Čini se da je "Vrli novi svet" predvideo vreme sadašnje daleko bolje od bilo koje druge distopijske knjige. Haksli nas u svom romanu, napisanom još 1931. godine, upozorava na opasnost koja se krije u masovnim medijima i pasivnosti, ali i na to da je čak i inteligentniji deo populacije veoma lako preobratiti da radije izabere diktaturu umesto slobode. Dok drugi distopijski romani dobijaju veću pažnju kritičara i publike (plus tiraže), "Vrli novi svet" nam pruža košmarnu sliku sveta ka kojoj smo se postojano kretali tokom prethodnih devet decenija od njegovog objavljivanja. Hakslijeve ideje o "lakorukoj" (light-handed) totalitarnoj diktaturi u jasnoj su suprotnosti sa uobičajenom slikom diktature koja se oslanja na upotrebu sile.
Kada na dnevni red dođe tip distopije u koju naše društvo srlja, većina ljudi prvo pomisli na "1984", "Sluškinjinu priču" ili "Igre gladi". Sve te visokotiražne, poznate i činjenično dobro napisane knjige predstavljaju odlično upozorenje u šta bi se sve mogao pretvoriti ovaj naš svet, i da bi zaista bilo dobro pročitati ih zbog toga. Međutim, jedan (uslovno rečeno) manje poznat distopijski roman predstavlja daleko bolje odrađen posao predviđanja današnjice nego što su to tri spomenute knjige. Oldos Haksli - pisac, psihonaut i filozof - napisao je 1931. godine roman "Vrli novi svet"; iako dobro poznat, u pop-kulturi nije dosegao nivo uspeha poput Džordža Orvela, Margaret Etvud i Suzen Kolins. Šteta, jer nam je on ponudio detaljnu sliku distopije ka kojoj se naše društvo ne samo kreće, već bi je rado prihvatilo.
Blagi Forde!
U romanu, industrijalac Henri Ford je obožavan poput boga zbog svoje montažne trake, na način koji je zastrašujuće sličan današnjem padanju u nesvest pred tehnološkim guruima Silikonske doline.
Za one koji još uvek nisu pročitali knjigu, "Vrli novi svet" opisuje košmarno društvo u kome su svi savršeno srećni sve vreme. To je omogućeno satiranjem slobodne volje većine stanovnika uz pomoć genetskog inženjeringa i Pavlovljevog uslovljavanja, omogućavanjem neprekidne zabave svima uz beskonačno odvraćanje pažnje, upotrebom ogromnih količina čudesne droge Soma koja ljude čini srećnim čak i kada sve ostalo ne uspe. Tu ljudi žive u jednoj Svetskoj državi - diktaturi koja nastoji da obezbedi red. Tom diktaturom upravlja desetoro oligarha, koji se oslanjaju na ogromnu birokratiju dok upravljaju svetom. Prosečna osoba je uslovljena da voli sopstvenu potčinjenost njima, da bude ili ponosna na ključni posao koji oni obavljaju ili da oseća olakšanje što ne mora da se brine za probleme koji se tiču sveta. Fordistička religija služi očuvanju globalne stabilnosti; zasnovana je na idejama Henrija Forda i Zigmunda Frojda, i podrazumeva obožavanje te dvojice. Načela te vere podstiču masovni konzumerizam, seksualni promiskuitet, izbegavanje neusrećenosti po svaku cenu. Montažna traka je slavljena kao da je dar božji.
Hakslijeva distopija ima posebno zastrašujuću činjenicu da porobljeno stanovništvo u potpunosti voli svoje ropstvo. Čak su i likovi u romanu - oni dovoljno pametni da kapiraju šta se oko njih dešava (i zašto bi trebalo da zbog toga budu zabrinuti) - podjednako zadovoljni svime što se dešava. Možda je u najvećoj meri zastrašujuće (u odnosu na ostale distopijske romane) to što u "Vrlom novom svetu" ne postoji nikakva nada da će se nešto promeniti.
Sličnosti sveta danas i onog u knjizi su brojne, bez obzira što naša tehnologija još uvek nije dostigla taj nivo.
