Pismo iz najdubljeg horizonta

Dragi moj Narode,

Pišem Ti iz najdubljih dubina Jame u koju sam ni kriv niti dužan zapao a da ni sam ne znam zašto. Zašto ne znam zašto - e pa ni to ne znam. Uh, počinjem opet da padam u petlje velikih misli i projekata, moram da se trgnem i završim ovo pismo dok mi ne utrne sveća koju sam jedva uspeo da kradomice utrpam u džep sakoa kada su ovi izdajnici došli po mene. Zapravo, nisu došli po mene i to mi nekako najteže pada od sve ove muke koju su mi priredili mangupi iz mojih nedara i ispod horizonta mog nadaleko čuvenog radara za pogrešne poteze. Iako sam vezao Vuka pred ulaznu kapiju, probili su se i došli po ključeve vile i rekli mi "alo ti, mac, ajd sad malo šic!".

Evo, prošla je ponoć i zatvoriše mehanu Jama u najdubljem horizontu, pogasiše svetla i udariše fajront. Jadan li sam ja kada ovako, kao neki Golum bez prstena i fotelje, a opet nevidljiv za medije, moram da pišem kratka pisma jer mi ponestaje i mastila, pored ove bedne voštanice.

Ljudi, da se ne lažemo, ja sam ugrožen! Prete mi silni kriminalci kojima sam upropastio nezakonite radnje, posao, investicije i nova radna mesta. Ali ja ne mogu da hodam ulicom tek tako, da mi bre priđe neki anoniman pučanin i stegne ruku onako muškodomaćinski i kaže "svaka čast Predsedniče, al si razbuco tu bandu kriminalnu ima te pamte do kraja života", ne mogu! Ne smem to da prihvatim, te hvale i slave, jer će me odmah uočiti da sam bez prstena obezbeđenja moći i odmah će me likvidirati! Ma šta likvidirati, oduzeće mi službeni prsluk od mithril-kevlara koji mi je poklonio moj najbolji prijatelj Tadić još dok je bio ministar ONO&DSZ! I to baš onaj sa autogramom njegovog najboljeg prijatelja, negdašnjeg ministra telekomunikacija Tadića. Ne, samo to neeee!!! Samoubiću se, samo ako pokušaju da mi uzmu ključeve garaže u Krunskoj 69. Sve sve, ali K-69 ne dam - i žuta tačka! 

Eto.

Zašto, o zašto je sve moralo ovako da ispadne kada je bilo planirano do u jotu da ne ispadne. To jest, ja da ne ispadnem a za druge baš me briga.
Evo, luč dogoreva, mrak nadire i ja moram da završavam iako još nisam ni počeo.

Ljudi, neki dan beše Dan rudara, a mene koji sam radio, radim i radiću kao crnac niko da se seti! Pa kako bre možete svi da budete takvi, pa vidite da će ovaj Toma da proda Kosovo bez mene i Borka, da uđe u EU bez mene i Milice, da bude omiljen kod radnika, seljaka i poštene inteligencije i da oslobađa nevine novinare bez mene i Mene... Ej bre, pa on ide u Njujork i Vašington bez mene ali sa mojim Vukom koga je ladno odvezao sa kapije i privezao za branik otadžbine i blindiranog Audija koji je bio moj! Moj, moj precioussssss...

A sve smo tako lepo bili isplanirali za Slavu Stranke: ja da lepo zgazim ovog izdajnika Tomu u prvom krugu, i stranka da ima 173 poslanika bez ovih koalicionih prišipetlji (a sa njima 281 - priznajem da mi tu nešto ne štima oko matematike, ali nije više ni bitno), u 168 opština trebalo je da osvojimo 213 gradonačelnika i predsednika. 

Trebalo je da JA svečano proslavim današnji praznik Dan rudara, a ne onaj Dinkić koji po Boru samo pravi neke skverove na kojima se vrte ovi naši slavljenici garava lica. Kakva je samo to baraba, pa više je navario rudara po skverovima nego što ih ima u jamama i kopovima. Pa je li to ta decentralizacija, posao, investicije, nova radna mesta! Sigurnost, bre!!!

Ja, da baš JA glavom i šlemom, garantujem - da sam bio izabran, kako je i trebalo da bude, na današnji svečani dan svečano bih objavio Narodu i Članstvu najnoviju novčanicu od 20.000 dinara sa mojim likom! Postizborno pobednički bih ponosno pogledao svakom svom neglasaču u lice i rekao. "Evo, toliko vredi naš voljeni dinar! Ceo minimalac u jednoj novčanici!!!. Nema više laganja kao što je to radila prethodna Vlada i onaj Cvetko iz Braćevac (pu! na njega, znao sam da šuruje sa tim njegovim seljom Ničićem i onim izdajnikom Dinkićem, URSaimmaterina, sipali su mi u kafu namerno ricinus da bi je prosipao po sebi. Da, narode, ja sam je lično sam prosipao, niko mi nije prosipao ništa preko Ivice." Umesto da odmah potom Narod shvati i uvidi svu veličinu mog poteza i da je kriza uveliko kod nas fimbulfambihamptidamptibrljsertruć... (napisano vidno drhtućim rukopisom stoga nerazumljivo, op.ur.) svi kriminalci i izdajnici koje sam istrebio ujediniše se protiv Mene i Naroda i izgubiše me u drugom krugu. Oooo, udri Sveti Ilijo u ove što ne slušaju i ne prihvataju ruku pomirenja i zajedničkog stranačkog bola, što neće pomoć koju im mogu obezbediti preko SMS, twittera i Fejsa sve do Karla Bilta.

E pa Srbijo, htela si mac mac izbore po svaku cenu, sad gledaj šta si sve propustila jer ja skrhan svojim bolom i poremećajem poimanja stvarnosti trunem u mraku najdubljeg horizonta, sam bez igde ikoga.
Čak ni onaj Zoran Živković neće više da se kandiduje protiv mene, baksuz jedan. Ode mi i imunitet od tolike tuge.
Eto, ja napisah pa ako neko i bude hteo ovo da objavi biću mu zahvalan do prvog horizonta a i šire.

p.s.

Osssećam kako ssse polako pretvaram u Goluma, a odgovor na onu possslednju zagonetku i dalje nikako da nađem. Ljubomira mi, ssstvarno ne znam Narode šta to imaš u sssvojim džepsssima i odakle ti...

* pisano u tmini ispod stola u kantini "Jama", XI horizont Borskog rudnika, negde po ponoći 8. avgusta godine 2012. Anno Tomini

(potpis vrlo nečitak, nalik Brozovom)

PetSto

Čitam tekst Nadežde Milenković sa Peščanika plus merkam histeriju koja se ceo dan vrti na NAZIonalnoj televiziji glede osvajanja stote medalje za Srboslaviju, pa me nešto zagolica...
OK, kapiram, megalomanijački projekat, poznatiji i kao Debela Srbija, dobio je svoj nastavak formiranjem ove Vlade i sada već konstantnim lupetanjima ministara, mada ga i Premijer Unutrašnjih Poslova nešto zavija i vata krivine, diplomatski se kezeći kao i predsednik mu. Smešak im odaje misli, neka im neko to već jednom dojavi. Ma, nebitno. 

Vaskolika nacionalna sumanutost koja se ovde smatra folklorom - pardon, tradicijom - već 24 sata doživljava svoju najnoviju erekciju.
Stota olimpijska medalja za Srboslaviju!
Peta olimpijska medalja za Srbiju.

What a bunch of shit!

Srbija je pod svojim imenom prvi put učestvovala 1912. godine na Olimpijadi u Stokholmu, pre tačno 100 godina. Srbiju su predstavljala dvojica atletičara (Dušan Milošević i Dragutin Tomašević), i za put im je dodeljeno 4000 tadašnjih dinara.

