Crimen de profundis

Kada je Žika Gnjurac, 6. aprila 1999. godine, zakačio vučnu sajlu dizalice za branik kamiona koji je delimično virio iz Dunava, nije mogao da zna šta ga čeka.

Tviteraš Bob Lebowski je zato dobro znao šta i koga pita 30. marta ove godine, i da mu zbog tog pitanja sledi automatski blok od strane Miloševićevog nakota. Nekoga je nešto tu zabolelo, pitanje je samo da li preponski sadržaj ikada može da žulja kao savest, koliko god se pravili blesavi da prvo imaju a drugo nemaju.

"O otkrivanju leševa u hladnjači znala je gotovo cela Negotinska krajina, posebno policija, tužilaštva i pravosudni organi. I svi su sve vreme ćutali više od šest meseci, a da o tom događaju niko od nove vlasti, naročito policija, nije bio upoznat. Teško je poverovati u to. Ispada da je sadašnji MUP Srbije bio primoran da reaguje tek kad je u lokalnom listu Timočka krimi revija iz Zaječara prvog maja ove godine objavljena istina o hladnjači punoj leševa."

"Ovu akciju su nazvali Dubina 2, da li je onda postojala i Dubina 1?"

- Dejan Anastasijević: Tovar Strave, Vreme #540 (10.05.2001)

- Jovan Dulović: Vreme #543 (31.05.2001)

- Aleksandar Ćirić: Vreme #544 (07.06.2001)

- Fond za humanitarno pravo (23.05.2001)

"Glavonićev osamdesetominutni ekperimentalno-dokumentarno-elegični triler, svojevrsni je filmski memorijal žrtvama jednog zločina počinjenog na Kosovu 1999. kojeg i danas, 17 godina posle u Srbiji prati oreol javne tajne. Reč je o slučaju Hladnjača, o hladnjači punoj ljudskih tela potopljenoj u Dunav, nadomak Tekije, i operaciji zvanoj Dubina 2 tokom koje su leševi iz hladnjače u tajnosti preneti i zakopani u masovnoj grobnici u trening-kampu Specijalnih antiterorističkih jedinica nadomak Batajnice."

- Dubravka Lakić: Protiv zaborava slučaja "Hladnjača", Politika (14.02.2016)

***

Izreka "o pokojnicima sve najlepše" u Srbiji ima svoj apendiks: "ali samo o našim". "Njihovi" pokojnici to zapravo i nisu, već su samo asanirani tragovi (dokazi?) veličanstvene pobede nad NATO fašistima.

Nekadašnji Goran Vesić (DS) je pre 15 godina izjavio kako se "boji da će ovakvih slučajeva biti još". Na današnji dan, 6. aprila 2016. godine, sadašnji Goran Vesić (SNS) pametuje o nacističkom bombardovanju pre 75 godina. "Hladnjače" i "još" više ne spominje. Ne ide...

Nemci su bombardovali Jugoslaviju 6. aprila 1941. Saveznici otprilike u isto vreme 1944. I jedni i drugi zajedno 1999. Ko je bombardovao nesrećnike bez imena i groba, napakovane u kamion pećkih tablica koje su potom bile zamenjene borskim? Ko je dopustio da nelustrirana zločinačka stoka izvuče guzice, da 17 godina kasnije i dalje svima drži pridike o moralu, poštenju, patriotizmu i savesti, ili o pravilima ponašanja na društvenim mrežama?

O zločinu iz dubine?

Nema potrebe ovde navoditi redne brojeve izbornih lista jednih koji su asanirali sopstvene zločine i drugih koji su potom asanirali zločince, sa njima se mirili i grlili. I sami to znate.

Krivična prijava protiv Krkovučibabića

Republičko javno tužilaštvo

za Zagorku Dolovac

ulica Nemanjina broj 22-26

Beograd

Na osnovu čl. 280 i 281 Zakonika o krivičnom postupku podnosimo

KRIVIČNU PRIJAVU

PROTIV:

MILANA KRKOBABIĆA, adresa radnog mesta PTT Srbija, Takovska broj 2, Beograd

Zbog krivičnog dela povreda prava glasanja iz člana 155 stav 2. Krivičnog zakonika Republike Srbije, zatim krivičnog dela prevara iz člana 208 stav 2. Krivičnog zakonika Republike Srbije i krivičnog dela izazivanja panike i nereda iz člana 343 stav 2. Krivičnog zakonika Republike Srbije.

