Prirodno, prirodno...

Botanic mind in botanic brain.

U botaničkom telu botanički duh. Kada imaš mozak k'o biljka, tako i razmišljaš, bez obzira kako te zovu - a zovu te. I to drvenasto, ne zeljasto, ako je vredno i to napomenuti.

"Japanski naučnik, Masaru Emoto, nedavno je sproveo opsežno istraživanje na temu kako se voda ponaša kad se izloži različitim spoljnjim uticajima, kao npr. rečima, muzici, mislima, pa i molitvi. Rezultati do kojih je došao mogu iznenaditi samo one koji nisu imali priliku da dođu u kontakt sa radovima Viktora Šaubergera, čuvenog austrijskog naučnika, koji je još 20-tih godina prošloga veka tvrdio da se voda ponaša kao živo biće tj. da ima svoj život i smrt, i da ako sa njom nepravilno postupamo, ona može da se razboli i prenese svoje bolesno stanje na sve druge organizme - biljke, životinje i ljude.
Masaru Emoto je uzeo nekoliko hiljada uzoraka vode iz izvora, reka i jezera, zatim ih zamrzavao i posmatrao ledene kristale pod mikroskopom. Primetio je da potpuno čista, prirodna voda koja potiče iz planinskih potoka ili izvora, formira perfektne heksagonalne kristalne oblike neobične lepote, dok su kristali koji potiču iz zagađenih ili stajaćih voda - nepravilni i deformisani.
A iz već poznatih teorija da biljke imaju svest (što mnoge nagoni da svom cveću puštaju muziku i govore razne lepe alteracije) Emoto je, sklapajući sliku, izveo zaključak da zapravo voda koja je sadržana u jelima i biljkama - sluša i reaguje.
"Ljudi postaju radosni i obodreni dok slušaju muziku, zato što se voda u njihovim telima menja" kaže naučnik. I, tako je ovaj istraživač došao na ideju da dejstvo muzike i reči na vodu - i dokaže.
Da li voda čuje? Odgovor na to pitanje Emoto je dobio tako što je napravio prvo snimke destilovane vode, a zatim je identičnoj vodi puštao muziku, kristalizovao je i ponovo snimao. Ispostavilo se da je stepen kristalizacije daleko veći, a sami oblici savršeniji posle tretmana poznatim delima klasika (Betoven, Mocart, Bah, Šopen)."

- sa foruma Duhovna izgradnja, još jednog čeda sazvežđa iz koga dolaze i dubokoumni časopisi tipa Treće/Kurje oko i Zona sumraka, ali i čudotvorci-spasioci poput Šr S.Velkov (šta li je to "Šr"... možda je, umesto titule doktora kojom se kiti, u međuvremenu postala "šoktor"?)

Kako god bilo, sada je već jasna konekcija biljaka, "ozbiljne" muzike i Beograda na vodi. Problem predstavlja samo reka Sava, koja je sve samo ne planinski potok (da sad ne potežemo i čuveno Mrtvo more). Mada, to se sve da srediti nekom specialis uredbom Vlade, garant. Zar ne?

Balvan u skupštini, beglug ispred.

OK, reći će neko, ali kako objasniti ovoliku spontanu masovnost?

Lako.

Na slici nisu ni Enti niti Hvorni, domarširali pred kapije Izengarda. Ovde se radi o efektu staklene bašte: podgrevanje do usijanja, pa onda zagušljiva atmosfera i teške padavine, na kraju spasonosne poplave.

Čuveni SDO ("suvi dnevni obrok" u JNA, naročito omiljen kod spontanih mitingaša u poslednjih četvrt veka srbijanske palanačke parapolitike) je baš to - suv, iziskuje dosta vode kako ne bi došlo do sušenja, uvenuća ili (za)davljenja. Zato biljke treba redovno zalevati paranojama i bezumljem, puštati im periodićno muziku u vidu obećanog radnog mesta i boljitka "za dve godine", đubriti ih antiopozicionim transparentima & usklicima ljubavlju. Čista kradikalska homeopatija u praksi.

Palma u Dubaiju, Beograd na vodi, bolesnici na slobodi... naprednjačka Evropa, spontana k'o pobačaj. Poslednja je nedelja Uskršnjeg posta, prešlo se sa ribe na suvu vodu. Naravno.

If you know what I mean.