Ludaci su preuzeli ludnicu

U Srbiji je sve na kupoprodaju. Jeftinoća jedna - da presviseš. Evo nekoliko primera najnovijih oglasa na domaćem tržištu preokretnina.

1. odbornici

Čuveni Nicolae Tulimirescu iz "Stranke nijednog od ponuđenih odgovora na vlaškom", pred voždovačke lokalne izbore u decembru prošle godine, okačio je na sajt "Lako do posla", u rubrici "vrući poslovi" (hotjobs), oglas u kome vabi kandidate za odbornike u skupštini te beogradske opštine. Posebno obratite pažnju na struku neophodnu za kvalitetno predstavljanje sugrađana kojima ćete izbunariti glas.

Oglas nije kriv za konačan nulti skor; mora da je nešto drugo bilo u pitanju. Možda domnu Tulimir nije potrefio jezik ciljane grupe? Draku bi ga znao.

2. kontrolori

Famozni stečajni ministar Radulović se setio jedne davno zaboravljene fore, da pozove narod na kontrolu glasanja (u formi članova biračkih odbora) - u njegovo ime. Ali ne i za njegove pare, iako u pozivu piše "dežurstvo na izborima se plaća". Naravno da se plaća, ali ne iz kase onoga za koga dežuraš, već na račun svih - iz budžeta države. Privilegija je da te država plaća za ovu zajebanciju, a ne rad. Rad bi bio 'izvadi bre pare iz svog džepa pa plati, stipso grebatorska', i tako učini pravu reformu u ponašanju političara. Neko će reći 'pa šta, što se drugi nisu toga setili?'. Pa ništa, ukoliko vam je pa šta. Oni ne mogu da se sete, zato što imaju gladnih posedovalaca članskih knjižica, barem za po pet kompletna sastava biračkih odbora na svakom biračkom mestu u Srbiji - i to u redovnom i proširenom sastavu, podjednako. Očigledno da ih drug Saša48 nema, pa se dovija i izvodi besne gliste. Nije mi samo jasno šta će mu sve to, pored silnih konsultantskih apanaža po domaćim ofisima NALED, GIZ, US Embassy Belgrade, OEBS, European Council...
Znao sam da je Radul-beg nadasve duhovit čovek, čim toliko podseća na Martija Feldmana.

3. glasovi

Na portalu KupujemProdajem osvanuo je oglas koji smo svi toliko dugo čekali: prodavac po imenu "Kristijan" nudi svoj, plus glasove članova porodice i prijatelja - po povoljnoj ceni koju će, naravno, po kontaktu dogovoriti sa Bingom. Pardon - partijom koja ponudi keš u zamenu za glasove. Navedena je početna cena licitacije od 1 dinar, a do sada je oglas pogledan 15 puta.

Boj ne bije svijetlo oružje, ali da jedini komad koji imaš prodaješ, pa još za dinar... U srbiji su glas i obraz, jeftina i lako kvarljiva roba. Rekoh ti ja, Bing - prava sitnica.

Posle svega već viđenog, neizbežno sledi pitanje: 

- Da li su ludaci uspeli da preuzmu ludnicu?

Jedan od odgovora na to pitanje nalazi se u starom hitu Fun Boy Three "The lunatics (have taken over the asylum" iz 1981. godine.

Prevedeno na Srpski, to izgleda ovako:

Živim na klinici punoj cinika
Koji bi ljudima da zavrću ruke
Oni posmatraju svaki naš pokret
Jer smo svi na njihovom spisku

Ludaci su preuzeli ludnicu

Bez nuklearki, reče kauboj
Ko sam pa ja da se s tim ne složim
Jer kad tom ludaku kvrcne u mozgu
Eto njegovih nuklearki po mojoj glavi

Ludaci su preuzeli ludnicu

Video sam mnogo gladnih lica
Ali nikako ne mogu to da shvatim
Jer oko nas je toliko mnogo hrane
Koju niko neće da im odnese

Ludaci su preuzeli ludnicu

Oduzeli mi pravo na izbor
Oduzeli mi stav
Oduzeli mi ponos
Sve su mi to oduzeli

Ti ludaci su preuzeli ovu ludnicu

Oduzeli mi porodicu
Oduzeli mi pravo na govor
Oduzeli mi stav
Oduzeli mi pravo da izaberem

Možda vam je naziv benda neozbiljan (Tri Lakrdijaša), ali njihovi stihovi su daleko od neozbiljnosti. Terry Hall, Neville Staple i Lynval Golding su muzičari odrasli u Engleskoj šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, u vreme očajne ekonomske i opšte društvene krize koja je iznedrila dva faktora od ključnog uticaja na potonju istoriju Ujedinjenog Kraljevstva: punk & Maggie T. (koja je sanjala o tome da će 1984. na njenoj farmi večno da traje).

