Prijatelju dragi...

Gandijeva pisma Hitleru

Pismo #1

Her Hitler

Berlin, Nemačka

Prijatelju dragi,

moji prijatelji su od mene zahtevali da Vam u ime čovečnosti napišem jedno pismo. Ali ja sam se tom njihovom zahtevu opirao, jer sam imao osećaj da bi bilo kakvo pismo s moje strane predstavljalo drskost. Nešto mi sada govori da ne treba da kalkulišem i da moram da uputim ovaj apel ma koliko on zaista vredeo.

Sasvim je jasno da ste Vi osoba koja može da spreči svetski rat koji bi mogao ljudski rod da vrati u doba divljaštva. Da li moramo platiti cenu vaše Stvari, koliko god mislili da ona vredi? Da li ćete uvažiti apel nekoga ko je svesno izbegavao ratne metode, i to ne bez vidnog uspeha? U svakom slučaju, nadam se da ćete mi oprostiti ukoliko sam pogrešio pišući Vam.

Ostajem i dalje vaš iskreni prijatelj,

M.K.Gandi

Varda, Indija

23. juli 1939.

Pismo #2

Prijatelju dragi,

to što Vam se obraćam kao prijatelj ne predstavlja samo puku formalnost. Ja neprijatelja nemam. Poslednje 33 godine svog života proveo sam u borbi za prijateljstvo širom sveta, bez obzira na rasu, boju kože ili veru.

Nadam se da ćete imati vremena i želje da uvidite kako dobar deo čovečanstva, koji živi pod uticajem te doktrine univerzalnog prijateljstva, gleda na poteze koje Vi povlačite. Mi ne sumnjamo u Vašu hrabrost i posvećenost Vašoj otadžbini, niti verujemo da ste čudovište kakvim Vas predstavljaju Vaši protivnici. Ali spisi i objave Vas i Vaših prijatelja i poštovalaca ne ostavljaju prostora za sumnju da su mnoga od vaših dela monstruozna i ne priliče ljudskom dostojanstvu, naročito ako to procenjuju ljudi koji poput mene veruju u univerzalno prijateljstvo. Vi ste, tako, ponizili Čehoslovačku, silovali Poljsku i progutali Dansku. Svestan sam da Vaš pogled na život takva pljačkaška dela smatra za vrlinu. Međutim, nas su od malih nogu učili da je to degradacija čovečnosti. Stoga, ne možemo poželeti uspeh vašem oružju.

Naša pozicija je jedinstvena. Mi se ne opiremo britanskom imperijalizmu ništa manje nego nemačkom nacizmu. Ukoliko uopšte postoji neka razlika, ona je u nijansama. Petina ljudskog roda se nalazi pod britanskom čizmom, i to stanje se održava sredstvima koja niko ne kritikuje. Naš otpor ne ide na štetu britanskog naroda. Mi se trudimo da ih preobratimo, a ne da ih porazimo na bojnom polju. Naša pobuna protiv britanske vladavine je nenaoružana. Preobratili ih ili ne, mi smo odlučni u tome da njihovu vladavinu učinimo nemogućom i to nenasilnim otporom i odbijanjem saradnje sa njima. To je metod protiv koga nema odbrane. On je zasnovan na saznanju da nijedan ugnjetavač ne može ostvariti svoj cilj bez određenog stepena saradnje (voljne ili prisilne) od strane žrtve. Naši gospodari mogu da poseduju našu zemlju i tela, ali ne i naše duše. Oni to mogu postići samo potpunim uništenjem svakog indijskog muškarca, žene i deteta. Tačno je da mnogi neće smoći snage za takav nivo heroizma i veliki strah može saviti kičmu otpora, ali taj argument u potpunosti promašuje suštinu. Jer, kada bi se pojavio dovoljno veliki broj muškaraca i žena u Indiji spremnih da protiv tlačitelja polože svoje živote pre nego da pred njima padnu na kolena, oni bi pokazali taj put do slobode od tiranije nasilja. Molim Vas da mi verujete kada kažem da u Indiji možete naći neočekivan broj takvih muškaraca i žena. Oni se za to pripremaju poslednjih 20 godina.

