Stoka

Upravo ovako je bilo prvog dana nakon otvaranja SPS-Tončev memorijalnog centra 2015. godine, poznatog i kao "nova Zelena pijaca u Negotinu". Novi javni WC, komplet nova sanitarija, topla voda, bojleri, WC-šolje i pisoari (niks čučavci), tuš-niše, sapuni, toalet papir i ubrusi u fulu. Sve tog istog, prvog, dana pokradeno, a zidovi omalani srBskom omiljenom suštinom.

A šta ako neki student književnosti voli prilikom ekskremetiranja da čita ili se preslišava pred ispit, ili neki samostalni poljoprivredni proizvođač-prodavac obnavlja gradivo iz stripova i vikend-romana, pa krene da lizne prst svaki put kada okrene stranicu... Jbg, teško štivo je to. Ili, možda je bolje reći - meko?

U Srbiji više nema nikakve razlike između pijaca i fakulteta.
Dođeš, probaš, gucneš, čalabrcneš, šrpneš, kupiš, nosiš.

Krompir ili praziluk, diplomu ili doktorat.

Važno je da su po zidovima.

Toaleta ili kabineta.

Svejedno.

U našem društvu je sve, pa i najmanja sitnica, devalvirano do dna. Nemojte mi samo reći da vlast - naročito ova aktuelna, koja obožava da svaki čas otvara toalete i septičke jame širom naše zemlje ponosne - sa tim nema nikakve veze. Ima, itekako: tu su keramičke pločice, tu je "lepak", samo još plakati nedostaju. U stvari, i plakat je tu - ispisan u potpunosti gramatički ispravno, shodno predmetnoj ustanovi, ali velikim slovima kao da viče. A svi ovde dobro znamo ko obožava da stalno viče na nas sa bilborda i malih ekrana naših TV prijemnika. I zidova, umalo da zaboravim.

Ovako nešto se ne uči na časovima građanskog nevaspitanja ili kleronauke.

To se od kuće donosi, pa udri po zidovima.

Тхис ис Сербиа.

Бре.

AVriola vera

Licemerno đubre je danas sa bolesne dece prešlo na ljude koji se hrane po kontejnerima za smeće. Obilazi narodne kuhinje, slika se i ždere obroke nekome kome je, za razliku od njega, to jedina šansa da toga dana pojede stvarnu hranu. Veli, u porastu je broj gojazne a ne gladne dece (ne reče ništa za decu sa hematoonkologije). Veli i to da Srbija nema problema sa prezaduženošću, baš kao što nema problem sa gladnima već sa debelima. Jer "nikada nismo zadovoljni".

Jer smeće je neupotrebljeni/neupotrebivi otpad, a đubre je karakterna osobina.

Epidemija AVriola vere besni svom snagom.

"pa šteta bi bila da se ne pojedu tolike paštete"

Babić, Gojkovićka, Palma, Dačić, Mihajlovićka, Šešelj, Radeta, Mrka, Đukić-Dejanovićka, Ružić, Tabakovićka, Bizon, sisati Šizoje i nepregledni buljuci ostalih podgojenih parazita u većini nad gladnima - 👍 like this.

Skinuće je...

Ne znam ko je autor ove strip-table, ali ovo svakako jeste jedna od najjačih zajebancija na račun pomahnitalog "predsednika Republike Srbije", tzv. Aleksandra Vučića - ikada. Istovremeno je i jedan od najogavnijih povoda koji je ta spodoba na čelu ove nesrećne države do sada pružila kao razlog za podsmeh na svoj račun.

Organizatori i učesnici protesta #1od5miliona bi zaista morali da porazmisle o ovim maskama kao simbolu borbe protiv ludog režima još luđeg Vođe.

Odlepitis Prvi bi na to odlepio još više, garant.


appendix (27.02.2019)

Saznao sam, u međuvremenu, da je autor ove strip-table Milan Dog.

Persona non sana

Ovaj čovek je definitivno lud.

Ludi su oni koji pravdaju to ludilo.