Prema nekim podacima MOK-a, koji su u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji ne pominju, za Igre 1912. bio je prijavljen i Živko Vasić, seljak iz Žarkova, koji se nije pojavio na startu. Vasić je, prema tim podacima, bio drugoplasirani u kvalifikacionom maratonu, ali ga pred sam polazak na Olimpijadu kralj Petar Karađorđević nije pustio da ide, zato što "kao seljak ne bi mogao da se snađe i da na pravi način reprezentuje Srbiju".

Ehm, što to ne uvedoše kao kriterijum za silne budale koje nas predstavljaju, od lokalnih skupština pa do Ujedinjenih Nacija?!!! Sunđerbobu Jeremiću bih danas lično odobrio tih 4000 dinara, po srednjem Jorgovankinom kursu.
Ja u Stokholm ionako odem bar jedared godišnje, o svom trošku - onako, patriotski.

Naredni put smo bili Olimpijska Srbija tek pre četiri godine u Pekingu (2008), mada ni tada ne bi da nas Crnogorci ničim izazvani nisu "oslobodili" svog dela zajedničke države i olimpijske ekipe. Srbija tek tada osvaja svoje prve olimpijske medalje - Čavić, Đoković i vaterpolisti. 

Nepošteno je i šibicarski ove (trenutno) 2 medalje iz Londona + 3 iz Pekinga + 95 pod imenom (nekoliko varijanti) Jugoslavija nazivati "sto medalja Srbije", zato što to nije istina. Na onih 95 medalja pravo polažu svi koji su živeli u Jugoslaviji, kolika god joj katastarska parcela u Atlasu Sveta pripadala kroz vreme.

Umesto samoobmanjivanja na koje se plaća pretplata pride, pošteno bi bilo reći:
Ovo je ili stota medalja za Našu Zemlju, ili peta za Srbiju. Srbija jeste naša zemlja, kao što je to bila i Jugoslavija, ali onih 95 medalja nisu ni srpske niti srbijanske već zajedničke. I to je jedina istina.

Samo u proključalim možganjima pomahnitalih sportskih nacionalnih radnika, kojima matematika i činjenice spadaju u kategoriju jeresi, ispada da 5 = 100.Naravno, kada je Tadiću treći mandat mogao da bude drugi, zašto i peta medalja ne bi bila stota.
Ovo je 100% budalaština, kao i sve ostale na koje smo izgleda već oguglali.

***

Tradicija starogrčkih Olimpijada podrazumevala je prestanak ratova i sukoba u vreme trajanja Igara, sportske discipline zamenjivale su oružje - što danas uglavnom ne važi.

Glupost niko ne spominje.

Da ne spominjem ni to da su obe dosadašnje londonske medalje za Srbiju osvojene na pucanje.
Dakle - na folklor.

Sini munjo, udri grome u koprive

Danas beše Sveti Ilija Gromovnik, srboslavno 4u1 ovaploćenje Peruna, Tora, Jupitera i Zevsa. Pa još pade u četvrtak na Gromovdan, što i nije baš česta pojava (prethodni put je to bilo 2007. a naredni će tek 2018. godine).

Mislio sam se da li da opet malo mantram o "religijskim" i predreligijskim aspektima ovog sveca i dana mu posvećenog kao i o tom pustom Četvrtku, bratu Petkovom, ali... dosadno je bre toliko teoretisanje u vreme kada se dešavaju tektonski lupinzi, salto mortale iz-mesta-bez-zaleta i slične monade koje čine narodni samoizabranici, poznatiji pod profesionalnim imenom "poslanici".

U pseudohrišćanskoj mitologiji današnji dan ima meridijanski karakter, jer je do podne ilindensko leto a od podne svemilija jesen. E pa jbg, danas je vrućina dobacila do letnjih 30°C a od sutra ima nameru da tera na jesenjih 40°. Svašta, ovaj svet se baš PEOKRETnuo! i to naglavačke.

Kad smo već kod tog ante/post meridiema, trebalo je da danas bude poslednji dan redovnog prolećnog zasedanja novoizabranog sastava Skupštine Srbije, pa da onda lepo deputati podignu svojih 2000 evra plate teško zarađene za sedam dana plus pripadajući im regres za godišnji odmor, pa kolektivno odu na čvarenje pod jesenjim suncem koje prži od posle podne. Naravno, podrazumeva se i da imaju besplatan javni prevoz "do destinacija", kao što je red.
I taman su se naoštrili da pljuju i briskaju "svestranački nestranačkog" guvernera NBS kako bi omogućili ustoličenje JorgovanCi, kad bitanga Šoškić dade ostavku! Kakva fukara, pobeže usred Dinkićeve rečenice da će poništiti sve ono što je lično uveo u prethodnih dvanaest godina tokom kojih ga nije bilo moguće oterati iz vlasti ni dimom niti naftalinom.

Ehm, što li se samo Dačić zakleo u cvet i u med da će pohapsiti Karića i Marka, istroši sav kredit za danas koji je lepo mogao da pokloni Vučiću glede tog guvernerčića. Btw, uopšte ne sumnjam da će Premijer Unutrašnjih Poslova pohapsiti ovu dvojicu - a kako bi drugačije mogao da ih zaštiti. Mislim, od Dinkića, jelte.

Kako god, po ostavci Šoškića nije bilo potrebe da se dalje sedi u neudobnim skamijama i za sokoćalima na kojima nije instaliran pasijans i fejsbuk, pa se narodni deputati većinski preseliše prvo do blagajne pa potom i na ostale destinacije shodno geografskom i enološkom poreklu. Zato je čitavo jesenje popodne i veče sala bila skoro prazna a ekipa desetkovana. Ionako je tema dosadna - tamo neki obdusman (kako to kažu negotinski socijalisti). Monotoniju razbija samo monolog Gordane Čomić, najveće tviterašice svih vremena na Balkanu a i šire, koja ladno ne trepnuvši ozbiljan zadatak zaštite ljudskih i građanskih prava zove "uslugom". Dokle sam mogao da izdržim ovaj bulšiting, pomenuta je naveliko premašila kvotu od 120 slova koju je sama sebi odredila svojom čuvenom tvitsentencom "ko ne ume da se izrazi u 120 slova ne ume ni na hiljadu stranica". Puko sam konačno kod rečenice (po pitanju paradigme) "Za 20 godina ću ja predsedavati ovom Skupštinom kao najstarija poslanica..."

Munje i gromovi!

Priču o zaštitničkim uslugama pomno je pratila gomila poznatija pod imenom Miljenko Bobina. Osoba koja je zajedno sa frau Šliht uspela da obesmisli suštinu NVO sektora ulaskom u organe vlasti. Ne, on kao poslanik nije NVO delegat već je aktivan učesnik jednog od stubova vlasti - zakonodavne, tj. Skupštine. NVO je NVO, donacije su donacije ali mesečni lični grant od dveiljadeevra je baš to kako zvuči. Suve pare - na ruke, majstore.
Dakle, danas ništa od fajronta, u subotu biraju prvog špijuna, Jorgovanku za guvernantu i šefa uslužnog servisa za ljudska prava bez fiskalne kase. Uzevši u obzir religijski kapacitet nove vlasti, pitam se da li je ovog popodneva već počelo jesenje zasedanje Skupštine ili će taj težak rad do subote tretirati kao prolećni prekovremeni pa i za to dobiti naknadnu isplatu?

 od straha do zastrašivanja, put je gromovit

Kako se odvija skupštinska "situacija" poslednjih dana, valjda je svakome jasno da će tako funkcionisati i buduća Vlada sa pripadajućim joj Parlamentom. Sve u duhu i stilu konstantnog preganjanja, nadgornjavanja, ucena, visokoparnih dubokoumnih monologa, prazne sale i odsutnih pogleda, pretnji, lupetanja, plastificiranih poslanikinja i pozlaćenih guvernerki, turnira u pasijansu, novinskih dodataka o tome šta su pesnici hteli da kažu a isteklo im je vreme za diskusiju. 

