Veseli ringišpil

Prethodni dan: Nedelja, 24.09.2000.

Naredni dan: Ponedeljak, 24.09.2012.

Između nedelje 24. i ponedeljka 24. (septembra), kao da se ništa nije dogodilo za ovih dvanaest godina. Ili, nedajbože pu!pu!pu!, promenilo. Ne samo da je isto, već su i skoro svi isti. Kako to priliči neosrBskom kalendaru, i čuvenom budućem svršenom vremenu (uvekist), kod nas vreme ili stoji ili ide unazad. Tako je 24. septembar fiksni praznik, koji se ne pomera u vremenu i prostoru, dok posle petog oktobra i dalje teče četvrti.

Posle lokalnih izbora, te 2000. godine, SPS je osvojila većinu odborničkih mandata i formirala vlast u Negotinu. Danas, striktnom zaslugom Demokratske stranke, koja se neko vreme krila iza imena DOS (eto dokaza da Dinkić uopšte nije originalan u svojim kerefekama, ako je neko tako pomislio), i sumanutim izbornim zakonom koji kaže da su u politički nedovršenom društvu poslanici/odbornici vlasnici mandata, negotinski SPS ponovo ima najveći broj odbornika u lokalnom parlamentu - pa, shodno tome, i predsednika opštine.

Ima li tu ipak neke razlike?

Ima, jer je onaj u 2000. postao predsednik opštine striktno zahvaljujući glasovima Svojih, dok je ovaj u 2012. postao predsednik zahvaljujući glasovima Svih Istih. Naravno, odbornika a ne građana (tako nešto je kod nas ipak čista fantastika). 

Takođe, odbornici su pre 12 godina bili birani većinskim sistemom, gde su građani barem znali ko, makar nominalno, predstavlja njihov komšiluk. Taj izborni sistem je potom baš DOS proglasio neadekvatnim za "još uvek demokratski nezrelo srbijansko društvo", pa uveo na scenu Dontov proporcionalni način delegiranja, tj. zastupanja stranaka umesto građana. Plašili su se komunjara i radikala, koji su zapravo bili na izdisaju - što neko nije ili nije hteo da vidi. Ta glupost, izjednačavanje građana i glasača (a ne birača), konačno se 2008. godine obila o glavu svojim tvorcima prebegom dvadesetak republičkih poslanika iz SRS u novoformiranu vanparlamentarnu SNS, nakon čega je definitivno otvorena Pandorina kutija. U Negotinu, danas, niko više sa sigurnošću ne sme da tvrdi koliko tačno odbornika imaju stranke koje su na vanrednim lokalnim izborima 2010. godine osvojile neki od 45 mandata, da li su danas i dalje sve parlamentarne, i da li još uvek postoje?

Za 12 godina moguće je završiti 8 razreda osnovne i 4 srednje škole. Pa i da se nešto nauči, ukoliko se to zaista želi. Naravno, bez ponavljanja gradiva.

Posle euforije koja vlada u SPS i panike u DS, zaista se pitam da li je uopšte neko nešto naučio, i šta? Neko je presrećan jer je izabran, neko jer ostaje na funkciji, neko zbog obećanja, neko zbog ćiftinskog glasanja... a neko jer se jedna od zakrvljenih struja u SPS (njegova) ovde trenutno ne spominje pa se naslađuje citiranjem rečenica sa bloga i kikikikotanjem. Samo neka spava na to uvo... ako uopšte može da spava, posle svih ovih godina.

Da li su svi oni, zapravo, ikada izašli iz zabavišta?

Čisto sumnjam.

I još nešto:

Naprednjaci su bili vrlo lukavi, pa iz čađave mehane izašli kao "moralni" pobednici 22. sednice - ako se tako nešto uopšte može da poveže sa njima. Desilo se to onog trenutka kada je njihov (zvanično) jedini odbornik napustio salu, tokom pauze posle izbora novog predsedavajućeg Skupštine (član DS). Na taj način (za koji iskreno sumnjam da je bio spontan, već planiran), oni sigurno nisu glasali za izbor predsednika i potpredsednika opštine Negotin (obojica iz SPS). Tako su biračima pokazali da im nije stalo do ovakve vlasti, stečene krađom mandata i kupovinom odbornika, u čemu su oni sami bili najteže oštećeni. Jbg, kako im je osnovana partija, tako im i odoše odbornici.
Najsmešnije u celoj ovoj priči će biti to, da su jedino naprednjaci naučili nešto: da ne primaju nazad u svoje redove stoku koja svaki čas menja dresove i du(k)seve, da im ne trebaju odbornici i mandati koje nisu sami osvojili, i da ne treba da glasaju (barem ne javno i ne još) za SPS. 
Baš zbog one nabavne cene.
NDI savetnici rade efikasno, samo ako ih pažljivo slušate i radite kako vam se kaže.

***

Ovog 21. septembra je, pored sednice SO Negotin, počeo i Jesenji negotinski vašar: puno naduvanih balon-skakaonica za dečicu, dim od užarenog zejtina i ćumura, prašina, šutsnagomeri, bofl roba, cirkus, kriva ogledala, kuća strave i ćorave kutije, vazdušne puške razjebanih nišana, obezglavljeni i nepodmazani stoni fudbaleri, fliperi koji tiltuju i kada ih samo pogledate, žena-zmija, čađave mehane, pljeskavice koje silicijumski krckaju pod zubima dok ih raja jede... To je od peska, nije hrskavica u pitanju.
Sve isto kao i u Skupštini.

Ne znam koji su obrazovni i profesionalni kriterijumi u pitanju, što se tiče zapošljavanja na B92. Ali, ako im ikada zatrebaju kadrovi iz našeg kraja, Opština Negotin im može ladno obezbediti stručne i pouzdane medijske radenike, baš kakve traže - sudeći po onome na šta im liče sajt i TV kajroni.
Gornju vest su zaista pustili sa ovakvim "proročanskim" naslovom, pa je posle nekoliko minuta brže-bolje obrisali. Sada sigurno proklinju onog ko je izmislio taster PrintScreen.
Ko zna, možda se kucač tekstova na B92 i nije mnogo zeznuo. Znajući koliko je sopstvenom sumanutošću Tadić lično doprineo pobedi naprednjaka (plus nedavna odluka Glavnog odbora DS da dopusti lokalne koalicije sa SNS), i koliko se mnogo u javnosti govori o prebliskim biznis vezama Vučića i Đilasa (OK, i još nekih iz satelitskih stranaka sa obe strane), možda i ne bi bilo loše kandidovati Ministra opšte prakse za predsednika Demokratske stranke, pa tako spojiti lepo i korisno. Održali bi samo jednu izbornu skupštinu i tako uštedeli pare za zakup Sava Centra i potonje keteringe, Vučić bi bio predsednik jedinstvene DSNS, koja bi imala u startu podršku 50% građana izašlih na poslednje izbore, Đilas predsednik statutarne beogradske frakcije a Pajtić novosadske, nikom se ne bi gaće tresle od straha za funkciju i biznis. Vuk Jeremić više ne bi morao da se folira i glumi (samo) demokratu.

E sad, ko je tu lep a ko uporan - odlučite sami. Biće i od toga nekakve koristi.