Ludi su i oni koji to ludilo podržavaju.

Najluđi su oni koji se prave da ludilo ne postoji.

Novi sterilni blok, za sve osim njega

Vučić na onkološkom odeljenju Instituta za majku i dete - usred proglašene epidemije gripa, usred zabrane posete bolnicama i bez maske na licu - grli i ljubi teško obolelu decu. U toj istoj bolnici, takođe, on lupeta o vanrednim izborima nakon kojih će ubrzo neko na vlast a neko u opoziciju, za dve i po godine najavljuje "skandinavsku revoluciju" u zdravstu i skok plata, sve to na kraju začini razmišljanjem naglas o tajkunu Đilasu koji bi da formira neku socijaldemokratsku stranku. Pored toga, glupira se da (kao) kuva nešto u loncu, na šporetu na drva na kome nigde nema čunka za dim.

Tzv. ministar Lončar pravda Vučića da je ispoštovao sva epidemiološka pravila (a ne kao neki neorganizovani), ali i time da je to možda poslednja želja tog deteta - pa kako da je onda ne ispuni. Stvarno, gde bi mu duša da nije.

Jedna od dvorskih budala, prepodobni Čučković Obrenovački, kaže da su građanski protesti širom Balkana maslo Engleske koja hoće da skrene pažnju sa Brexita. Na pruzi Niš-Zaječar po četvrti put iz šina iskaču vagoni sa otrovnim materijama. Zorana Mihajlović gletuje facu, nema kad još i time da se bavi.

Današnji super-Mesec, najveći ove godine, svo to ludilo je isterao na površinu - i više nema nazad.

19. februar 2019. (sve u istom danu i na istom mestu):

- Zbog gripa zabranjene posete bolnicama, osim ako niste predsednik Vučić (N1)

- Upoznao sam malog hrabrog borca Zlatana (Tanjug)

- Značajno ćemo povećati plate u zdravstvu (Tanjug)

- Vučić: Lečenje na institutu za majku i dete biće kao u i skandinavskim gradovima (N1)

- Za 2,5 godine prava "revolucija" u našim bolnicama (Tanjug)

- Građani će uskoro na izborima odlučivati ko će na vlast, a ko u opoziciju (N1)

- Mogući izbori, uskoro odluka (Tanjug)

- Čekajući odluku Vučića o izborima, obelodanjene novine u biračkom spisku (N1)

- Kad tajkun Đilas najavljuje socijaldemokratsku stranku (Tanjug)

- Pruga Niš-Zaječar zatvorena, a cisterne ispale četvrti put (Južne Vesti)
- Nema nam spasa (Mahlat, Fejsbuk)

Zaštitna maska, zbog koje se ne bi mogao da vidi ludački kez Vrhovnog Idiota (pa je zato ne nosi tamo gde bi morao), ubuduće treba da postane jedno od obeležja protesta #1od5miliona. Ne zbog gripa, već zbog Vođinog ludila koje je postalo katastrofalno zarazno

Kao zaštita i otpor tom ludilu.

Kao dokaz da ne želimo da budemo jedna od četiri stavke sa početka ovog teksta.

O pokojnici sve najlepše

- Šta je? Jesi li im rekao da idu na pomen?

- Nisu đaci. Seljaci.

- Idi vidi šta oće.

- Možda bi bilo bolje ti, druže Sredoje...

- Nisam im ja predsednik. Podvikni! U kolhoz ćemo mi s njima, u Sibir.

- Šta je, ljudi? Vidite da radim.

- Nismo mi ni došli kod tebe, nego kod Sredoja.

- Drug Sredoje prima četvrtkom i to u svom kabinetu, u selu.

- Sredoje, ili spasi... ili apsi, pa da preživimo o državnom trošku.

- Ti znaš da sam ja oduvek imao razumevanja, Jordane. Evo, rođeni otac mi je među vama.

- Za ovo bi vas narednik Mojsilović streljo na licu mesta!

- Dobro, tata, pusti sad to... Ljudi su ovde, neka kažu o čemu smo pričali.

