Monday, 14 May 2012

Više od igre


Život je više od igre, stoka to ne može da shvati.


Ljudi su ti koji treba da znaju.
 
U Srbiji je politika najvažnija stvar na svetu. Fudbal to više nije, ni glavna ni sporedna. Zapravo, u Srbiji ima fudbala taman koliko i politike. Zato je fudbal najvažnija stvar na svetu. Ali fudbal se ne maže na lebac, rekli bi neki. Pa, i ne maže se, a da u fudbalu ima podmazivanja i mrsi - ima. Isto kao i u politici. Što tek tu ima mrsnoća i holesterola, podmazivanja, premazivanja pa čak i miropomazanija! Pa dobro, fudbaleri su ipak šlank, to nameće priroda poziva, a političari su trbušani, ne bi to potonulo da ga baciš u vodu vezanog za stambeni a ne betonski blok oko nogu. Ma jeste tako, ali i fudbaleri nisu više cvećke, ponos i dika naroda, uzor mladima, pozitivni likovi. Nisu. A nisu ni političari, jer to nisu nikada ni bili; oni koji su pokušali završili su uglavnom sa viškom olova u krvi. Dakle, srpski fudbaleri su isti kao srpski političari, srpski političari su isti kao srpski fudbaleri. Svi krljaju u kosku, foliraju se, valjaju po terenu, polivaju vodom, udaraju cajpere jedni drugima i pljuju se, ne poštuju sudiju i pravila igre - i svima je lepo. Baš kako priliči seoskoj zoni što Srbija jeste u fudbalu, a naročito u politici.
SPS sedi na vrhu oba najveća srpska fudbalska kluba. Ne, nisam mislio na FK Radnički i FK Građanski. To jeste bio fudbal, ovo je sada najobičnija zajebancija. Danas našom ljakse političkom ligom caruju FK DS i FK SNS, Zvezda i Partizan su mrtvi i o njima sve najlepše dok su igrali fudbal, pre nego što su se pretvorili u izduvni ventil postkomunističke bande prefarbane u "Ružu i Krst" - SPS & SPC, da prostite. Kakvi rozenkrojceri, oni su malji deca za ovaj naš šljam.
Nego, da se vratimo na fudbal? Ne, pardon, mislio sam na najvažniju stvar, važniju i od Crvenog bana.
Na politiku, naravno.


Ko je već unapred osvojio Kup Maršala, i da li je utakmica Tadić vs Nikolić nameštena?

Jeste, jer to tako ide u džiberskim ligama. Ceo domaći Kup je odigran u jednom danu i jednom dahu, u nedelju 6. maja. igralo se na ispadanje svih. U drugo poluvreme ulaze dva najveća džiberluka, jer ostali nisu imali nikakve šanse još pre početka takmičenja. Neki nisu smeli a neki nisu ni hteli. Mislim, to - da imaju šanse.
Već nekoliko dana traje mudroserijal na temu da li je bilo izborne krađe na Đurđevdan. Pa, što da se samozavaravamo - bilo je. Da se manemo laganja koje naprosto pršti sa svih televizija i iz novina, u tu nedelju se marisalo na sve strane i to su svi radili kao sumanuti. Trebalo je zauzeti što bolju startnu poziciju za postizborni preferans, jer u toj igri učestvuju samo tri igrača, ostali su kibiceri ili smetnja. Kralo se na standardan način (prekrajanjem zapisnika, kreativnim tumačenjem Zakona i pravilnika o radu biračkih odbora, nagovaranjem i podmićivanjem glasača i kontrolora, pretnjama, pojavljivanjem kandidata na biračkim mestima ne samo glasanja radi), i na onaj manje vidljiv a takođe uobičajen način (žmurenje i "nesnalaženje" stranih i domaćih "nezavisnih posmatrača" i tumača). 


