Štrajk glađu

Deder da vidimo šta je sve Mahatma Gandi govorio o štrajku glađu, kao vidu nenasilnog otpora:

• Štrajk glađu gubi svoju snagu i dostojanstvo (ako ih uopšte ima) kada onog ko štrajkuje nahrane na silu.
• Na ovom svetu ima ljudi koji su toliko gladni, da se njima bog može ukazati jedino u formi hleba.

16. septembra 1932. godine, Gandi je započeo štrajk glađu zbog namere britanske vlasti u Indiji da tamošnje biračko telo razdvoji po ugledu na kastinski sistem društva. Kroz "donošenje" novog indijskog Ustava, britanska uprava je želela da najnižoj (tzv. Nedodirljivi ili Harijanci kako ih je on nazivao) kasti obezbedi zasebno reprezentativno telo (poslanike u parlamentu) na fiksni period od 70 godina. Tako bi neobrazovana, gladna i lako potkupljiva masa najbrojnije kaste, postala odlično plastelinsko biračko telo koje bi Britanci mogli da modeliraju po želji i tako fingiraju demokratiju & volju naroda. Takva odluka bi, ukoliko zaživi, izazvala još veći jaz u tadašnjem ionako razdeljenom indijskom društvu, što bi svakako na kraju dovelo do nasilja. Iako je bio pripradik više kaste, markiran kao neprijatelj Imperijalne uprave i zbog toga uhapšen, Gandi se pobunio protiv takve namere, objašnjavajući da Nedodirljive treba obrazovati i boriti se da razlike između kasta postanu manje, umesto da im se u ruke da nešto što oni ne bi znali da iskoriste na pravi način i u dugotrajnu korist, kako svoju tako i celog društva. Nakon šest dana Gandijevog štrajka glađu, Imperija je odustala od svoje namere (udarac je uzvratila 15 godina kasnije, odvajanjem Pakistana od Indije).

Gandi je svojim stavom (kontra namere Britanaca) bio na Platonovom tragu: on sledi stav grčkog filozofa da se za izbore (glasanje) treba obrazovati, jer u suprotnom demokratija (tako felerična) vodi jedino u anarhiju.

Upravo u tome leži tačka u kojoj smo se zajebali nakon Oktobra 2000. I ne radi se samo o uvođenju tzv. Veronauke u škole (mada...), već o svemu što nije bilo učinjeno da se usijane balkanoidne tintare ohlade i počnu zaista da razmišljaju o sopstvenoj budućnosti umesto o halapljivoj mitomaniji izmišljene prošlosti.

To ovde nije hteo niko - iz pragmatičnih razloga. Gledali su samo svoja dupeta, bacali mrvice sa stola.

I sad, odjednom, niko ne zna otkud Vučić, zašto, kako, odakle toliko glasova za njega i ostala nadurena proseravanja koja svakodnevno besomučno slušamo upravo od onih istih koji su najzaslužniji za sve ovo odvratno što nam se danas dešava.

Bolje reći, najodgovornijih za sve ono što nisu uradili da ovo društvo danas bude normalno.

A da, možda, sačekamo i mi neke imperijalne vlasti koje će (nam) doneti Ustav po meri "Nedodirljivih"? Bila bi to teška budalaština, jer upravo takav Ustav smo sami sebi izglasali pre 12 godina, na katastrofalno skandalozan način i uz saučešće 99% onih iz politikantske kaste koji danas glume vlast i opoziciju, i zato sada kusamo njegove napredno-nedodirljive posledice. Nama ne trebaju za to ni Bler kao savetnik niti nemački škotlanđanin Mekalister, Nedodirljivi - džepova punih zvanja i glava praznih znanja - danas rasturaju sve oko sebe, upravo onako kako je to Gandi predvideo da će se desiti ukoliko prođe namera britanskih imperijalnih vlasti.

Nemaš Gandija, ni Platona, ne obrazuješ biračko telo da razume ličnu i duštvenu odgovornost nosioca izbornog prava, podeliš društvo na nedodirljivu kastu Politikanata i glinenu prolovsku masu nazvanu "I vi ćete tako kume, jednog dana, kad postanete naši" - ali hoćeš državu. E pa malo morgen.

Nažalost, u Srbistanu je svakog potencijalnog Gandija moguće posendvičariti - pre ili kasnije. Samo ga ubediš da je Nedodirljiv, što je svakim danom sve lakše i lakše učiniti.

Тома (Драгице) Николић лаjкс ит.