Obojite Bojana

Dok željno iščekujemo najavljene blagovesti sa naprednog Božića u četvrtak, na temu raspisivanja vanrednog glasovanja za še bolj naprednu prihodnost, evo jedne zgodne bojanke - da se malo zabavimo. Bojanka je namenjena pripravnom razredu Osnovne partijske škole, i nosi naziv primeren uzrastu - "Obojite Bojana".

Da vidimo šta to imaju da nam poruče tzv. psihologija boja i priručnici za njihovu upotrebu u marketingu.
Pa da obojimo opanke.

1. Narandžasta

Ekstemno topla boja koja održava budnost i koncentraciju, podstiče entuzijazam i vibracije kombinovanjem energije crvene i sreće žute. Odlična je za stvaranje optičke varke, utiska smanjenja prostora oko predmeta narandžaste boje (koji tada izgleda veći nego što to zaista jeste). Narandžasta boja stimuliše apetit, u ljudskom oku budi osećaj topline.

Asocijacije: snaga, inteligencija, sigurnost, odlučnost, energija, nezavisnost, ravnoteža, euforija, ambicija, karijera, poslovni ciljevi i uspeh, akcija, prodaja, sunce, leto, egzotika.

Ukoliko želite da na sebe skrenete pažnju, ova boja predstavlja savršen izbor.

2. Crvena

Ovo je najtemperamentnija boja. Ima veoma jaku vidljivost, pa se koristi za saobraćajne znake, upozorenja i signalizaciju, kao i za raznu dugmad i tastere jer podstiče odlučnost (off, fire, naruči, kupi, pojedi me). Objekte te boje čini da izgledaju kao da su veći i bliži, ali velike crvene površine mogu da prezasite prostor. U kombinaciji sa crnom podstiče seksualne aluzije (i iluzije), ubrzava puls i disanje.

Asocijacije: snaga, uzbuđenje, brzina, toplina, vatra, energija, krv, seks, strast, nadmetanje, prkos, muževnost, agresija, vizuelni napor, rat.

U odličnom je saglasju sa žutom, braon i narandžastom bojom. U kombinaciji sa plavom, iako se slažu, ukoliko se pretera često ume da smara oči.

3. Roze

Roze je nijansa crvene, ali za razliku od svoje akcentnije sestre ima više smirujući karakter.

Asocijacije: mekoća, ženstvenost, nežnost, ljubav, seksualnost, senzualnost, fizička smirenost.

Jaki roze tonovi često mogu da budu razdražljivi, zato što podsvesno asociraju na crvenu.

4. Žuta

Ovo je boja optimizma i samopoštovanja. To je psihološki najstimulativnija boja. Ima visok efekat kod privlačenja pažnje. Dosta se koristi u reklamiranju dečjih igrački.

Asocijacije: sunce, leto, svetlost, sreća, intelekt, brzo učenje, emocije, nada, kreativnost, mašta, prijateljstvo, energija, iracionalnost, tradicionalnost, spiritualnost, idealizam, prosvetljenost, zadovoljstvo, saradnja, organizacija, čistoća.

Za zdrav, pulsirajući letnji utisak dobra je kombinacija sa narandžastom bojom. Ume da se izgubi u beloj, pa joj je često potrebna neka tamna boja da je istakne. Previše žute boje (ili pogrešna nijansa) izaziva osećaj iritacije, anksioznosti i straha.

5. Plava

Ovo je boja koja se apsolutno najviše koristi, koju više od polovine stanovnika Zemlje smatra za sebi omiljenu.

Asocijacije: more, voda, nebo, mir, sloboda, harmonija, opuštenost, poverenje, sigurnost, odanost, prefinjenost, kreativnost, inteligencija, inspiracija, umetnost, tehnologija, sloboda, beskraj, uteha, napredak, policija.

Ne slaže se nikako sa narandžastom. Preterana upotreba plave boje kod posmatrača može stvoriti osećaj hladnoće. Taj osećaj se najbolje kompenzuje dodatkom drugih boja sa kojima se plava slaže: crvena, žuta, zelena, siva.

6. Crna

Boja autoriteta i moći. Nazivaju je i ne-bojom jer u sebe upija kompletan spektar svih ostalih boja. Predstavlja potpunu suprotnost beloj boji. Pruža osećaj perspektive i dubine.

Asocijacije: autoritet, moć, snaga, elegancija, zavodljivost, noć, tuga, smrt, zagrobni život, mistika, tajnovitost, zagonetnost, opasnost, dramatičnost, emotivna stabilnost, prestiž.

U dobrom je kontrastu sa svetlim bojama, naročito sa crvenom i narandžastom sa kojima stvara uzbudljiv kolorit. Kao pozadina, može da umanji čitljivost. Ne treba je uvek i za svaku priliku koristiti po svaku cenu. Velike površine crnog deluju veoma depresivno i to raspoloženje prenose na onog ko ih gleda.

7. Bela

Bela je boja savršenstva. Naglašava druge boje i povećava doživljaj prostora. Pogodna je za reklamiranje dobrotvornih organizacija, medicinskih preparata, nemasne hrane i mlečnih proizvoda.

Asocijacije: svetlo, dan, led, jasnost, jednostavnost, blagost, profesionalizam, poslovnost, efikasnost, sigurnost, darežljivost, moralnost, mladost, anđeli, bolnica, sterilnost, higijena, čistoća, hladnoća, elitizam, brašno.

Reflektuje svu snagu spektra, i zbog toga je često teško gledati u nju, jer refleksija stvara vizuelne prepreke.

8. Siva

Neutralna boja. Dobra je kao podloga za elemente koje treba istaći.

Asocijacije: kreativnost, inspiracija, mudrost, zrelost, kompromis, postojanost, praktičnost, ekskluzivnost, monotonija, pepeo, magla.

"Topla siva" se dobija mešanjem sa crvenom, žutom ili narandžastom. "Hladna siva" se dobija mešanjem sa zelenom, plavom, purpurnom ili ljubičastom.

