Mandatar koji je voleo mostove

Jedan (polu)izmišljeni intervju u interregnumu između sadašnje i prethodne (ali ne i prošle, to ne nikako!, prošli su bili lopovi a prethodni smo sada mi) Vlade, mogao bi da izgleda i ovako:

- Zašto je pala cena bakra na svetskoj berzi, pa RTB mora da posluje sa gubitkom da bi ga lakše prodali?

- Kinezi su je oborili jer su oni najveći uvoznici i korisnici bakra, koriste ga naročito u mostogradnji. Trenutno su stali baš sa tim aktivnostima, pa zato. Ali nema frke, čim počnu opet da grade mostove, skočiće cena a mi ćemo opet da fino zarađujemo i, kao što već rekoh, nema frke. Eto, unapredićemo domaću privredu tako što će odsadpanadaljeiubuduće PRC da sagradi svaki most bilo gde u Srbiji. Ako treba, ako će to biti u interesu napretka i boljitka Srbije, evo, ja sam spreman da se žrtvujem i da PRCovcima dam da sagrade sve postojeće mostove u Srbijici opet. I ne samo to, nego ću da im dam da ovde, kod nas, u Srbiji, izgrade poseban zabavni Mostopark u kome će oni izgraditi verne replike mostova iz mojih najomiljenijih Holivudskih i Bolidvudskih filmova, i to u razmeri 1:1. Jel' vi bre, gospodo novinari, znate šta to znači?! To znači da su PRCovci najvredniji narod na svetu, i da će svaki od njih ko to poželi instant dobiti ako treba i srboprcovsko državljanstvo. To znači da će oni, ej bre, da kupe sve preostale prazne robne kuće em markete propalih društvenih firmi i pretvore ih u fabrike para. Kupiće i druge firme, znači. To znači i da će borski rudnik da proradi dvopunom parom a smederevska železara tropunom, ima da se zaposle ne deset već sto hiljada glas... pardon, građana ove zemlje, a vi posle kažite da sam Hitler, baš me briga, jer to je sloboda govora koja ne postoji čak ni u Kin... ops! čak ni u tim vašim Inostranstvima u koja se kunete, i to ne u onima u koja se kunem već u nekim drugim. A svi znamo koja su to, ko to ne želi dobro ovoj zemlji i ovom narodu, ja tu nisam bitan. Uopšte, jokmore.
- Ali...
- Da, znam da se pitate koji su to filmovi. Odmah vam se to pitanje videlo na čelu, i ja sam to pročitao baš isto kao što je PRC-predsednik, pre neki dan u Smederevu, na licima okupljenih građana pročitao ljubav prema PRCu. Da, baš tako. Evo sad ću da vam kažem, a vi posle pišite šta hoćete, jer ne možete pobediti istinu i Srbiju!

1. The Bridge on the River Kwai (1957)

2. Most (1969)

3. A bridge too far (1977)

4. Devojački most (1976)

Naravno, kao i svaki drugi veliki filmski fan (a bogami i filmska zvezda), red je ostaviti otiske dlanova u svežem betonu spomen-kamena temeljca. Da se pamti, pa jednoga dana i vrati ako bude sreće.

Hollywood Bouleward 6801 LA, Walk of fame

Nego, od silne mostogradnje domaćih i stranih investitora, umalo da promakne jedna beznačajna činjenica: u Srbiji ne postoji niti jedan jedini ruski most.

Kako sad pa to, em zašto?

Pa, nije baš da ne postoji. Imaju u Istočnom Sarajevu (to je onaj deo grada desno od Sarajevskog zida koji je oduvek bio Srbija, što zna svaki unapređeni radikal + Ivica Dačić) udruženje "Srpsko-Ruski most"; btw. nije za bacanje ni onaj ruski mostobran... pardon, ruska humanitarna baza u Nišu. N-i-j-e, i tačka.

Braća su to, sa kojima nas vežu i zastave, jedna kao naopaka replika druge. To naročito.

Dakle, ostaje još samo da i sa tom bratijom dogovorimo izgradnju makar jednog mosta u Srbiji, pa da zaokružimo saradnju sa istočnom Evrazijom i Istazijom. Posle možemo komotno da se vratimo na staru proverenu senderu luminosu iz devedesetih, pokačimo se sa zapadnim Evrazijcima i Okeancima (čim vide da ne vraćamo pare koje smo se od njih grebali - pardon, Kosovo je srce Srbije!), oni lepo polupaju silne mostove koje ionako nisu gradili - i svi srećni.

Eto još jedne, nove prilike za privredni rast Lidera u regionu.

Naravno, od svega ovoga neće biti ništa ukoliko u Srbiji ne bude ruskih mostova. Trenutno nam i ne trebaju, i zato držimo palčeve, očekujmo novu racionalizaciju na jesen (ovoga puta po meri naših novih PRC gazdi, kojima se trenutno ne isplati da još jedared krpe zgradu ambasade u Beogradu) i složno zapevajmo drugarsku pesmu:

To su naših ruku dela

Naša biće zemlja cela

Srce gromko nek nam zbori

Da nam skoči, skoči cena bakra!

Pa da potom pogasimo svetla.