Pogledajte, vrlo poštovani Pontije (govorio je Valerije Grat, rijući noktom Sveti grad) - Gornja varoš, koja gleda na dolinu Hinom i Akra prema kidronskoj dolini. Ove geografske neznalice kojima ćete od sada upravljati zamišljaju da je tu negde ulaz u pakao, što i nije rđavo ako se uzme u ubzir da ga na taj način uvak imaju pred očima (on pomeri prst malo ulevo), one oveštale kućerine, koje su se pribile jedna uz drugu kao ovce preplašene od rimske vučice, to je Morija, neka vrsta starog jerusalimskog centra, ili neuspela kopija našeg Foruma. Tamo je nekad bila kuća premudrog Solomona i kuća njegovog oca Davida, onog što je, mada preispoljna hulja i prevarant, sastavljao tužbalice tužeći za Bogom kao naš Katul za Klodijom. Uostalom, njegov mu je narod verovao, pa zašto mu i Bog ne bi naseo. Ja očekujem da Bog ne može biti pametniji od naroda koji je uzeo u zaštitu, i da inteligencija takvog naroda samo ponavlja promućurnost božju u onom stepenu u kojem je ima on sam. Mislim da narodi imaju onakve bogove kakve zaslužuju, i da bogovi biraju one narode koji najviše odgovaraju njihovoj sopstvenoj prirodi. Šta vi mislite?
Pilat nije ništa mislio. Držao je maramicu na nosu, iz koga kao da su još uvek isparavali judejski zaseoci svoja đubrišta. Odsustvo i najobičnije misli beše na njegovom zamišljenom čelu tako očigledno.
- Borislav Pekić: "Vreme čuda" (Čudo u Jerusalimu, str. 95)
Nikakav Bog, Svetac niti Mesija ne vode sluđeni narod ovdašnji u ovo - ne Vreme čuda, već Čudovišno vreme. Vreme čudovišta. Kroz zlatno doba Propasti vodi ga jedan uobičajeno sumanut, lukav i pokvaren džeparoš tuđih para i kradljivac tuđih života, smrdljivi farisej starozavetne radikalske partije ogrnut plaštom napredne vere u Boga Pljačke. Na magarcu koji više ne ugleda anđela, da ne bi opet dobio batine.
A narod ga sledi, jer ga mrzi.
Jer mrzi sve svoje Bogove, Svece i Mesije, baš koliko mrzi i Sebe.
Jer ga mrzi da mrdne Dupe kao prvi korak ka razmrdavanju Mozga.
Jer ga je On uzeo u zaštitu, izabrao narod koji mu baš leži na prirodu i dao mu tačno onakvog boga kakvog je zaslužio.
Zato što sam pametan, reče On.
Zato što nisi pametniji od onih koje si uzeo u zaštitu, odgovori mu Pisac.
Nema veze, uvaliću ti trg sa tvojim imenom pa ćeš i ti biti Isti, reče On.
Pisac ne reče na to ništa, vrati maramicu na nos, mahnu Ludi rukom, pljunu, okrete se i ode svojim poslom.
A On, taj Luda sadukejski, to Zlatno tele naših čudesnih dana, otvori usta i sazva još jednu konferenciju za medije. Jer ništa drugo, do toga da 'ladi usta, niti je znao niti će ikada znati - da radi.
No comments:
Post a Comment