OBRAZLOŽENJE

Predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije, direktor JP Pošte Srbija i koalicioni partner predsednika Vlade Aleksandra Vučića, Milan Krkobabić, je dana 02.04.2016. godine na predizbornoj konvenciji Srpske napredne stranke u Kraljevu izjavio: "Ta penzija će biti redovna i sigurna samo ako ova partija bude imala dovoljna broj svojih predstavnika, a koalicija na čelu sa Aleksandrom Vučićem, dobije mandat da vlada. U protivnom, džaba ćete čekati poštara."

Takva izjava nije samo sporna sa moralnog aspekta već takvom izjavom Milan Krkobabić je učinio i krivična dela koja su kažnjiva u smislu odredaba članova Krivičnog zakonika Republike Srbije.
U jeku je predizborna kampanja koja će biti okončana 24. aprila 2016. godine kada će građanke i građani Republike Srbije iskoristiti svoje biračko pravo i birati novi sastav republičkog parlamenta.

U demokratskim i pravno uređenim državama, izborna kampanja mora da bude fer i korektna, kako u smislu poštovanja političkih oponenata tako i u smislu poštovanja institucija Republike Srbije. Srbija se ipak ne može pohvaliti vladavinom prava, jer u njoj ima mnogo prava a malo pravde. Pravosudni organi su pod neprekidnom kontrolom i uticajem izvršne vlasti, što nesumnjivo rezultuje nekažnjavanjem učinilaca krivičnih dela iz vrha vlasti kao i postojanjem selektivne pravde shodno političkim preferencijama.
Tokom vladavine Aleksandra Vučića, penzionerima su smanjene penzije grubim kršenjem Ustava Republike Srbije ali i ratifikovanih međunarodnih konvencija kao što su Evropska konvencija o osnovnim ljudskim pravima i slobodama i Evropska socijalna povelja.
Penzija je imovinsko pravo i spada u pojam mirnog uživanja imovine.
Zakonom o privremenom uređivanju načina splate penzija se zapravo uređuje smanjenje penzija kojim je grubo povređeno imovinsko pravo kao jedno od osnovnih ljudskih prava, a što je rezultovalo i smanjenjem dostignutog nivoa ljudskih prava. Napominjemo da je smanjenje dostignutog nivoa ljudskih prava zabranjeno članom 20 Ustava Republike Srbije.
U Evropskoj socijalnoj povelji koju je naša zemlja ratifikovala 2009. godine, a kojom ratifikacijom je ta povelja postala sastavni deo domaćeg zakonodavstva, piše: "Svaka država potpisnica je dužna da svoj sistem socijalne sigurnosti održava na zadovoljavajućem nivou i da ga postepeno podiže na viši nivo." Primenom Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija se socijalna sigurnost nije održala na zadovoljavajućem nivou niti je podignuta na viši nivo, već su penzije smanjene i time je ugrožena socijalna sigurnost penzionera.
Iz svega navedenog nedvosmisleno proizilazi da su penzioneri dovedeni u veoma težak položaj, da su egzistencijalno ugroženi što dovodi do njihovog straha i zabrinutosti da li će u ovim surovim ekonomskim okovima preživeti. Penzioneri su žrtve pljačkaških reformi aktuelne vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koja i dalje nastavlja da prava penzionera zloupotrebljava u političke svrhe ne mareći za njihove realne probleme. Laž nije krivično delo ali prevara i širenje panike jesu što je kažnjivo u zakonodavstvu Republike Srbije.
Milan Krkobabić je svestan užasno teške situacije u kojoj se nalaze penzioneri i svojim političkim uticajem dodatno zastrašuje opljačkane i ponižene penzionere u izbornoj kampanji koja bi morala da bude fer a nije, i to nedopuštenim prevarnim radnjama kojima dodatno povećava njihov strah za goli opstanak.
Iz izjave Milana Krkobabića koja je citirana u uvodnom delu obrazloženja ove krivične prijave se jasno vidi zloupotreba teškog socijalnog statusa najbrojnije kategorije stanovništva u Republici Srbiji, a to su penzioneri.