Od pretnje munjama i gromovima pomenute vračare Vjerice do zastrašivanja i pljuvanja putem Dnevnih Tariguza sve dok sami ne podnesete ostavki i pobegnete od te ludnice, put je popločan mandatima koji su vlasništvo poslanika.
Zapravo, ne čudi me toliko ludilo. Pun je Mesec, a biće ga opet 31. avgusta. Sumnjam da će do tad makar malo da ohlade usijane poslaničke tintare, najavljuju vrelu avgustovsku jesen do kraja meseca...

A koprive, one iz naslova, šta sa njima?
Elem, koprive su korisne biljke pune materija neophodnih za zdrav ljudski organizam. Međutim, kod nas je došlo do mutacije usled zamena teza pa su se politikanti preobrazili u Koprive i svoje gvožđe neće dati bez tuđe krvi, pa zato žare i pale sve što dotaknu. Od njih takvih izlaze gadni plihovi po telu celog društva. 

Narod kaže "neće grom u koprive". Ove naše Koprive današnje smatraju da drže gromove i munje u svojim rukama i da ih mogu da odašilju na koga hoće, kad i kako im se prohte. Ni sam Sveti Ilija od njih takvih više nije bezbedan.

Iako najveća bacačica kletvi, munja i gromova svih vremena, Vjerica Radeta, više ne sedi u Parlamentu njen duh kleti itekako obitava u tom objektu - svaki čas pa iskoči iz poneke neoprezne glave prefarbanih radikala.

Narodna pamet kaže da je "kopriva jedna od najkorisnijih biljaka, kada bi ljudi shvatili koliko je lekovita, sadili bi samo koprive". Kopriva čisti krv i leči anemiju, leči upale urinarnog trakta i stimuliše rad creva, koristi se kod bolesti jetre i žuči. Jbt - čist patriotizam, po stavkama.

Eto zašto mi sadimo poslanike koji se ponašaju kao koprive. I oni takođe iritiraju sve ovo gore navedeno.

Vrlo lekovito, nadasve.

***

Da završimo i sa tim četvrtkom.
U Velikoj Britaniji su svi parlamentarni izbori od 1935. do danas tradicionalno održavani četvrtkom iako to nije zakonska obaveza. Postoji nekoliko objašnjenja zašto je to tako:
Prvo, četvrtak je obično pijačni dan u većem delu Engleske pa je građanima nekako lakše i da skoknu do biračkih mesta. U petak su izbori rezultata već poznati (ljudi moji, je li to moguće?) tako da novoizabrana administracija ima ceo vikend da se pripremi za svoj prvi radni dan u ponedeljak.

Drugo, pošto prethodi petku i vikendu, smatra se da je četvrtak dan kada su građani-birači najtrezniji.
Treće, četvrtak je u skoro svim svetskim jezicima dan gromovnika: thursday, giovedi, donnerstag, jueves, torsdag, jeudi... To smo već rekli.

Konačno mi je jasno zašto se naše Koprive prave Englezi.

Svi ti vrači

Svaki put kada čujem Holidays in the Sun od Sex Pistolsa padne mi na pamet ono čuveno pismo sa letovanja, poslato na današnji dan pre četiri godine.

I tako, dođoh, smjestih se, potom me ljubazno sprovedoše do portirnice na čekbuking (ne čeka se mnogo ko što ime kaže), čisto provjere radi da mi neko nije zauzeo apartman. Hm, dobar je, rum servis radi, plazma TV (pitam se kolka li im je pretplata - zna Tijo 100%). Sobarice baš i nisu neki ideal ženstvenosti al ni one naše s Pala nisu ništa manje robusne ni maljave, štaćeš.

Zelena moja, razglednice su đavolski skupe, jbg morsko je to odmaralište a i € ima nekako drugačiji kurs nego tamo kod nas. Zato ti šaljem ovu vezu da vidiš kako sam se dobro udomio, nije nešto al oće i feng-šui da ispoštuju (znaš kolko mi je to važno). Ercegovac me sačeko na kapiji, poželio dobrodošlicu i ponudio da unese kufere. Dosadan je ko i uvjek, sjećam se kad je ko student po Rajvosa menzama pivario i podsmjevao se našemu Drugu Titi, eh ... mali vrag. A vidi ti njega sad, kolki mu nos izraso! Prava muškarčina, ma međed jedan! Tedoh da mu pozajmim nešto brade, al neće bolan ni za živu glavu. Veli, neka dobro je i vako, znaju svi kolki sam ja velki četnik i bez malja!
Plaše me samo one klavijature. Ne tolko zbog sviranja (to sam uvjek znao) kolko zbog pjevanja. Uf!
Ako li se kojim slučajem javi onaj Mlatko Radić reci mu da mu i nije neki fazon, koga će sad da pelješi na tabliću, oni njegovi iz ekipe su prevejani šibicari odraće ga ko vola. Al tako je sam teo.
Ostavio sam ti nešto para (deviza jašta, neću valjda onijeh bezvrednih targuza domaćih), diplome, opremu, jednu od rezervnih brada, ugovore za seminare i predavanja, te ponešto od onijeh tajnih preparata za zdrav život i uzdizanje iz mrtvih. Čujem da ona NATO-fukara namerno obara kurs €, no ne nasjedaj im: to oće da se izletiš i otkriješ im račune i cifre. Provokacija, ja ti kažem!
Pozdravi i devera, i poruči mu: reko ti je Braco, Crni Luka suze ne puštaj, pobjeda je blizu paz šta ti kažem! Tako mu poruči, i očešljaj ga jelenskom kožicom da ne kuka.
Eto.
tvoj Jadovan Karabukvić
p.s.
Malo sam povraćo u samaljotu, al to je izgleda od šampanjca. Izvetrio, šta li je već. A i moro sam se pri dolasku odma obrijat i ošišat - vele, što manje dlaka po glavi to manje grinja u jastuku. Feng-šui i ja njima.
Sliku ti ne mogu poslat. Ne BiH me prepoznala.

Izvini što nisam mogo pisat ćirilcom, njihova pošta ne prima takve kuverte.

Naravno, prefrigani jedan, nije se potpisao pravim imenom i prezimenom u pismu ženi svojoj da mu se ne bi švalerka Drvojka Koštunjava naljutila. A radilo se zapravo o čuvenom Dobrom Doktoru, tj. Davidu Dabiću iz Gornje MahPale. Čudotvorcu koji je umeo i mrtve da diže iz mrtvih, a kud ne bi žive upokojavao! Taj je bre umeo da oživi spermatozoide u kamenu, samo da je hteo.

Dobro što je ovaj na vreme otišao na to letovanje pod suncem. Te 2008. Mali od Slobe je morao da proguta doktorov odlazak na zadatu destinaciju, jer je već protraćio koalicioni kredit zajebavši Nikolića i Koštunicu u taku. Da je danas kojim slučajem dr. DD ovde a ne tamo, ne smem ni da zamislim brzinu kojom bi započeli ritual oživljavanja Skota pod požarevačkom lipom. Ionako su ga skoro pa oživeli u prethodne četiri godine, uz debelu ispomoć žutih kukumavki koje im se sada kurvinski nude da pomognu oko Kosova, stručnim savetima i dobrim međunarodnim vezama, štekovima kafe po fijokama u zgradi Vlade i Predsedništva - samo da im ostave vile, fotelje i biznis na miru. Nude sve one profesionalne usluge oko obaveza koje su tokom svog mandata na sve načine izvrdavali da ispune.
A i Mira će uskoro doma, ne sumnjam. 

Jbt - opet Bal Vampira, umalo pa kompletan.

***

Pre četiri godine Radovan Karadžić je izručen Haškom Tribunalu za ratne zločine. U međuvremenu mu se pridružio i Ratko Mladić, pre nešto više od godinu dana. Ubiće međede tolika ravnica holandska, bojim se.

Danas nisam po medijima video da je iko spomenuo ovaj datum i doveo ga u vezu sa Radovanom. Nisam video ni vest objavljenu na Radiju Slobodna Evropa i e-Novinama da je pala i prva presuda protiv Republike Srpske, po tužbi porodica poginulih civila u Sarajevu. Eto, rizikujem da me Mile Beorning napljuje kako sam izdajnik i "samo Srbijanac" za razliku od njega i njemu sličnih koji su "čisti Srbi". Čisti, kao da su išli u SANU na ispiranje nacionalne krvne slike.