Najveća krađa načinjena je samom kampanjom koju su stranke vodile: primarna je nelegalna (ha, legitimna) treća kandidatura Skratitelja mandata; pored toga, znalo se da će postizbornu koaliciju činiti DS i SPS, u to nije bilo nikakve sumnje kod svakoga ko iole poznaje ove domaće zajebante od političara i njihovu glasačku kamarilu (koja sveukupno ne dobacuje do 50% građana ove zemlje). Znao je to i NIkolić, kao što se znalo da on i njegova ekipa uopšte nemaju nameru da preuzmu odgovornost za vođenje jedne male i upropašćene zemlje koju takvom ne smatraju još samo oni koji im plaćaju RTV pretplatu. Predstava koja traje ovih dana samo služi za homogenizaciju glasača oko Tadića i ništa drugo. A i zašto bi kada će se njih stotinak umuvati u poslaničke skamije, skupštinske i upravne odbore, i sve to po parlamentarnom ključu i staroj proverenoj formuli po kojoj su svi posle izborne pljuvačine zadovoljni. Svi, osim naroda.
Ispada da su ovi izbori bili organizovani samo proceduralno-zakonske muke radi, plus da bi se izabrao "treći" za vlast i počistili svi "drugi" za opoziciju.
Zbog toga su svi ti treći i drugi osuli toliku paljbu po Nevažećima, jer su im pokvarili kvalifikacije za Kup Maršala. Kako za ovaj Veliki, tako i za onaj mali u Beogradskoj Zoni. Toliko je to bilo bitno da su iz škrinja i podruma morali biti izvučeni i ucenjeni i ucveljeni intelektualci glazure radi.
Nadmoćnom predstojećom pobedom Tadića u drugom poluvremenu Kupa Maršala, konačno se otvaraju vrata provizorijumu koji se kod nas pretvorio u sistem: demokratska despotija, kakvu je Milošević tako čežnjivo priželjkivao i zdušno gradio, projekat koji sada njegov portparolčić finalizuje urlajući na sav glas o "pustom 5. oktobru, pu - ne ponovilo se". U prevodu na običan srpski jezik, to doslovce znači:
Nemoj slučajno da vam je 6. oktobar više pao na pamet, sada kada smo sve tako lepo vratili na staro!
Tu smo mi (crveni SPS), tu su oni (DS umesto JUL), u čankoliz opoziciji imamo SNS umesto DSS, DSS umesto DS, Dveri umesto SRS, LDP=SPO, URS umesto Nove Demokratije, Jadranku umesto Voje.
Dosta je bilo više demokratije, Borise povedi, promešaj karte i podeli!


Da se još jednom osvrnem na taj preferans, jer se ovde zapravo o njemu a ne o fudbalu radi. Kako rekoh, preferans je igra utroje, čista metematika i kalkulacija. Prvo poluvreme finala kupa igrali su Tadić i Dačić na siguricu, loveći i lomeći trećeg, što slabijeg i što jeftinijeg. Čeda im je u Beogradu podbacio, zato će pogledati snimak i potegnuti korektivne mere 20. maja, nije Prestonica za bacanje. Jokbre. Za onu veću ligu od BG-zone, skauti i čauši su se rastrčali po Stradiji, sada love i draftuju lokalne driblere za svoje timove: razne oborknezove, ursuljice, verk-ovce&vuk-ovce, ASNSindikalce, odvaljuju sitan i krupan lokalpatriotski šut od dosadnih Ucenjivača, ugrađuju ih u sam temelj tora u koji će Srbiju pretvoriti. Iako zna, Dačić vam to neće reći na koga misli kada kaže "treći jak partner u vladi", jer se radi o trećoj množini a ne jednini, tačno onako kako se i želelo.

Guliver u zemlji patuljaka

Sećate se serije Više od igre, standardne palanke po imenu Gradina u kojoj do dolaska nemaca '41 stalno nešto kao fudbalski ratuju FK Radnički (crveni) i FK Građanski (beli)? Stalne žudnje Građanskog za primatom koja ide dotle da dovedu čuvenog Becića čak iz Beograda, i "poštenja" Radničkog koji iz ljubavi prema samoj igri lomi noge i krlja protivnika čak i kada je u autu ("samo pošteno Kostolomac, i po nogama").
Palanačko zonfa poimanje svega i Sveta, oličeno u liku Leke Lažova (prvaka u laganju 1936-1941) koji za kafanskim stolom mrtav pokazuje šipak Wehrmachtu, čuveni "naš srpski vic i inat". Koliko se sećam, nekada se govorilo "naš balkanski vic i inat", ali u suženoj državi suženog pogleda i uma drugačije ne ide. Jbg, Leka Lažov i kafana "kod Bankrota", šipak svima.