Genetički inženjering
Iako industrijska traka za "montažu" ljudskih bića (opisana u prvom delu knjige) još uvek predstavlja fantaziju daleke budućnosti, osnovni koncepti po kojima ona funkcioniše već postoje. Danas, ljudi sasvim legalno već mogu da utiču na genetske odlike svoje nerođene dece. Prenatalni skrining je omogućio mnogim roditeljima da odluče hoće li dozvoliti razvoj fetusa sa nedostacima do samog kraja ili ne. Na Islandu je takva mogućnost dovela do skoro potpunog nestanka novih slučajeva Daunovog sindroma u toj zemlji. U skoro 100% otkrivenih slučajeva je u najkraćem roku nakon otkrivanja dolazilo do abortusa. Slično tome, i testiranje pola deteta pre rođenja je dobro poznata procedura koja dovodi do povećanja rodnog jaza u mnogim zemljama. Jedan od postupaka manje poznatih javnosti je tzv. sortiranje sperme, koje omogućava parovima da izaberu pol svoga deteta u okviru procesa in vitro oplodnje. Sve ovo ukazuje da je današnje društvo već otvoreno za primenu blage varijante eugenike. Zamislite samo šta bi se desilo kada bi ljudi mogli da odrede potencijalni IQ svog deteta pre rođenja, ili koliki će biti buntovnik kao tinejdžer. Bilo bi teško pretpostaviti da razvoj takve tehnologije neće biti slavljen kao napredak od strane onih koji imaju dovoljno novca da je priušte.
Hakslijeva vizija genetski usavršene više kaste bi uskoro mogla postati stvarnost. Kako stoje stvari, određeni izbor bebi-dizajniranja je već tu i biće u sve većoj meri dostupan.
Blagi Forde!
U romanu, industrijalac Henri Ford je obožavan poput boga zbog svoje montažne trake, na način koji je zastrašujuće sličan današnjem padanju u nesvest pred tehnološkim guruima Silikonske doline.
Za one koji još uvek nisu pročitali knjigu, "Vrli novi svet" opisuje košmarno društvo u kome su svi savršeno srećni sve vreme. To je omogućeno satiranjem slobodne volje većine stanovnika uz pomoć genetskog inženjeringa i Pavlovljevog uslovljavanja, omogućavanjem neprekidne zabave svima uz beskonačno odvraćanje pažnje, upotrebom ogromnih količina čudesne droge Soma koja ljude čini srećnim čak i kada sve ostalo ne uspe. Tu ljudi žive u jednoj Svetskoj državi - diktaturi koja nastoji da obezbedi red. Tom diktaturom upravlja desetoro oligarha, koji se oslanjaju na ogromnu birokratiju dok upravljaju svetom. Prosečna osoba je uslovljena da voli sopstvenu potčinjenost njima, da bude ili ponosna na ključni posao koji oni obavljaju ili da oseća olakšanje što ne mora da se brine za probleme koji se tiču sveta. Fordistička religija služi očuvanju globalne stabilnosti; zasnovana je na idejama Henrija Forda i Zigmunda Frojda, i podrazumeva obožavanje te dvojice. Načela te vere podstiču masovni konzumerizam, seksualni promiskuitet, izbegavanje neusrećenosti po svaku cenu. Montažna traka je slavljena kao da je dar božji.
Hakslijeva distopija ima posebno zastrašujuću činjenicu da porobljeno stanovništvo u potpunosti voli svoje ropstvo. Čak su i likovi u romanu - oni dovoljno pametni da kapiraju šta se oko njih dešava (i zašto bi trebalo da zbog toga budu zabrinuti) - podjednako zadovoljni svime što se dešava. Možda je u najvećoj meri zastrašujuće (u odnosu na ostale distopijske romane) to što u "Vrlom novom svetu" ne postoji nikakva nada da će se nešto promeniti.
Sličnosti sveta danas i onog u knjizi su brojne, bez obzira što naša tehnologija još uvek nije dostigla taj nivo.
