Danas su zvanično počeli 47. Mocindani u Negotinu.
Konačno.
Konačno.
Posle uvertire, predigre, prekomponovanja, političkog petinga i ostavki, stigli smo do konkretnije materije. Sa samo 15 minuta zakašnjenja, počelo je prvo festivalsko veče. Za početak, livestream (da prostite - prenos uživo) natpevavanja horova u negotinskom Domu kulture.
U natpevavanju učestvuju sledeći horovi:
1. Hor Gortinija, Đevđelija (Makedonija), Dirigent: Ilija Atanasov
2. Hor Postojna, Postojna (Slovenija), Dirigent: Mirko Ferlan
3. Hor Mir, Belišće (Hrvatska), Dirigent: Želimir Sušić
4. Hor Triniti, Beograd (Srbija), Dirigent: Marina Dragojlović
5. Niški kamerni hor, Niš (Srbija), Dirigent: Ivana Mirović
A šta je to bilo pre svega ovoga - juče, na predfestivalski doček festivala, i danas, kada je izvedena prva kata (bez strunjače)?
U baksuzni četvrtak 13. otvorena je izložba pod vedrim nebom u centru Negotina. Okačene su "specijalne vodootporne uramljene slike" na fasade nekoliko zgrada (koje su btw. pod zaštitom određenih državnih institucija), u najsvetlijem duhu i tradiciji socrealističke parole "kulturu i traktore u narodne mase". Ako je neko mislio da okulturi narod ovdašnji kačenjem reprodukcija slika Monea, Šumanovića, Renoara, Jovanovića, Pikasa, Jakšića i inih umetnika, pa još uramljene kao Vilerovi gobleni, onda se pošteno zajebao - sve to je već video i poznaje svaki klinac koji ima kompjuter. Umesto da su doneli originalne slike iz Narodnog muzeja, koji ionako ne radi, pa ih izložili u Domu kulture (kao što je to bio slučaj 2009. godine sa slikama Olje Ivanjicki), tamo nekim palančanima su priredili predstavu klonirane kulture - jer takvi ionako nisu za bolje. Ništa se drugo nije moglo očekivati od onih koji u glavama umesto mozgova imaju paučinu, mošti "tradicije" i vunu za tapiserije. Da ne gubimo vreme na činjenicu kako su te "slike" ispale odličan okoloprostorni dekor Sajmu meda i vina, tezgama poređanim po trgu uokvirenom "delima" stranih i "remek delima" domaćih autora (citat: opštinski sajt).
Šlag na veče dočeka Mokranjčevih dana daje neoetno grupa Vrelo, novosadski ansambl iz Rume. Tako piše na opštinskom sajtu, ja bi tu ne bi ništa dodavo... Šta zna dete šta je 50 kilometara razlike?! Samo da im neko ne uvali minobacač u ruke - ode sve u friendly fire. Inače, ansambl "Vrelo" je pošteno odradio svoj posao, bez obzira na kontekstualno brašno u koje su uvaljani.
Negotin je grad kome je namenjena sudbina oduzimanja Mokranjčevih dana, na čemu se svesno i namerno radi već nekoliko poslednjih godina, kako ovde tako i u Beogradu. Na tom projektu sarađuju pojedini palanački grebatori i određeni krugovi prestoničkih kulturzelenaša. Da se manemo dokazivanja ove teoreme, to ne vidi samo onaj ko ne želi.
Ovo je definitivno ispala najobičnija predfestivalska papazjanija, koja vređa svakoga ko o kulturi zna nešto više od prikazivanja pokretnih slika sa Brus Lijem i Godzilom po seoskim domovima kulture. Vašar pre vašara.
Prvi dan Mocindana bi, nasuprot uvodnom, ispao zaista dobar da nije opet one ljisice koja nam stalno prca kokoške. Da, politika - tj. ono što se kod nas smatra za tu društvenu delatnost. Otvaranje Festivala je, kao i potonja izložba skica Save Šumanovića i pomenuto natpevavanje horova, ispunilo očekivanja poklonika i konzumenata kulture, i tu se nema šta dodati (niti zameriti). Za umetničke aktivnosti prvog dana, Milka Babović bi dala ocenu 10.00 - zehn-punkt-null für künstlereindruck! Umetnički dojam, pa još na nivou.