- Govorili smo o železničarima i o tome kako su...

- Da, da, dobro Buđoni, to je sve u redu. O železničarima, o putevima, o svemu čega ovde u ovoj zabiti nema.

- Pusti ti Sredoje tu demagogiju. Nego reci ti ljudima jel ćete vi prekinuti ovaj zulum! Da znamo na čemu smo. Jel tako?!
- Tako je!

- Teška su vremena, braćo. Ali, izdržaćemo. Nastavićemo delo za koga je naš Bogosav dao život. I zato vas sve pozivam da se posle pomena vratimo do škole koja će od sutra nositi njegovo slavno ime.

- Ne vrdaj, Sredoje...

- Ne vrdam ja, Milane, nego ti vređaš! Okupiro si rudnik ko da ti je babovina! Naše selo je siromašno, ali svesno. I daće dobrovoljno ono što mora da da. Takva je direktiva odozgo.

- Čekaj, Sredoje. Jesi li ti uz nas ili uz one odozgo? Objasni im, naredi...

- Evo, Radiša i ja baš se dogovaramo da iz ovih stopa odemo u okružni komitet.

- Pa krenite, krenite... Tako je! Odma!

- Reći ću im: Ako i dalje pritiskate Gornji Jaukovac - ja dajem ostavku, i to neopozivu!

- E, to! Tako je! Tako je! To!

- Zakuni se!

- Pa, tata, kunem se. Dajem svoju partijsku reč.

- Vodi ih, Buđoni, dok se ne predomisle.

- Idemo drugovi, na pomen našem Bogosavu!

- Vozi do majke, kući.

- Zar nećemo u okružni?

- Ma kakav okružni, idem do majke. Uzeo sam joj neke cipele.

- Pa ti Sredoje dade reč, i to partijsku?!

- Da, ali sam u sebi dodao: Ostavku dajem samo ako partija to bude od mene tražila.

- Mislim da si se danas uverio: samo diktatura proleterijata može da obuzda seljaka. Znaš li ti šta je proleter?

- Znam. Onaj koji nema nigde ništa.

- Tačno, radnik.

- Pa nema ni seljak.

- Pravilno. To znači da smo stvorili pravu sirovinu za stvaranje radničke klase.

- Puče guma... zadnja leva. Zameniću ja, za čas.

- Obnovićemo rudnik.

- Pa kako se ranije nisam setio, majkumu... Ma neće ti seljak ovde da uđe za živu glavu.

- Te, koji neće, prepusti meni. Ne gradi seljak socijalizam, nego proleterijat.

- Gotovo!

- Okreći. Idemo u okružni.

- Tebe bi druže Sredoje trebalo podhitno u ce ka.

O pokojniku sve najlepše (1984)

Radnja je smeštena u vreme neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, pre donošenja rezolucije Infrmbiroa. U pet minuta, negde na sredini filma, opisano je sve što se događa u Srbiji danas. Baš sve.

Sredoje iz Jaukovca Gornjeg, ili Šizoje Prvi od Srbistana - o pokojnicima uvek isto.

Krilate svinje

Svaki režim u Srbiji, koji je vladao ovako...

... odlazio je ovako .

Retko koji nije.

Prosto je neverovatno koliko to obožava svinjski trijatlon:

1.preskakanje

2. iskakanje

3. preletanje

Svaki put isto.

Šta im je?

***

Pitaćemo se koja je hullja za sve ovo kriva, i osvrtati tražeći krilate svinje.

Jer svaka budala zna da i psu treba dom, da se skloni od krilatih svinja.

- Pigs on the wing (Pink Floyd, Animals)

Z-rbija

"Čak i bez krivične presude, istorijska ocena će biti da je Slobodan Milošević bio jedan od glavnih likova koji su podsticali kampanje etničkog čišćenja širom bivše Jugoslavije."

- Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala

President evil u 3 čina

Zaključno sa Srbijom danas, taj zombi i njegovi ekskrement-učenici 2019. će zaokružiti tačno 30 godina svog zločinačkog projekta čiju su vatru potpalili na Gazimestanu. Bez obzira ko stajao iza/iznad njih spolja, oni su ti koji su izvodili sve zemljane radove na ovom putu u propast. Iznutra.

Na prvom i poslednjem mestu - našu.

Zato što se zlo na kraju uvek vrati kući, tamo odakle je krenulo.

Dok Srbija jednom konačno ne raščisti sama sa sobom da li želi da i dalje bude parija i dobrovoljni rob ovog zločinca i njegovih satelita (sa oba kraja motke "vlast-opozicija"), njihove mitomanije i patriotske pljačke, ili normalna zemlja normalnih ljudi koji glasaju za normalne političare potekle upravo iz redova normalnih ljudi - ovde neće biti nikakvog suštinskog pomaka.

Aha, nema šanse... reče žablji hor.

Nema, tačno, ali za one koji se 30 godina kasnije i dalje kunu u požarevačkog Uništitelja i njegove đačiće, dok im u glavama bruji refren pesme "Zombie dance" The Cramps, stare 40 godina:

Na zombi-plesu

Niko ne mrda

Kao himna, sve vreme.

Pogledajte lica učesnika zimskih protesta 96/97, i lica ljudi dovezenih na Miloševićev kontramiting.

Pogledajte lica učesnika protesta #1od5miliona, i lica privedenih na Vučićeve tor-skupove.

Dokaznog materijala, o tome ko je tu zombi a ko nije, ima u neograničenim količinama. Naravno, ima za one kojima oči služe za gledanje a mozak za razmišljanje, a ne umesto kamena za kupus u kaci, kuvanje zombi-čorbe ili kao dezert Hanibalu Lektoru.

Svakako ne za one koje Bili Piton redovno iskopava pred svako glasanje punih 30 godina.

Kampanja od-vrata-do-vrata i od-parcele-do-parcele neprekidno traje.

Ne bi me začudilo da jednoga dana, neki ljudi daleko normalniji od nas, ovakvih kakvi smo danas, otkriju da je Sauron Milošević redovno izlazio na izbore i uvek zaokruživao sebe na glasačkom listiću - posle 11. marta 2006. godine.

E, to bi zaista bilo u njegovom stilu.

Poput Pantelije, on je Srbiju u amanet ostavio samom sebi. Njegov duh se rascepio, preselio u silesiju potonjih Slobodančića, i otuda ovolika šizofrenost i raspolućenost ličnosti u njihovim glavama danas. Od Koštunice do Vučića.

Drug Vulin je poseban slučaj za posmatranje, medijum duhova mrtvaca i živih bezdušnika koji se redovno, najmanje jednom nedeljno, okupljaju na sastancima SKOJ/HJ u njegovoj glavi.

Dačić & Co. su specijalan zombi-soj, koji je od samog početka uzgajan da se "koaliciono-potencijalno" prilagodi svakoj vlasti nakon Pada 2000. godine. Spolja nalik običnim, normalnim ljudima, a iznutra podjednako pokvareno i trulo poput njihovog neumirućeg Boga Zla. I opet će, bude li ovde i dalje zombi-pameti sa "naše" strane. Opasnost da se tako nešto iznova desi je realna i nimalo zanemarljiva.

Filmski zombi-serijal "Resident evil" je malji deca za ovu beskrajnu epizodu serije "Bolji život" koja traje punih trideset godina. Epizoda, pod nazivom "President evil".

Da, Zombi-Srbija, zemlja živih mrtvaca i mrtvih glasača.

Z-rbija.

Dosta vam je bilo.

I previše.

Z-ikter!

Dan drž'AVnosti

Na Sretenje, Mečka susrete svoju Senku. 

Dana 2. februara po srBoslavnom računanju vremena (tj. tzv. 15. februara po CIANATOHAARPvatikanskom), naša Mečka je čak iz Minhena - direktno kroz Dveri Naše - ugledala svoju Senku u Orašcu. Dakle - biće još zime.