- Ima li kod nas ludaka, i da li je Srbija ludnica?

Kvazirepublika Srbija već godinama podseća na Ujedinjeno Kraljevstvo sedamdesetih, ali nema ničega nalik na punk, socijalni bunt, pobune ofarbanih i imigranata kojima se pridružuje bela sirotinja, štrajkove, barikade, sukobe s policijom koja štiti lopove...

Ima kod nas i nekih stvari koje postoje, a da su postojale i kod njih: propale firme koje se masovno gase, pad zarada, inflacija, astronomske kamatne i poreske obaveze građana, porast belog đubreta organizovanog u tajne i javne profašističke bande, enormno raslojavanje stanovništva na sve siromašnije i sve bogatije, sumanuti i beskrupulozni političari, njihov cinizam kome ni nebo ne predstavlja limit, divljanje raznih "službi" i zadiranje u živote građana, američko (i drugo) uplitanje u unutrašnje stvari, fantazije filovane arapskim kapitalom, podivljali članovi kraljevske porodice (o da, Srbija jeste monarhija, jedino što je u toku tihi rat između nekoliko skorojevićkih dinastija za prevlast - Englezi su s tim završili još 1587. godine). Imamo čak i jednu paćenicu, napumpanu energetskim ministrovanjem, ubeđenu kako bi i sama jednoga dana mogla da postane gvozdena, poput njenog Gospodara.

Imamo mi svašta, i nemamo skoro više ništa.

Svi ste isti...

Odatle i tri sumanuta oglasa sa početka teksta, sva tri ponukana politikantstvom koje je najunosnija i skoro pa jedina vrsta biznisa koji cveta u ovoj zemlji. Zapravo, navedeni primeri predstavljaju klasičan oglas za posao u privatnoj firmi, u kojoj se plate dele iz državne kase: redovna novčana primanja odbornika/poslanika, naknade za članove biračkih odbora, kupovina glasova/glasača novcem koji stranke arče iz državnog budžeta. Tu se nalaze svi elementi vulgarkapitalističkog poimanja sveta u glavama balkanskih oborknezova - farsično tržište roba (partije, odbornici i poslanici) i usluga (glasovi), državna regulativa koja ih štiti kao bele medvede, kvazipolitizovan i banalizovan javni sektor (u koji spadaju stranke jer nisu samofinansirajuće, pa shodno tome ni podložne bankrotu usled lošeg poslovanja), forsiranje najvećih kompanija (stranaka) na račun zajedničke kase, neformalna i nelegalna privatizacija političkih organizacija i njihovo pretvaranje u privatna preduzeća za ucenjivanje i zapošljavanje u vlasništvu Malih Bogova. Čist real-ideološki neoliberalizam, kako bi to neki nazvali.

Srbija odavno podseća na ludnicu, u kojoj se svi ponašaju kao da su ludi. U njoj su ljudi toliko sluđeni, da više i ne obraćaju pažnju na to šta im rade stvarni ludaci. U Srbiji, izgleda nema dovoljno ludih da se pobune i pobrinu (makar) za sopstvene živote.

Svima nam uporno navlače ludačko-glasačke košulje, ubeđeni u to da nam čuvari nisu uopšte potrebni, jer će svakog ko bude dovoljno lud da se usprotivi, sami ućutkati ostali ludaci. Funkcionalna autocenzura, kao savršena terapija za pacijente poplašene visokim računima za struju, utrošenu na svetleće reklame za elektrošokove.

Sluđeni građani/glasovi su zatvoreni u ludnice/glasačke kutije, koje čuvaju članovi biračkih odbora u ime kandidata za odbornike, poslanike, predsednike... ludake.

... nismo, nismo svi isti

Zaista, pita li se još neko u ovom burdelju od države:

- Da li su ti ludaci konačno preuzeli ovu ludnicu?