9. Ljubičasta

Boja fantastike, igranja, impulsivnosti i snova. Nazivaju je i "kraljevskom bojom". Smatra se da je svetlo ljubičasta omiljena boja devojaka i žena. Istraživanja kažu da preko 75% dece u predpubertetskom periodu najviše voli ovu boju, pa je zato u širokoj upotrebi za reklamiranje proizvoda namenjenih tom uzrastu.

Asocijacije: moć, ženstvenost, romantičnost, spiritualnost, skriveno znanje, jedinstvenost, prefinjenost, unikatnost, visok položaj, ambicije, aristokratija, luksuz, imućnost.

Kombinuje stabilnost plave i energiju crvene. Slabo je zastupljena u prirodi.

10. Zelena

Zelena boja je sinonim za zdravlje i prirodu, jer ima moć da "odmara oči", opušta i umiruje. Veoma je popularna kod izrade dekoracija.

Asocijacije: svežina, hladnoća, bogatstvo, novac, stabilnost, razvoj, proleće, rast, priroda.

U umetnosti i dizajnu je veoma zahvalna, ali ne treba preterivati sa velikim obojenim površinama. Slike izgledaju udaljene ukoliko imaju zelenu pozadinu.

11. Srebrna

Koristi se često za označavanje visokotehnoloških dostignuća. Ne nalazi se u paleti prirodnih boja, već se dobija obradom sive i dodavanjem metalnog sjaja.

Asocijacije: industrija, tehologija, metal, mesec, komunikacija, savremenost, bogatstvo, glamur, intuicija, snovi.

Odlična je u kombinaciji sa belom i zlatnom.

12. Zlatna

Predstavlja osećanje moći, bogatstva i prestiža. Kao i srebrna, zbog metalnog odsjaja se ne može dobiti iz palete prirodnih boja.

Asocijacije: sunce, bog, novac, pobeda, ispunjenje, visoki kvalitet, nauka, prosvetljenost, mudrost, smisao, sreća.

Dobra je u kombinaciji sa crvenom, ljubičastom, narandžastom, zelenom i braon bojom. Za nekoga ko propoveda o ličnoj i društvenoj etici, brani siromašne i izrabljivane, te osuđuje bogate i one koji uzurpiraju vlast - kaže se da je zlatoust (hrizostom).

13. Braon

Ova boja ostavlja utisak čvrstine i stabilnosti, poput crne, ali je mnogi smatraju prijatnijom za oko. Sa tehničke strane, braon boja se može posmatrati i kao tamno žuta, tamno narandžasta ili tamno crvena, sa sve pripadajućim im zatamnjenim karakteristikama.

Asocijacije: drvo, zemlja, kafa, čokolada, šećer, zadovoljstvo, udobnost, izdržljivost, ozbiljnost, intima, toplina, podrška, oslonac, prijateljstvo, jednostavnost, praktičnost, težak karakter, nedostatak humora.

Slaže se sa zelenom, plavom, crvenom, narandžastom i zlatnom. Koristi se u reklamiranju nameštaja i proizvoda od drveta, ali i kafe, slatkiša i kolača, jer predstavlja asocijaciju na nešto jestivo. Sa ovim poslednjim, ko se u potpunosti složi - složio se. Ne žalite se posle na braon. Htedoh reći, na nedostatak humora.

Napomena:

Boje drap, pepeljasta, rezedo, lila, grimizna, oker, teget, SMB, bež ili kaki, nisu ponuđene u našoj bojanci. Sve su one na neki način klonovi i kombinacije već opisanih boja, njihove nijanse, tako da nije bilo potrebe za dodatnim proširenjem ponuđene palete.

Takođe, ova bojanka nije primenjiva na ostale manifestacije koalicionog partnerstva, usled teškog oblika nepostojanosti i visoke isparljivosti komponenti. Njihove, podrazumeva se. Boje se mogu partikularno primenjivati na neke od tih i takvih, ali samo je jedan od njih pravi Prvi Bojan - gospodar svih boja, svetlosti i mrakova.

*********

Dođu tako neka vremena kada ti ni ime ne može pomoći, iako na prvi pogled izgleda idealno za ovu priču. Jednostavno, nisi ti taj i - tačka. Duhovnost i duhovitost nisu isto, tu ne pomažu ni kvasac niti lepak.

Negde s jeseni '81. izađe prof Voja Stojanović u dvorište, da malo nacepa svojoj Ljubinki drva za potpalu. Zamahne sikirčetom, zapne o žicu za sušenje veša pa sebe ušicama - posred čela. Jedva ga oživeše i zakrpiše u hitnoj, a mi gubili časove istorije narednih mesec i nešto jače dana dok se nije povratio sebi.
Tako i ovaj nadriduhoviti koledar, u silnom strahu od bele boje - verovatno se kao mali plašio špriceva i zubara - zaleti se, pa postade bezbojan i providan. U stvari, možda je to bio cilj, jer se tako najlakše da uklopiti u svaku od 13 opisanih boja. Neko to zove sindrom kameleona a neko koalicioni potencijal. Nebitno, bumo se i oko te formulacije dogovorili. Evo, samo da naše dežurne dramlije pokače komentare, pa da konačno započnemo pregovore oko prolećne komplementarnosti - bila ona metalik ili mat, prirodna ili neprirodna.

Međutim, do Vesne ima još puno, u zimu smo tek zakoračili, a sneg nikada ne pada uludo.

Plus - beo je.

Kada na proleće budete krenuli ka biračkim mestima, setite se ove bojanke, pa svoje ljubimce ofarbajte onako kakvi mislite da treba da budu, tj. kakvima biste voleli da ih vidite.

Šestojanuarske priče

Tri kratke priče za šestojanuarsko Badnje veče; ono skromno - u krugu porodice.

1.

