Treći čin drugi put

Za početak jedno pitanje: Da li je moguće da negde u Srbiji usred izborne sumanutosti postoji neiskorišćen, "prazan" bilbord, poput ovog u Negotinu. Slikano je u subotu, dakle - aktuelno.

Idemo dalje.

Hajde da okončamo više tu agoniju od predizborne tišine koju je Milan Jovanović još 26. novembra prošle godine odlično nazvao "Kad magarci utihnu".
Elem, kobajagi se ne sme do sutra uveče po okončanju glasanja ništa propagirati na temu izbora i političkog marketinga. Aha, kad bi se zajebavali. Ili, što bi rekao pandrknuli učitelj svih ovih što sutra trče u krug: "Malo morgen". E pa sutra će nekima morgen da bude malo više, ali sačekajmo 20h i videćemo to "čudo" od izbornih rezultata.

Da živimo u nekoj normalnoj zemlji ovakvi idioti se prvo ne bi bavili politikom; drugo, ne bi nekažnjeno mogli da ovako krše predizbornu tišinu (koja inače u nekim zemljama ne postoji, dok kod nas uopšte nema smisla); treće, postojala bi normalna institucija koja bi striktno sprovodila Zakon i odmah sankcionisala prekršioce, koja bi uvažavala prijave građana i kao dokaz uzimala slike koje slede. Niko od nadležnih, koji za to primaju platu, neće reagovati po prijavama za kršenje predizborne tišine. Provereno.
Zaista, koja je svrha postojanja te "predizborne ćutnje"? Da ostavi par dana glasačima za razmišljanje kome da povere svoj glas, kome od onih koji se svim silama trude da vas spreče da uopšte razmišljate? Srpska politika... Ne, čista egzotika na granici vudua.

Primera predizbornog ludila i gluposti partijaške pešadije ima bezbroj, i nema više svrhe činiti im uslugu pisanjem o njima takvima. Zato vam poklanjam samo još par njihovih idiotarija zabave i podsećanja radi, čisto da vas ne ponese sutrašnji informativno-propagandni program iz nacionalnofrekventnih studija.

Dakle, u predizbornotišinsku subotu slučilo se sledeće:

Žuti "anonimusi" nastavljaju da ubacuju svoje letke u kojima pljuju studenta Nikolića kao sumanuti (oko 19h su svi poštanski sandučići bili napunjeni, a budale su se vrzmale oko okolnih zgrada i dogovarale gde dalje, ne obazirući se da li neko čuje to o čemu pričaju).

Oni Dverovi duže od 24 sata besomučno lepe svoje plakate preko svih ostalih, ili ih cepaju i sve to po nekoliko puta, na svakih nekoliko sati. Prelepili su skroz onaj dug+debeo+radosnički stub u centru Negotina (iz prethodnog posta), ali Dačić i dalje stoji na vrh vica, gde mu je i mesto. Slike za pomenuto nema, jer ovde nema mesta propagandi fašista.

SPS lepi mestimično Dačićeve plakate i flajere preko koalicionih, sve dok ne naiđu "Da Zveri" pa ih sve sljušte, onako bratski i eurosocijaldemokratski. Koštunjare prelepljuju Dačića i kante za otpatke.

Da, ja zaista znam zašto smeće treba bacati u kantu, i ne glasati za njega.

Večeras, negde oko 00:40 za dlaku mi pobeže crveni skot koji je ubacivao ovo svoje đubre u poštanske sandučiće u mojoj zgradi. Da ga uhvatim i slikam, prijavim Izbornoj komisiji i medijima - čisto da imaju i oni razloga zbog čega da mi se smeju, zašto samo ja njima to da radim.

Eto, sad ispade da je corpus delicti zapravo u službi reklame Maloga Slobe... jebala ga njegova lepša polovina sa onog bilborda.

Večeras se na netu pojavila i prepravljena slika sa bloga GK, koja još efektnije oslikava sav apsurd uniformnosti kandidata i pretendenata, glupost i nemaštovitost kampanja koje vode, bezobrazluk i nepoštovanje kako političkih suparnika tako još više svih građana.