Ostaje nam samo da vidimo u koju će se to rupu Mečka vratiti: onu u Berlinu, Moskvi, Vašingtonu, Pekingu, Ankari, Abu Dabiju, Pjongjangu, Honijari, Antananarivu... ako su tamo uopšte voljni da je prime. Sve se više čini da - nisu.

Ma nema zime, naša Mečka će se uvek najbolje osećati tamo gde oduvek pripada: u Vučjoj jami, tom prvom i poslednjem uporištu sproću sopstvenih senki i kostura iz ormara, kome se povazdan rado vraća da napuni baterije dijagnoze.

Srbija je odavno pretvorena u jednu veliku Vučju jamu bez dna, u kojoj se Kurjaci međusobno gađaju Mečkama iz naših sokaka i njihovim senkama. Po glavama svih onih koji nisu u njihovom čoporu, naravno.

Čuj, ološ & stoka... pa još iz Minhena.

A u Srbiji ogledala pucaju, ali ne od mraza.

Od sramote.

I tako, prođe nas još jedan dan držAVnosti.

Možda ćemo uskoro menjati naziv tog crvenog slova u dan drž'AVnosti.

To zavisi samo od nas, od njega više ne.
I on to zna.

San ili java

Koja je od ove dve slike prava?

ili

Iskreno, debelo bih porazmislio da li da uložim kintu na ovu donju. Nekako mi deluje... hm?

Jer Budućnost je to, a u ovoj partiji šaha je od predviđanja protivnikovih poteza bitnije samo previđanje svojih.

Ili priviđanje.

Pink Flojd "protiv" Orvela

Još malo o svinjama - letećim, dvonožnim, u odelima, foteljama, na čelu parade...

Pink Flojd je svakako jedan od komercijalno najuspešnijih i muzički najuticajnijih bendova u istoriji popularne muzike. Čuveni po svojoj progresivnoj i psihodeličnoj muzici, uticali su na milione ljudi širom planete, očarane njihovim pesmama. Brojni su uticaji na njihovu muziku i stihove, a jedan od njih je svakako i roman "Životinjska farma" britanskog pisca Džordža Orvela. 

Iako je veoma popularna kod svih generacija, "Životinjska farma" ne spada u knjige koje se daju tako lako razumeti - to je roman koji je prepun metafora i nejasnoća. Kao bajka, ta knjiga priča o tome kako su se jednoga dana životinje ujedinile, odlučile da se pobune i zbace ljude sa vlasti (eto zbog čega je smatraju bajkom). Međutim, Orvel tvrdi da knjiga govori o događajima koji su doveli do Oktobarske revolucije u carskoj Rusiji 1917. godine. 

Radnja, na prvi pogled možda deluje pomalo dosadno, ali ova knjiga je sve samo ne to.

Nije čudo što je Orvelov roman postao inspiracija mnogim poslenicima u muzičkoj i televizijskoj industriji zabave. Pink Floyd, REM, Radiohead i The Clash su samo neki od bendova koji su pisali i pevali o svojim životinjskim farmama.

Flojdi su objavili istoimeni album inspirisani upravo životinjskim likovima iz Orvelovog romana. Između ostalog, album duguje svoj uspeh i tome što predstavlja oštar osvrt na društvenu i političku situaciji u Britaniji u drugoj polovini 70-ih godina prošlog veka. Na njemu su na zabavan (?) način opisane različite društvene klase - kao životinje: agresivna pseta, despotske i nemilosrdne svinje, i kao najvažnije - bezumno stado ovaca koje ništa ne pita niti traži, samo da ih ne diraju. Međutim, kontrast između albuma i romana je jasan: dok je knjiga u najvećoj meri fokusirana na staljinizam (shodno vremenu kada je napisana, 1945), i opasnosti koju on može doneti Britaniji, album je više usredsređen na kapitalizam i činjenično stanje u Britaniji kada je objavljen (1977).

