Vredno smo ih, još od malih nogu (iako pajserom jedva razdvojene odmah nakon rođenja), u Inkubatoru kadrova uzgajali da budu ovo što su danas. Aleksandar Levi i Aleksandar Desni su najnapredniji model naših prethodnih serija terminatora, i funkcionišu skoro savršeno. Jedini problem koji smo imali bio je taj da smo Aleksandra Levog jedva odvikli da se rukuje levom rukom - što bi sigurno izazvalo stres i tešku traumu prilikom njihovog ponovnog prvog susreta (vidi gornju sliku). Upravo je ta sitna falinka na kraju prelomila prilikom donošenja konačne odluke ko će od njih dvojice biti AV#1 a ko AV#2.
Ali, kao što rekosmo, to smo na vreme sredili da nam ne bi pravili probleme kada krenemo u eksploataciju, što se da videti iz priloženih fantastičnih rezultata koje su postigli tokom zajedničke karijere. A zajednički rezultati su im impresivni, do sad neviđeni. E zato sad jesu, po prvi put u istoriji. Šta? Pa to, viđeni.
Dosta smo vremena proveli razmišljajući koja imena da im nadenemo - Kastor i Poluks, Romul i Rem, Elvis i Prisli, Strahinja i Užas, Dupe i Glava, Crveni i Crni, Tvidldi i Tvidldam, Marija i Marko, Rej Čarls i Rej Ban, Boško i Milko, Čić i Lin... Na kraju, odlučili smo ipak da se zovu isto - da ih ne razdvajamo. Jer jesu isto. Samo smo im malo izmenili prezimena, da se vlasi ne dosete.
Jedan brat je postao partizan, a drugi četnik - jer narod ovde to najviše voli. Da prostite na izrazu - obožava. Nema grđe patridiotske patnje od te i takve, i zato je jedva čekao (narod) da mu konačno ponudimo ponovo spojenu braću.
Jedan brat je postao partizan, a drugi četnik - jer narod ovde to najviše voli. Da prostite na izrazu - obožava. Nema grđe patridiotske patnje od te i takve, i zato je jedva čekao (narod) da mu konačno ponudimo ponovo spojenu braću.
Stvarno, oj Srbijo iz dva brata dela, ponovo si postala dva brata cela.
Nije do onog dvoglavog orla na grbu.
Do nas je.
No comments:
Post a Comment