Podnivo kvazipolitike je ipak pokvario opšti utisak.
Na konferenciji održanoj pred početak Festivala, kao gost na otvaranju najavljen je šaumpitenkulturministar lično i personalno, da bi u potonjem Programu bio najavljen "samo" predstavnik ministarstva kulture i informisanja. Sam tekst Programa je već bio nekoliko puta menjan, jer je prvobitno bio sačinjen u vreme vlasti DS i SPS, kao i ministarstva koje se drugačije zvalo. Potom su promenili naziv ministarstva, pa tek kasnije imenovali novog ministra - vredni kucači Programa su predano ispratili svaku od promena, konačno uključivši i onu na vrhu negotinske opštine. Da li su dostojni ikakvog komentara ljudi kojima je preče lupetanje na temu je li Vračarski plato na mestu današnje Glavne pošte i koekude beše onomad Karađorđijev šator sa pogledom na opsadu Kalemegdana, u odnosu na obavezu dolaska na događaj koji je trenutno najeminentniji u našoj zemlji? Da li današnje odsustvo predstavnika ovog ministarstva potpiruje teoriju zavere o mažnjavanju Festivala Negotinu? Ili samo potvrđuje ko i kako namerava da vodi kulturu u naredne četiri godine - oni, kojima je svojevremeno AK47 bio draži od MD47 danas?
U odnosu na pomenuta čuda, ispadaju još i simpatični vickasti komentari prisutnih na otvaranju Festivala: onaj o mirisu rakije koji se iz bekgraunda širio publikom, kako sa poslužavnika tako i iz kelnera; kako je Vlajko-u-ostavci položio venac na spomenik... Mokranjcu, a ne nekom drugom; da su odlazeći jabukovački kadrovi DS na ceremoniju došli bez kravata, kako se ne bi po boji videlo kome će se carstvu prikloniti, te da je Nobel razdrljio belu košulju kako bi na sebe privukao veću pažnju kamera, u odnosu na narodnu deputatkinju Radu i ostale umetnice.
Još uvek se ne zna da li su popovi danas održali protivkišni moleban, jer se pre otvaranja nebo gadno natuštilo baš iz pravca Zemuna, ali ipak ne pade ništa - zato što je ostatak rečenice već bio na tlu.
Kao konac na koncu dela, Magistar Milan je čestitao pobednicima natpevavanja horova, plus i sam ispao pobednik dana - ni kriv, ni dužan. Eto, da ga malo pohvalim, jer stalno kuka kako ga ne volim. Svašta...
Eto, tako prođe prvi dan.
U baksuzni četvrtak 13. otvorena je izložba pod vedrim nebom u centru Negotina. Okačene su "specijalne vodootporne uramljene slike" na fasade nekoliko zgrada (koje su btw. pod zaštitom određenih državnih institucija), u najsvetlijem duhu i tradiciji socrealističke parole "kulturu i traktore u narodne mase". Ako je neko mislio da okulturi narod ovdašnji kačenjem reprodukcija slika Monea, Šumanovića, Renoara, Jovanovića, Pikasa, Jakšića i inih umetnika, pa još uramljene kao Vilerovi gobleni, onda se pošteno zajebao - sve to je već video i poznaje svaki klinac koji ima kompjuter. Umesto da su doneli originalne slike iz Narodnog muzeja, koji ionako ne radi, pa ih izložili u Domu kulture (kao što je to bio slučaj 2009. godine sa slikama Olje Ivanjicki), tamo nekim palančanima su priredili predstavu klonirane kulture - jer takvi ionako nisu za bolje. Ništa se drugo nije moglo očekivati od onih koji u glavama umesto mozgova imaju paučinu, mošti "tradicije" i vunu za tapiserije. Da ne gubimo vreme na činjenicu kako su te "slike" ispale odličan okoloprostorni dekor Sajmu meda i vina, tezgama poređanim po trgu uokvirenom "delima" stranih i "remek delima" domaćih autora (citat: opštinski sajt).
Šlag na veče dočeka Mokranjčevih dana daje neoetno grupa Vrelo, novosadski ansambl iz Rume. Tako piše na opštinskom sajtu, ja bi tu ne bi ništa dodavo... Šta zna dete šta je 50 kilometara razlike?! Samo da im neko ne uvali minobacač u ruke - ode sve u friendly fire. Inače, ansambl "Vrelo" je pošteno odradio svoj posao, bez obzira na kontekstualno brašno u koje su uvaljani.
