Zašto i kakav Građanski Savez danas i ovde

Dragi prijatelji,

Dostavljamo vam tekst ZAŠTO I KAKAV GRAĐANSKI SAVEZ DANAS I OVDE. Ovo nije programski dokument na kome još radimo, ovaj tekst, kao što govori i naslov, predstavlja sažetak dosadašnjih mišljenja i sugestija od brojnih naših prijatelja i zainteresovanih, koje smo dobili ili dopunili posle objavljivanja PISMA O NAMERAMA.

Osnovna načela našeg delovanja definisana su već činjenicom da smo grupacija građanske provenijencije. Nažalost, sve partije i gotovo sve ideološke orijentacije ovde su ili izrazito nacionalističke ili se kroz neki drugi oblik kolektiviteta  prikrivaju njihov narodnjački i populistički karakter i pogled na svet i društvo. A iza svakog populizma se krije jedva prikrivena namera se preko tzv. "sabornosti", "sloge" i "jedinstva" ustoliči jedno unisono mišljenje, a zatim i jedan oblik vlasti koja će ubrzo skliznuti u autokratiju ili ogoljenu diktaturu. Bez želje da se vraćamo na neke rasprave iz prošlosti GSS, a koje su grubo prekinute suprotno želji većine članova protivstatutarnim ukidanjem GSS (koje je proglašeno „ujedinjenjem“ sa LDP), sva naša dosadašnja razmišljanja i analize oko ideološke profilacije, opredeljuju nas kao udruženje (ili možda sutra stranku) građanske socijaldemokratije, preciznije rečeno - građana koji pripadaju svetu rada. Ovom formulacjom se ističe jasna dinstikcija u odnosu na atribuciju tzv. „klasnoproleterskog“, ili „nacionalnog socijalizma“.

Naravno da su i akteri i nosioci političke i ekonomske moći u društvu („svet kapitala“,  kao i njihove državne i paradržavne institucije i centri upravljanja) građani. Ali nivo njihove društvene legitimnosti i karakter uloge i učešća u društvu kao građana, proističe i meri se poštovanjem svih prava drugih građana, političkih, ekonomski, radnih, sindikalnih, manjinskih i sl. Dakle u okviru tih merila, mi u potpunosti poštujemo i na svaki način podržavamo ekonomsku inicijativu i slododu pojedinaca preduzetnika, privrednika i poslovnih ljudi, zalažući se za tržišnu ekonomiju. Ali, ona se mora zasnivati na pravima svih učesnika u njoj kao i na osnovnoj odrednici tržišne ekonomije, a to njena celovitost i integrativnost. To znači - slobodno tržište roba, kapitala, usluga, znanja, ideja i ljudi, ali za sve učesnike, pod istim pravnim i ekonomskim uslovima i šansama. Slobodno tržište, kako ga kod nas shvataju i prezentuju neki protagonisti tzv. „neoliberalnog“ kapitalističkog koncepta, nažalost uz svesrdnu pomoć svih naših partija i njihovih vlada, pretpostavlja i znači da je celokupan kompleks ekonomije sveden samo na slobodnu pijacu obezbeđenu za samo jednu stranu, po pravilu onu koja već ima privilegovanu sistemsku premoć zahvaljujući zakonskim rešenjima, ali često i zahvaljujući svom monopolskom položaju, kartelizmu, korupciji, zelenaštvu, rentijerstvu, finasijskim špekulacijama i dr. Rezultat tog fridmanovskog („čikaška škola“) moneterističkog teorijskog modela i njegove „primene“ kroz „šokterapijsku“ praksu u u ovakvim perifernim društvima kao i u tranzicionim postsocijalističkim privredama, u Srbiji se očituje zaista „šokterapijski“. Naime, industrijska proizvodnja je na nivou od 40% od proizvodnje u 1988. godini, a ukupan društveni proizvod pokriva samo 60% od  BDP iz te godine. Ako se od 1.300.000 zaposlenih, oduzme preko 600.000 budžetski finasiranih, vidi se da 700.000 zaposlenih u realnom sektoru izdržava preostalih 6 miliona stanovnika Srbije.