Aktuelna folklorpiromanija nije od juče, ima tome dobrih trideset i kusur godina.

Eto, Zoran Jovanović je palio celo selo još davne 1982. godine. Šumadinca je malo poneo sevdah, pa je ušetao u krug vatre i prolupao. Kao i svaki drugi kafanski pojac.

Potom je gorelo mnogo toga, i više od (samo) jednog sela.

Zato je, nakraj silnih godina vatrometa i pucnjava, jedini logičan naziv novog albuma Zdravka Čolića baš takav kakav je. Treba marketinški iskoristiti pucački trenutak, povećati prodaju na svaki način. A narod - neka puca, nek' pljune i zapjeva!

Ja bi tu ne bi ništa diro.

Nisam primetio da ovaj CD nešto preterano puštaju po dućanima u kojima se prodaju razna minsko-eksplozivna sredstva za uveseljavanje ionako sneveselog veselničkog Naroda. Možda i puštaju, ali ko će to čuti od silnih detonacija boljeg života.

Ne znam da li se Čolić naslovom svog albuma dodvorava kineskim izumiteljima baruta, poput famoznog Bačevića koji radi to isto ali na sebi svojstveno sumanut način: izmislio je potpuno novu kursnu listu, nezavisnu od NBS, kurs po kome konvertuje "10 billion USD" u "10 hiljada milijardi evra". Sada je konačno jasno da je EU propala, to se vidi iz odnosa po kome se menjaju valute - 1$ = 1000€. Ako ovaj uskoro ne dobije Zelenu kartu i Nobelovu nagradu za doprinos američkim finansijama, niko neće.

Majstor je samozapalio nove vatrice unutar JNA, koje danas nisu prošle neiskorišćene od strane druge strane iste.

Ne bi valjalo, da je drugačije.

2.

I vatra, i voda, i... kuđe snijeg?

Kult vatre, kome pripada i šestojanuarsko ceremonijalno spaljivanje hrastovih balvana širom Petardistana, daleko je stariji od priče o bezgrešnom začeću Stradalnika koji je na sebe prihvatio teret grehova svojih potonjih sledbenika. Naravno, to nas ne sprečava da i dalje masakriramo šume početkom svakog januara po jednom kalendaru, praveći se da živimo po nekom drugom. Pomlatimo silno granje i lišće, nagomilamo trupce na lomače - pa spaljuj! Vatra je dobar sluga, loš gospodar, to je đavolska rabota jer ko zna da je napravi ptičurine mu jetru dabogda iskljuvale, iz plamenog grma stiglo je priopćenje sa viših instanci da je vatra sredstvo pričišćenja greha pa bi je bilo zgodno povremeno korisiti na nevernicima ili onima čija uverenja vremenom slabe pred zalima materijalizma koja samo čekaju da zaskoče naivne palančane.

Uredno poslagano granje badnjaka izloženo je pred crkvama, na trgovima od štampanog betona, loksodromima i ostalim visokoprometnim mestima; mlatišume ga nude po tržišnim cenama koje redovno usklađuju sa potrebama otvorenog tržišta i Londonske berze. Svi kupuju i kače na prozore, dveri, kola, po kancelarijama i službenim objektima kvazidržave koja je vampirskim Ustavom "definisana" kao sekularna. Crkvenjaci forsirano potpiruju tu euforiju, iako je sam ritual duboko paganski i savršeno protivan kanonima koje SIZ-ovi Nebeski uvaljuju. Sve to bez PDV-a i fiskalnog računa, naravno. Verovatno je samo tako moguće ovoliko tradicionalno jedinstvo tradicija, što je kod nas ionako - tradicionalno.

A kako bi drugačije.

3.

Da ne bi Božićni, šestojanuarski dan prošao samo sa ovih nekoliko uglavnom piromanskih značajki, pobrinula se istorija. Pre tačno 85 godina, zbog prekomerne konzumacije parlamentarizma od strane Pašićevog radikala Puniše Račića, kojom prilikom je usmrtio trojicu kolega-poslanika Hrvatske Seljačke Stranke, tadašnji Kralj Aleksandar jedva je čekao da (konačno) bude prinuđen da raspusti Skupštinu Kraljevine SHS i zavede demokratsku diktaturu monarha nad voljom naroda u korist naroda. Ukinuo je Ustav, zabranio rad svih političkih stranaka i političke skupove, zabranio sindikate i verske organizacije, uvedena je cenzura štampe i knjiga, na sve civilne dužnosti doveo vojna lica, na mesto predsednika Ministarskog saveta postavio generala Petra R. Živkovića.

Premijer, pa još Negotinac. Umalo pa Mirko Cvetković, onaj iz Braćeeevac.

Tadašnje opozicione stranke su prihvatile uvođenje šestojanuarske diktature bez aktivnog otpora, povukle se sa političke scene da na miru glockaju sopstvene strahove i frustracije. Poteze Kralja Aleksandra podržali su vojska, žandarmerija, dvorski političari, ali i krupni kapitalisti kojima je "višak" parlamentarizma bio konstantna smetnja u poslovanju (dobro im je došla zabrana delovanja sindikata). Kralj Aleksandar je imao podršku slovenačkih Liberala, sve dok i njih nije izigrao kao i ostale.

Vlada, koju je predvodio general Živković, obećala je narodu otklanjanje posledica svetske ekonomske krize u najkraćem roku, saniranje privrede, smanjenje socijalnih nedaća srednjeg i nižeg sloja stanovništva. Između ostalih uspeha te vlade, spominje se i nadasve zanimljiv tender za izgradnju mosta na Savi, na kome je posao prvo dobila nemačka građevinska firma, a potom preko noći francuski finansijski konzorcijum. Zauzvrat, Francuzi su "morali" da zaposle veliki broj ljudi koji su od stručnih kvalifikacija imali samo preporuke poznatih političara i privrednika (koji su tako naplatili svoje učešće u donošenju konačne odluke), što su kasnije koristili kao izgovor za kašnjenje na realizaciji radova. Posebnim zakonom, ova francuska firma je bila oslobođena plaćanja poreza, taksi i carina.