O štrokavim noktima i biografijama dalje nećemo, konačno je u Srbiji zavladala napredna postdemokratija koju će svakom od nas pojedinačno tumačiti novi stečajni upravnik Srbije. 

Naravno, lično Aleksandar Vučić, glavom bez brade.

"Laž pomenuta stotinu puta postaje istina.
Ono o čemu se ne piše u novinama ne postoji."

Ovako počinje mantra oživljavanja Požarevačke Mrcine. Mislim da su je neki već mrmljali, umesto teksta zakletve koju su "polagali" u Skupštini. Jbg, gde to postoje divljačka plemena bez vračeva? Ko bi narod lečio od boleština koje mu vekovima uvaljuju, ako ne baš ti isti.

Milan Tarot ili Milan Tahret?

Neki od vrača su otperjani u Hag, neki pod lipu a neki i dalje divljaju po tzv. televizijama. Za one nacičiste, ali i za ovakve debile najbolji je jedan sveopšti tahret.
Otrežnjujući, i nikakav drugi.

Možda će Vrhovna Sveštenica Ministarstva Srbozdravlja lično overavati zdravstvene knjižice onima koji nisu izabrali lekara dok im se i dalje odbija harač iz plate. Samo treba da potpišu izjavu za koga su u maju glasali. Provera će biti vršena preko FaceBooka, tako da su Nevažeći glasači najebali na koju god se stranu okrenuli - žutu ili braon, kao gaće. Izađe im na isto.

4Y200K

Četiri godine od prvog posta na blogu, više od dvesta hiljada kliktaja sokolovskih po ovim stranicama. I komentari pride. 

Neko je pisao a neko čitao, neko odavde skidao slike i od njih pravio foto albume, neki su krali postove i koristili ih u svoje bezumničke svrhe, neki su se informisali kada već ne mogu drugačije jer u Negotinu godinama vlada medijski mrak); nekome su ovi tekstovi jutarnja paranoja uz kafu, nekome visoka pamjat a nekome samo zabava i zajebancija kada ništa drugo više nije preostalo.
Ima i onih koji su pored nas odlučili da se i sami okušaju na sopstvenim blogovima.

Grupa građana koja je osnovala 2008. godine udruženje Građanski Krug, pa počela i blog da piše, ostala je do danas na na okupu. Razlog postojanja je i dalje isti, kao što je u ovoj zemlji sve ostalo isto. To se makar lako da proveriti - pogledajte prvi post pa uporedite sa ovim st(r)anjem danas i nađite razliku kojom bi makar pokušali da opravdate različitost koje nema pa nema.
Te godine se Vučić pentrao po žardinjerama jer su ga na kursu naučili da suzavac ostaje dole, bliže zemlji. Dačić je tada čvrsto stegao pendrek i još uvek ne silazi s njega k'o dete s trešnje. Toma je osnivao novu stranku ne bi li konačno postao predsednik nečega. Tadić je započeo svoj drugi prvi mandat u žutom dvoru. Čeda je bio... glasan.

Svi su, na neki sebi svojstven način, započeli sopstvene pohode kroz institucije koji su se okončali ove 2012. godine. Toma je postao predsednik namesto Borisa, Boris ne mora da osnuje stranku jer još nije dokusurio DS pa ne ide da ne bude više njen predsednik, Vučić je sada kalif umesto kalifa na istu foru kao kum Nikolić pre četiri godine, Dačić i dalje seca pendrek mada je pride skuvao i sikter kafu demokratama i to od istog taloga sikteruše koju je svario Koštunici 2008. godine na isti način kao i ove - na senče a ne na semče. A Čeda? On je i dalje... glasan.

Moram da dodam i ovo: u Negotinu je za protekle četiri godine došlo do vanredne promene vlasti, prvenstveno zahvaljujući duplom pasu u brišućem preletu koji nam je pod skupštinskom šatrom priredio čuveni balansero i akrobata Sloba Čubrilo, prvo glasavši na Otadžbinskoj Upravi za izbacivanje Nikolića iz SRS, potom krađom radikalskih mandata i utrčavanjem u naprednjačko jato, pa zatim krađom naprednjačkij mandata i uklizavanjem u tabor demokrata. Konačno, ovog leta dođosmo i do otvorene ponude Beoslonu Mirkoviću i njegovom pokretu, da ničim izazvan na poklon dobije nekoliko (trenutno žutih) odbornika na ražnjiću, kada ih već Tom i Džeri ne žele natrag.

Sve ono što se sada dešava na republičkoj i palanačkoj političkoj sceni, bilo je opisivano od 2008. do danas. Ne radi se ni o kakvom proročkom talentu ili dojavama iz taloga kahve. Jednostavno, akteri priča na ovom blogu se ne trude čak ni da skinu krmelje i jeftinu šminku sa lica, stare pune četiri godine. Isti su da istiji ne mogu biti, i lepo im je.

I tako, sve isto i u krug. E pa kada je tako, neka makar bude Građanski.
Srećan nam bre četvrti rođendan svima. Nama koji vam pišemo i vama koji nas čitate.

p.s.

Hvala RainDogu što me je pre četiri godine naskroz iskvario i ubacio u Blogosferu.

Ne zezam se, budiblogsnama.

Dragoljubov žuti prljavi taksi

Hajde malo o vožnji...

1. Dragoljubov

Da li se neko seća grupe Dragoljubov Taxi? Jedini album su izdali 1979. pa isparili posle njega. Bend je vodio Dragoljub Crnčević, i od cele priče uglavnom im je ime benda ostalo upamćeno kao jedna od stvarno poštenih budalaština domaćeg roka. Bio je to album sa ubedljivo najmanjim tiražom u istoriji jugoslovenske diskografije.

Nedavno je Dragoljubov Taxi oživeo, ali u jednoj sasvim drugačijoj i daleko glupljoj postavi. Izdanje 2012. poznatije pod umetničkim imenom "Poslanički klub Demokratske Stranke u Skupštini Srbije". Frontmen - Dragoljub al' Mićunović. Čiča toliko dobro vozi partituru, pardon - partijsku turu, da su već počeli naokolo da mu ispadaju saputnici, po regionima.

Dragoljub v.2.12 je imenovan za glavnog dispečera ove taxi grupacije "zbog kohezivnog kapaciteta". Bože me sakloni, kao neki super lepak ili bolje reći - čep. Btw, taj Dragoljub Kohezivni baš nešto i nije bio kohezivan kada je 1994. naduren napustio Demokratsku Službu i formirao Demokratski Centar.
OK, vratio se kohezivniji, priznajem bez mučenja.

Dragoljubov (skupštinski) Taxi u poslednje vreme ima neutaživu potrebu da pretrne svaki put kada ih novopostavljeni prvi špijun Srbije pogleda sa govornice, onako blago ribozomski, a da ih pritom doslovce ne spomene. Tada Dragoljub odmah uzima mikrofon iako ga niko ništa ne pita, pa se hvata nepoštovanja pravila lepog ponašanja na koja se do juče bacao koskama i lupinzima. Demokrate nikako da shvate da Vučić više ne mora da ih spominje kada laprda o korupciji bivšeg režima, umesto da priča o onome što je tema rasprave. Dovoljno je samo da klimne glavom prema njima i kamera uvek podobnog RTSa kadrira ceo žuti poslanički klub, u čijim čeonim redovima sede baš oni čija se imena najviše razvlače po Dnevnim Tariguzima. U eri elektronskog glasanja i evidencije apsolutno više nema potrebe da poslanici iste stranke sede zajedno, utoreni u ram kao cepanice za potpalu. A možda i ima, ko bi to znao reći...
Bitno je da saveti naprednjačkih US konsultanata efikasno funkcionišu. Očigledno da te iste savetnike, svojevremeno, žuti nisu pažljivo slušali. Našli su sebi druge idole.