Odgovor na pitanje zašto se kod nas tako uporno istrajava na jednom prevaziđenom i pokazalo se krajnje neuspešnom modelu ekonomije, koja i nije ekonomija, forma pljačke profita i narodnih dobara („rentijerskog kapitalizma“ kako ga s razlogom naziva Džozef Štiglic), nalazi se u rezultatima privatizacije i tajkunizacije koje su svu društvenu, poitičku i ekonomsku moć prenele na uzak oligarhijsko-kastijanski sloj koji neograničeno vlada Srbijom, naravno uz kolaboraciju sa političkom klasom, vojno-policijskim i tajnim bezbedonosno-obaveštajnim strukturama, državnim aparatom, crkvenim klerom. Pošto sva ta bulumenta ne okuplja više od 3-5% stanovništva, da bi se koliko-toliko stekao legitimitet i legalnost njihove vlasti, oni pokreću i podržavaju nacionalističke pokrete i aktivnosti od kojih mnogi prelaze rubikone savremenog fašizma. Na tom istorijski proverenom obrascu, paradoksu po kome najsiromašniji, potlačeni i opljačkani od te vrhuške, postaju njihova udarna pesnica. To je suština svakog nacionalizma, a srpsko društvo i sve demokratske snage treba da znaju da je tanka crta koja nacionalizam deli od fašizma.

Katastrofalne posledice ovakve privatizacije po zaposlene, društvo u celini i državu ne mogu se popraviti poništajem ugovora između Agencije za privatizaciju i kupaca (od kojih su mnogi, pokazalo se, vezani za kriminogeno podzemlje), pogotovo što je većina prodatih preduzeća već u stečaju ili je izgubila i proizvodni program, tržište, zaposlene, a znatan deo preduzeća koja su privatizovana su zbog hipotekarnih kredita već u vlasništvu banaka. Mi smatramo da, s obzirom na to da se po pravilu radi o krivičnim delima ili simulovanim radnjama, treba doneti novi zakon koji bi poništio sve takve i slične privatizacije a preostalu imovinu vratio pravim i jedinim vlasnicima; to su oni koji su radili u tim preduzećima. To ne bi bilo novo podruštvljenje privrede, niti bi predstavljalo pravno nedopustiv retroaktivan postupak. Ukratko, ukupno procenjena imovina, uključujući i one sektore koji su još u državnoj svoji, tamo gde je to potrebno i opravdano, treba biti podeljena na tri dela (trećine), jedan bi pripao svim punoletnim građanima, sa posebnim popustom prema godinama staža za ranije zaposlene, uključujući i penzionere, drugi bi išao na slobodno tržište kroz akcije i dokapitalizaciju, i treći deo bi ostao državi koja bi iz fondova prihoda sufinansirala i pomagala opštedruštvene potrebe (PIO, RZS, socijalni programi, dečija zaštita, fondovi za razvoj i sl). Akcije koje bi pripale građanima i ranijim zaposlenim se ne bi mogle otuđivati najmanje 10 godina, čime bi se se sačuvale od obezvređivanje zbog prodaje u ovom trenutku.

Mislimo da su skoro sve partije danas u Srbiji, bez obzira kako se programski prikazuju, u suštini desne (neke i krajnje desničarske) orijentacije. Moderna evropska socijldemokratija, polazeći od svojih i tuđih istorijskih iskustava i sećanja, okuplja se danas oko ideja slobodnog pojedinca koji se, prirodno kao društveno biće, vezuje i uključuje za svoje socijalne strukture. Znači pojedinac - građanin preko društvenih struktura stvara i organizuje DRŽAVU koja mu služi da preko nje ostvaruje svoje interese (ekonomske, kulturne, obrazovne, bezbedonosne, političke i dr). Mislimo da je to demarkaciona linija koja treba da nas deli i razlikuje od drugih. Demokratija pretpostavlja VLAST NARODA - GRAĐANA a ne partija. Pri čemu termin NAROD uzimamo u značenju - NACIJA kao politička zajednica građana, u drugom značenju reč "narod" označava etničku zajednicu. Mi moramo uvažiti činjenicu da postoje i etničke zajednice, sa svojim osobenim interesima i potrebama, ali nama je u prvom planu društvo kao zajednica GRAĐANA, a ne etničkih pripadnika.

