Glasno, glasnije

Svakog Prvog maja Branislav Čanak (predsednik UGS Nezavisnost) izvodi performans "Opasuljivanje", kada lično kuva i služi pasulj na Trgu Marksa & Engelsa. Naravno, omrse se svi koji tu prođu, ne samo oni koji plaćaju sindikalnu članarinu. Isti se oglašavaju nešto kasnije, niz Bulevar i po Pionirskom parku, dok čekaju gradski prevoz.
Po, očigledno i ušislušno, regresiranim cenama u Skupštinskom restoranu, (ne)narodni zastupnici krljaju sve i svašta, pa tako i pasulj. Potom interno & koalicijski jednoglasno usvajaju zakon za zakonom, baš kao da kače gaće na žicu za sušenje. To bre prosto klizi od parlamentarno unisone miline hitnosti em žurbe. Naravno, sve to čine u Bulevaru, preko puta Pionirskog parka - kako je i red.

Što bi Hrvati rekli - trčkavica.
Brza, najbrža, glasna, najglasnija.

magnet

I tako, to nadvikivanje traje li traje...

Od silne nam grmljavine poodavno stene popucaše, dubovi se salomiše, zemlja se istresla - i to sve samo zato što je bilo čvrsto. U staroj himni se ne spominje ništa tečno ili gasovito. Očigledno, trebalo je neko agregatno stanje ostaviti budućim pokoljenjima u amanet.

***

Od kolevke pa do groma...

Sve je počelo tom varnicom u primordijalnoj supi, kolevci života. Videćemo da li će se završiti na aktuelnoj nam gromovitoj atmosferi i padavinama - meteorološkim ili političkim, što ćemo vrlo brzo saznati, hteli ili ne. Sve ono između, ionako je svedeno na plemensko-partijske varijante obožavanja munje nebeske koja nam podari vatru, tog dobrog slugu na kome se pasulj kuva ali i lošeg gospodara kada isti krene da se oglašava.

Mislim na pasulj, naravno.

Sindikalno opasuljivanje, skupštinski pasulj, Sveti Ilija, Perun, Zevs ili Tor - svejedno; bitno je da se čuje daleko, što dalje, najdalje. Plus, stičemo utisak kako se ta skupštinska trčkavica sve više i vidi.

Brza, najbrža, glasna, najglasnija.

Reformska.

Napredna.