Talk to the hand

Današnji Peščanik prenosi tekst Tomasa Breja, originalno objavljen 8. avgusta u nemačkom Špiglu, na temu falsifikovanih akademskih zvanja koja poseduju neki od najviših srbijanskih funkcionera, u kome između ostalog kaže i sledeće: 

"Svemoćni premijer Aleksandar Vućić je odlučio da prekine špekulacije. Akademske optužbe protiv njegove desne ruke, ministra unutrašnjih poslova Stefanovića, su nešto najgluplje što je ikada čuo."

Da ostavimo sada po strani raspravu o plagijatima, koja i dalje traje iako je sve jasno, i osvrnemo se na jednu asocijaciju koja se sama nametnula prilikom čitanja ovog citata teksta sa Peščanika. Da li ste čuli za frazu iz Engleskog jezika, često ponavljanu u akcionim filmovima, koja glasi: "Talk to the hand"?

Fraza 'talk to the hand' se može prevesti kao 'pričaj sa rukom' ili 'obrati se ruci'; međutim, njen smisao se mnogo bolje odslikava u domaćim frazama 'pričaj u vetar' ili 'pričaj sa zidovima'.

Koristi se kada neko na sarkastičan ili prezriv način želi da sagovorniku stavi do znanja kako ga uopšte ne zanima to što ovaj priča. Frazu često prati i gest rukom: šaka postavljena dlanom prema licu sagovornika, kao da se time o nju odbijaju njegove reči, poriče prisutvo - pa čak i samo njegovo postojanje. Upereno, pa zatim lučno unazad uz okretanje glave, kao kod plivanja kraul stilom (videti uputstvo za upotrebu, na gornjoj slici).

Smatra se da korišćenje pomenute izjave i pratećeg gesta za cilj ima svesnu uvredu onoga kome je namenjena. U ovim krajevima to najčešće počinje sa 'nemoj ti meni', 'ne zanima me', 'okači ti to mačku o rep' i sličnim verbalizmima kvaziimperativnog tonaliteta, začinjenim obaveznim žustrim rukomlatom širokog otkosa nalik Kejtovim karate udarcima.
Ova fraza, propraćena odgovarajućim pomenutim gestom, sagovorniku šalje jasnu poruku:

Umukni!

Da ne bi morao svaki čas da razdvaja teškom mukom slepljene prste, cepa čakru & remeti nirvanu, plus ponavlja 'talk to the hand' odbivaljku, Gospodar V. kraj sebe uvek drži odanoga drmr Vnutrašnjeg (negdašnjeg ladyspokesmana Parlamenta, iz prohujalih vremena PPV-ovanja), čiji je jedini zadatak baš to - da bude Gospodareva (desna) ruka kojoj ćete se obratiti, na koju ćete adresirati svoje gluposti.

Cilj je toliko jasan, da sredstvo samo po sebi prestavlja opravdanje.

Doduše, bogat jezik (poput Srpskog), ima mnoštvo sličnih fraza i još sličnijih hiperasocirajućih reči na račun gorepomenutog & jošgorepomenutijih. Evo, na primer, probajte - zec.
Klizi kao voda, uklapa kao tetris.

***

Doduše, ni Gospodar V. nije mogao da izbegne da i sam ne popije jednu ruku.

Tek da se zna kako i mi frazu za trku imamo, čuvenog Sv. Rukoljuba Karića.

Mada, ovo je ipak neka druga ruka, za neke druge najgluplje stvari i prilike. Sve je to ionako prohujalo mnogo pre nego što je vihor pomislio da duva.

What comes up, must go down.

Što bi gore, biće dole.