Čudo jedno, ti mostovi.

Generali, poreklom iz Negotina: pored Petra Živkovića, to su i dvojica 

načelnika Glavnog generalštaba - Jovan Mišković i Jovan Atanacković

General-premijer Petar Živković, bio je na glasu zbog više poznatih ali i nekih manje poznatih stvari koje je uradio u životu. On je bio gardijski oficir koji je lično otvorio vrata Dvora Apisu i sadrugovima iz "Crne Ruke", u noći prevrata 1903. kada je smaknuta dinastija Obrenovića. Tokom Prvog svetskog rata, po nalogu Prvog Potkralja Aleksandra osniva kontrazavereničku organizaciju pod nazivom "Bela Ruka" čiji je cilj bio eliminacija Apisove karapandže. Zbog zasluga za dinastiju postaje komandant kraljevske garde pa potom general, odakle biva imenovan na funkciju šestojanuarskog premijera. Osnivač je režimske partije pod nazivom "Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija", koja je u sklopu njegovih "reformi" političkog sistema nastala od režimu lojalnih delova Narodne radikalne stranke, Demokratske stranke i desnog katoličkog krila Slovenačke narodne stranke. Dakle, dobitna formula je glasila: JRDS = NRS + DS + SNS... tako poznato, zar ne? Pod pritiskom stranih investitora, Kralj Aleksandar donosi Oktroisani ustav, raspisuje vanredne parlamentarne izbore na kojima kao jedina učestvuje JRDS - i pobeđuje. Na taj način je 1931. godine bila okončana šestojanuarska diktatura, a narod konačno dobio vlast i politiku kakvu je zaslužio.

Zbog preteranog angažmana u antikomunističkim aktivnostima po inostranstvu, general Živković posle Drugog svetskog rata biva u odsustvu osuđen na smrt. Presuda nikada nije bila izvršena, zbog bioloških razloga. Petar Živković ne požive dovoljno dugo da vidi blagodeti kačenja sa Informbiroom.

Bez obzira na lične i/ili političke afinitete, general Živković činjenično spada u red poznatih Negotinaca. Posleratna proboljševička vlast, čiji je on veliki protivnik bio - doduše, sa bezbedne distance (inostranstvo) - odužila mu se tako što je potomcima zabranila renoviranje porodične kuće u samom centru Negotina, kao i postavljanje bilo kakve oznake koja bi govorila o čijoj se kući radi. Činjenica da je većina članova porodice učestvovala u antifašističkom pokretu, nije bila od značaja. Ono što je preostalo od pljačke prilikom ulaska bugarske vojske, bilo je oduzeto po završetku rata. Očigledno da im je goli život bio dovoljna nadnica, po proceni drugova u kožnim mantilima. Zabrana je skinuta pre tridesetak godina (otprilike u vreme hita "Zapalio bih celo selo"), ali je kuća odmah stavljena pod "zaštitu" države što je ponovo sprečilo porodicu da je renovira. Zato je ona u stanju u kakvom je danas, ruinirana predstavlja ruglo u centru grada, čije bi sređivanje Živkovićeve potomke koštalo više od gradnje nove kuće.

Koja je onda svrha stavljanja bilo čega pod "zaštitu države", ako se ona sama za to ne pobrine? Šta će se desiti ukoliko se nekakve kvazičetničke glave iz dijaspore, usijane od gledanja RTS-Sat programa, zainate i sakupe pare potrebne za renoviranje kuće? Možda potom i to uđe u ravnogorski TV-ciklus, iako je general Živković, poput njegovog Kralja Aleksandra, bio jugoslovenski a ne srpski nacionalista? Šta god ovo poslednje značilo.

Teško da bi moglo da ispadne drugačije.

***

Mostovi, tenderi, krupni kapital, investitori, biznis, partije, diktatura, kadrovi, mućke, levi i desni, crni i beli, gospoda i gospodari, drugarice i drugovi, cenzura, sindikati, zabrane, ukazi, požari, kultovi, piromanija... i Kralj Aleksandar.
Zvuči poznato iako je prošlo 85 godina, zar ne?

Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, pored drugih budalaština kojima se za života ponosio, izmislio je "Belu ruku" i šestojanuarsku diktaturu kako bi sa političke scene eliminisao svog najvećeg oponenta - Nikolu Dinastocida Pašića i njegove radikale.

Da li će Gospodar Aleksandar Prvipotpredsednik Vučić, politički potomak Pašićev, u najavljeni četvrtak na napredni Božić prelomiti i raspisati parlamentarne izbore jer ovako više ne ide? Partiju, skrpljenu od maltene istih sastojaka poput Živkovićeve, već ima. Karađorđevića takođe. Šta mu onda nedostaje pa da završimo i tu priču?

Ništa, o tome se i radi.

A kako bi, aman, bilo drugačije.

Za laku noć,

vaš Božić.

Negotin na mapi Građanskog Saveza

Sredinom prošlogodišnjeg decembra (tačnije 12-12-13), predstavnici reformiranog Građanskog saveza - Aleksandar Kraus, Ljiljana Latinović i Dragoljub Kenig - sastali su se u Negotinu sa aktivistima Građanskog Kruga Emilom Petrović,  Radmilom Kračunovićem, Darkom Dinićem, Nenadom Kraljevićem i Miodragom Stankovićem (koji je član i Građanskog saveza).

