Devojka iz reke

Samo zato što se udala za čoveka koga je volela, 18-godišnjoj Sabi Kaiser je otac pucao u glavu, spakovao u džak koji je zajedno sa svojim bratom odneo do reke, i tamo bacio. Sabin otac i stric su bili u zatvoru, ali odatle izašli kao slobodni ljudi zbog kretenske rupe u pakistanskom zakonu, po kojoj su "ubistva u ime časti" sasvim legalno sredstvo eliminisanja problematičnog ponašanja žena u toj zemlji, naročito u pakistanskom delu Pandžaba u kome su na snazi islamski verski zakoni, dodatno začinjeni lokalnim idiotarijama.

Međutim, iako to izgleda naprosto neverovatno, Saba je nekako preživela pucanj u glavu, vezivanje u vreću i bacanje u vodu. Ta devojka je uspela da izađe iz reke i pokušaj ubistva prijavi policiji, koja je odmah pohapsila počinioce. Porodica i komšiluk zahtevali su da se "mir vrati u njihov kraj", tako što će Saba lično dati oprost ocu koji je, eto, "jedini hranitelj svoje velike porodice"...

Njena životna priča je postala osnov za scenario kratkog dokumentarnog filma, koji je jedan od nominovanih za večerašnju 88. dodelu nagrada Američke filmske akademije.

"Devojka u reci: Cena oproštaja"

(r. Šarmin Obaid-Činoj, 2015)

Sabina sudbina je već danima jedna od udarnih tema koja prati priču o dodeli Oskara za filmska ostvarenja u 2015. godini. Pritisnut medijima i brojnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava i prava žena, pakistanski premijer Navaz Šarif je javno obećao kako će stati za vrat ovom ludilu i ukinuti pomenuti "zakon"; čak je i njegova kćerka Marijam (koju smatraju naslednicom svoga oca na čelu vladajuće partije) uključena u medijsku kampanju povodom reforme pakistanskog zakonodavstva kojom bi se sprečilo dalje nekažnjeno ubijanje žena zarad "časti" porodice i njenih muških usijanih glava. Međutim, mnogi aktivisti strahuju da je to samo deklarativno izjavljeno i da će se sve nastaviti čim prođe ova frka oko dodele Oskara; oni smatraju da treba pojačati pritisak javnosti na državni vrh Pakistana kako opet ne bi izvrdali i eskivirali da učine obećano.

Posle medijske buke, pojačane nominacijom filma za Oskara i upornim zahtevima autorke filma Šarmin Obaid-Činoj, premijer Navaz Šarif je pristao da bude domaćin predoskarovskoj premijeri filma u Pakistanu, tako što će film biti prikazan u njegovoj rezidenciji u Islamabadu. Čak je izjavio i da su takva ubistva "mrlja na časti zemlje".

Eh, ta čast...

Šarmin Obaid-Činoj i Navaz Šarif

Iako je u Pakistanu još 2004. godine bio predložen zakon kojim se takva ubistva zabranjuju, na svakih 90 minuta bude ubijena jedna žena, sa izgovorom da je to učinjeno odbrane časti radi. 70% počinilaca su i dalje slobodni ljudi zbog "oproštajne" rupe (rupčage?) u tamošnjem zakonodavstvu: ukoliko se smatra da neka devojka ili žena nanese "sramotu" porodici jer je odbila da uđe u već dogovoreni brak, ili ako predugo gleda u nekog drugog momka, ili čak ako je silovana - muškarac ima pravo da je ubije ako mu to oprosti neka druga muška glava iz te porodice. Postoje društva u kojima se briga za zaštitu časti porodice smatra plemenitom osobinom, ali ova ubistva nemaju ama baš nikakve veze sa čašću - njihova suština je u tome da su posledica običajnog gledanja na ženu kao na imovinu. Odatle ta "oproštajna" zakonska rupa kojom se štiti pravo na posedovanje i ubijanje žena i devojaka.

