Vlajkovi dani

Negotin

captain's log 21912-22

U četvrtak su okončani Mokranjčevi dani, u petak i Vlajkovi.

Po završetku muzičkog festivala, kompozitori su sa scene Doma kulture otišli zadovoljni obavljenim poslom. 

Shodno preporuci "odozgo", na veliku scenu Doma nekulture stupili su prekompozitori, koji su prekomponovali osnovnu partituru lokalne vlasti iz DS-SPS-SDPS u SPS-DS-URSvlasi. Ako uzmemo u obzir činjenicu da se radi o vlasnicima mandata i dvoprstih mozgova sa unutrašnjim pregorevanjem, zaista bi nezahvalno bilo davati njihov tačan zbir. U sviranju koje takvi prekomponuju, broj odbornika neke stranke je najvarijabilnija komponenta matrice neverovatnoće.

Famozna 22. sednica Skupštine opštine Negotin, koju su prekompozitori zakazali 13. a objavljili 20. septembra (kako ne bi remetili kompozitore), održana je tek kada je konačno definisan 23. glasajući odbornik. Kako? To nije lako objasniti, a i koja je uopšte svrha? Nije ni bitno, sve je posle lako dopuzalo do stojkovih 40 i ibeotovih 42.
Naravno, 42 i jeste odgovor na postanak svemira, smisao života i tako to...

Kako god bilo, ispod žita Mokranjčevih dana paralelno se odvijala žestoka strka oko obezbeđenja dovoljnog broja odbornika za formiranje nove, zapravo stare prekomponovane vlasti. Cilj je bio da umesto Vlajka zastoluje Stojko, da demokrate ostanu u vlasti i da se Beli medvedi ubace u šemu kako bi ovaj grad konačno oživeo usled silnih investicija koje samo Dečko od hiljadu evra može da obezbedi. 

E da, cilj je bio i zajebati naprednjake u brišućem letu, čiji se svakodnevni i sve masovniji partijski sastanci pretvaraju u ozbiljnu pretnju ekipi koja tek što se reustoličila. Trebalo je, ne samo obezbediti Stojkovu izbornu većinu, već i sprečiti određeni broj odbornika da prebegnu naprednjacima.

Cena neprelaska u tabor Toma i Džerija biće novo obećano čerupanje lokalnog budžeta, kroz razna zaposlenja, otvorene račune u kafanama, prevoz đaka, asfaltiranje puteva do privatnih njiva, novi dresovi i mreže za fudbalere, pobede na Susretima sela... Dakle, Negotinci, opet ste dobili crnjanskog po leđima.

Ovako, glasanjem i izborom Stojka za novog predsednika opštine, nastavljena je farsa koju ovde još jedino neupućeni nazivaju odbornicima i parlamentom. Sam čin izbora sprečio je otkrivanje karata i tako unapred obezbedio podlogu za nastavak cirkusa i odborničkog aeromitinga. Glasanjem za tog (i jedinog) kandidata, niko nije morao da se istrči i pokaže u čijem je dresu ušao na sednicu, a u čijem će izaći. Ovako, ispade da su od prisutna 43 odbornika na početku sednice, slobodno se može reći, svi glasali za predložene kandidate, na ovaj ili onaj način. Za spikera parlamenta glasalo je 39/43, pre pauze. Posle pauze, opštinski #1 je dobio 40/42 a #2 čak 42/42 glasa.

Prepodobni Ibe, poljoprivrednik-kafedžija (ehm, SPS baš ne može bez takvih sponzora), tj. novoizabrani potpredsednik opštine Negotin, prilikom glasanja zadobio je čak 42 crvene kuglice, od prisutna 42 predstavnika stranaka (predstavnici građana svakako nisu, da se ne zajebavamo na tu temu). Ko onda nije glasao? Niko. Kao i ostali agroliberali, glasala je i Radmila - i time poništila efekte nadasve efikasne nedavne dijete, u koju se teško mogu uklopiti Ibetov giros i kobaje, koji će tek sada ići k'o halva.

Posle okončanja izbora predsednika Skupštine, sednicu je napustio jedini legitimni odbornik SNS. Oni kamuflirani su ostali, do daljeg. Da im ne bi neko stao na rep.

Ta unisona 42 glasa živ su dokaz da su svi isti, koliko god se oni ritali i prenemagali kako nisu.

Možda se pitate, ukoliko niste iz Negotina, ko su sad pa ti 'beli medvedi' iz novosračunate koalicije?

Pozor URS! Uočeni su tragovi šapa...
(obaveštenje neobaveštenima, na ulazu u Nacionalni park "Negotin")

Urs na rumunskom (vlaškom, italijanskom, latinskom) znači medved. Neko je valjda pomislio i na to, kada su pravili mikrokoaliciju Ujedinjenih regiona Srbije i Vlaške stranke (koja god da je u pitanju, jer ni to se ne zna, baš kao i kod ostalih domaćih partija sa posebnim potrebama). Mislim, to da im ne gine zajebancija na njihov račun.

