Privatnost na Fejsbuku i Tviteru je ugožena čak i kada nemate otvorene lične naloge na tim platformama - identitet i postupci vam mogu biti otkriveni preko vaših prijatelja koji ih imaju, što podriva samu ideju "ličnog izbora" na društvenim mrežama.
Neka istraživanja pokazuju da je privatnost na društvenim mrežama poput pasivnog pušenja: ne kontrolišete je vi, već oni oko vas.
Lični izbor je dugo bio smatran temeljnim principom privatnosti na internetu. Ukoliko ne želite da budete na Fejsbuku, jednostavno - možete ga napustiti ili se nećete ulogovati na njega. Tako će vaši postupci ostati samo vaša stvar
Zar ne?
Istraživanje o kome govorimo je pokazalo da odgovor na ovo pitanje glasi - ne.
Zajednički tim naučnika sa univerziteta u Vermontu (SAD) i Adelejdu (Australija) obradio je više od 13 miliona javnih postova na Tviteru, objavljenih od strane 19305 korisnika te društvene mreže. Obradom tih podataka, pokazali su da je uz pomoć informacija prikupljenih iz poruka 8 ili 9 nečijih prijatelja, sasvim lako moguće predvideti šta će ta osoba sledeće tvitovati - kao da joj stojite iza ramena i slobodno gledate u njen Twitter feed. Što bi srpski tviteraši rekli - gvirite u lajnu.
Ova studija je pokazala još nešto: ukoliko napustite određenu društvenu mrežu (platformu) - ili da niste nikada bili njen korisnik - onlajn postovi vaših prijatelja i određene ključne reči u njima i dalje mogu obezbediti do 95% "potencijalno predvidive pouzdanosti" vaših budućih aktivnosti. I sve je to moguće a da prethodno "neki ljudi" o vama nisu znali ama baš ništa.
Sa druge strane gledano, kada se ulogujete na Fejsbuk ili neku drugu društvenu mrežu, "ubeđeni ste da ste se svesno odrekli dela privatnosti (samo) svojih ličnih podataka; u stvari, pored toga ste omogućili pristup i ličnim podacima svojih prijatelja" kaže matematičar Džejms Bagrou sa Univerziteta Vermont, koji je bio lider ovog istraživačkog tima.
Tim je ove i druge rezultate svog istraživanja objavio krajem januara 2019. u časopisu "Nature Human Behaviour".
PRIVATNOST JESTE BITNA
Ovo istraživanje pokreće određena pitanja vezana za suštinsku prirodu privatnosti - i kako, u jednom visokoumreženom društvu, se nečiji izbori i identitet uklapaju u tu mrežu. Istraživanje pokazuje da, makar u teorijskom smislu, određena kompanija, vlada ili neki treći "faktor" može precizno profilisati neku osobu - njen stav o određenoj političkoj partiji, omiljeni proizvodi, religijska posvećenost - preko njenih prijatelja, čak i u slučaju da ta osoba nikada nije imala nalog na društvenim mrežama ili ga je obrisala.
"Na društvenim mrežama nemate gde da se sakrijete", kaže Luis Mičel, koji je koautor studije, istraživač na Vermontu i predavač na studijama primenjene matematike na Adelejdu.
Način na koji informacije cirkulišu po društvenim mrežama, poput Fejsbuka i Tvitera, postaje snažan faktor u protestnim pokretima, u vreme izbora, kao pri usponu i/ili padu određenih komercijalnih brendova. Istovremeno, korisnici društvenih mreža na sve strane ostavljaju "na izvol'te" ogromne količine informacija o sebi - i svojim prijateljima.
Međutim, naučnici još uvek nisu utvrdili da li postoji suštinsko ograničenje do kog nivoa predvidljivosti se može ići na osnovu ovog "cunamija" ličnih podataka. Tokom istraživanja, naučnici su koristili analizu objava na Tviteru kako bi objasnili postojanje gornje matematičke granice količine predvidljivih informacija koje jedna društvena mreža može da sadrži - ali da sve to predstavlja malu razliku ukoliko je neka osoba već profilisana, ako je njeno ponašanje moguće predvideti, da li jeste ili nije na toj društvenoj mreži... ako njeni prijatelji jesu.
"Vašu privatnost na društvenim mrežama više ne kontrolišete samo vi" kaže Bagrou. "Sada vam to rade i prijatelji."
***
Nakon ovakvih (i sličnih) izjava koje dolaze od sumanutih likova sa samog vrha piramide vlasti u Vilajetu Srbskom, običan građanin zaista mora da se zabrine za sopstvenu privatnost - možda čak i nešto više od toga.
Međutim, ovakve izjave pokazuju još nešto: ovi besomuci, uključujući i onog AVrhovnog (njega naročito), koliko god da su naizgled armirani i nedodirljivi u svojim foteljama i bunkerima, upravo lupetajući ovakve stvari iskazuju jedan od sopstvenih fundamentalnih strahova, svojstvenih svakom šrafu totalitarnih kolektivističkih režima:
Strah od privatnosti.
Oni se boje naše privatnosti.
O toj opasnosti po Vrle Nove Svetove pisali su naširoko Orvel, Haksli, Bardžis, Zamjatin, Konrad, Pekić, Bredberi, Asimov, Vels, Dik, Vonegat...
Mislite o tome.
No comments:
Post a Comment