Genetički inženjering
Iako industrijska traka za "montažu" ljudskih bića (opisana u prvom delu knjige) još uvek predstavlja fantaziju daleke budućnosti, osnovni koncepti po kojima ona funkcioniše već postoje. Danas, ljudi sasvim legalno već mogu da utiču na genetske odlike svoje nerođene dece. Prenatalni skrining je omogućio mnogim roditeljima da odluče hoće li dozvoliti razvoj fetusa sa nedostacima do samog kraja ili ne. Na Islandu je takva mogućnost dovela do skoro potpunog nestanka novih slučajeva Daunovog sindroma u toj zemlji. U skoro 100% otkrivenih slučajeva je u najkraćem roku nakon otkrivanja dolazilo do abortusa. Slično tome, i testiranje pola deteta pre rođenja je dobro poznata procedura koja dovodi do povećanja rodnog jaza u mnogim zemljama. Jedan od postupaka manje poznatih javnosti je tzv. sortiranje sperme, koje omogućava parovima da izaberu pol svoga deteta u okviru procesa in vitro oplodnje. Sve ovo ukazuje da je današnje društvo već otvoreno za primenu blage varijante eugenike. Zamislite samo šta bi se desilo kada bi ljudi mogli da odrede potencijalni IQ svog deteta pre rođenja, ili koliki će biti buntovnik kao tinejdžer. Bilo bi teško pretpostaviti da razvoj takve tehnologije neće biti slavljen kao napredak od strane onih koji imaju dovoljno novca da je priušte.
Hakslijeva vizija genetski usavršene više kaste bi uskoro mogla postati stvarnost. Kako stoje stvari, određeni izbor bebi-dizajniranja je već tu i biće u sve većoj meri dostupan.
Beskrajno odvraćanje pažnje
Likovi u "Vrlom novom svetu" uživaju u beskonačnom odlvraćanju pažnje između radnih sati. Izmišljene su razne složene igre, filmovi uključuju angažovanje svih pet čula, TV-aparati stoje čak i kraj samrtnih postelja. Niko više ne mora da brine oko toga da li će mu biti dosadno neko duže vreme. Ideja o uživanju u samoći predstavlja tabu, većina ljudi svake noći odlazi na žurke.
U našem današnjem društvu, većina ljudi ne može da izdrži duže od 30 minuta bez provere svog pametnog telefona. Baš kako je to Haksli predvideo, omogućili smo sebi ukidanje dosade i dovoljno vremena za razmišljanje o svemu i svačemu - gde god da se nalazimo. Sve je to već dobilo i merljive efekte na naše mentalno zdravlje ali i strukturu mozga.
Haksli nas nije upozoravao da ne gledamo TV ili povremeno idemo u bioskop; u intervjuu sa Majkom Volisom on kaže da televizija može biti bezopasna, ali u situaciji njenog korišćenja kao sredstva konstantnog odvraćanja pažnje ona postaje daleko bitnija u našim životima od suočavanja sa problemima koji nas pogađaju. Ako u obzir uzmemo to koliko stresnim smatramo ideju dana bez tehnologije ili koliko ozbiljno shvatamo pop kulturu da su je čak ruski botovi targetirali, čini se da je Haksli bio na pravom tragu.
Droge: bolje gram nego vrag!
Omiljena pilula u "Vrlom novom svetu" - nazvana Soma - zaista jeste droga. U malim dozama ona izaziva euforiju, u umerenim izaziva prijatne halucinacije a u velikim dozama je sredstvo za smirenje. Tako nešto je verovatno farmakološki nemoguće napraviti, ali sam koncept društva koje se kljuka tabletama za iskorenjivanje bilo kakvog traga negativnih osećanja i za beg od mrtvila svakodnevice - u potpunosti je realan. Deluje čudno tvrdnja da se krećemo ka "Vrlom novom svetu" u naše doba kada se zvanična politika protivi korišćenju droga. Međutim, Haksli bi nam predložio da na tako nešto gledamo kao na blagoslov, jer bi diktatura koja podstiče upotrebu droga u cilju obesvešćivanja naroda zaista bila veoma moćna - čak i u "lakorukoj" varijanti. Iako danas vodimo rat protiv droge, to se ne odnosi na sve vrste droga. Antidepresivi, kao moćno sredstvo za tretman mentalnih bolesti, postali su toliko polularni da ih svaki osmi Amerikanac koristi upravo sada, u trenutku dok čitate ovaj tekst. A u tu brojku nisu ušli i oni koriste lekove za smirenje, protiv anksioznosti, kao ni oni koji se sami "leče" alkoholom ili marihuanom (koja postaje u sve većoj meri legalna).
Sve te droge, naravno, nisu kao Soma ali imaju upečatljivo slične efekte u upotrebi i dejstvu.
