Meni se ipak čini da su vladari dostojni sažaljenja, jer nemaju čoveka koji bi im govorio istinu, nego su prisiljeni da oko sebe drže laskavce umjesto prijatelja.
Svi, pre svega, veruju u onu opštepoznatu poslovicu: "Ako nešto nemaš, pravi se kao da imaš." Po tom pravilu se već deci kazuje stih: "Najviša mudrost je u tome da se praviš lud kad treba." Sad i sami možete zaključiti kakvo je neprocenjivo dobro ludost kad samo njena varljiva senka i golo podražavanje zaslužuju toliku hvalu učenih ljudi.
Ako mudrost leži u iskustvu, ko više zaslužuje da nosi ime mudraca: da li pametan, koji se nešto iz stida, nešto iz plašljivosti ne prihvata ničega ili ludak, koga ni od jedne namere ne odvraća ni stid (jer ga nema) ni opasnost (jer ne razmišlja)? Mudrac se zagnjuruje u knjige starih pisaca, gde se nauči nekom preteranom cepidlačenju. Ludak, naprotiv, ako se ne varam, baš stoga što neprestano učestvuje u svemu i ne haje za opasnost, stiče pravu mudrost. To je dobro uočio i Homer, iako je bio slep, jer veli: "i lud se nauči u nevolji".
Dve smetnje, uglavnom, ne dopuštaju čoveku da dođe do saznanja: stid kojim se zaslepljuje duh, i strah koji u svemu vidi opasnost i obeshrabruje čoveka u njegovoj delatnosti. Ludost sjajno oslobađa svih tih teškoća. Mali broj ljudi zna koliko koristi i ugodnosti donosi prednost da te nikad ničega nije stid i da te nikad nije strah!
Razlika između ludaka i mudraca je u tome što prvog vode strasti a drugog stišava razum.
Niko se još živ nije zahvalio za oslobođenje od Ludosti. Toliko je prijatna stvar živeti bez razuma da se ljudi više mole za oslobođenje od svega drugog, samo ne od Ludosti.
Može svet pričati o meni što mu drago, ipak sam ja, jedino ja (Ludost), velim vam, kadra da sve uveseljavam, i bogove i ljude.
Što je čovek dalje od ludosti to manje ima od života.
Vidim da očekujete epilog, ali ste stvarno poludeli ako uistinu mislite da se ja još uvek sećam svega što sam rekla kada sam toliku hrpu reči istresla.
Erazmova knjiga je odmah po izdavanju, od strane Inkvizicije bila zabranjena i do danas je, pet vekova kasnije, ostala na vatikanskom spisku "najopasnijih knjiga" koje treba izbegavati i - gdegod se ukaže prilika - eliminisati.
I ne samo vatikanskom.
 |
| prolupali lončići |
Sreća je za Srbiju da ima čoveka koji toliko ulaže u Srbiju, ulaže u njene građane. Potpuno se posvetio tome, živi za to, radi za to. Ono što ja kažem ljudima: Ljudi, ‘ajde samo malo razmislite o svojoj deci. ‘Aj zamislite, samo zažmurite i zamislite da nema takvog čoveka i da smo prepušteni ovim, ne znam ni kako da ih nazovem, ova salata statističkih grešaka ili šta su već, šta mislite da su oni tu na nekim mestima da odlučuju o nečemu. Pa znate li vi kad bi mi imali sve ove bolnice, sve ove aparate, sve ove plate, podizanje plata, stabilan budžet? Samo razmislite, dragi građani, o tome. Otišla bi vam deca iz Srbije, ma ne bi vas ni zvala. Ne da se ne bi vraćala, nego vas ne bi ni zvala, kakvu bi ovi ljudi Srbiju napravili.
***
Da ponovimo, deco: Najviša mudrost je u tome da se praviš lud kad treba.
Ovi kradikali bukvalno shvataju Erazma Roterdamskog, baš kao i Orvela.
Ludost, pohvala, satira, ironija.
Srbija.
No comments:
Post a Comment