Građanski Savez u Mokranjčevoj kući

Ovom prilikom provocirane su stare uspomene dugogodišnjih prijatelja, još iz vremena reformista Anta Markovića, ali i svih potonjih uspona i padova nekadašnjeg Građanskog Saveza Srbije. Zajednički je zaključak da na današnjoj političkoj (i društvenoj) sceni Srbije nedostaje organizacija poput GSS, koja bi predstavljala politiku levice, socijaldemokratske orijentacije. Građanski Savez Srbije je potrošio svoju energiju i nestao, ne profilišući se ideološki, osim kao stranka centra koja se borila za ljudska prava. Smenom Miloševićevog režima, takav vid i cilj političkog delovanja izgubio je svoju snagu i smisao, a da se stranka nije konsolidovala i redefinisala svoje ciljeve i politike, što je na kraju dovelo do njenog nestanka lapot-utapanjem u LDP.

Građanski savez će u narednom vremenskom periodu, stoga, pokušati da uspostavi što više starih i pokidanih veza sa svojim nekadašnjim članovima, a takođe i uspostaviti nove kontakte i saradnju sa svima koji se zalažu za program i ciljeve GS, podjednako kao pojedinci ili udruženja. Kao jedan od koraka u tom smeru, organizovan je i ovaj naš sastanak u Negotinu, moglo bi se čak reći - prava mala "Građanska bilaterala" u desnom korneru Srbije.

Predložene su neke oblasti i u okviru njih određene teme koje bi mogle biti od zajedničkog interesa ne samo za Građanski savez i Građanski Krug, već za sve građane Negotina, Beograda i Srbije. Pričalo se o ekologiji, privatizacionoj pljački koja je ekonomski dotukla građane (naročito srednji sloj društva i radnike) u prethodnih dvadeset godina, o potrebi defašizacije našeg društva u kome ekstremni stavovi i ispadi postaju sve očigledniji i češći (i nasilniji), formiranju političke platforme na levici (današnje "leve" stranke su sve ideološki otišle udesno, naročito ka vulgarnom kapitalizmu - da ne kažemo baš "neoliberalizmu", njihovi se ekonomski programi više uopšte ne razlikuju kako god da se stranke makar nominalno zovu); na kraju, razgovarali smo i o potrebi definisanja odnosa prema crkvi, tj. verskim zajednicama koje imaju povlašćen status u društvu koje ne može da ih prati u mnogo čemu - ukoliko su verske zajednice oslobođene plaćanja PDV-a na svoje "usluge" jer pružaju utehu duši, nepravedno je da nemaju isti tretman kao alkohol ili bensedini, koji pružaju isto iako se na njih plaćaju akcize i porezi.

Nedostupnost i nezainteresovanost medija za ideje i aktivnosti neistomišljenika - kako režima tako i opozicije – zajednički je problem u Negotinu i Beogradu, kao i pronalaženje sredstava za promociju ideja i rešenja koja bi vodila boljem životu građana. Zato smo svi spremni da što bolje koristimo potencijal elektronskih medija i planiramo zajedničke aktivnosti. Najmanje košta, ali donosi rezultat. Naravno, te aktivnosti će imati manje efekta ukoliko izostane "živa akcija": tribine, javni nastupi, deljenje letaka i flajera (kao što je to bila akcija u centru Beograda). Zbog svega ovoga, kontakti, sastanci, druženja će biti nastavljeni i u drugim gradovima širom Srbije.

Na kraju, dogovoren je naredni sastanak GS&GK sredinom januara - ovoga puta u Beogradu.

Hronika Palanačkog Uma - IX deo

Tekućih trinaest dana između dva ista krstaška datuma (vatrenog) krštenja njihovog Jedinog, prožima palanačka nadriduhovnost društva kome su duh i duša u nosu, društva u kome su nosevi jedinki koji ga čine toliko prezasićeni mirisom baruta i sumpora pa ne stižu da registruju kako je tu zaista nešto trulo - previše čak i za jednoga Hamleta.

Dušu dalo za novu epizodu Hronike Palanačkog Uma.

Beleške

(Radomir Konstantinović, "Filosofija palanke" 1969)

XII Duh-narod protiv duha

Samoproizveden u iracionalistički duh palanačke zatvorenosti, on mantrički ponavlja Ničeova, Špenglerova i Kajzerlingova "proročanstva" na temu propasti racionalističke Evrope (protiveći joj se kao sopstvenoj budućnosti). U svom iracionalizmu vidi sopstveno spasenje, u sebi iracionalističkom (sa svojom primitivno-tradicionalističkom kulturom) vidi spasioca Evrope. Evropa neumitno stremi ka svojoj propasti, i zato na dnevnom redu nije evropeizacija Balkana već balkanizacija Evrope. Agonijsko nemirenje iracionalističkog duha palanke sa istorijom kao sopstvenom agonijom, daje mu za "pravo" dvostruko samoobmanjujuće mesijanstvo - on nije više samo samospasavajući, već postaje i spasavalački.

fusnota 26: Svaka kultura koja nije primitivističko-tradicionalna, već je racionalisana i upravo zapadnjačka samim procesom i razvojem svoje pretežno intelektualističke oznake, nosi sobom svoju sutonsku sudbu i svoje opšte propadanje.

(Vladimir Vujić, "O putu i životu naše kulture", Narodna Odbrana 02.12.1928)

Svet od "Balkana" može da očekuje jedino spasenje. Od stava krajnje inferiornosti pred Svetom/Evropom u kome vlada "ideologija evropeizacije Balkana", mesijanski duh palanke u pometnji i groznicama plemena u agoniji prelazi u agresivnost spasioca. Samo je takvom duhu moguće da bude jasno kako je agonija uvek mesijanska, i to zasniva na uverenjima 1) da je Balkan/pleme ono što Evropa nije, i 2) da je Balkan/srBstvo nepatvoreno vrelo životodavnog i nepresušnog iracionalizma (do pukog varvarstva) - jer racionalna Evropa to nije, niti može da bude. Ideje Dostojevskog stavljene su u službu veličanja svetosavske kulture i apsolutističkog poricanja humanističke kulture Evrope. Problem slobode, koji je otkrio Dostojevski (sloboda za dobro i sloboda za zlo, tj. sloboda za nihilizam i anarhizam), proglašen je evropskim problemom koji za nas - ne važi. Ideja o Ajnštajnovoj teoriji relativiteta (kao da se radi o učenju pod sloganom "sve je relativno"), nije pozajmljena ni od koga već je, naravno - izmišljena.

fusnota 27: Odsustvo kulture je prisustvo boga, stoga je to čista prednost. Svetosavska kultura je bogočovečanska a ne humanistička i materijalistička. Evropska kultura izgubila je boga. Ako je bog mrtav, kako je to oglasio Niče, on je to samo u Evropi ali ne i u vilajetu svetosavlja. Boreći se sa materijom, čovek nije uspeo da je očoveči, ali je ona uspela da ga materijalizira. Kultura je učinila čoveka robom materije, robom stvari. Zaljubljen u stvari, evropski čovek je najzad i sam postao stvar.