U subotu su se konačno pojavili i dugo očekivani tzv. pozivi za glasanje. Eto kako naša vlast misli na nas i racionalno se ponaša, štedi bre na papiru a ne kao tamo neki sa bilborda. Nekada su ovi pozivi bili A4 formata, pa pola od toga, pa onda 3 na jednom listu, potom 4...
Iz godine u godinu bili su sve manji kako je rastao državni aparat (sa nekih 7-8 hiljada u 2000, na današnjih skoro 30 hiljada službenika u državnoj upravi). Ovo papirče je neko seckao iz odštampanog biračkog spiska, ručno makazama (što se i vidi), samo da se ruke ne olenje. Stavio sam pored "poziva" hemijsku olovku poređenja radi, čisto da bi se stekla predstava o tome. Uopšte me ne bi čudilo da su te pozive ujutru u sandučiće ubacivali isti oni koji su potom ponovo predveče i noću išli i stavljali stranački propagandni materijal. Nekima se plaća i po 2000 dinara za noć, zavisno koliku teritoriju pokriva konkretna akcija i da li se za to koristi auto.
Stvarno, molim ih sve da ne štede u moje ime na ovakav način. Umem ja to i sam, na mnogo bolji način i bez štete po ostale građane i okolinu.

To je bilo to. Zatvaram ovaj foto-album ludila i podvlačim crtu iako znam da je u doba dok ovo pišem akcija u toku punom parom, i da će nedeljno jutro osvanuti prekriveno partijskim đubretom razbacanim na sve strane po zgradama, ulicama, travnjacima.
Dakle, šta nam valja činiti u nedelju od 7 do 20 sahata?
Pročitajte prvo ovaj tekst Nikole Samardžića sa Peščanika. Precizan opis stanja u kome smo, i kako smo do njega došli.
Već nekoliko meseci se vodi polemika o akciji Nevažeći listići (tj. Beli glas) kao formi konkretnog izjašnjavanja stava građana o aktuelnoj politici i njenim akterima. O tome su pisale i govorile Vesna Pešić, Vesna Rakić Vodinelić, Srbijanka Turajlić, Srđa Popović, Biljana Srbljanović, Zoran Živković, Nadežda Milenković, Vladimir Pavićević, Milan Kamponeski, Peščanik, povremeno Danas, Vreme ili Blic, blogeri, tviteraši, kolumnisti, desetak FaceBook grupa posvećenih toj temi kao i bezbroj običnih ljudi čija imena nikome gromko medijski ne odzvanjaju. Mislim na Građane sa velikim početnim "G", a ne na birače tj. hipnotisanu partijsku pešadiju.

Naravno, pored pomenutih afirmatora dževu je digla i silesija partijaških uvređenika koji su se prestravili pojavom ovakvog društveno-devijantnog ponašanja, podivljali i ponekad više vređali zagovornike Nevažećih nego što su se međusobno pljuvali. Dragoljub Mićunović je sebi dopustio da prvi od "zvučnijih" povuče nogu i izvređa svoje nekadašnje saborce u rušenju njegovih današnjih koalicionih partnera. Miljenku (Dereti) je pukla bobina tek kada mu je neko dirnuo u NVO pa se siroma osetio prozvanim i pozvanim da u pasivu psuje naokolo.
Kako to Vesna Pešić reče, da parafraziram i njen tekst, u početku se Nevažeći Listić uglavnom tretirao kao vid izražavanja nezadovoljstva ponuđenom stranačkom robom na izborima. Međutim, pojavom falsifikat-stranke vlaške nacionalne manjine pod nazivom NOPO (Nijedan Od Ponuđenih Odgovora) i stavljanjem prepodobnog Đorđa Vukadinovića na čelo njihove liste, stvari su poprimile sasvim drugačiji tok. Ta "stranka" ima poseban povlašćen tretman kod RIK i za nju ne važe zakonske obaveze propisane za druge. Ta lista je prihvaćena pod rednim brojem 18 iako postoji više zakonskih smetnji kako za njeno registrovanje tako i za legalno učešće na izborima. Stvar je otišla toliko daleko da se RIK poslednjih dana ponaša kao da je 1996. godina u vreme kontramitinga i Lex Specialisa, zlatno doba Slobodana Miloševića. Sve više smrdi na tešku prevaru i izbornu krađu, dostojnu rahmetli muvaže povodom Ustavnog referenduma iz 2006. godine.

Sve to i još mnogo drugoga, daje na težini pozivima za Nevažeće/Belo glasanje. Pokrenuta je inicijativa za izmenu izbornog zakona kojom bi se uvela zvanična opcija pod rednim brojem 0 (bez obzira na broj kandidata i izbornih lista) predviđena za one koji žele da izađu na izbore ali ne žele ni za koga da glasaju. Ta izborna opcija već postoji u nekim evropskim zemljama poput Švedske ili pojedinim saveznim državama u USA.

