Pismo iz najdubljeg horizonta

Dragi moj Narode,

Pišem Ti iz najdubljih dubina Jame u koju sam ni kriv niti dužan zapao a da ni sam ne znam zašto. Zašto ne znam zašto - e pa ni to ne znam. Uh, počinjem opet da padam u petlje velikih misli i projekata, moram da se trgnem i završim ovo pismo dok mi ne utrne sveća koju sam jedva uspeo da kradomice utrpam u džep sakoa kada su ovi izdajnici došli po mene. Zapravo, nisu došli po mene i to mi nekako najteže pada od sve ove muke koju su mi priredili mangupi iz mojih nedara i ispod horizonta mog nadaleko čuvenog radara za pogrešne poteze. Iako sam vezao Vuka pred ulaznu kapiju, probili su se i došli po ključeve vile i rekli mi "alo ti, mac, ajd sad malo šic!".

Evo, prošla je ponoć i zatvoriše mehanu Jama u najdubljem horizontu, pogasiše svetla i udariše fajront. Jadan li sam ja kada ovako, kao neki Golum bez prstena i fotelje, a opet nevidljiv za medije, moram da pišem kratka pisma jer mi ponestaje i mastila, pored ove bedne voštanice.

Ljudi, da se ne lažemo, ja sam ugrožen! Prete mi silni kriminalci kojima sam upropastio nezakonite radnje, posao, investicije i nova radna mesta. Ali ja ne mogu da hodam ulicom tek tako, da mi bre priđe neki anoniman pučanin i stegne ruku onako muškodomaćinski i kaže "svaka čast Predsedniče, al si razbuco tu bandu kriminalnu ima te pamte do kraja života", ne mogu! Ne smem to da prihvatim, te hvale i slave, jer će me odmah uočiti da sam bez prstena obezbeđenja moći i odmah će me likvidirati! Ma šta likvidirati, oduzeće mi službeni prsluk od mithril-kevlara koji mi je poklonio moj najbolji prijatelj Tadić još dok je bio ministar ONO&DSZ! I to baš onaj sa autogramom njegovog najboljeg prijatelja, negdašnjeg ministra telekomunikacija Tadića. Ne, samo to neeee!!! Samoubiću se, samo ako pokušaju da mi uzmu ključeve garaže u Krunskoj 69. Sve sve, ali K-69 ne dam - i žuta tačka! 

Eto.

Zašto, o zašto je sve moralo ovako da ispadne kada je bilo planirano do u jotu da ne ispadne. To jest, ja da ne ispadnem a za druge baš me briga.
Evo, luč dogoreva, mrak nadire i ja moram da završavam iako još nisam ni počeo.

Ljudi, neki dan beše Dan rudara, a mene koji sam radio, radim i radiću kao crnac niko da se seti! Pa kako bre možete svi da budete takvi, pa vidite da će ovaj Toma da proda Kosovo bez mene i Borka, da uđe u EU bez mene i Milice, da bude omiljen kod radnika, seljaka i poštene inteligencije i da oslobađa nevine novinare bez mene i Mene... Ej bre, pa on ide u Njujork i Vašington bez mene ali sa mojim Vukom koga je ladno odvezao sa kapije i privezao za branik otadžbine i blindiranog Audija koji je bio moj! Moj, moj precioussssss...

A sve smo tako lepo bili isplanirali za Slavu Stranke: ja da lepo zgazim ovog izdajnika Tomu u prvom krugu, i stranka da ima 173 poslanika bez ovih koalicionih prišipetlji (a sa njima 281 - priznajem da mi tu nešto ne štima oko matematike, ali nije više ni bitno), u 168 opština trebalo je da osvojimo 213 gradonačelnika i predsednika. 

Trebalo je da JA svečano proslavim današnji praznik Dan rudara, a ne onaj Dinkić koji po Boru samo pravi neke skverove na kojima se vrte ovi naši slavljenici garava lica. Kakva je samo to baraba, pa više je navario rudara po skverovima nego što ih ima u jamama i kopovima. Pa je li to ta decentralizacija, posao, investicije, nova radna mesta! Sigurnost, bre!!!

Ja, da baš JA glavom i šlemom, garantujem - da sam bio izabran, kako je i trebalo da bude, na današnji svečani dan svečano bih objavio Narodu i Članstvu najnoviju novčanicu od 20.000 dinara sa mojim likom! Postizborno pobednički bih ponosno pogledao svakom svom neglasaču u lice i rekao. "Evo, toliko vredi naš voljeni dinar! Ceo minimalac u jednoj novčanici!!!. Nema više laganja kao što je to radila prethodna Vlada i onaj Cvetko iz Braćevac (pu! na njega, znao sam da šuruje sa tim njegovim seljom Ničićem i onim izdajnikom Dinkićem, URSaimmaterina, sipali su mi u kafu namerno ricinus da bi je prosipao po sebi. Da, narode, ja sam je lično sam prosipao, niko mi nije prosipao ništa preko Ivice." Umesto da odmah potom Narod shvati i uvidi svu veličinu mog poteza i da je kriza uveliko kod nas fimbulfambihamptidamptibrljsertruć... (napisano vidno drhtućim rukopisom stoga nerazumljivo, op.ur.) svi kriminalci i izdajnici koje sam istrebio ujediniše se protiv Mene i Naroda i izgubiše me u drugom krugu. Oooo, udri Sveti Ilijo u ove što ne slušaju i ne prihvataju ruku pomirenja i zajedničkog stranačkog bola, što neće pomoć koju im mogu obezbediti preko SMS, twittera i Fejsa sve do Karla Bilta.

E pa Srbijo, htela si mac mac izbore po svaku cenu, sad gledaj šta si sve propustila jer ja skrhan svojim bolom i poremećajem poimanja stvarnosti trunem u mraku najdubljeg horizonta, sam bez igde ikoga.
Čak ni onaj Zoran Živković neće više da se kandiduje protiv mene, baksuz jedan. Ode mi i imunitet od tolike tuge.
Eto, ja napisah pa ako neko i bude hteo ovo da objavi biću mu zahvalan do prvog horizonta a i šire.

p.s.

Osssećam kako ssse polako pretvaram u Goluma, a odgovor na onu possslednju zagonetku i dalje nikako da nađem. Ljubomira mi, ssstvarno ne znam Narode šta to imaš u sssvojim džepsssima i odakle ti...

* pisano u tmini ispod stola u kantini "Jama", XI horizont Borskog rudnika, negde po ponoći 8. avgusta godine 2012. Anno Tomini

(potpis vrlo nečitak, nalik Brozovom)