Dovodljno šašavo zvuči da se tu ovce dignu na ustanak i zbace pse, što u potpunosti ignoriše zakone prirode. Pored toga, Džordž Voters je pesmu "Pigs" (Svinje) posvetio Meri Vajthaus, gospođi koja je predvodila pokret za zabranu prikazivanja scena seksa na televiziji - do dana današnjeg je ostalo nejasno šta joj je to trebalo. Voters je duboko verovao da niko, pa ni Vajthausova, nema prava da se meša u to šta ljudi žele da gledaju na TV.

U kontekstu ovog albuma svog nekadašnjeg benda, Rodžer Voters je na Koačela (SAD) festivalu 2008. iznad stejdža okačio ogromnu balon-svinju na kojoj je pisalo velikim slovima "Obama" - u znak podrške tom kandidatu za američkog predsednika. Svako je mogao na svoj način da ovu poruku vidi i razume, po volji. Balon je pušten tokom izvođenja pesme "Pigs", ali konopi kojima je bio pričvršćen su popustili i balon je slobodno odlutao. Organizatori festivala su ponudili doživotne besplatne ulaznice za koncerte i nagradu od deset hiljada dolara poštenom nalazaču. Svinja... pardon - balon je pronađen nekoliko milja od Indija (mesto u Kaliforniji, tu se održava Koačela festival), gde se izduvan srušio na neko imanje u susednoj La Kvinti.

Kako god bilo, jeste i biće, roman "Životinjska farma" - iako napisan pre tri četvrti veka - i dalje predstavlja veliku inspiraciju mnogima.

- Literature run: Pink Floyd's Pigs, Dogs and Sheep and a book by George Orwell (22.05.2015)

Da su komunjarski cenzori (i publika) malo više, bolje, brže i jače poznavali engleski jezik, pa shodno tome razumeli o čemo to stvarno pevaju Voters i ostali iz "bande", pitanje je koliko bi Pink Flojd kao bend bio popularan u tadašnjoj Jugoslaviji. Iako debelo poljuvan od pankera, kao rok-dinosaurus mašina za mlaćenje para, Flojd trilogija "Animals / The Wall / The Final Cut" je bila na istom tragu kao i anarhopankerska pobuna - samo odsvirana nešto lakšim (hm?) notama, za osetljivija ušesa bivših hipika iz šezdesetih koji su se uhlebili u biznis i imali para da to kupe.

Verovatno bi - kako Flojdi, tako i album "Animals" (Životinje) - bili popularni u vreme objavljivanja tog albuma, taman koliko i Orvelova knjiga, koja je mnogima bola oči i burgijala po ispranim mozgovima. Neko se bio zeznuo pa je preveo na tadašnji S/H jezik, najverovatnije namamljen originalnim naslovom knjige koji mnogi previđaju: "Animal Farm: A Fairytale".

Životinjska farma, jedna bajka.
Kad bi se zezali, a to zezanje još uvek traje.
Srbija danas živi u bajci koja neodoljivo podseća na onu u Britaniji, u drugoj polovini 70-ih godina dvadesetog veka. Po kineskom horoskopu, to već svi ovde znamo, 2019. je godina Svinje. Po tom istom horoskopu, 1977. je bila godina Zmije. O dvonožnim zmijama je Orvel pisao u drugom romanu; 1984. je bila godina Pacova, ali nikada nećemo saznati da li je to uticalo da baš pacovi budu najveći Vinstonov strah, koji islednici obilato koriste u sobi 101 ne bi li od njega iznudili priznanje da voli Velikog Brata.
Po kradikalskom horoskopu, kod nas je po osmi put počela godina Sendviča. Osma, baksuzna.

GK lektira:

- post #759: Leti, leti... (03.12.2014)

- post #870: Farme, životinjske (17.08.2015)

- post #1051: 12+1 stvar koju niste znali o Životinjskoj farmi (02.09.2016)

- post #1236: Farme (01.07.2017)

- post #1548: Glavni obor (19.09.2018)

- post #1633: Godine koje su pojele svinje (05.02.2019)