Tokom proteklih pola veka pokušavali smo da zbacimo britansku vlast. Pokret za nezavisnost nikada nije bio tako jak kao danas. Najmoćnija politička organizacija, mislim na Indijski nacionalni kongres, pokušava da ostvari taj cilj. Nenasilnim metodama smo ostvarili veliki uspeh. Tragali smo za pravim sredstvom borbe protiv najorganizovanijeg nasilja na svetu, oličenog u britanskoj sili. Vi ste im uputili izazov. Ostaje da se vidi ko je od vas bolje organizovan, Nemci ili Britanci. Mi znamo šta britanska čizma predstavlja za nas i za sve neevropljanske rase sveta. Ali mi nikada ne bi smo poželeli okončanje britanske vladavine uz nemačku pomoć. Mi smo u nenasilju pronašli moć koja, ukoliko je organizovana, bez sumnje može sama parirati bilo kojoj kombinaciji svih najnasilnijih režima na svetu. Kao što rekoh, u metodi nenasilja poraz ne postoji. Radi se o potpunom postizanju ciljeva bez ikakvog ubijanja ili povređivanja.To se praktično može postići bez trošenja para a očigledno i bez pomoći nauke razaranja koju ste Vi doveli do takvog savršenstva. Ne čudim se što ne vidite da to nije ničiji monopol. Ako ne Britanci, onda neka druga sila će usavršiti taj vaš metod i potući vas vašim oružjem. Vi svom narodu ne ostavljate nikakvo nasleđe kojim bi se ponosio. Oni se neće moći ponositi Vašim pamfletima i okrutnim delima, koliko god to vešto planirate. Dakle, apelujem u ime čovečnosti zaustavite rat. Nećete Vi ništa izgubiti ako sva sporna pitanja između Nemačke i Velike Britanije poverite na rešavanje međunarodnom tribunalu koji ćete zajednički formirati. Ukoliko ostvarite uspeh u ratu, to i dalje neće biti dokaz da ste bili u pravu; to će samo dokazati da je vaša moć razaranja bila veća. Sa druge strane, odluka nepristrasnog suda bi pokazala, u onoj meri u kojoj je to ljudski moguće, koja je strana bila u pravu.
Poznato Vam je da sam ne tako davno uputio apel svakom Britancu da prihvati moju metodu nenasilnog otpora. Učinio sam to zato što me Britanci poznaju kao prijatelja iako sam pobunjenik. Za Vas i Vaš narod ja sam stranac. Nemam hrabrosti da i vama uputim apel koji sam uputio Britancima, i to ne zato što se na vas ne odnosi istom snagom kao na Britance, već zato što je moj sadašnji predlog daleko jednostavniji jer je praktičniji i poznatiji.
U vreme kada srca naroda Evrope žude za mirom, mi smo obustavili čak i sopstvenu miroljubivu borbu. Da li je za Vas previše ako zamolim da učinite napor u korist mira tokom vremena koje Vama lično možda ništa ne znači, ali garantovano znači mnogo milionima Evropljana čiji nemi vapaj za mirom čujem, jer moje uši osluškuju te neme milione? Nameravao sam da pošaljem zajednički apel Vama i sinjor Musoliniju, sa kim sam imao čast da se susretnem u Rimu, prilikom odlaska u Englesku u svojstvu delegata na konferenciji Okruglog stola. Nadam se da će on ovo pismo shvatiti kao da je i njemu upućeno uz neophodne izmene. 

Ja sam,
Vaš iskreni prijatelj,
M.K.Gandi
u Vardi
24. decembra 1940.

Gandi je na sebe preuzeo zadatak da Hitlera odvrati od rata, pa je seo i napisao mu par pisama koja su počinjala sa "Prijatelju dragi". Od Hitlera je tražio da iznađe način kako da se održi mir, dok je istovremeno pozvao Britance da se nenasilnim sredstvima suprotstave Hitleru i Musoliniju, čak i da nacistička Nemačka i Italija nameravaju da unište njihovu zemlju.

Svoje prvo pismo uputio je nemačkom Kancelaru 23. jula 1939. godine. Tačno mesec dana kasnije, 23. avgusta, Nemačka sklapa pakt o nenapadanju sa Rusijom posle čega je odmah pogazila Minhenski sporazum okupacijom Češke i Moravske. Manje od dve nedelje kasnije, 1. septembra, Nemačka napada Poljsku zbog čega joj Francuska i Engleska objavljuju neprijateljstvo, čime je započet Drugi svetski rat.
Početak ratnih dejstava nije omeo Gandija da Dragom prijatelju napiše još jedno pismo, tačno sedamnaest meseci nakon prvog.

Kada pročitamo oba pisma Hitleru, nameće se utisak da je M.K. "Velika duša" bio ili neverovatno naivan ili neverovatno neobavešten čovek. Neki od savremenih indijskih istoričara tvrde - nijedno od toga, već dobrano licemeran, nadajući se da će Hitlerova sila pomoći nenasilnom otporu i okončanju Britanske okupacije Indije.

Da rezimiramo:  

• Hitler je pobio desetine miliona ljudi tokom šest ratnih godina, na kraju je izgubio i rat i život; 
• Britanija se povukla iz okupacije Indijskog potkontinenta, povratnim udarcem tokom povlačenja potpalivši muslimanske provincije Pakistan i kasnije Bangladeš da se otcepe od novonastale indijske republike;  
• Gandija su nimalo nenasilno ubili njegovi.

Ostala su nam pisma dragom prijatelju, da ih čitamo i pokušamo iz njih nešto i da naučimo.
Eto, i naš Kancelar ima buljuke stranih prijatelja, možda ih je i više nego Gandijevih. Ko zna koliko je pisama tek taj napisao. A što su tek nenasilni, on i oni njegovi... pu, da ih ne ureknem.