Naše doba nije samo idolopokloničko doba kojim vlada duh najgoreg idolopoklonstva - glinopoklonstvo, povampireni fetišizam stvari, nego je to doba mnogoboštva: Evropa ne pati od ateizma, već od politeizma; ne pati od nemanja bogova, već od premnogo bogova. Pošto je izgubila boga, ona je stvorila idole od filosofije, tehnike, politike. Ipak, najveće njeno zlo je humanizam, a zlo ovoga zla je relativizam. Kad nema večnog boga, ni besmrtne duše, onda nema ničeg apsolutnog - sve je relativno. Zbilja, relativizam je duša humanizma. Ajnštajnova teorija relativiteta je završna, sabirna posledica humanizma i svih njegovih naučnih, tehničkih i političkih ogranaka. No ne samo to, u poslednjoj liniji svojoj, humanizam je - nihilizam. Zar može čovek ne biti nihilist ako ne poznaje nikakvu apsolutnu večnu vrednost? Zbog toga je relativizam otac anarhizma, a nihilizam i anarhizam logični završetak evropske kulture.

(jeromonah dr Justin Popović, "Između dvaju kultura: evropske - čovečanske

i svetosavske - Bogočovečanske", Narodna Odbrana, 04.11.1928)

Balkan (slovenski, sa slovenskim srpstvom) sav je u osećajnosti, ka njoj otvoren kako to  Evropa nije, niti će ikada više biti. Balkanski (slovenski srpski) čovek je negativ evropskog: iracionalno-neevropski, on u svom anti-evropejstvu (kojim pokušava da porekne istoriju) istovremeno može biti hajduk, pesnik i bogonosac. On može podjednako i istovremeno da bude mistično-mesijanski bogočovečan u duhu svetosavske kulture srednjevekovlja, ali i dadaističko-anarhistički na balkanski način, plemenski doživljen u duhu hajdučkog iracionalizma. Ovakva jezička pometenost balkanizatora Evrope zapravo iskazuje svu pometenost takvog duha u njegovoj ex-subjektivnosti i proizvoljnosti, koji svoju neplodnost pokazuje i dokazuje nastojanjem da sebe izuzme iz istorije, tj. od samog sebe.

Duh agonijskog mesijanstva briše sve razlike (kao nad-duh svakoga duha ili nad-ja svakoga Ja), koje postaju skoro beznačajne i moguće jedino u službi njemu i njegovom protiv-istorijskom protiv-evropejstvu. Samo je tako, na jednom mestu, moguće spojiti Mitrinovića (konfuzni new age misticizam), Jonića (nacionalizam koji otklizi u nacizam), Micića (dadaističko-anarhistički zenitizam) i Drainca (hipnizam).

fusnota 28:

I nije ova Južna Slavija, ova Slovenija naša, ova zemlja Slovenstva, samo značajna na jugoistoku Evrope. Ona je, prvo, značajna, i to odlučno, po budućnost civilizacije i po razvoj ljudske svesti i u vrlo dalekoj budućnosti. Ona je nacija koja je, kao nacija, pozvana da reši ekumenski problem, i problem i misteriju religije hrišćanske i njezinih dvaju i triju i mnogo crkava; osim toga, i teže od toga, da reši briljantno zagonetnu misteriju islama; naročito islama u odnosu prema hrišćanstvu. Drugo, ova je Slavija na Jugu prethodnica i muško načelo buduće sveslovenske civilizacije. Neka se čude jezici i mase modernog ljudstva; i mogu ako hoće, i da ne shvate i da ne poslušaju glas i naveštanje o Sveslovenskoj Civilizaciji i raskošnoj službi Slovenstva modernoj kulturi Evrope sa Amerikom i Azijom. Slovenstvo je nužno ljudstvu kao što su duša i smisao srca nužni srcu i telesnoj krvi... 
Naša budućnost je u tvarnosti. Tvar se stvara od ljudi; Proviđenje stvara suštinu. Razum je oruđe i rad je način kojim stvara tvar, materija. Supstancija je tvarnost. Esencija je suština. Telo je slava tvarnosti; oduhovljeno životom telo je slava i savršenstvo. Jugoslavija će biti onaj organ čovečanstva koji će po prvi put oživotvoriti rasni ideal savršenstva ljudskog, ideal masivan i u masama. Prosečni sin Jugoslavije biće, kad se sasvim sazda Jugoslavija, najviši prosečni tip ljudske punoće i jednostavne slave. Bog će disati u čoveku svesnom voljom čoveka.

(Dimitrije Mitrinović, "Vidovdan Jugoslavije, Politika, 28.08.1930)

Mi, sloveni, međutim, moramo imati hrabrosti za pobedu duha nad materijom. Mi smo danas jedini koji možemo doneti spasenje Zapadu. Svi pokreti koji se u njemu danas u tom pogledu javljaju, svi su oni malokrvni i bez dinamike. To je sasvim razumljivo, jer tamo pojedinci ne dobijaju nikakvu snagu iz širokih narodnih slojeva, koje je duh materijalizma takođe već zahvatio. Jedino mi, Sloveni, imamo narode, čiji ogromni delovi imaju živu veru u Boga.