Milan Krkobabić je direktor javnog preduzeća Pošta Srbije, a na koje mesto ga je imenovala Vlada Republike Srbije čiji je predsednik Aleksandar Vučić. Kako Milan Krkobabić obavljajući tu funkciju ostvaruje neprimerene novčane prihode, to je u njegovom interesu da na toj poziciji ostane i nakon parlamentarnih izbora, što će se neminovno i desiti ako Aleksandar Vučić ponovo bude vodio buduću vladu. Kako bi uticao na slobodnu volju penzionera Milan Krkobabić je pribegao nezakonitim radnjama u cilju eventualne pobede Aleksandra Vučića, kao i u cilju očuvanja svoje funkcije i ostvarivanju lične imovinske koristi.
Na predizbornoj konvenciji Srpske napredne stranke u Kraljevu, koja je održana 02.04.2016. godine, Milan Krkobabić je poručio penzionerima da će penzije imati samo ako pobedi Aleksandar Vučić. Ceneći takve navode to znači da o penzijama u Srbiji odlučuje Aleksandar Vučić a ne legalne i legitimne institucije Republike Srbije, te da penzija neće biti ako neka druga politička stranka bude stožer nove vlade. Tiem je Milan Krkobabić nedopuštenim političkim uticajem iskoristio vreme da javno i glasno zastraši penzionere i zapreti im da sve osim pobede Aleksandra Vučića i njegove pozicije u javnom preduzeću, za penzionere će značiti ostanak bez penzija i umiranje od gladi.
Penzija je Ustavom stečeno imovinsko pravo i kao takva mora da uživa zaštitu, iako je nažalost Aleksandar Vučić kršenjem najvišeg pravnog akta u Republici Srbiji ali i ratifikovanih međunarodnih konvencija, penzionere doveo u najgori položaj u poslednjih šesnaest godina. Bez obzira čak i na tu činjenicu, penzije ne mogu da ukidaju političari niti da obmanama i prevarnim radnjama penzionere dovode u zabludu, te ne smeju da se postavljaju kao činioci koji će im obezbediti penzije a neki drugi neće. Penzije moraju da postoje i da budu redovne ma ko da je na vlasti. Jedino što se može razlikovati jeste visina penzija i to zavisi od ekonomske politike onih koji formiraju Vladu Republike Srbije.
Kao javni funkcioner i kandidat za narodnog poslanika, Milan Krkobabić, u javnom nastupu pretnjom koju je uputio penzionerima a koja pretnja se ogleda u nameri da penzionerima obeća sigurne i redovne penzije samo i jedino ako budu glasali za Aleksandra Vučića, te da im pretnjom ukaže da svoje imovinsko pravo - penzije neće ostvariti u slučaju da glasaju za drugu političku opciju odnosno kandidata, izvršio je krivično delo povrede prava glasanja iz člana 155 stav 2. Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Nadalje, Milan Krkobabić je nedvosmisleno svojom izjavom u nameri da lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica, dovođenjem u zabludu penzionera, a u cilju navođenja da na štetu svoje imovine preduzmu određene radnje, u konkretnom slučaju da glasaju za Aleksandra Vučića jer u suprotnom neće ostvariti svoje imovinsko pravo - penzije, izvršio krivično delo prevara iz člana 208 stav 2. Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Spornom izjavom koja je i predmet ove krivične prijave, Milan Krkobabić je iznošenjem i pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazvao paniku među penzionerima i to na javnom skupu, čime je izvršio teži oblik krivičnog dela izazivanje panike i nereda iz člana 343 stav 2. Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Posebno napominjemo da je Milan Krkobabić znao i morao da zna da ostvarivanje imovinskog prava - penzijene zavisi od političara, u konkretnom slučaju Aleksandra Vučića, već da je penzija stečeno imovinsko pravo koje je zajamčeno i Ustavom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama, te svestan da izgovara neistine i posledica istih u nameri da izazove paniku i to na javnom skupu, u tome i uspeo jer je kod penzionera i njihovih porodica izazvao paniku i strah za njihovu egzistenciju, a prevarnim radnjama nedvosmisleno uticao na izbornu volju penzionera koji su dovedeni u zabludu na štetu lične imovine.

Dokaz:

• Kopija predmetne izjave sa internet stranice televizije N1, www.n1.info.com
• Kopija predmetne izjave sa internet stranice Partije ujedinjenih penzionera Srbije, www.pups.org.rs

Radi svega navedenog, podnosimo ovu krivičnu prijavu kako bi ste ispitali sve činjenične navode iz iste i doneli rešenje o sprovođenju istrage, ako ocenite da postoji osnovana sumnja da je Milan Krkobabić izvršio krivična dela za koja se tereti u ovoj krivičnoj prijavi.