Nećemo biti isključivi ako ustvrdimo da sve naše partije i politički projekti (i teorijski i "praktički") imaju obrnut pristup. One državu tretiraju kao aparat preko koga upravljaju društvom i životima ljudi, a etnos je osnova države. Nažalost, tako to definiše i naš Ustav iz 2006. godine, koji treba posebno analizirati jer on je ne samo zbog načina donošenja, njegovih odrednica, već i zbog onoga što je njegova primena pokazala, danas faktor društvenih nesporazuma koji polako prerastaju u krizu.

Ma koliko verovali da je naš jezik „bogat“, on je zapravo bar u socio-političkoj terminologiji vrlo oskudan. Delimično i zbog toga nastaju neke semantičke nejasnoće. Uzmite samo termin GRAĐANIN - on u našem jeziku ima nekoliko potpuno različitih značenja: građanin - državljanin neke zemlje, građanin - stanovnik uopšte, građanin - birač, građanin - stanovnik grada, građanin - uljuđen čovek, građanin - civilno lice (naspram uniformisanog), građanin - pripadnik građanske klase ili građanskog sloja, itd. Zato bi bilo nedifinisano nazvati se Udruženjem građana. Svaka organizacija okuplja ljude po nekim sklonostima, zanimanjima, interesima i sl. Političke organizacije okupljaju kroz članstvo građane istih ili sličnih političkih opredeljenja, dakle političke organizacije u širem smislu predstavljaju i artikulišu socijalne i političke interese određenih društvenih slojeva i grupacija. Nažalost to uglavnom nije slučaj sa našim partijama. One su zapravo klijentelističke grupe koje zadovoljavaju interes svoje uske partijske (partokratske) klijentele. One, kada se malo bolje razgrne njihova ukupna delatnost, nikoga ne predstavljaju, naprotiv pokazalo se da su najčešće i protiv društva i demokratije. Odatle potiče najveći deo problema u našem političkom sistemu, odnosno njegovom funkcionisanju. Nažalost ni LDP koji je pri osnivanju usisao dobar deo našeg članstva, nije daleko odmakao na tom planu. Štaviše, i on se polako izrodio u jednu klasičnu srpsku lidersko-klijentelističku stranku. Utoliko se ne treba čuditi da danas u Srbiji može svako sa svakim, kada je u pitanju podela vlasti i kolača društvene moći. Na taj način su rehabilitovani neviđeni zločini Miloševićevog režima i njegovih saveznika iz devedesetih godina. Ne samo što više niko ne pominje krivičnu odgovornost za sva ta nedela i kriminal, već je odbačena i lustracija koja bi mogla bar delimično da ukaže na moralnu i političku odgovornost. LDP pristaje da mu Dačićev nekrofilski SPS diktira i uslovljava političke stavove, a da LDP nijednom ne postavi uslove SPS-u kada to nikada nije uradila DS, da se jasno, uključujući i krivično, odredi prema svojoj prošlosti. Da li je normalno da LDP ulazi u bilo kakvu kolaciju sa SPS-om u vršenju vlasti!? Ovo što se konačno dogodilo posle izbora i prihvatanja Daćića da kao mandatar sačini vladu sa SNS (čitaj retuširana Srpska radikalna stranka) i Dinkićem koji je već 12 godina u svim vlastima, nije za nas neočekivano. To samo potvrđuje da su to ljudi ne samo bez ideologije i principa, već i bez elementarnog morala. I šta od tih ljudi očekivati!?