Masovni konzumerizam
U knjizi, stabilnost Svetske države delom počiva na potpunoj zaposlenosti stanovništva. Jedan od likova nam kaže da je razvoj automatizacije namerno pod kontrolom kako bi se osigurala radna mesta za sve ljude, zato što bi im slobodno vreme dalo više dodatnog prostora za razmišljanje o tome u kakvoj situaciji žive. Masovna zaposlenost se oslanja na masovnu potrošnju, pa tako postoje brojni sistemi koji omogućavaju da svi odmah krenu da koriste nove proizvode čim se pojave, čak i kada im ništa od toga ne treba.
Konzumerizam, tj. potrošačko društvo, predstavlja značajan element svih većih ekonomija današnjice. Iako ima smisla da nas kompanije podstiču na kupovinu njihovih novih proizvoda kako bi ostale profitabilne, Haksli nas upozorava da se konzumerizam može koristiti da nas navuče na bemislenu jurnjavu za stvarima za koje smo ubeđeni da su nam potrebne kako bi smo bili srećni - upravo kao sredstvo za odvraćanje pažnje od razmišljanja o drugim stvarima. Haksli je smatrao da će diktatura morati da uslovljava ljude ka želji za kupovinom novotarija, bacanju starih stvari od prošle godine kako bi kupovali skoro iste ali nove; sa druge strane, redovi i gužve za tzv. Crni petak sugerišu da baš i ne mora da bude tako. Ili redovi za kupovinu najnovijeg modela ajfona.
Ako ste kojim slučajem pomislili da se takvim pritiscima bave samo korporacije, setite se da je Džordž Buš pozvao građane Amerike da se protiv terorizma bore - kupovinom.
Sreća je jedino prihvatljivo stanje uma
Savremeni život ima koncept sreće sličan onom u Hakslijevoj knjizi. Vilijem Dejvis u svojoj knjizi "Industrija Sreće" tvrdi da je savremeni kapitalizam prešao na koncept po kome je sreća jedino prihvatljivo stanje uma, koji koristi kako bi zaradio još više novca. Po njemu, već postoji mnoštvo korporativnih službenika zaduženih za sreću i gurua samopomoći; svi su oni zaduženi da nas učine srećnima, nateraju na kupovinu i potrošnju, kao i da ne dovodimo ceo sistem u pitanje. Sve je to u svojoj knjizi sažeo u jednoj rečenici:
- Neumoljiva fascinacija količinama subjektivnih osećanja samo može odvratiti kritičku pažnju od širih političkih i ekonomskih problema.
Koncentracija moći
Haksli je u nastavku svoje knjige, koji je nazvao "Povratak u Vrli novi svet" (1958), izrazio zabrinutost da su sve veća kompleksnost tehologije i globalnih problema doveli do koncentracije moći podjednako i u biznisu i u vlasti. Ta koncentracija, tvrdi on, ne samo da je ljude učinila više prijemčivim na ideju potčinjavanja već je takođe omogućila lakše uvođenje diktature. Koncentracija bogatstva i moći je danas veća nego ikada pre. U Sjedinjenim Državama, onih 1% na vrhu su danas bogatiji nego ikada, 6 korporacija kontroliše 90% medija, a moć nedemokratskih institucija (poput korporacija i ogromne birokratije) veća je nego što je ikada bila. Mnogi Amerikanci se odlučuju da ne glasaju i tako imaju isti uticaj na na svoju vladu kao i da nemaju pravo glasa.
To može dovesti do situacije koja se malo razlikuje od one u "1984", ali bez tvrde totalitarne oštrice koja uz nju ide. U "1984" postoji samo jedna TV stanica i nema ni trunke pokušaja da se sakrije činjenica da je vlast kontroliše. U SAD, danas postoji na desetine naizgled različitih TV mreža, skoro sve su pod kontrolom samo nekoliko konglomerata i kao rezultat toga često promovišu zapravo isti pogled na svet i stavove.
Haksli je upravo na tu situaciju upozoravao 1958. kada je govorio da smo sve bliži njegovom modelu distopije:
- Danas se televizija, po meni, koristi na jedan bezazlen način; hoću da kažem, da se, zapravo sve vreme previše koristi za odvraćanje pažnje svih. Ali, zamislite samo kakva mora biti situacija u komunističkim zemljama, gde televizija - tamo gde je ima - stalno, sve vreme govori iste stvari... to uvek ide zajedno. To nije stvaranje širokog fronta odvraćanja pažnje; to je jednoumlje, uvaljivanje jedne jedine ideje bez prestanka. Jasno je da je to jedan neizmerno moćan instrument.
Kako izbeći ovu distopiju? Da li je "Vrli novi svet" već postao neizbežan?