U Beogradu,
05.04.2016.

Podnosioci krivične prijave:

Predrag Popović

Radovan Nenadić

***

Krkovučibabić's fingering

Vidite ovaj prst?
E pa ako ne glasate za dinastiju Krkovučibabić - nećete ga videti više.
Pa vi vidite...

4-4-84-16

Na današnji dan, 1984. godine, kada je sat otkucao trinaest, Vinston Smit je naiskap ispio šoljicu Pobeda džina, pripalio jednu od Pobeda cigareta, smestio se u mrtav ugao u odnosu na kućni telekran, i okrenuo prvu praznu stranicu svog dnevnika.

To nije bilo nezakonito - ništa nije bilo nezakonito, jer više nije bilo nijednog zakona - ali ukoliko ga otkriju postojala je razumna verovatnoća da će zbog toga biti osuđen na smrt, ili najmanje na dvadeset i pet godina prinudnog rada u logoru. Vinston uglavi pero u držač i liznu ga kako bi skinuo masnoću sa njega. Pero je bilo jedan zaista starinski izum, retko je bilo korišćeno čak i za potpisivanje, a on je sebi napravio jedno, u potaji i na jedvite jade, jednostavno zbog osećaja da taj fini kremasti papir zaslužuje da se po njemu piše pravim perom, umesto škrabanja hemijskom olovkom. On, zapravo, nije bio navikao da piše rukom. Osim nekih vrlo kratkih napomena i beleški, uobičajeno je bilo da sve izdiktira u diktograf - što je, naravno, u ovom slučaju bilo sasvim nemoguće. On umoči pero u mastilo i na trenutak zastade. Utrobom mu beše prošao drhtaj. Obeležiti taj papir bio je čin odluke. Sitnim, nespretnim rukopisom, on ispisa:

4. april 1984.

Roman Hiljadudevetstoosamdesetčetvrta nam otkriva Orvela kao jednog od najvećih kreatora mitova u dvadesetom veku. Totalitaristički sistem, koji ga je isprovocirao da napiše ovu knjigu, odavno je otišao u zaborav, ali njegova uznemirujuća i opominjujuća priča o čoveku zarobljenom u političkom košmaru doživela je sasvim drugačiju sudbinu: njen značaj i moć da poremeti naše samozadovoljstvo, izgleda da iz decenije u deceniju sve više jača. Očajničku borbu Vinstona Smita za slobodu od sveprožimajuće države zla, Orvel suprotstavlja težnjama jasno vidljivim u svim modernim društvima; onima, koje je u svom romanu oživeo u formi univerzalne nesreće svakog pojedinca.

Everyman's Library

4. april 2016.

Pravna analiza pljačkanja penzija

Ustavni sud je doneo odluku da smanjenje penzija na osnovu Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija nije neustavno uz besmislenu argumentaciju da se radi o svrsishodnim ekonomskim merama u cilju očuvanja ekonomske stabilnosti. Takvo obrazloženje je identično Vučićevom. Nemojte da se čudite, jer su sudije Ustavnog suda birane isključivo po kriterijumu lojalnosti i partijske podobnosti, pa su u obrazloženja tog suda inkorporirane reči premijera Vučića. Sudije Ustavnog suda su portparoli izvršne vlasti koje mi skupo plaćamo. Zaista surovo i opasno.

Kada se govori o sudskoj vlasti, ne može se ozbiljno diskutovati bez fokusiranja na očigledne anomalije srpskog pravosuđa. One su oličene u korupciji, nepotizmu, uticaju i pritisku izvršne vlasti na nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija, nedostojnosti sudija i neefikasnosti u rešavanju pravnih sporova. Ustavni sud je po slovu Ustava najviša sudska instanca (Ustavni sud je i iznad Vlade i zakonodavnog tela) i kao takav bi morao da bude brana bezakonju i garancija zaštite ljudskih prava i sloboda.
Međutim, u Srbiji je Ustavni sud produžena ruka izvršne vlasti kao i svi drugi sudovi, što nesumjivo doprinosi pravnoj nesigurnosti ali i velikom podrivanju tj. nepoštovanju ljudskih prava. Uticaj politike na Ustavni sud je ogroman, pa je tako svaka odluka Ustavnog suda na neki način instruisana od režima i u skladu sa političkim aspiracijama onih koji su na vlasti. Država u kojoj Ustavni sud svoja ustavna ovlašćenja zloupotrebljava a zakon primenjuje selektivno u dosluhu sa režimom, nije pravna već kabadahijska država.