2. Žuti

Pojedini beogradski taksisti ponekad zaista umeju da prirede predivne kružne turističke vožnje do obližnjeg ćoška nesrećnicima koji iz provincije usled neke muke zalutaju po Prestonici.

Ova firma se posebno izveštila u tome. Račun za vožnju još uvek nije isporučen ali više je nego očigledno da je suma poodavno prešla broj predviđenih cifara u taksimetru. Vožnja po Krunskoj ulici se ne naplaćuje, a za nazad se sami snalazite - gde god da ste se namerili.
Nedavno su formirali posebnu službu za masovnu vožnju, nazvanu BusTaxiPlus, koncipiranu tako da provincijalci ni na koji način ne mogu da se snađu u njoj.
Isto važi i za domoroce Prestonice, da ne zaboravim.

3. Prljavi

Da li se sećate još jedne vedete ex-YU roka - Zlatni Prsti, daleko poznatiji od izvornog Dragoljuba sa početka teksta. Frontmen je bio Moša, čuven i po svom irish pubu "Rivendell" u centru Zaječara. Njihov uspeh krunisao je drugi (i konačni) album Nokaut! izdat takođe 1979. godine. Jedna od najpoznatijih pesama ovog benda bila je Žuti Taksi.

Evo nama refrena za razmišljanje:

Onaj mali prljavi taksi, žuti taksi

bio je maksi.
Stisli smo se jedno uz drugo, i dugo mi dugo

šaptala ona.
Grli me, ljubi me, voli, 

voli me ti.

Zar stvarno verujete kako se oni u Skupštini svađaju, glože oko "nečega", ne slažu, sukobljavaju, usaglašavaju i preglašavaju, nadgornjavaju, dele na "poslaničke klubove" i mandate? Da se uopšte međusobno razlikuju? Verujete im kada nadureno kažu kako nisu svi isti i da postoje manje i veće zlo? Da ih uopšte zabole za bilo koga izvan njihove kaste?

Pogledajte ih kako veselo zajedno krljaju u skupštinskoj menzi, grle se i ljube tokom pauza između rundi besmisla i licemerja, kako su svi isti kada uđu u svoje blindirane limuzine i džipove tamnih stakala. Mislim, isti su oni i na rentgenskom snimku, ali da ne idem baš toliko duboko.
Bitno je da ne gledate te licemere. A ako to ipak uradite, nemojte se zbog njih svađati sa svojim ukućanima jer ta banda baš to i želi - sekuritatea metode su uznapredovale, da se ne varamo.

***

Danas je izabrana nova Vlada Republike Srbije. Novoimenovani Premijer Unutrašnjih Poslova po izlaganju ekspozea i polaganju zakletve da do daljeg neće menjati stranu i koalicione partnere, gromko je zapevao još jedan hit po kome se Zlatni Prsti pamte:

Zbogom ostaj mila moja

To reče pa se nasmeja, sa iskrom u oku. Ko se još uvek nije prepoznao, moraće i to ubrzo. Pala je moša. Sada sledi nokaut, i to ne tehnički već izbacivanjem iz ringa kroz konopce. Eksorbitalno lansiranje.

O kameleonima i pticama-pretrkačicama koji bi već da menjaju žutu za neku od kaki nijansi - uskoro.

Bolest bez šifre

ZDRAVA BOLEST

- Odakle si došao? 

- Niodkud. Ja sam ovde. 

- Kako to da te nikad nisam sreo? 

- Nisam izlazio. 

- Bio si bolestan? 

- Ne, bio sam zdrav. 

- Pa zašto nisi izlazio? 

- Pa zato. Zato što sam bio zdrav. 

- A sada, zašto si sada izašao? 

- Razboleo sam se. Sad sam kao i svi drugi, niko me neće primetiti. 

- Šta bi se desilo da te primete? 

- Proglasili bi me za zdravog. 

- Je li to rdjavo? 

- Kako gde. U bolesnom svetu, svakako. 

- I šta bi sa tobom radili? 

- Lečili bi me dok se ne bih i ja razboleo. 

- Ali, ti si već bolestan, zar nisi? 

- Od svoje bolesti, da, samo oni hoće da bolujem od njihove … 

Borislav Pekić

(Klinički razgovori, DNEVNIK, 1955)

 9. mart 1991.

To reče, pa potom izgubi od Šešelja na Rakovici. Posred slobodarskog Beograda, koji se tada već bio pretvorio u slobodaNsku palanku. U moralnu kasabu iz koje je naizgled nemoguće iskoračiti. Da, iskoračiti a ne izaći, jer je izlaz tu, odmah pokraj nas - na korak unapred, a ne koračnicu unazad u lepšu i svetliju prošlost. Samo nedostaje želja, do volje se nije ni stiglo.

Strašna je bolest od koje boluje naše društvo. Kolektivna. Pa opet, nije nova niti nezabeležena u istoriji. Virus koji se kroz istoriju periodično javlja širom kugle zemaljske. Problem je što je kod nas endemska, nikako se ne da iskoreniti. Nijedna medicinska enciklopedija niti šifarnik bolesti ne mogu definisati i klasifikovati tu bolest onako kako je to Pekić uradio. Prvo u svom Dnevniku, pa potom u jednom od najboljih dela savremene evropske i svetske književnosti. 

Da, Besnilo.  

O tome se radi.

Horor svakodnevice u kojoj se virus prenosi brže od misli, bolest zbog koje zaraženi imaju neutaživu želju proždiranja svega zdravog, neopoganjenog i slobodnog. Ludilo zbog koga se u tuđem prestanku bezumno traži produžetak sopstvenih patnji, sumanuto nazvanih "životom". Bezumlje društvenog besmisla i sveopšteg slepila prema neophodnosti normalnog života pukog opstanka radi. Malignitet koji je kroz istoriju bio lečen samo vatrom i čelikom, ali ne i izlečen zato što stoka dvonoga odbija da uči na tuđim a zapravo svojim greškama - jer smo svi jedan, ljudski rod.
Jedan od simptoma besnila je hidrofobija, strah od vode. Voda je život u svim civilizacijama od pamtiveka. Zato su naše kabadahije pijane od vlasti, a narod od pivske utehe - da ne bi posegnuo za vodom, životom.

Zar stvarno treba da dođe do vatre i čelika kako bi smo izlečili naše društvo, ili ćemo konačno željno posegnuti za voljom da se izlečimo? Sami, jer je jedino tako moguće i nikako drugačije.

***

Za početak, prekinite da gledate prenos iz štale u koju se pretvorila Skupština Republike Srbije. Ne udostojite ih više ni sekunde sopstvenog života, jedinog koji imate a kojeg ti uvošteni zombiji toliko žudno žele da uzmu.

Neka konačno prožderu jedni druge i sami sebe. I tu je kraj.

Otisak Nedelje - 22.07.2012

Večeras na db92 nema Utiska Nedelje jer je Od Bećkovića Mala otišla da navata nešto pigmenta. Dakle, šta bi onda mogao da bude Otisak prethodne nedelje?

Možda neki od sledećih predloga koji su se istakli tokom prošle sedmice: 

1. Aleksandar Vučić, drugi naslednik svrgnutog Džordža Tadića

Poput Tomislava Nikolića, i sam nasleđuje jednu od Tadićevih nekadašnjih javnih funkcija (ministar ONO i DSZ); najavljuje ukidanje Čedinog i Dinkićevog Zakona o informisanju da bi vratio onaj svoj iz 1998, uz pomoć Dinkića bez Čede; staviće u džep sve bezbednosne službe i dosijee kako bi nastavio posao koji je tako lepo radio Dušan Olio Mihajlović; trenutno neprikosnoveni gospodar misli i dugih jezika svih okupljenih u koš oko SNS. Korupcija mu je dnevna i noćna mora zbog čega na sebe preuzima sav teret narodne nesanice. Dva puta gubi gradonačelničku trku sa Đilasom, posle čega obavezno izlazi još jači i moćniji, a uticaj NDI savetnika postaje sve očigledniji. U postizborni period ušao sa SNS Vladom od 12 ministarstava, trenutno zastao na cca. 17 sa 19 članova.