Haksli je smatrao da bi smo mogli da se spasimo, mada bi smo morali da delujemo brzo. Iako se njegova zabrinutost zbog prenaseljenosti planete i eugenike pokazala pogrešnom tokom vremena, njegove ostale ideje i dalje zaslužuju pažnju.
U "Povratku u Vrli novi svet" on se zalaže za decentralizaciju moći kao sredstvo za vraćanje vrednosti demokratske vladavine običnom čoveku, koji bi inače mogao da shvati kako je njegov glas besmislen i kao rezultat toga izgubi veru u demokratiju. On smatra da je ljude potrebno bolje obrazovati za slobodu, i to tako što ćemo im skrenuti pažnju na metode koje koriste demagozi i ljigavi prodavci marketinške magle. On ohrabruje sve koji tragaju za slobodom da se presele iz velikih gradova u unutrašnjost, ili da u gradovima uspostave jače komšijske veze i odnose kako bi se oduprli pritiscima da međusobno komuniciraju samo kao ekonomske jedinice a ne kao živa ljudska bića. Takođe, bio je zagrejan za ideje sindikalizma i radničkih zadruga, koje nastoje da restrukturiraju radna mesta i radnicima omoguće da njima upravljaju na demokratski način. Na to je gledao podjednako kao na način za decentralizaciju ekonomije i sredstvo poboljšanja demokratske participacije..
Kada je napisao "Vrli novi svet", Haksli je smatrao da je to predviđanje košmarne budućnosti od koje ćemo biti bezbedni barem nekoliko narednih vekova. Do 1958. je uvideo da je bio previše optimističan. Iako nismo u potpunosti osuđeni na lagodno ropstvo koje je on tako precizno najavio, marš progresa se nastavlja i donosi nam sredstva uz pomoć kojih će ostvarenje te vizije biti sve lakše. Ostaje nam samo da damo odgovor na pitanje:
- Da li ćemo doneti odluke pomoću kojih ćemo izbeći Vrli novi svet, ili ćemo voljno zavapiti za spas od Slobode?
- Scotty Hendricks: "Brave New World" predicted 2018 better than any other novel (Big Think, 13.10.2018)
Haksli je smatrao da bi smo mogli da se spasimo, mada bi smo morali da delujemo brzo. Iako se njegova zabrinutost zbog prenaseljenosti planete i eugenike pokazala pogrešnom tokom vremena, njegove ostale ideje i dalje zaslužuju pažnju.
U "Povratku u Vrli novi svet" on se zalaže za decentralizaciju moći kao sredstvo za vraćanje vrednosti demokratske vladavine običnom čoveku, koji bi inače mogao da shvati kako je njegov glas besmislen i kao rezultat toga izgubi veru u demokratiju. On smatra da je ljude potrebno bolje obrazovati za slobodu, i to tako što ćemo im skrenuti pažnju na metode koje koriste demagozi i ljigavi prodavci marketinške magle. On ohrabruje sve koji tragaju za slobodom da se presele iz velikih gradova u unutrašnjost, ili da u gradovima uspostave jače komšijske veze i odnose kako bi se oduprli pritiscima da međusobno komuniciraju samo kao ekonomske jedinice a ne kao živa ljudska bića. Takođe, bio je zagrejan za ideje sindikalizma i radničkih zadruga, koje nastoje da restrukturiraju radna mesta i radnicima omoguće da njima upravljaju na demokratski način. Na to je gledao podjednako kao na način za decentralizaciju ekonomije i sredstvo poboljšanja demokratske participacije..
Kada je napisao "Vrli novi svet", Haksli je smatrao da je to predviđanje košmarne budućnosti od koje ćemo biti bezbedni barem nekoliko narednih vekova. Do 1958. je uvideo da je bio previše optimističan. Iako nismo u potpunosti osuđeni na lagodno ropstvo koje je on tako precizno najavio, marš progresa se nastavlja i donosi nam sredstva uz pomoć kojih će ostvarenje te vizije biti sve lakše. Ostaje nam samo da damo odgovor na pitanje:
- Da li ćemo doneti odluke pomoću kojih ćemo izbeći Vrli novi svet, ili ćemo voljno zavapiti za spas od Slobode?
- Scotty Hendricks: "Brave New World" predicted 2018 better than any other novel (Big Think, 13.10.2018)
No comments:
Post a Comment