenuo hajdučiju lokalnih vlasti i njihovo kreativno tumačenje zakona i života. Dobro, neka, ima još četvrtaka do kraja mandata aktuelne ekipe - koliko im duša ište.

Slavlje Bećarsko donekle pomutiše novinski tekstovi objavljeni u sredu, Dan posle - u Blicu i Novostima. Prijava da su neki marisali lovu na konto đačkog prevoza. Novinari tvrde da su im podatke dali pouzdani izvori, pominjani tvrde da su to sve samo klevete. U petak je o tome pisalo i u Pressu.

A i oni na TV Krajina se nešto osiliše, pa pustiše glas ...
Baš veselo proleće u Negotinu, zar ne?

Predlog #3 - €vizija

Puk'o na samom startu, a favorit. Po našim kriterijumima, naravno, koji se baš i ne poklapaju sa evrovizijskim ali ispade i sa bratskoruskim ... Sada nam ostaje samo da se durimo zajedno sa ostalim zapadnoevropljanima koji na tu foru preglasavanja po ex-YU-SSSR ključu kukaju već godinama. Eto, makar da smo tu sa njima, ako ne zbog nečeg daleko pametnijeg ... do sledeće prilike, pošto nema šanse da se opametimo. Da ne šaljemo ovakve budalaštine da nas reprezentuju - za nas ovakve, "tamo" znaju i bez najsvežije priloženog primer(k)a.
Ko je pobedio?
Briga me. Pitajte Zoricu Brunclik, ona ima onu čuvenu pesmu u kojoj je stih "... mi smo pobedili..." koji se ne rimuje ama baš ni sa čim u toj pesmi. Još jedna od čuvenih julovskih propagandnih nebuloza ...

Predlog #4 - Voja vs Vlasi

TV Bor. Emisija o "Vlaškom pitanju". Kako stoje stvari, stvarni problem nije vlaško pitanje, već odgovori koji se na njega daju.
U studiju gosti: vlaški radikal Zajkesković, smenjeni vlaški predsednik SO Bor Balašević i Voja Stojanović, profesor istorije iz Negotina. Ne smem da mu pomenem nadimak, zbog kredibiliteta. Sava Mićićelović, drugi istoričar, on je Kobra, a Voja je b.... ma, neću bre da kažem.
Na stranu zavitlavanje na račun Vojinog nadimka, ali to je čovek koji je studirao zajedno sa Ivanom Đurićem, i kome je baš on ponudio da ga zaposli u srpskoj biblioteci na Sorboni u Parizu. Ali Voja, bivajući patriota, ne ode iz zemlje kada je bilo najteže. Kako god, napisao je knjigu "Etnogeneza nastanka Vlaha, Vlasi i balkanski narodi" koju jedino legalno možete poručiti i kupiti od njega lično, obzirom da tvrdi kako su mu originalne rukopise maznuli oni koji su mu radili štampu, pa sada tu knjigu preprodaju po Evropi a on od toga nema ništa. Kaže, njihova verzija je crno-bela, njegova u koloru.
O Vojinoj knjizi je pisalo po novinama (Glas javnosti) i internetu (TK-info1, TK-info2).
Zato su ga pozvali da na TV Bor učestvuje u emisiji koja se bavi tom temom.

...

Dakle, evo kako je bilo:

Voja je u svom prepoznatljivom stilu izneo istorijske činjenice o Vlasima, pričao o tome ko sve ima vlaško poreklo od poznatih (Spartak, Stevan Sremac, Jovan Jovanović Zmaj, Milioš Obilić - svi cincari). Spomenu kako mu falsifikuju knjigu, to njemu nije žao, nego što ne poštuju njega i njegov rad. Eto, knjiga se prodaje po Austriji i Nemačkoj (odranije spominje i Rumuniju), a on o tome nema pojma.

Zajkesković (ili tako nekako), beše nekakav funkcioner nacionalnog saveta Vlaha i Rumuna, a sada je odbornik SRS u SO Bor. I ono malo što je prozborio tokom emisije, pitanje je da li i sam zna - šta i zašto. Radikal ...

Mister Balašević Smenjeni je pevao staru pesmu (ne Staru Vlajnu, to je kolo) koja se ionako valja iz Bora i okoline godinama unazad. Te ovo, te ono, te Vlasi su Romani tj. Rumuni, eto dokaza u tome kako oni nazivaju jezik kojim govore. Hajde neka pita Amerikance ili Švajcarce kojim jezikom govore! Ili celu Južnu Ameriku, od Patagonije do Meksika. A i Brazilci su mi tu nešto sumnjivi ... na drugu stranu. Te ugroženost, te crkva (đe me nađe...), te ljudska prava, te Evropa.

Tada na scenu stupa dijalog:
V- Jelbre dećki, kad si se ti rodio?
B- 1974.
V- U, ja sam te godine počeo da radim. Dobar si ti dečko, ima još da učiš, bićeš ti dobar čovek ...
Diskusija se potom razvila na temu ko su sve bili ili jesu ugledni Vlasi, na šta Voja utrčava:
- Pa, nije valjda Radmila Gerov Vlajna?!

...

Zaključak:
Voja je pobrao najviše simpatija gledalaca, sudeći po broju javljanja i njemu upućenih pitanja. Balaševića su uglavnom prozivali da sprovodi rumunizaciju Vlaha. Jedan od gledalaca ga je čak upitao da li je tačno da svoje pacijente deli na Srbe, Vlahe i Rumune ...
Onog trećeg niko ništa nje pitao.

***

Bože mili, na šta je sve ljudski rod gubio vreme poslednjih sedam dana ... krize.