Podsećam na još jedno kršenje zakona, a tiče se Negotina. Kod nas ovoga puta neće biti lokalnih izbora jer su vanredni održani pre dve godine. OK, naoko je sve u redu - ali nije. Izborni zakon je u međuvremenu promenjen u stavu koji reguliše način dodele mandata pojedinačnim odbornicima sa lista koje su prešle cenzus. Dakle, bilo je izmene Zakona što podrazumeva ipak održavanje izbora u svim opštinama pa i negotinskoj. To i takvo "kreativno" tumačenje ministra Markovića smo već ovde videli i preživeli, tako da se retko ko tome čudi. Podsećam i to, njegov zamenik tj. državni sekretar bila je Sanja Čeković koja takođe trči Ederlezi trku. Ne radi se samo o Negotinu, već o 8 opština širom Srbije koje su na taj način nezakonito ostavljene po strani, za postizborne eksperimente.
I posle svega, u subotu uveče je procurila "vest" o navodnoj preporuci "odozgo" da se broj nevažećih listića što više ovaži, tj. da birački odbori vrlo kreativno tumače stav o tome kako se sve glasački listić može smatrati važećim.
Ni do čega od ovoga ne bi došlo da se demokrate i (donekle) socijalisti nisu isprepadali od vrlo moguće opcije gubitka vlasti i uskakanja naprednjaka u njihove fotelje. Sve se mislim da bi se osvrtali na Nevažeće da su sigurni u pobedu. Ali nisu - i to ih sad razbija.

 Dakle, šta da vam kažem?
Ja ću sigurno svoj glasački listić učiniti nevažećim, prekrstiti ga jer sam raskrstio sa Partijama Sa Posebnim Potrebama, jer u njima više nema ničega progresivnog koliko god to oni glasno kukurikali po trgovima, njivama i oborima Srbije. O onoj drugoj, pretendentskoj opciji tek nemam šta da mislim ili kažem, oni su nevažeći na kvadrat.

Moj glas će dobiti jednoga dana samo onaj ko se uljudi (ako je to moguće), ko iza sebe ima nešto uspešno u životu, ko provereno ne laže i ne menja stav češće od kalendara, ko garantuje da nikada neće biti u savezu sa miloševićevom kamarilom.
Uopšte nemam nekakvih iluzija šta će se desiti i ko će pobediti u nedelju. Biće isto. Pa opet, ne sasvim isto. Građani će po prvi put bez bojkota, kordona, suzavca, pendreka, balkona i urlanja, Nevažećim Listićem jasno iskazati da im je više muka od svega. Koliko god danas malo bilo, to je samo početak. Ulog za budućnost, otrežnjenje i promenu postojećih ili stvaranje sasvim novih progresivnih snaga, partija i društva.

Eto, neki vernici čekaju Advent, drugi Isusov dolazak i spasenje.

Nemam nameru nikoga ni u šta da ubeđujem, ponavljam - samo se pogledajte u ogledalu na šta ličite i virnite u novčanike da vidite šta imate. A ukoliko nameravate da učinite vaš glasački listić nevažećim, samo ga precrtajte, ne zaokružujte i ne podvlačite ništa. Nemojte im ni crtati svašta ili dopisivati. Dovoljno je jedno veliko X.

Ja neću ništa i nikoga da čekam, niti ću da dopustim da mi na život utiče stoka na dve noge i bez repa. Poveriću svoj glas samo nekom novom Anti Markoviću i Zoranu Đinđiću, ako i kada ih bude bilo. Svi ostali su od danas nevažeći, koliko god se gojili i tovili - oni više ne postoje.

***

A onaj prazan bilbord negotinski sa početka, šta ćemo s njim? Ništa, Nevažeći ne mogu da dobiju bolju reklamu za dž. od toga. Sve je rečeno.

Hajde da vidimo šta će se to desiti danas.

p.s.
Sinoć su na TV opet prikazivali Boj na Kosovu i Krvavu Bajku...
Opet, kao i svaki put kada je nešto u ovoj zemlji bilo zajebano, prvenstveno po vlast. I posle će neko da mi kaže kako nisu Miloševićevi đaci.
Malo prekomorgen.