2. Ivica Dačić, premijer Vlade Unutrašnjih Poslova koji je na funkciji pendrek-efendije nasledio sam sebe

Ivica Dačić će se ponovo pobrinuti za javnu (za razliku od Vučića koga više mori ona tajna) bezbednost opstanka na vlasti; uspeo je da nadmudri kompletan nekadašnji DOS strpljivo grickajući nokte u svojoj i ne baš tako tesnoj rupi, sačekavši da se konačno zadovoljno nasmeje i kaže "vidite da sam bio u pravu, ne može nam niko ništa jer mi smo vaša sudbina"; samoproklamovani neeurorusointegrator; ljubitelj Samsonite kompleta; odbija da pusti sedu bradu, kako bi narod konačno uvideo neku razliku. Gubitnik prvog kruga trke za predsednika Srbije, podržao Tadića u drugom krugu da bi ovaj mogao da izgubi i tako omogući čvršću koaliciju SPS-SNS. Nesporno inteligentan i vrlo snalažljiv u blatu srpske politike. Nikada ne govori u egzaktnim ciframa i terminima, još teže se petlja u strane jezike.

3. Rasim Ljajić (ministar spoljnjeg&unutrašnjeg pazara i dimnih signala) i Sulejman Ugljanin (ministar prazne zubarske stolice)

Rasim je večiti favorit svake vlasti, skoro pa doseže do visina Tomice Milosavljevića i Mlađana Dinkića; shodno destinaciji odakle je (kako to Dačić voli da se izrazi) napazario je odgovarajuće ministarstvo; kao kandiranu trešnju prišivene su mu telekomunikacije (zna bre čovek, naučio na silnim SMS sednicama prethodne Vlade) i informaciono društvo (dobro je kad nije za informatičko, zabrinuh se da ću morati da stavljam rub-el-hizb na kraj svakog narednog blogposta); apsolutni stručnjak opšte prakse.

Suljo će i nadalje vaditi po dva zuba u glavi odjedared, da se ne bi posvađali; pritom nastalu promaju u ustima popunjavaće tamponima bez portfelja.

4. Zaharije Roadrunner Trnavčević, trenutno ubedljivo najstariji golub-preokretač

Kao stariji osnovac, Krkobabiću i Mićunoviću otimao klikere i lupao čvrge u školi; svojim ACME Znanjem pomoći će novoj vlasti oko Imanja; lider Srbije ne zna se čime sve Bogate.

5. Aleksandar Veliki Tijanić, čovek-bastilja

Omiljeni mundvaser za predizborno ispiranje usta svake opozicije i podjednako omiljeni gazda javne medijske kuće tih istih kada prestanu da budu opozicija; nesmenjiviji od Dinkića i Tomice zajedno; ako ikada doživi da bude smenjen sa mesta direktora RTSPS, otvoriće velikoprodaju nameštaja i bele tehnike zaplenjenih u ime neplaćene TV pretplate na reprizu devedesetih koju gledate dok je preživljavate.

6. Dragan Đilas, čovek-dabar

Osoba koja poseduje sve kvalitete da jednoga dana preuzme kormilo neke fabrike obuće, pogon za izradu đonova od obraza; veliki postizborni obožavalac onih po kojima u svakoj predizbornoj kampanji pljuje i ne razume ih, ali i pružalac ruke saučestvovanja u potonjim lupinzima; posedovalac dobrih veza sa svima; u poslednje vreme omiljeno rame za jadanje puknutog Cara Borisa; vrhovni menadžer bus+taxi javnog prevoza u Prestonici; prorok koji ume da gleda u budućnost po četiri godine unapred, bez slušnih koščica za prošlost.
Da pojasnim malo taj proročki talenat, koristeći intervju koji je DĐ dao za Vreme 2008. godine. Zašto baš taj intervju? Pa, u njemu je lepo opisao do detalja kako i zašto će 2012. godine:
- DS izgubiti na izborima,
- LDP neće preći cenzus u Beogradu,
- ko će biti veći saboritelj stručnjaka i od samog Dinkića lično,
- kome je dobar Vučić a ko je dobar Vučiću, postoji li porodična tvrtka Đilas-Vučić i ima li tu trećeg,
- kako će talog i pogrešno ubodena želja Tadića koštati trona a zlatna jabuka sama uskočiti u Đilasov koš,
- kako će DS prerasti u glavnog kočničara formiranja ozbiljnog građanskog i demokratskog bloka koji bi predstavljao antipod i antitezu novoj vlasti formiranoj od starih pacijenata.
Ovaj i ovakav lik će već koliko sutra, kao potencijalni novi lider DS, zahtevati da povede buduću demokratsku opoziciju protiv sadašnje vlasti - iste one u kojoj bi da ovako ili onako kooperira, da u nju ugura članove svoje partije ili porodice, formira timove koji se ne svađaju nego rade...
Da li posle njegovih najnovijih izjava još uvek postoji neko ko bi da pljuje po Nevažećima? Postoji, da se ne lažemo.

7. Osoba MU iz jednog sela nadomak Negotina, na korak do nikad ispunjenog deputatskog sna

Iako mu Zakon o izboru narodnih poslanika garantuje mandat shodno rednom broju po spisku, a koji sada odskače iznad crte ulaskom perjanica SPS u ministarske i druge visokonaslonske fotelje, odozgo će ga potapšati po glavi i preporučiti da je korisnija upotreba osmog padeža u svom ataru nego u Skupštini Srbije, te nekako pokuša da (po Dačićevoj formuli) prejebe lokalne demokrate sa kojima je još uvek u koaliciji, pa volšebno bude izglasan za predsednika opštine Negotin a da sve ostalo bude isto. Aha, tek što neće.
Stvarno, i taj baksuz dr. Vlajko, što ne ispadne džek i sam podnese ostavku kad je već to mogao da uradi njegov Tadić kao predsednik države, ili drug predlog #7 na poslaničku abonentsku knjižicu za menzu - bez iskorišćenog kupona?!
Priznajem, kada je ovaj zadnji u pitanju, pogrešio sam posle đurđevdanskih izbora tvrdeći kako će Negotin u novom skupštinskom sazivu imati tri poslanika. Jbg, mislio sam da će ih najverovatnije biti troje, a ispade da će ipak biti samo dve.
To stvarno nije lepo, da se tako ne poštuje rodna ravnopravnost slabijeg IQ. Sramota.

***

Niko od ponuđenih ne zaslužuje da ponese titulu teme koja je obeležila prethodnu sedmicu.
Najjači Otisak nedelje (koja traje već godinama, jer se ništa ne menja i vreme je stalo), predstavlja sveopšti nepodnošljiv oštar miris koji predlozi šire oko sebe, i to toliko dugo da ni po kom osnovu više nije bezopasno po zdrav razum prisutnih.

Pih.

Zašto i kakav Građanski Savez danas i ovde

Dragi prijatelji,

Dostavljamo vam tekst ZAŠTO I KAKAV GRAĐANSKI SAVEZ DANAS I OVDE. Ovo nije programski dokument na kome još radimo, ovaj tekst, kao što govori i naslov, predstavlja sažetak dosadašnjih mišljenja i sugestija od brojnih naših prijatelja i zainteresovanih, koje smo dobili ili dopunili posle objavljivanja PISMA O NAMERAMA.

Osnovna načela našeg delovanja definisana su već činjenicom da smo grupacija građanske provenijencije. Nažalost, sve partije i gotovo sve ideološke orijentacije ovde su ili izrazito nacionalističke ili se kroz neki drugi oblik kolektiviteta  prikrivaju njihov narodnjački i populistički karakter i pogled na svet i društvo. A iza svakog populizma se krije jedva prikrivena namera se preko tzv. "sabornosti", "sloge" i "jedinstva" ustoliči jedno unisono mišljenje, a zatim i jedan oblik vlasti koja će ubrzo skliznuti u autokratiju ili ogoljenu diktaturu. Bez želje da se vraćamo na neke rasprave iz prošlosti GSS, a koje su grubo prekinute suprotno želji većine članova protivstatutarnim ukidanjem GSS (koje je proglašeno „ujedinjenjem“ sa LDP), sva naša dosadašnja razmišljanja i analize oko ideološke profilacije, opredeljuju nas kao udruženje (ili možda sutra stranku) građanske socijaldemokratije, preciznije rečeno - građana koji pripadaju svetu rada. Ovom formulacjom se ističe jasna dinstikcija u odnosu na atribuciju tzv. „klasnoproleterskog“, ili „nacionalnog socijalizma“.

