Malo je verovatno da će većina ljudi, kada ih neko zaustavi na aerodromu, ćaskati o dnevnim vestima. Možda je Stiv Vozniak, jedan od osnivača kompanije Apple, samo ranoranilac koji je požurio da pre vremena stigne na svoj let. Kako godbilo, dok se kretao koridorima vašingtonskog aerodroma "Regan", odvojio je malo vremena za razgovor sa reporterom magazina TMZ. Teme: prvo - neophodno je obratiti pažnju na prisluškivanje mobilnih telefona, i drugo - brisanje ličnih naloga na Fejsbuku.
- Ima raznih ljudi na ovom svetu, pa tako i onih koji smatraju da su neke njihove koristi od Fejsbuka vredne gubitka (dela) privatnosti. Međutim, onoj većini - u koju i sebe ubrajam - toplo preporučujem da što pre pronađe način da se otarasi Fejsbuk nesreće.
Inicijalni kontekst ovog razgovora ticao se pitanja privatnosti. To je pitanje sa kojim se svi suočavamo, budući da su informacije o nama konstantno na rasprodaji i to za manje od 10 dolara, a da se oni koji ih prodaju uopšte ne brinu o identitetu onih kojima ih prodaju. Kao primer naveo je nedavnu vest da Alexa i Google Assistant ne samo što snimaju vaše razgovore, već vas i njihovi službenici prisluškuju. Korporacije tvrde da to "štimovanje" sa korisničkim nalozima služi poboljšanju tehničkih performansi njihovih usluga. Takve tvrdnje bi zaista trebalo da nas zabrinu.
Pa opet, audio špijuniranje deluje bezmalo staromodno u poređenju sa Amazonovim patentom, koji bi mogao da omogući jatu dronova za isporuku narudžbina da naprave video snimak vaše privatne imovine bez dozvole, i potom ga ubace u poseban algoritam koji je personalizovan u odnosu na vas. Da li se to drvo u vašem dvorištu suši? Odjednom, preplavljeni ste reklamama za veštačko đubrivo i sredstva za prehranjivanje biljaka. Šta bi Vozniak uradio u tom slučaju?
Reporter nikada nije toliko duboko gvirnuo u tu zečiju rupu, mada je Vozniak sumirao svoju zabrinutost oko privatnosti:
- Zabrinut sam jer vodimo razgovore za koje mislimo da su privatni, izgovaramo reči koje ne bi trebalo da čuje niko osim sagovornika - jer tako nešto ne očekujemo, ali način da se to zaustavi, takoreći, ne postoji. Svi mislimo da imamo određeni stepen privatnosti, koji zapravo - nemamo.
Jedna anketa iz 2014. daje sasvim drugačiju sliku od one opšte uvrežene: 91% amerikanaca se "slaže" ili "čvrsto slaže" sa stavom da smo izgubili kontrolu nas sopstvenim ličnim podacima u korist kompanija koje poseduju društvene mreže. 80% je zabrinuto zbog načina na koji bi vlade i kompanije mogle da koriste te podatke.
Anketa iz 2017. savršeno upotpunjuje prethodnu anketu: samo 9% amerikanaca se oseća "veoma samouvereno" oko toga da li spomenute kompanije štite njihove lične podatke. To je upravo isti postotak onih koji veruju da poseduju "visok stepen kontrole" nad svojim ličnim informacijama. Zaokružite kredom onih 9% koji nemaju blage veze o tome šta se dešava.
Pa ipak, svi smo i dalje ulogovani. Iako je po anketi iz 2018. o društvenim mrežama, 59% amerikanaca izjavilo da im "uopšte neće biti teško" da napuste inkriminisane društvene mreže - mnogi to i dalje nisu uradili. Anketa iz 2017. je otkrila i da, čak pri padu poverenja javnosti u kompanije koje poseduju društvene mreže, većina ljudi se iznova priključuje tako nastaloj "novoj normalnosti". Savršeno dobro znamo da se tako nešto zaista dešava, ali jednostavno odbijamo da se odreknemo svojih omiljenih aplikacija.
Pitanje i dalje stoji otvoreno: Da li koristi od toga nadmašuju troškove?
Pa ipak, svi smo i dalje ulogovani. Iako je po anketi iz 2018. o društvenim mrežama, 59% amerikanaca izjavilo da im "uopšte neće biti teško" da napuste inkriminisane društvene mreže - mnogi to i dalje nisu uradili. Anketa iz 2017. je otkrila i da, čak pri padu poverenja javnosti u kompanije koje poseduju društvene mreže, većina ljudi se iznova priključuje tako nastaloj "novoj normalnosti". Savršeno dobro znamo da se tako nešto zaista dešava, ali jednostavno odbijamo da se odreknemo svojih omiljenih aplikacija.
Pitanje i dalje stoji otvoreno: Da li koristi od toga nadmašuju troškove?
Vozniak je obrisao svoj Fejsbuk nalog 2018. godine, dok je na Tviteru još uvek veoma aktivan. Poput drugih IT kompanija, Fejsbuk svoj proizvod i usluge reklamira kao besplatne. Više je nego jasno da je to daleko od istine.
Vozniak stalno napominje da se za privatnost plaća, kako što je to u jednoj studiji iz 2019. objavljenoj u časopisu Nature Human Behaviour, tvrde: možda smo već prešli preko te granice. Staro obećanje o "međusobno isprepletenom svetu" uz pomoć interneta je danas tu, među nama, kako u korist tako i još više na štetu svih nas. Istraživači koji su radili na spomenutoj studiji analizirali su preko 30 miliona postova skoro 14 hiljada korisnika Tvitera.
- Oni su pokazali, uz pomoć ovih podataka, da je praćenjem poruka 8-9 nečijih kontakata, potom moguće veoma pouzdano predvideti naredne tvitove te osobe kao da direktno gledate u njen lični Tviter fid.
Lančano blokiranje kao rešenje reklamira bolju kontrolu privatnosti podataka, ali mi još uvek nismo dostigli tu tačku - a nismo ni sigurni da će te kompanije, koje nam nude takva rešenja, zaista biti dobronamerne (kako to tvrde) kada njihova tehnologija uznapreduje. Ovaj problem je stalno prisutan kada su te platforme u pitanju. Ispostavilo se da su nadanja o zaista decentralizovanoj infrastrukturi bila više filozofska nego realistična, mada to ne znači da do napretka u zaštiti privatnosti neće doći. Najverovatnije je da neće biti romantično, kao što su nam to obećavali.
Čak i kada smo putem interneta povezani sa drugima, postoje određeni načini kontrole koje možemo primeniti. Najjednostavnije bi bilo obrisati nalog na Fejsbuku - ili nekoj drugoj platformi koja kod vas izaziva zabrinutost. Ako je suditi po Stivu Vozniaku, takav potez izgleda da daje rezultate. Međutim, kuda nas mogu odvesti ovakvi razgovori - odlučite sami.
No comments:
Post a Comment