(Velibor Jonić, "Kriza Religioznosti", Narodna Odbrana, 08.09.1928)

Trka za Evropom, odvratna je. Hoću da zenitističkom poezijom budemo prva brana evropskoj degeneraciji na Balkanu. Jer danas hteti evropeizaciju Balkana u sumrak Evrope, danas kada je najsavremenija balkanizacija Evrope, znači trčati oko samog sebe za svojim sopstvenim repom.

Ispićemo devet akova zvezda

I pojesti hiljadu vagona srpskog neba

Ako balkanske oči ne iskljuju mozak zapadne

Evrope

(Ljubomir Micić, "Zenit", 1925)

Vreme je da nas, Balkance, prenesu preko granice, jer naša divlja duša ima sve osobine pomućene šekspirovske genijalnosti. Zabranjen uvoz pesnika bez portfelja, a dozvoljeno izvoženje hipnističkih duša po ovom rasporedu: 

- za Francusku 3.000.000 kila osećanja

- za Nemačku 4.000.000 za izlečenje od ekspresionizma

- za Englesku 5.000.000 bombi za ravnopravnost

- za Bugarsku 6.000.000 kila razuma za otklanjanje šovinizma

- za Rusiju, bratstvo

Potrebno je oživeti sve stvari na način balkanske dekoncentracije osećanja. Umetnost dekoncentracije - Art de déconcentration.

(Rade Drainac, "Kroz teleskop hipnizma", Hipnos br.2, januar 1923)

+

Srbija ne beži od Evrope, ali ne može da uđe u takvu Evropu pod uslovima koje joj nameću.  Nemamo pravo da se odričemo svoje duhovnosti, svoje kulture, svega onoga što nas čini narodom. Zato se nadam da će se narod svesno vezati uz svoju crkvu i blagodariti Bogu što mu daje mogućnost da sačuva apostolsku veru. 

Duhovno stanje Evrope sada je veoma jadno. Tamo je, kao što je rekao Fridrih Niče, 'Bog umro'. Istina, postoje još neka ostrvca crkvenog života. I ne može se bez dijaspore: srpske, ruske, grčke. Zato se sećam reči koje je rekao jedan od rimokatoličkih episkopa: 'Nismo mi vama potrebni, već vi nama'". To u principu i nije toliko čudno. Bilo je vremena kada su jedni bili za crkvu, a drugi protiv nje. Sve se razvija po spirali. Prvo se događa greh, a onda obnova. Tako se u istoriji više puta ponavljalo.

(Miroslav Gavrilović, patrijarh SPC Irinej, Moskva 28.07.2013)

***

Posle prolivenih kilotona koncentrovane ideologije ljotićevštine & ostalih nacipalanačkih poganosti, ostaje nam da ovde spomenemo i poneki glas koji takođe Konstantinović citira, podjednako disonantan - kako pre jednog veka, tako i danas.

Uskoro će svi levofrontaši da se pod vođstvom g. Rade Drainca dignu sa lopatama, motikama i pijucima, da od Istre do utoke Dunava sagrade kineski zid, kojim će se Balkan ograditi od Evrope, da se ne sruši u sveopštem propadanju Zapada. Da, kineski zid verovatno od čerpića (cement neće upotrebljavati, jer je to produkt gnjilog Zapada). I jednoga dana, kad propadne siromašna Evropa, mi spaseni Balkanci ćemo lepo šetati rubom zida i sa njega umesto u Evropu pljuckati u - prazno.

(mesečnik "Stožer" broj 11, Beograd, novembar 1931)

Ne, zapravo, uopšte nije smešno.

Koštunjare i ostalo dverinje nećemo, i ne treba ih ni spominjati ovde. Ionako ih previše ima svuda oko nas. Neki prodaju svoju maglu javno, neki prikriveno - pišući udžbenike i/ili besomučno anonimne štanc-komentare po internet portalima. Neka to rade po svojim ljušturama i košuljicama.
Međutim, ostaje nejasno - kako su to negdašnji "levofrontaši", samo stotinak godina kasnije, postali najcrnji desničari?
A možda ipak, kada Palanka spoji prste obe ruke, prestane i nestane svaki privid različitosti levofrontaša i desnorukaša, ostanu samo goli ne-um i njegova glavna sredstva za postizanje ciljanog kolektivnog ludila: strah, i njim pravdano nasilje.
Plus, ta Evropa u nestajanju, to arhizlo balkanoida u raspadu koji traje čitav vek, nikako da nestane. Nije da nije bilo pokušaja, ima ih i još će ih biti, a ona i dalje stoji tu gde je oduvek bila. Tako treba i da ostane, inače, o čemu bi mogli da beskrajno laprdaju silni spasitelji&usrećitelji nacija, konvertibilni konvertiti i EUropejci godina okićeni ordenjem načinjenim od zarđalih kašika sa zlatnim vencem satkanim od laži.
Cupkanje u mestu, taj statik-pogo Palanke, nikako ne znači i automatski početak dugo očekivanog putovanja u Jevropu. Naprotiv.

Au contraire, kako bi to slikovitoumno znao kazati gos'n Drainac.

Petardistansko prangijanje

Kako je to u podivljalom društvu red, počećemo od onog što bi zapravo trebalo reći na kraju.

Svaki nastavnik tzv. građanskog vaspitanja, ukoliko svoje učenike ne uspe da nauči razumu po pitanju novogodišnje razularenosti - zaslužuje profesionalnu ocenu nula, oduzimanje statusa nastavnika tog predmeta i obavezno ponovno polaganje ispita iz pedagogije (bez obzira koju diplomu ima).

Svaki roditelj, koji stoji kraj svoga klipana i cereka se dok ovaj razvaljuje petardama sve oko sebe, i pritom ne zarezuje prolaznike koji stoje i gledaju ludake dok im se njihova deca u strahu grčevito drže za ruku ili nogu, čekajući da stoka prestane - dakle, svaki takav "roditelj" zaslužuje kazneno-popravni besplatan humanitarni rad u nekoj dečjoj bolnici, sirotištu ili prihvatilištu za osakaćene kućne ljubimce.

