ISTORIJA DOSELJENIŠTVA ZA BUDUĆE GENERACIJE
Naše gore list, Ljubomir Bratić, jedan je od članova tima koji će sastavljati muzejsku postavku Zbirke istorije doseljeništva, projekta koji grad Beč sprovodi zajedno sa Gradskim muzejom i koji će biti završen 2016. godine. Za koncept sprovođenja projekta zadužen je tim u kome se pored Bratića nalaze Arif Akiliç, Vida Bakondy i Regina Wonisch. Biće sakupljeni predmeti i fotografije, koji oslikavaju istoriju migracije, njen uticaj na razvoj grada Beča.
- Projekat će biti realizovan do kraja avgusta meseca 2016. kada slavimo jubilej potpisivanja ugovora između Austrije i Jugoslavije, kojim je omogućen legalan pristup radne snage iz Jugoslavije austrijskom tržištu rada. To je jubilej koji treba prikladno da bude obeležen, objasnio je Bratić za Vesti.
On je ukazao da činjenice govore o važnom doprinosu takozvanih gastarbajtera razvoju zemalja iz kojih potiču, kao i onih u kojima žive.
- Istovremeno, ta grupa živi na margini javnog mnenja. Njima je, na primer, u Austriji još uskraćeno pravo političke artikulacije, tretiraju se zakonskim merama generacijama kao stranci itd. Priznanje njihove uloge u istorjskom nasleđu znači istovremeno prizanje da oni kao grupa i kao individue u društvima u kojima žive treba da imaju i ista prava kao i svi ostali članovi tih društava. Biti deo istorijskog nasleđa jedne države znači isto što i biti ravnopravni deo društva. U tome se sastoji politički smisao traženja priznanja, objasnio je Bratić.
foto: Kurir
Na konferenciji za novinare prilikom predstavljanja ovog projekta, predstavljena je audio kaseta koju je jedna jugoslovenska banka delila svojim klijentima 1986. kao poklon. Bratić objašnjava da se radi o eksponatu koji pokazuje kako je bila, od strane finansijskih instituta, zamišljena uloga "radnika na privremenom radu u inostranstvu".
- To je bila uloga štediša za čije je štedne uloge jamčila država. Ti štedni ulozi iz godine 1986. i ranijih i kasnijih godina, završili su u aferi nazvanoj "stara devizna štednja". To je istorijska linija koja je dovela do raspada verodostojnosti svih instituta sa područja bivše Jugoslavije. Naravno da se kroz proces "čitanja" audio kasete kao istorijskog artefakta mogu pročitati i druge informacije. Na primer, za naučnike koji se bave studijama kulture, interesantno je šta se tada plasiralo kao muzika zanimljiva za "gastarbajtere", ali i signal ozbiljnosti postignut decentnim dizajnom predmeta. Sve su to informacije koje se mogu videti u takvoj jednoj, negde na nečijem tavanu ili u podrumu, u nekoj kutiji prašnjavoj i zaboravljenoj audio kaseti, objasnio je Bratić.
Timu koji radi na ovom projektu je želja da se u proces sprikupljanja uključi što više pojedinaca i organizacija u dijaspori.
- Proces sakupljanja je neka vrsta kampanje, čiji je pri tome cilj nabavka predmeta koji će zauvek postati deo istorijskog nasledstva grada Beča. Mi trenutno radimo na internet prezentaciji i dostupni smo svakog radnog dana od 10 do 16 časova preko službenog telefona ili elektronske pošte, poručio je Bratić.
telefon: +43 680 2468804
e-mail: wienmuseum@migrationsammeln.at
Ana Bošković za Bečke "Vesti" (20.04.2015), novine na Srpskom jeziku
***
Ljubomir Bratić je rođen 1964. godine u Velikoj Kamenici kod Kladova. U Negotinu (poput većine njemu sličnih "neprilagođenih") ga znaju kao Ljubu pankera. U Austriju je došao 1984. godine kod roditelja. Magistrirao je filozofiju na Univerzitetu u Insbruku, i od 1995. živi u Beču. Temom migracije se bavi od početka devedesetih godina kada je počeo da radi u Savetovalištu za strane radnike u Insbruku. U međuvremenu je učestvovao u brojnim projektima (npr. "Gastarbajteri i manjine: Napast ili kulturno bogatstvo?" iz 1992, ili "Skrivena istorija: Remapiranje Mocarta" iz 2006), imao više naučnih radova i publikacija, a od 2004. do 2008. i od 2013. godine je naučni saradnik projekta o Romima (Romanistan) i naučni saradnik na Institutu za savremenu istoriju u Insbruku, u projektu sa temom istorije radnika-migranata u Austriji. Od 1999. do 2004. je bio savezni portparol Austrijske antirasističke mreže. Od 2012. je jedan od inicijatora i osnivača radne grupe Arhiv migracija (Migration Sammeln) koja i danas aktivno učestvuje u debatama o načinima istorizacije u Austriji i šire.
Bibliografija (deo):
- Druga generacija: Migrantska omladina u nemačkom govornom prostoru (Die zweite Generation: Migrantenjugendliche im deutschsprachigen Raum); koautor, 1994.
- Pejzaži činjenica: Istraživanje, transformacije i dvosmislenosti antirasizma u Evropi (Landschaften der Tat. Vermessung, Transformationen und Ambivalenzen des Antirassismus in Europa), urednik, 2002.
- Umetnost, kultura i pozorište za sve! (Kunst, Kultur un Theater für Alle!); koautor publikacije, 2010.
- Politički antirasizam: Samoorganizovanje, istorizacija kao strategija i diskurzivna intervencija (Politischer Antirassismus - Selbstorganisation, Historisierung als Strategie und diskursive Intervention); autor, 2010.
Linkovi:
Ljubomir Bratić (blog)
Ljubomir Bratić (Facebook)
Milan Ilić, Kurir (11.03.2015): USPOMENE IZ ZAVIČAJA Otvara se muzejska zbirka predmeta prvih gastarbajtera!
Politički Meridijan (17.03.2015): Muzej grada Beča sprema kolekciju o migrantima
Ljubomir Bratic: Herrschaftsmechanismen und Selbstorganisation (YouTube video)
Romakult: Romanistan
Romanistan. Crossing Spaces in Europe (Facebook)
No comments:
Post a Comment