Pravosuđe je važno za funkcionisanje jednog sistema, i na osnovu stanja u pravosuđu se najbolje oslikava celokupno stanje u državi. Situacija u Srbiji je alarmantna i dramatična. Ustav RS kao najviši pravni akt propisuje sudsku vlast kao nezavisnu u odnosu na druge dve grane vlasti, a to su zakonodavna i izvršna vlast. Ustav obavezuje na poštovanje svega što je u njemu sadržano, bez selekcije i privilegija. I radnik i poslodavac, i glasač i političar, i stari i mladi, i studenti i đaci, moraju da ga poštuju. To nije toliko teško, ali je u Srbiji očigledno nemoguće. Razloga je više, ali ključan jeste nedostatak političke volje da se Ustav poštuje i shodno tome pravosuđe reformiše. Ponovo dolazimo na ono što je već napisano, a to je da nijednom političaru ne odgovara pravosuđe koje radi u interesu prava i pravde, već im odgovara partijsko pravosuđe koji oni u svakom momentu kontrolišu i instrumentalizuju u zavisnosti od ličnih i političkih potreba.
Krenimo redom.

Penzija je imovinsko pravo i spada u pojam mirnog uživanja imovine kako po Ustavu Republike Srbije tako i po Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ali penzija je i lično pravo što proizlazi ne samo iz Ustava već i iz Evropske socijalne povelje.
Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija je sam po sebi sporan i štetan. Prvo, u sebi sadrži reč "privremeno". Znamo da je on počeo sa primenom u novembru 2014. godine ali se ne zna kraj njegove primene; to može da traje godinama a trajaće najmanje dok je Vučić na vlasti. Pogotovo sada, kada je Ustavni sud aminovao pljačkanje penzionera, pravdajući to brižnim osećanjima Vučića koji odgovorno vodi računa o ekonomskoj stabilnosti države.
Ustav Republike Srbije u članu 97. tačka 8. propisuje da prava korisnika penzije reguliše jedan sistemski zakon, a to je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Problem je što Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, kao sporedni zakon suspenduje sistemski zakon na određeno vreme, ne zna se do kada jer nije određen rok njegovog važenja. Sam naziv tog Vučićevog zakona implicira da se propisuje način isplate penzija, tj. da li se penzije isplaćuju preko važećeg računa u banci ili tako što poštar donosi na kućnu adresu. Tim Zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija se zapravo uređuje smanjenje penzija kojim je grubo povređeno imovinsko pravo kao jedno od osnovnih ljudskih prava, a što je rezultovalo i smanjenjem dostignutog nivoa ljudskih prava. Napominjem da je smanjenje dostignutog nivoa ljudskih prava zabranjeno članom 20. Ustava Republike Srbije.
Iako u pravnoj teoriji postoji i shvatanje da ekonomska i socijalna prava ne spadaju u korpus ljudskih prava, već samo građanska i politička prava, naš Ustav socijalna i ekonomska prava svrstava u korpus ljudskih prava pa je Ustavni sud morao da se drži slova Ustava prilikom odlučivanja, ali nažalost sudije su vodile računa o političkim potrebama premijera Vučića, besomučno kršeći Ustav, a takvim nedopuštenim ponašanjem su ugrozili ustavni poredak Republike Srbije.

