PetSto

Čitam tekst Nadežde Milenković sa Peščanika plus merkam histeriju koja se ceo dan vrti na NAZIonalnoj televiziji glede osvajanja stote medalje za Srboslaviju, pa me nešto zagolica...
OK, kapiram, megalomanijački projekat, poznatiji i kao Debela Srbija, dobio je svoj nastavak formiranjem ove Vlade i sada već konstantnim lupetanjima ministara, mada ga i Premijer Unutrašnjih Poslova nešto zavija i vata krivine, diplomatski se kezeći kao i predsednik mu. Smešak im odaje misli, neka im neko to već jednom dojavi. Ma, nebitno. 

Vaskolika nacionalna sumanutost koja se ovde smatra folklorom - pardon, tradicijom - već 24 sata doživljava svoju najnoviju erekciju.
Stota olimpijska medalja za Srboslaviju!
Peta olimpijska medalja za Srbiju.

What a bunch of shit!

Srbija je pod svojim imenom prvi put učestvovala 1912. godine na Olimpijadi u Stokholmu, pre tačno 100 godina. Srbiju su predstavljala dvojica atletičara (Dušan Milošević i Dragutin Tomašević), i za put im je dodeljeno 4000 tadašnjih dinara.

Prema nekim podacima MOK-a, koji su u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji ne pominju, za Igre 1912. bio je prijavljen i Živko Vasić, seljak iz Žarkova, koji se nije pojavio na startu. Vasić je, prema tim podacima, bio drugoplasirani u kvalifikacionom maratonu, ali ga pred sam polazak na Olimpijadu kralj Petar Karađorđević nije pustio da ide, zato što "kao seljak ne bi mogao da se snađe i da na pravi način reprezentuje Srbiju".

Ehm, što to ne uvedoše kao kriterijum za silne budale koje nas predstavljaju, od lokalnih skupština pa do Ujedinjenih Nacija?!!! Sunđerbobu Jeremiću bih danas lično odobrio tih 4000 dinara, po srednjem Jorgovankinom kursu.
Ja u Stokholm ionako odem bar jedared godišnje, o svom trošku - onako, patriotski.

Naredni put smo bili Olimpijska Srbija tek pre četiri godine u Pekingu (2008), mada ni tada ne bi da nas Crnogorci ničim izazvani nisu "oslobodili" svog dela zajedničke države i olimpijske ekipe. Srbija tek tada osvaja svoje prve olimpijske medalje - Čavić, Đoković i vaterpolisti. 

Nepošteno je i šibicarski ove (trenutno) 2 medalje iz Londona + 3 iz Pekinga + 95 pod imenom (nekoliko varijanti) Jugoslavija nazivati "sto medalja Srbije", zato što to nije istina. Na onih 95 medalja pravo polažu svi koji su živeli u Jugoslaviji, kolika god joj katastarska parcela u Atlasu Sveta pripadala kroz vreme.

Umesto samoobmanjivanja na koje se plaća pretplata pride, pošteno bi bilo reći:
Ovo je ili stota medalja za Našu Zemlju, ili peta za Srbiju. Srbija jeste naša zemlja, kao što je to bila i Jugoslavija, ali onih 95 medalja nisu ni srpske niti srbijanske već zajedničke. I to je jedina istina.

Samo u proključalim možganjima pomahnitalih sportskih nacionalnih radnika, kojima matematika i činjenice spadaju u kategoriju jeresi, ispada da 5 = 100.Naravno, kada je Tadiću treći mandat mogao da bude drugi, zašto i peta medalja ne bi bila stota.
Ovo je 100% budalaština, kao i sve ostale na koje smo izgleda već oguglali.

***

Tradicija starogrčkih Olimpijada podrazumevala je prestanak ratova i sukoba u vreme trajanja Igara, sportske discipline zamenjivale su oružje - što danas uglavnom ne važi.

Glupost niko ne spominje.

Da ne spominjem ni to da su obe dosadašnje londonske medalje za Srbiju osvojene na pucanje.
Dakle - na folklor.