Svaki prodavac mikroeksplozivnih i sličnih naprava biće zakonski kažnjen odgovarajućom kaznom preslikanom iz zakonskih odredbi vezanih za proizvodnju i preprodaju droge i oružja.

Dok se petardirano iživljavanje zakonom decidirano i apsolutno ne zabrani, a pomenute kazne ne uvedu i ustale u ovom retardiranom društvu - od nas neće biti ništa.

Kada je Alfred Nobel izmislio dinamit, namera mu nije bila da obezbedi balkanske manijake svih uzrasta dovoljnim količinama pokućnog sredstva za samouništenje i zatiranje - od bubnih opni do gena. Želeo je, zapravo, da svom ocu (vlasniku fabrike nitroglicerina, u kojoj je i sam radio) omogući bezbedniji proizvodni proces, jer su mu se radnici svaki čas povređivali usled veoma lake samozapaljivosti proizvodnog asortimana. Zato je smućkao dinamit, novu vrstu eksploziva koja je bila bezbedna po njegove radnike (i kasu za isplatu odšteta onima koji su stradali, naravno). Kada je shvatio da na svetu ima ludaka koje je baš bilo briga ne samo za njegove radnike već za bilo kog "nepodobnog" pripadnika ljudske vrste, te da je vrag odneo šalu u vražju i svaku drugu mater - Alfred se pokajao. Sakupio je debele pare i osnovao fond, čiji je cilj bio da podstiče i nagrađuje jednom godišnje onoga ko najviše doprinese napretku čovečanstva, i to u pet oblasti: medicina, hemija, fizika, književnost i doprinos svetskom miru.

Neka, inače mnogo fina, gospoda nisu sa oduševljenjem prihvatili Nobelovu ideju, porodica još i manje. Pare su bre to bile, debele i ne za bacanje. Kako god, tek pet godina po smrti Alfreda Nobela dodeljena je prva Nagrada, i to baš za mir: švajcarcu Anriju Dinanu, osnivaču Crvenog Krsta.

Da zastanemo sa daljom pričom o Nobelu, biće u ovoj godini itekako vremena i prilika za još priče o njemu.

that's progress

Kinezi su izmislili barut, najverovatnije u XII veku, kako u vojne svrhe tako i zabave radi careva vatrometima i sličnim pirotehničkim idiotarijama za mase. Kroz vekove su kineske rakete i mongolske ručne granate evoluirale u savremenu zabavu za decu i frustraciju dežurnih u Hitnoj pomoći. Danas, bez ikakvog pozivanja na odgovornost, možete kupiti po kineskim i ne-kineskim radnjama kompletan arsenal pirotehničko-minsko-eksplozivnih pomagala za one zamagljenog uma svih uzrasta. Neće odgovarati prodavac jer valja navlaku, neće odgovarati konzumenti jer kupuju, a nećete dobiti ni obavezan fiskalni račun u kineskoj radnji - šta god da pazarite.

Nećete imati ni mira u sopstvenoj kući, danju i noću - bez izuzetka. Gledaćete varnice kako lete kroz mrak, skičanje užasnutih kerova koje su nečija deca okitila, danonoćno pištanje auto-alarma i psovke vlasnika sa okolnih prozora. Videćete po ulicama manijake, jedan drugome sve do ušiju, kako tumaraju naokolo džepova punih petardi, raketa i topovskih udara, zamućenih pogleda poput heroja sa Konavala dok maljutkama razvaljuju Dubrovnik, poput zamišljenog Limonova koji se koncentriše na Sarajevo, ili NATO-pilota koji bolesno disciplinovano neljudski krlja po vozovima, autobusima i kolonama civila.

Svi oni samo "rade svoj posao", i svi do jednog (kada im kažete da je to besmisleno ili bezumno) izgovaraju (neko u lice ili čelo, neko u mikrofon, a neko kroz mlečne zube) uvek isto "ko te jebe" - apsolutno nebitno na kom jeziku. A dobićeš i još jednu detonaciju pride čim okreneš leđa, jer si stariji i veći.

Ovako se počinje ... a ovako završava.

I tako stalno, sve dok neko od potomaka Boška Buhe sam sebi ili nekome drugom ne da po prstima. Naravno, tada je već kasno, za svakoga pa i za prste. Nema frke, zaboraviće se do naredne Najluđe noći (mada ona na Balkanu izgleda traje 365,25 dana u proseku).

Ne pucaj nikada!

Vlasti piromanskih država na Balkanu, podjednako i bez obzira na aktuelan EU-status, redovno apeluju na svoje građane da se uzdrže od divljaštva, kupovine petardi i detoniranja istih, maltretiranja komšija i njihovih kućnih ljubimaca. Da svojoj deci, dovoljno dorasloj da drže u ruci praskalicu (za početak, kasnije ćemo već naći neku jaču prangiju primerenu uzrastu), objasne kako oko njih žive i drugi ljudi koji takođe imaju decu, i da bi svi oni želeli na miru da se odmore od posla ili nezaposlenosti, od budala i budalaština koje ih okružuju, neka makar jednom u godini odmore slušne koščice od bilo kakvog vida agresije.

Da vlast koja lepi plakate ne šalje antiporuke preko onih u njenom vrhu.

Da na državnim plakatima umesto "Ne pucaj za vreme praznika!" obavezno piše "Ne pucaj nikada!"

Nema šanse - ovde narod i njegova vlast obožavaju oružje.

Nije ovo tamo neki blesavi Island, gospodine.

Ovo je Petardistan, bre.

***

Kao što se dalo očekivati, 2014. godina je počela sa pucanjem. Baš kako se i završila.

A kako bi drugačije... i zašto?