Ma, zabole ih Dinkić od tisuću jevra.

Nedavni raspad lokalnog SDPS, kao i u slučaju DSS, NS, Pokreta živim za Krajinu i PNTK pre svih njih, samo pokazuje kolika trulež razjeda politiku palanki širom Srbije. Da nisu podržali SPS na jučerašnjem glasanju, i zauzvrat dobili predsednika Skupštine, o(p)stanak direktora i članova veća, demokrate bi ubrzo doživele sudbinu svoje sabraće sa onim S viška: stranka bi im se raspala, a oni pohrlili u SNS. Pa potom i to da unište, kakav je red ovdašnji. Dežurna ekipa stručnjaka i ptica-serica sve vreme aktivno učestvuje u ovom nadgornjavanju raštimovanih stranačkih horova, tako da se uopšte ne brinem oko ispunjenja ovog proročanstva.

Vlajko je žrtvovan da bi ispalo tako, kako je ispalo u petak. Na koji način je došao, dobro je prošao.

Još jedna velika ispala naroda koji je glasao za njih. I posebno onog koji nije.

***

Kako je jedno kišno prepodne donelo negotinskoj politici nedostajući 23. hromozom?

Ova farsična pozorišna predstava je u petak obeležila desetogodišnjicu svoje premijere. U septembru 2002. godine, posle dopunskih izbora na 12 biračkih mesta (po tada važećem većinskom sistemu), zvanično je profunkcionisala pročišćena lokalna vlast koju su tada sačinili DSS i SPS. Socijalisti su danas svi do jednog tu, na istim pozicijama i sa istim ambicijama. Nekadašnje koštunjare su zauzele strateške položaje po čukama DS, LDP, G17 i SNS, i po svom starom običaju čekaju da ih pozovu kao spasonosne pružaoce najstručnijih usluga u oblasti menadžmenta i tehnologije vladanja rajom.

Krajem septembra, te godine, počeo je lov na veštice, tj. preostale džepove otpora nekadašnjeg negotinskog DOS-a. U to doba se desio, javnosti manje poznat, krkanjac u kafani "Bela Lađa" na obali Dunava, u kome je učestvovao nemali broj političkih diletanata sa jučerašnje sednice SO Negotin. Tada su dogovarali i krojili sudbinu opštine, preduzeća, ustanova, drugih stranaka i pojedinaca. Za egzekutora je izabran Aca Ročulj, kadar DSS, poznat po smrtonosnim auto-trkama iz 2003. godine, čovek koji je istovremeno bio odbornik, predsednik komisije za overu mandata i imenovanja i direktor JKP (opet 3 u 1), preduzeća koje je samo godinu dana kasnije umalo bacio pod led.

Deset godina kasnije, i dalje ne znam zašto su se tada posebno ostrvili baš na članove negotinskog GSS. Možda tu ima i nečeg ličnog, jer su svi oni apsolutno ubeđeni da politike i stranaka ne bi ovde bilo da nema njih takvih. Kritikujući im stranke, njihov nerad, a posebno "rad", verovatno smo se zamerili njihovim megasujetama, a bili smo baš potaman zgodni za egzekuciju. Đinđića još uvek nisu bili streljali, SPS i DSS su u Republici bili u opoziciji, i to minorizovanoj, tako da nisu mogli tek tako da udare na DS. Tada već sljušteni DOS, ionako je spao na DS, GSS i DHSS (ni oni se nisu izvukli ispod koštunjarskog čekića). Izbor je, izgleda, bio logičan.

Dok sam gledao to čudo, za koje su u petak glasali čak i agroliberalni idioti iz lažnog LDP u raspadu, prožela me postdecenijska jeza. Video sam imena i likove tih žderača života i duša koji su u "Beloj Lađi" ponavljali imena ljudi za politički odstrel, među kojima i moje, više puta. Tada su započeli ono što su potom završili 28. oktobra te godine, isterivanjem sa radnog mesta. Podsetilo me na nedavnu želju koju je Stojko uputio direktoru JKP, koja otprilike glasi: "Onaj Kraćun šta piše o meni, isteraj ga, daj mu otkaz, baci ga na groblju!" - doslovce ista, kao pre deset godina.

Kraj 2002. i početak 2003. godine odredili su sudbinu Srbije u potonjoj deceniji. Da li ćemo opet po starom, još toliko?

Ovo više nije 2002. godina, zajebali su se. Jednostavno, u životu postoje neke stvari koje je nemoguće zaboraviti, čak i ako su oproštene.
A nisu.