Naravno da su i akteri i nosioci političke i ekonomske moći u društvu („svet kapitala“,  kao i njihove državne i paradržavne institucije i centri upravljanja) građani. Ali nivo njihove društvene legitimnosti i karakter uloge i učešća u društvu kao građana, proističe i meri se poštovanjem svih prava drugih građana, političkih, ekonomski, radnih, sindikalnih, manjinskih i sl. Dakle u okviru tih merila, mi u potpunosti poštujemo i na svaki način podržavamo ekonomsku inicijativu i slododu pojedinaca preduzetnika, privrednika i poslovnih ljudi, zalažući se za tržišnu ekonomiju. Ali, ona se mora zasnivati na pravima svih učesnika u njoj kao i na osnovnoj odrednici tržišne ekonomije, a to njena celovitost i integrativnost. To znači - slobodno tržište roba, kapitala, usluga, znanja, ideja i ljudi, ali za sve učesnike, pod istim pravnim i ekonomskim uslovima i šansama. Slobodno tržište, kako ga kod nas shvataju i prezentuju neki protagonisti tzv. „neoliberalnog“ kapitalističkog koncepta, nažalost uz svesrdnu pomoć svih naših partija i njihovih vlada, pretpostavlja i znači da je celokupan kompleks ekonomije sveden samo na slobodnu pijacu obezbeđenu za samo jednu stranu, po pravilu onu koja već ima privilegovanu sistemsku premoć zahvaljujući zakonskim rešenjima, ali često i zahvaljujući svom monopolskom položaju, kartelizmu, korupciji, zelenaštvu, rentijerstvu, finasijskim špekulacijama i dr. Rezultat tog fridmanovskog („čikaška škola“) moneterističkog teorijskog modela i njegove „primene“ kroz „šokterapijsku“ praksu u u ovakvim perifernim društvima kao i u tranzicionim postsocijalističkim privredama, u Srbiji se očituje zaista „šokterapijski“. Naime, industrijska proizvodnja je na nivou od 40% od proizvodnje u 1988. godini, a ukupan društveni proizvod pokriva samo 60% od  BDP iz te godine. Ako se od 1.300.000 zaposlenih, oduzme preko 600.000 budžetski finasiranih, vidi se da 700.000 zaposlenih u realnom sektoru izdržava preostalih 6 miliona stanovnika Srbije.

Odgovor na pitanje zašto se kod nas tako uporno istrajava na jednom prevaziđenom i pokazalo se krajnje neuspešnom modelu ekonomije, koja i nije ekonomija, forma pljačke profita i narodnih dobara („rentijerskog kapitalizma“ kako ga s razlogom naziva Džozef Štiglic), nalazi se u rezultatima privatizacije i tajkunizacije koje su svu društvenu, poitičku i ekonomsku moć prenele na uzak oligarhijsko-kastijanski sloj koji neograničeno vlada Srbijom, naravno uz kolaboraciju sa političkom klasom, vojno-policijskim i tajnim bezbedonosno-obaveštajnim strukturama, državnim aparatom, crkvenim klerom. Pošto sva ta bulumenta ne okuplja više od 3-5% stanovništva, da bi se koliko-toliko stekao legitimitet i legalnost njihove vlasti, oni pokreću i podržavaju nacionalističke pokrete i aktivnosti od kojih mnogi prelaze rubikone savremenog fašizma. Na tom istorijski proverenom obrascu, paradoksu po kome najsiromašniji, potlačeni i opljačkani od te vrhuške, postaju njihova udarna pesnica. To je suština svakog nacionalizma, a srpsko društvo i sve demokratske snage treba da znaju da je tanka crta koja nacionalizam deli od fašizma.

Katastrofalne posledice ovakve privatizacije po zaposlene, društvo u celini i državu ne mogu se popraviti poništajem ugovora između Agencije za privatizaciju i kupaca (od kojih su mnogi, pokazalo se, vezani za kriminogeno podzemlje), pogotovo što je većina prodatih preduzeća već u stečaju ili je izgubila i proizvodni program, tržište, zaposlene, a znatan deo preduzeća koja su privatizovana su zbog hipotekarnih kredita već u vlasništvu banaka. Mi smatramo da, s obzirom na to da se po pravilu radi o krivičnim delima ili simulovanim radnjama, treba doneti novi zakon koji bi poništio sve takve i slične privatizacije a preostalu imovinu vratio pravim i jedinim vlasnicima; to su oni koji su radili u tim preduzećima. To ne bi bilo novo podruštvljenje privrede, niti bi predstavljalo pravno nedopustiv retroaktivan postupak. Ukratko, ukupno procenjena imovina, uključujući i one sektore koji su još u državnoj svoji, tamo gde je to potrebno i opravdano, treba biti podeljena na tri dela (trećine), jedan bi pripao svim punoletnim građanima, sa posebnim popustom prema godinama staža za ranije zaposlene, uključujući i penzionere, drugi bi išao na slobodno tržište kroz akcije i dokapitalizaciju, i treći deo bi ostao državi koja bi iz fondova prihoda sufinansirala i pomagala opštedruštvene potrebe (PIO, RZS, socijalni programi, dečija zaštita, fondovi za razvoj i sl). Akcije koje bi pripale građanima i ranijim zaposlenim se ne bi mogle otuđivati najmanje 10 godina, čime bi se se sačuvale od obezvređivanje zbog prodaje u ovom trenutku.

Mislimo da su skoro sve partije danas u Srbiji, bez obzira kako se programski prikazuju, u suštini desne (neke i krajnje desničarske) orijentacije. Moderna evropska socijldemokratija, polazeći od svojih i tuđih istorijskih iskustava i sećanja, okuplja se danas oko ideja slobodnog pojedinca koji se, prirodno kao društveno biće, vezuje i uključuje za svoje socijalne strukture. Znači pojedinac - građanin preko društvenih struktura stvara i organizuje DRŽAVU koja mu služi da preko nje ostvaruje svoje interese (ekonomske, kulturne, obrazovne, bezbedonosne, političke i dr). Mislimo da je to demarkaciona linija koja treba da nas deli i razlikuje od drugih. Demokratija pretpostavlja VLAST NARODA - GRAĐANA a ne partija. Pri čemu termin NAROD uzimamo u značenju - NACIJA kao politička zajednica građana, u drugom značenju reč "narod" označava etničku zajednicu. Mi moramo uvažiti činjenicu da postoje i etničke zajednice, sa svojim osobenim interesima i potrebama, ali nama je u prvom planu društvo kao zajednica GRAĐANA, a ne etničkih pripadnika.

Nećemo biti isključivi ako ustvrdimo da sve naše partije i politički projekti (i teorijski i "praktički") imaju obrnut pristup. One državu tretiraju kao aparat preko koga upravljaju društvom i životima ljudi, a etnos je osnova države. Nažalost, tako to definiše i naš Ustav iz 2006. godine, koji treba posebno analizirati jer on je ne samo zbog načina donošenja, njegovih odrednica, već i zbog onoga što je njegova primena pokazala, danas faktor društvenih nesporazuma koji polako prerastaju u krizu.