Predloženo je da u novom zakonu bude ukinuta pomenuta "oproštajna" klauzula, ali niko u vrhu vladajuće partije nije želeo da to podrži, tako da od promene zakona nije bilo ništa.

Svet se digao na noge kada su 2012. godine talibani na identičan način, pucnjem u glavu, pokušali da ubiju maloletnu Malalu Jusafzai, prošlogodišnju dobitnicu Nobelove nagrade za mir. I njih je "uvredila" njena uporna borba za pravo devojčica na obrazovanje, a onih koji će im u to ime svesrdno oprostiti, alahu'ekbar, uvek ima i više nego dovoljno. Tada je više od milion ljudi širom sveta potpisalo peticiju sa zahtevom da pakistanske vlasti ispune Malalin san i omoguće slobodno obrazovanje za sve. Kada je peticija bila predata lično predsedniku te države, on je formirao fond iz koga je stipendirano obrazovanje tri miliona dece u Pakistanu.

Inače, u filmu "Devojka u reci: Cena oproštaja", prikazani su i dokumentovani svi događaji koji su zadesili nesrećnu Sabu Kaiser: pokušaj ubistva od strane članova najuže porodice (otac i stric), preživljavanje teških povreda, prijava policiji i aktivistima za ljudska prava (koju su podneli Saba i njen muž), pritisak porodice i okoline da odustane od optužbe i "oprosti ocu" što je hteo da je ubije (ne, otac joj se ne zove Đuro), i konačni kompromis na koji je pod pritiskom bila primorana da pristane tokom sudskog procesa. Ona je "oprostila" ocu i stricu kako bi bili pušteni iz zatvora, ali njena poslednja rečenica, na kraju filma, glasi:

- Oprostila sam im pred sudom, ali u srcu nikada. 

Saba Kaiser

Hrabrim ženama Pakistana (i ne samo njima) potrebna je pomoć da bi bili izglasani zakoni koji će ih zaštititi, opstala kultura koja čuva njihovo dostojanstvo, formirano društvo koje podržava njihovo pravo da same odlučuju o svojoj sudbini. Sama zlatna figurica, koju film i naročito njegova priča u potpunosti zaslužuju, nebitni su u odnosu na svaki spašeni život.

***

Naslov blogposta "Devojka iz reke" je povezan sa naslovom dokumentarnog filma "Devojka u reci". Ne treba ih pomešati sa "Devojkom sa reke" (1954), filmom u kome glumi Sofija Loren.
Mada...

Ako zanemarimo prsatu&guzatu italijansku divu, priča o nimalo ružičastoj sudbini Nives Mongolini, samohrane majke prinuđene da bere trsku kako bi imala od čega da prehrani sebe i svog maloletnog sina (koji na kraju filma nesrećno strada), "petlja" se sa lokalnim švercerom i policajcem (gde prvi pokušava da je ubije a drugi zaštiti), sve više počinje da liči na Sabinu sudbinu. U pitanju nije Pakistan, već daleko nam bliža Italija.

Ove noći će po 88. put biti uručeni pobednički Oskari za najbolje filmove na svetu; možda će jedan pripasti i "Devojci u reci". Tačno toliko godina (88) i Pobednik stoji na Kalemegdanskoj tvrđavi, jer ga onako golog i nabildanog na Terazijama tadašnje beogradske dame "nisu htele".
Ehm, Oskar i Pobednik su nalik, po formi a pomalo i suštini...

Da li bilo ko zna, ili o tome vodi računa po službenoj dužnosti, koliko je femicidnih "ubistava u ime časti" počinjeno u Ludari, na globusu označenoj kao Srbija? Koliko je devojaka i žena umoreno i bez vezivanja u džak, bacanja u reku?

Ne zanosite se kako toga u našu butigu nema.

appendix 29.02.2016.
Film "Devojka u reci: Cena oproštaja" je dobitnik Oskara za najbolji kratki dokumentarac snimljen u 2015. godini. Pakistan je dobio još jednom ovu nagradu, a Šarmin Obaid-Činoj je po drugi put u poslednjih pet godina osvojila Zlatnog Golaća.