Na 13:15 u ovoj epizodi, Kostolomac skrlja Becića sa leđa, sudiji kaže "Izvini" a Beciću "Šalio sam se, momak", na šta čuveni Beca odgovara "Slušaj bre majmune, pa nije ovo Kosovo, majku mu!". Današnja srbijanska politika se ne može bolje opisati, tu su baš svi - majmuni, šala, momci, majka, izvinjenja i neizbežno Kosovo.

Oprem dobro.

U engleskoj Premijer Ligi, između dva srbijanska poluvremena titulu ovogodišnjeg šampiona osvojio je Mančester - Građanski (City) a ne Radnički (United). Ne zna se ko je bogatiji od ta dva kluba. Što, naravno nema blage veze sa nama jer mi nemamo veze sa fudbalom ili normalnom državom. Naravno, ni sa politikom, da se ne zaboravi. Btw, poslednjih 5-6 minuta utakmice Man.City-QPR neodoljivo podsećaju na poslednja dva sata našeg Ustavnog referenduma iz 2006. kada je glasalo više građana nego ukupno za prethodna dva dana. I tada su Tadićeve demokrate, Tomini kradikali, ostali (osim bojkotaša), OEBS i CESiD rekli kako je sve bilo u redu. Ko zna, zna.
Hah, deja vu...

Danas, u maju 2012. godine, neophodno je shvatiti prostu ali vrlo bitnu stvar:
Ovoj zemlji trenutno nije potreban pobednik utakmice između FK Građanskog i FK Radničkog, inače će i dalje van terena pobeđivati FK Džiberski, FK Lopovski i FK Lažovski, korumpirani autrihteri, žileti umesto krampona, doživotni predsednik Političkog Saveza Srbije i svih ostalih kućnih saveta, lažni opozicionari, inženjeri ekonomije i stručnjaci opšte prakse.
Gradina više nema vremena za gubljenje, niti prava da pobeđuje samu sebe.
Navijanjem za prevarante nećemo ući u Ligu Evrope, daleko bilo Šampiona.
Srbiji treba nova liga sasvim novih klubova. Gledaoci neka na vreme sami odluče za koje i kakve će i dalje navijati. Posle finala nema kajanja.

***
Ko je spomenuo nadnice za strah?


Čekajte, pa to zaista nije u redu! Gde je obećana hranarina za to što smo navijali, bacali dimnu zavesu da gledaoci ne vide šta se dešava na terenu?! Isključivali smo kamere svaki put kada je situacija bila sporna, puštali hladnu vodu u neprijateljsku svlačionicu, bušili gume navijačima ostalih...
Gde su te medalje za hrabrost, muku mu ljutu?!!

Pa ne može bre to tako, sunce li vam jebem lopovsko nevažeće!


3 comments:

Anonymous said...

Sve je jasno i ništa nije jasno!?
Da li se baviti najvažnijom sporednom rabotom ili , recimo, uređenjem životne sredine i kakve veze ima tu boja cveća.
Izgleda da je za nekog bilo strašno važno da se žuto cveće u punoj raskoši zameni crvenim prošarano sa belim!?
Ako znamo simbole onda mi je jasna žuta i crvena boja. Ali šta tu radi bela, meni nije jasno. A vama?
Miša
P.S. Koliko ja znam belo simbolizuje predaju. Sad ko se tu predao?

Lale said...

hehehehe...
Dakle, zato su po zgradi opštine polepili one silne zelene nalepnice na kojima piše "put za evakuaciju"!

Anonymous said...

Ma ko istera "preletace " sa proslave dana opstine ,a ko je pio vino iz cipele to nama kazite i ko dobi po nosu,a ko je gadjao flasom coveka u 501 ,a pogodio devojku.Negotinski Car Napoleon 2012



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...