Ma koliko verovali da je naš jezik „bogat“, on je zapravo bar u socio-političkoj terminologiji vrlo oskudan. Delimično i zbog toga nastaju neke semantičke nejasnoće. Uzmite samo termin GRAĐANIN - on u našem jeziku ima nekoliko potpuno različitih značenja: građanin - državljanin neke zemlje, građanin - stanovnik uopšte, građanin - birač, građanin - stanovnik grada, građanin - uljuđen čovek, građanin - civilno lice (naspram uniformisanog), građanin - pripadnik građanske klase ili građanskog sloja, itd. Zato bi bilo nedifinisano nazvati se Udruženjem građana. Svaka organizacija okuplja ljude po nekim sklonostima, zanimanjima, interesima i sl. Političke organizacije okupljaju kroz članstvo građane istih ili sličnih političkih opredeljenja, dakle političke organizacije u širem smislu predstavljaju i artikulišu socijalne i političke interese određenih društvenih slojeva i grupacija. Nažalost to uglavnom nije slučaj sa našim partijama. One su zapravo klijentelističke grupe koje zadovoljavaju interes svoje uske partijske (partokratske) klijentele. One, kada se malo bolje razgrne njihova ukupna delatnost, nikoga ne predstavljaju, naprotiv pokazalo se da su najčešće i protiv društva i demokratije. Odatle potiče najveći deo problema u našem političkom sistemu, odnosno njegovom funkcionisanju. Nažalost ni LDP koji je pri osnivanju usisao dobar deo našeg članstva, nije daleko odmakao na tom planu. Štaviše, i on se polako izrodio u jednu klasičnu srpsku lidersko-klijentelističku stranku. Utoliko se ne treba čuditi da danas u Srbiji može svako sa svakim, kada je u pitanju podela vlasti i kolača društvene moći. Na taj način su rehabilitovani neviđeni zločini Miloševićevog režima i njegovih saveznika iz devedesetih godina. Ne samo što više niko ne pominje krivičnu odgovornost za sva ta nedela i kriminal, već je odbačena i lustracija koja bi mogla bar delimično da ukaže na moralnu i političku odgovornost. LDP pristaje da mu Dačićev nekrofilski SPS diktira i uslovljava političke stavove, a da LDP nijednom ne postavi uslove SPS-u kada to nikada nije uradila DS, da se jasno, uključujući i krivično, odredi prema svojoj prošlosti. Da li je normalno da LDP ulazi u bilo kakvu kolaciju sa SPS-om u vršenju vlasti!? Ovo što se konačno dogodilo posle izbora i prihvatanja Daćića da kao mandatar sačini vladu sa SNS (čitaj retuširana Srpska radikalna stranka) i Dinkićem koji je već 12 godina u svim vlastima, nije za nas neočekivano. To samo potvrđuje da su to ljudi ne samo bez ideologije i principa, već i bez elementarnog morala. I šta od tih ljudi očekivati!?

Zato treba pokušati da se napravi kopernikanski obrt - da u centru političkih zbivanja i odlučivanja budu ljudi (pojedinci) i građani. Naš skroman pokušaj ide u tom smeru, bez ambicija da je to moguće bez pokretanja svih pozitivnih društvenih potencijala. Mi verujemo da oni nisu mali, ali da su umrtvljeni "diktaturom" srpske političke klase, i one u vlasti i one tzv. opozicione.

Analizom i obradom petnaestak programskih tema koje smatramo bitnim za naše ideološko profilisanje, došli smo do zaključka da se u skoro svim u potpunosti razlikujemo od dominatnih stavova i mišljenja koja preovlađuju na našoj političkoj sceni. Nije teško iz toga zaključiti, s obzirom na indolentnost naše javnosti, i nespremnost za suštinske promene, da ćemo biti usamljeni u toj svojoj "ekskluzivnosti", a za koju verujemo da  je samo normalan i realan odnos i pogled na našu društvenu paradigmu. Kada će građani početi da "misle svojom glavom" i izaći iz populističko-nacionalističkih torova, zavisi od njih i njihove recepcije argumenata, vizije svoje budućnosti i spremnosti da je ostvaruju. Naše je, naravno bez želje da budemo jedini u pravu, da damo kvalitetne analize stanja, kao i predloge koji bi mogli doprineti napretku ovog društva. To ne može biti posao samo jedne stranke, jedne grupe, jednog pojedinca, zato verujemo da će strana na kojoj su oni koji žele suštinske promene, biti sve brojnija i jača.

Zapravo, posle ubistva Zorana Đinđića koje je označavalo ponovnu pobedu politike koja ja je dovela Srbiju devedesetih u najgori položaj od njenog osnivanja, stvorena je jedna antidemokratska, kriminalna kolacija u kojoj u podeli vlasti i pljačke svi učestvovuju. Ovi izbori i "aktivnosti" oko formiranja SNS-SPS-URS(G-17) govore da će se to nastaviti u još nemilosrdnijem i ogoljenijem obliku. Glavni moderator tog "posla" je besumnje je vrh Demokratske stranke preko „istorijskog pomirenja“ sa SPS-om. I ako se nešto dobro desilo u vezi sa ovim izborima, jeste konačno vidljiva činjenica da ovakav DS nije reformska stranka i od nje (kakva je sada sa Tadićem) ne treba ništa dobro očekivati. Pred Srbijom su godine neizvesnosti, osim jedne izvesnosti, da će sve biti gore i gore. Jedina, ali ne mala nada je, pobuna GRAĐANA. Ipak je naš život važniji od svih njihovih sinekura i prevara. I ima nas, sasvim sigurno mnogo, mnogo više od njih. Samo to treba sabrati i artikulisati, ali prethodno treba i raščistiti smetlište koje razbacuje oko sebe srpska politička klasa. A od tog đubreta najbolje se i najduže "reciklira" nacionalizam. To će biti, s obzirom na svu indoktrinaciju koja traje preko dvadeset godina, i naš najveći i najvažniji posao.

Mi ne želimo da budemo izvedeni iz modela po kome deluju naše partije. Nismo liderska grupa, naša organizaciona struktura će biti sasvim drugačija, zasnovana pre svega na neposrednom delegiranom principu biranja i predstavljanja, znamo da se jedino tako i uz punu javnost rada može izbeći svaki oblik klijentelizma i liderstva. To je i najsigurniji filter za "prijem" članova, mada smo svesni da će tu uvek biti propusta i promašaja. Kako se kaže: "u svakom žitu ima kukolja". Što se tiče "poznatih imena", biće nam dragocena svaka prava pomoć i podrška, ali ipak verujemo da ta „poznata“ imena imaju dovoljno prostora u svojim strankama, svojim odborima i emisijama da se iskažu, i poprave ono što se pokazalo lošim, pa i kod njih samih.

Pošto smo još u fazi organizacionih priprema, u formalnom smislu nije potrebno da vršimo "učlanjivanje", dovoljno što ste se javili i podržali ovaj naš zajednički projekat. A on će uspeti (i uspevati) u onoj meri u kojoj svako da svoj doprinos, ne gledajući i očekujući da neko drugi uradi posao umesto njega. Ako u ovakvim stavovima neko vidi sebe, biće nam drago da se kao građanin uključi u težak, skoro neizvestan pokušaj da se bar na javnoj političkoj sceni (baruštini i smetlištu) kaže i čuje drugačije mišljenje. Imamo otvoren profil na fejsbuku - GRAĐANSKI SAVEZ, možete tu da se oglasite i komunicirate sa drugim zainteresovanim. Pripremamo i postavljanje veb sajta. Za sada nemamo stalno mesto okupljanja, verujemo da ćemo početkom jeseni organizovati neke tribine i druge akcije, a ako se stvore uslovi (finansijski) pokušaćemo da otvorimo i kancelariju.

***

Molimo da nam dostavite vaše stavove povodom ovako sročenog i objedinjenog teksta i njegovog sadržaja i iznesenih stavova. Do septembra ćemo postaviti naš veb sajt gde će se ubuduće razmenjivati prepiska, saopštenja opštinskih odbora i ostalo. Do tada možete u međusobnoj komunikaciji koristiti naš profil na fejsbuku. Obavestite i vaše prijatelje koji bi nam se mogli pridružiti.
Nemojmo stati!

Radna grupa Inicijativnog odbora za obnavljanje Građanskog Saveza.
Kontakt: gssdrugiput@gmail.com