U Evropskoj socijalnoj povelji koju je naša zemlja ratifikovala 2009. godine, a kojom ratifikacijom je ta povelja postala sastavni deo domaćeg zakonodavstva, piše: "Svaka država potpisnica je dužna da svoj sistem socijalne sigurnosti održava na zadovoljavajućem nivou i da ga postepeno podiže na viši nivo."
Primenom Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija se socijalna sigurnost nije održala na zadovoljavajućem nivou niti je podignuta na viši nivo, već su penzije smanjene i time je ugrožena socijalna sigurnost penzionera. Ustavni sud je prilikom odlučivanja po instrukcijama izvršne vlasti grubo zanemario kako Ustav tako i ratifikovanu Evropsku socijalnu povelju.
Poslednjim izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju je predviđeno da će se penzije dva puta godišnje usklađivati sa troškovima života, ali očigledno se radi o političkom i bezobzirnom triku Aleksandra Vučića jer iako troškovi života iz dana u dan enormno rastu (cene osnovnih životnih namirnica, poskupljenje struje, itd.), penzije se ne povećavaju niti će moći da se povećaju sve dok je na snazi Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija za koji se Ustavni sud izjasnio da je u skladu sa Ustavom, iako je apsolutno neustavan kako po Ustavu tako i po ratifikovanim međunarodnim konvencijama. A to privremeno znači da mu se kraj ne nazire. Na delu imamo trijumf sile i nepravde. Odluka Ustavnog suda je politički pamflet Srpske napredne stranke.

Umanjenje, onako kako je dato (linearno, uz izuzetke), ne pretpostavlja različit način obračuna penzija, već jednostavno njihovo umanjenje nakon što su obračunate prema važećem sistemskom zakonu. Umanjenjem koeficijenta, izostavljanjem godina staža i slično - moglo se doći do realnih parametara, koji bi pogodili sve penzionere. Korektivni element bi tada bio uvođenje nove minimalne penzije - imali bismo iste uštede kao ovim nebuloznim i nakaradnim rešenjem, a bilo bi daleko ispravnije. Penzije su se mogle smanjiti i pro futuro, za buduće penzionere, izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Pri tome, valja podsetiti da Ustavni sud ovim nije rešio pitanje nedostatka novih rešenja kojima se umanjuje penzija - dakle, vođenje upravnog spora kao i parnice za naknadu štete i dalje ostaje opcija, jer se osim nezakonitosti smanjenja penzija ukazuje i potpuno odsustvo pravnog osnova isplate penzija u umanjenom iznosu – svaka penzija je individualno pravo i ne može se njen iznos individualno odrediti zakonskim aktom a da se pri tome ne uskladi pojedinačno rešenje. Drugim rečima, zakon određuje samo elemente za obračun penzije, koji proizvodi dejstvo tako što PIO fond kao nadležan organ za utvrđivanje visine penzije o tome donese rešenje. Na rešenje se onda može žaliti, pa nakon toga pokrenuti upravni spor. Sporni zakon naravno ni ne pominje tako nešto, jer oni koji su ga pisali nisu imali dovoljno znanja da to i uoče. Tako da nema ni prava na delotvoran pravni lek.
Takođe, smanjiti nekome penziju a nekome ne, pri tome se vezati za potpuno apstraktan iznos od 25.000 dinara (kojii je viši od minimalne zarade) je diskriminatorski - pa se i tu krše Ustav, zakoni i ratifikovani međunarodni dokumenti.

Ako i dalje verujete u bolji život 2016. godine, onda vam je dobro.

Uzbuna - online medij: Pravna analiza pljačkanja penzija (03.04.2016)

piše: Radovan Nenadić, diplomirani pravnik i uzbunjivač

***

Kao i obično, sadašnja kradikalska vlast poduprta kvazipenzionerskom dinastičkom partijom, nije originalna čak ni u ovakvom ludilu. Opet prepisuju:

Džada do Evrope je istima ista.

Uvek.

Stars & pixels

Nauka kaže da tama ne postoji, već da je mrak samo potpuno odsustvo svetlosti. Čak ne mora ni da bude potpuno, jer i to zavisi od oka posmatrača. Dakle, mrak može da postoji bez svetlosti. Sa druge strane, svetlost ne može da postoji bez mraka, jer je nju jedino tako moguće primetiti i razlikovati ih.

Ne treba nam za to nikakav tunel i njegov kraj. Dovoljno je znati da postoji makar jedna bela kockica na crnoj pozadini, umesto da slepo verujemo onima koji nas lažu kako je to samo pokvaren piksel na isključenom monitoru. Dokle god nje bude, znaćemo da nam monitor nije pokvaren.

Noćno nebo je u početku uvek mračno, ali što duže gledamo to sve više zvezda vidimo.

Tako je i sa životom.

Ne nasedajte raznim šibicarima kako im ne može niko ništa, da ste sami, sitni i ništavni. Oni su se usrali od straha od te jedne bele kockice, ili zvezde, zato što znaju da ne postoji samo jedna. Ima nas mnogo više nego što i sami znamo ili mislimo.

