Wednesday, 17 February 2016

Rekli su o izborima...


Na pragu smo predizborne kampanje, procesa koji nam izgleda kao da nema kraja i konca... iako smo tek na početku. Širom zemlje, narednih meseci, Amerikanci će prvo izglasati svoje partijske kandidate za predsednika. Potom sledi konfuzija poznata kao "delegati", "superdelegati" i "nacionalna konvencija". Konačno, na isteku narednih deset meseci, američki građani će ubaciti svoje glasačke listiće u kutije - kada će svi ti njihovi listići proporcionalno biti preračunati u 538 elektorskih glasova koji određuju budućeg predsednika SAD. U suštini, američka demokratija je jedno čudo, zbrka, uvrnut i veoma spor proces. Možete protraćiti narednih godinu dana života prateći izjave političkih analitičara, ali gotovo je sigurno da to neće imati nikakvog uticaja na to ko će na kraju ući u Ovalni kabinet.
Umesto svega toga, evo nekih svevremenskih, punih nade, ciničnih i duhovitih citata poznatih pisaca na temu izbora.


- Polovina Amerikanaca nikada nije čitala novine. Polovina nikada nije glasala na predsedničkim izborima. Ostaje nada da se radi o istoj polovini.

- Ako bi smo otkrili da je ljudska rasa zaista na svom dnu, onda je treba proučavati samo u izborna vremena.

- Vaš posao je da glasate. To je vaša odgovornost, pravo i privilegija. Možda ste lepi ili ružni, mršavi ili debeli, gej ili strejt, siromašni ili bogati, ali upamtite ovo: na izborima, svaki glas je podjednako moćan - ne potcenjujte ga. Pred glasačkom kutijom su svi jednaki.

- Kada bi glasanje bilo šta moglo da promeni, već bi ga proglasili nelegalnim.

- Narod koji bira korumpirane političare, prevarante, lopove i izdajnike, nije žrtva... već saučesnik.

- Oni koji ne izlaze na izbore misle kako taj njihov jedan glas ne može uticati na to da li će izbori doneti nešto dobro. A to je samo na korak od mišljenja kako ne može uticati ni na to da li će doneti nešto loše.

- Kada bi svinje mogle da glasaju, čovek sa kofom pomija u rukama bi svaki put bio izabran za svinjara, bez obzira na broj svinja koje je poklao.

- Što je demokratija bliža savršenstvu, naš predsednik sve više predstavlja samu dušu naroda. Jednog velikog i slavnog dana, običan narod će konačno ispuniti želju svoga srca a Belu kuću će tada krasiti jedan savršeni kreten.

- Svo to silno glasanje je samo igra - poput dame ili mica, sa blagom dozom moralnosti na temu dobra i zla; prirodno je da klađenje bude sastavni deo toga. Ali karakter glasača ne predstavlja i njihov ulog. Ja upotrebim svoj glas, recimo, na ispravan način; ali ja zapravo nisam suštinski zainteresovan da li će to dobro (ispravno) na kraju odneti pobedu. Spreman sam da to ostavim većini na volju, zbog čega njena obaveza nije ništa veća od celishodnosti. Čak i samo glasanje za dobro ne predstavlja nikakav rad u korist dobra. To je samo mlako slanje poruke ostalima kako bi ono trebalo da pobedi. Mudar čovek to pravo ne ostavlja na milost slučaju, niti ulaže u nadu kako će ono pobediti snagom većine.

- Naš prekrasni Ustav sadrži jednu tragičnu grešku, i ja iskreno ne znam kako se ona može ispraviti. Činjenice su jasne - ovde samo ludak može da poželi da bude predsednik. To je tako od malih nogu, čak i u srednjoj školi. Samo se očigledno poremećeni likovi kandiduju za predsednika odeljenske zajednice.


***
2016. je u Americi izborna godina. Kako stvari stoje - a stoje - biće tako i u Srbistanu.
A domaći, srpski pisci? Ima li ičega vrednog za citirati, da je na konto izbora izašlo iz njihovih glava? Svakako da ima. Evo, Matija Bećković bi da nešto kaže na tu temu:
- Super, jebote.

Jebo tebe, rekoh ja.

No comments:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...