Negotin je grad kome je namenjena sudbina oduzimanja Mokranjčevih dana, na čemu se svesno i namerno radi već nekoliko poslednjih godina, kako ovde tako i u Beogradu. Na tom projektu sarađuju pojedini palanački grebatori i određeni krugovi prestoničkih kulturzelenaša. Da se manemo dokazivanja ove teoreme, to ne vidi samo onaj ko ne želi.
Ovo je definitivno ispala najobičnija predfestivalska papazjanija, koja vređa svakoga ko o kulturi zna nešto više od prikazivanja pokretnih slika sa Brus Lijem i Godzilom po seoskim domovima kulture. Vašar pre vašara.
Prvi dan Mocindana bi, nasuprot uvodnom, ispao zaista dobar da nije opet one ljisice koja nam stalno prca kokoške. Da, politika - tj. ono što se kod nas smatra za tu društvenu delatnost. Otvaranje Festivala je, kao i potonja izložba skica Save Šumanovića i pomenuto natpevavanje horova, ispunilo očekivanja poklonika i konzumenata kulture, i tu se nema šta dodati (niti zameriti). Za umetničke aktivnosti prvog dana, Milka Babović bi dala ocenu 10.00 - zehn-punkt-null für künstlereindruck! Umetnički dojam, pa još na nivou.
dvorište Mokranjčeve kuće
(pre nego što su konzumenti horske muzike utabali travnjak)
Podnivo kvazipolitike je ipak pokvario opšti utisak.
Na konferenciji održanoj pred početak Festivala, kao gost na otvaranju najavljen je šaumpitenkulturministar lično i personalno, da bi u potonjem Programu bio najavljen "samo" predstavnik ministarstva kulture i informisanja. Sam tekst Programa je već bio nekoliko puta menjan, jer je prvobitno bio sačinjen u vreme vlasti DS i SPS, kao i ministarstva koje se drugačije zvalo. Potom su promenili naziv ministarstva, pa tek kasnije imenovali novog ministra - vredni kucači Programa su predano ispratili svaku od promena, konačno uključivši i onu na vrhu negotinske opštine. Da li su dostojni ikakvog komentara ljudi kojima je preče lupetanje na temu je li Vračarski plato na mestu današnje Glavne pošte i koekude beše onomad Karađorđijev šator sa pogledom na opsadu Kalemegdana, u odnosu na obavezu dolaska na događaj koji je trenutno najeminentniji u našoj zemlji? Da li današnje odsustvo predstavnika ovog ministarstva potpiruje teoriju zavere o mažnjavanju Festivala Negotinu? Ili samo potvrđuje ko i kako namerava da vodi kulturu u naredne četiri godine - oni, kojima je svojevremeno AK47 bio draži od MD47 danas?
U odnosu na pomenuta čuda, ispadaju još i simpatični vickasti komentari prisutnih na otvaranju Festivala: onaj o mirisu rakije koji se iz bekgraunda širio publikom, kako sa poslužavnika tako i iz kelnera; kako je Vlajko-u-ostavci položio venac na spomenik... Mokranjcu, a ne nekom drugom; da su odlazeći jabukovački kadrovi DS na ceremoniju došli bez kravata, kako se ne bi po boji videlo kome će se carstvu prikloniti, te da je Nobel razdrljio belu košulju kako bi na sebe privukao veću pažnju kamera, u odnosu na narodnu deputatkinju Radu i ostale umetnice.
Još uvek se ne zna da li su popovi danas održali protivkišni moleban, jer se pre otvaranja nebo gadno natuštilo baš iz pravca Zemuna, ali ipak ne pade ništa - zato što je ostatak rečenice već bio na tlu.
Kao konac na koncu dela, Magistar Milan je čestitao pobednicima natpevavanja horova, plus i sam ispao pobednik dana - ni kriv, ni dužan. Eto, da ga malo pohvalim, jer stalno kuka kako ga ne volim. Svašta...
Eto, tako prođe prvi dan.
Bez kulture se nećemo izlečiti od politike.
No comments:
Post a Comment