Hajde da stvar pogledamo iz još jednog, sasvim mogućeg i realnog ugla:
Šta ako je ona prva slika, samo deo jedne daleko veće? Šta ako je taj mrak, tama, zapravo samo jedan - ne pokvaren, već drugačiji - piksel neke druge slike, veće i suštinski drugačije?

Odgovor na ovo pitanje nećete nikada saznati ukoliko ne mrdnete guzice iz dubina palanačkog uma. Od znanja nikada ne može da boli glava; boli samo od bezrazložnog straha u neznanju.

Prvi

Danas je na domaćim kioscima po prvi put u istoriji osvanuo broj-prvenac novog humorističkog magazina, intuitivnog naziva "Depilirani Informer". Vlasnik magazina je D.J. Vučić-Ević, koji je istovremeno i direktor, glodur, šef deska, redakcija, kolumnist, izvor, slovoslagač, slogoprelomitelj, dopisnik iz zemlje i inostranstva, admin portala, anonimni lupač lajkova, kafe kuvarica i direktorova švalerka. Magazin će izlaziti po potrebi, a svaki broj će biti numerisan kao prvi. Kao da je stalno Prvi april.

Evo, pogledajmo šta se sve po rubrikama može naći unutar luksuznih korica "DepInfa", kako ćemo odsadpanadaljeiubuduće zvati ovo čedo srBske sat... ire.

Rubrika: Udarne vesti

Rubrika: Izbori 2016

- Analitičari predviđaju

- Funkcioner SPS se javno učlanio u SNS pa posle 30 sekundi javno pocepao člansku kartu naprednjaka zbog loše kadrovske politike i prešao u SRS.

Rubrika: Regioni

Rubrika: Berza rada

- Tražimo za vas posao u inostranstvu

Rubrika: Anketa
(napomena - odgovor je već čekiran, po difoltu)

Rubrika: Vesti iz sveta

Rubrika: TV program

Rubrika: Predizborni marketing

Rubrika: Zabava miliona
- Parovi (stare ljubavi se opet merkaju u svetlu Udarne Vesti)

- Farma (ne može nam ni Udarna Vest ništa... valjda neće)

Rubrika: Kultura

Rubrika: Obrazovanje

Rubrika: NVO

Rubrika: Istorijski feljtoni

Rubrika: Zdravlje
Dragice, hajde skuvaj onaj tvoj čaj sa bromom i kumu. Vidiš da mu je dr.Kara-Dabić toliko oživeo spermatozoide da bi i mrtvog četnika u bradu. Što tako gledaš u mene?!

Rubrika: Nacionalni sport
(izveštaj sa grand-slam turnira Holandska rivijera, pobednik pozdravlja Udarnu Vest)

Rubrika: Selfiji čitalaca

Rubrika: Dečija strana
- Obojite Vuka (bojanka)

Rubrika: Ekologija

Rubrika: Čitamo stranu štampu
- naslovna

- intervju dana

Udarna Vest objašnjava čime će se baviti u narednoj vladi, kako će pozdravljati slučajne prolaznike, o nepravosnažnosti presude (kakva god ona bila), predsedničkim ambicijama i narodnim odisajima

Rubrika: Vremenska prognoza
- u narednom periodu padavine, neuobičajene za ovo doba godine

Rubrika: Pisma čitalaca

U međuvremenu, dok se boje na naslovnoj strani još nisu ni osušile, direktor magazina D.J.V.E. podneo je neopozivu ostavku koju je obrazložio lošom kadrovskom politikom koja se vodila u kolektivu, tako da je redakcija morala da izabere novog - njegovu švalerku, koja je vizionarski uvidela svu važnost Udarne Vesti koju neizostavno treba ispoštovati počev od bliske budućnosti. Ona je, na inauguracionom prijemu, izjavila "personalne promene neće uticati na uređivačku politiku, tako da će odsadpanadaljeiubuduće direktorka D.J.V.E. imati švalera, a ne kako je bila dosadašnja praksa".
Kako je izjavila, tako je i krenula. Njen prethodnik je na švaler-mestu zamenio svoju prethodnicu, a naredni broj 1 magazina biće objavljen po prvi put u istoriji posle 24. aprila.
Zašto?
Zato.