Zato treba pokušati da se napravi kopernikanski obrt - da u centru političkih zbivanja i odlučivanja budu ljudi (pojedinci) i građani. Naš skroman pokušaj ide u tom smeru, bez ambicija da je to moguće bez pokretanja svih pozitivnih društvenih potencijala. Mi verujemo da oni nisu mali, ali da su umrtvljeni "diktaturom" srpske političke klase, i one u vlasti i one tzv. opozicione.

Analizom i obradom petnaestak programskih tema koje smatramo bitnim za naše ideološko profilisanje, došli smo do zaključka da se u skoro svim u potpunosti razlikujemo od dominatnih stavova i mišljenja koja preovlađuju na našoj političkoj sceni. Nije teško iz toga zaključiti, s obzirom na indolentnost naše javnosti, i nespremnost za suštinske promene, da ćemo biti usamljeni u toj svojoj "ekskluzivnosti", a za koju verujemo da  je samo normalan i realan odnos i pogled na našu društvenu paradigmu. Kada će građani početi da "misle svojom glavom" i izaći iz populističko-nacionalističkih torova, zavisi od njih i njihove recepcije argumenata, vizije svoje budućnosti i spremnosti da je ostvaruju. Naše je, naravno bez želje da budemo jedini u pravu, da damo kvalitetne analize stanja, kao i predloge koji bi mogli doprineti napretku ovog društva. To ne može biti posao samo jedne stranke, jedne grupe, jednog pojedinca, zato verujemo da će strana na kojoj su oni koji žele suštinske promene, biti sve brojnija i jača.

Zapravo, posle ubistva Zorana Đinđića koje je označavalo ponovnu pobedu politike koja ja je dovela Srbiju devedesetih u najgori položaj od njenog osnivanja, stvorena je jedna antidemokratska, kriminalna kolacija u kojoj u podeli vlasti i pljačke svi učestvovuju. Ovi izbori i "aktivnosti" oko formiranja SNS-SPS-URS(G-17) govore da će se to nastaviti u još nemilosrdnijem i ogoljenijem obliku. Glavni moderator tog "posla" je besumnje je vrh Demokratske stranke preko „istorijskog pomirenja“ sa SPS-om. I ako se nešto dobro desilo u vezi sa ovim izborima, jeste konačno vidljiva činjenica da ovakav DS nije reformska stranka i od nje (kakva je sada sa Tadićem) ne treba ništa dobro očekivati. Pred Srbijom su godine neizvesnosti, osim jedne izvesnosti, da će sve biti gore i gore. Jedina, ali ne mala nada je, pobuna GRAĐANA. Ipak je naš život važniji od svih njihovih sinekura i prevara. I ima nas, sasvim sigurno mnogo, mnogo više od njih. Samo to treba sabrati i artikulisati, ali prethodno treba i raščistiti smetlište koje razbacuje oko sebe srpska politička klasa. A od tog đubreta najbolje se i najduže "reciklira" nacionalizam. To će biti, s obzirom na svu indoktrinaciju koja traje preko dvadeset godina, i naš najveći i najvažniji posao.

Mi ne želimo da budemo izvedeni iz modela po kome deluju naše partije. Nismo liderska grupa, naša organizaciona struktura će biti sasvim drugačija, zasnovana pre svega na neposrednom delegiranom principu biranja i predstavljanja, znamo da se jedino tako i uz punu javnost rada može izbeći svaki oblik klijentelizma i liderstva. To je i najsigurniji filter za "prijem" članova, mada smo svesni da će tu uvek biti propusta i promašaja. Kako se kaže: "u svakom žitu ima kukolja". Što se tiče "poznatih imena", biće nam dragocena svaka prava pomoć i podrška, ali ipak verujemo da ta „poznata“ imena imaju dovoljno prostora u svojim strankama, svojim odborima i emisijama da se iskažu, i poprave ono što se pokazalo lošim, pa i kod njih samih.

Pošto smo još u fazi organizacionih priprema, u formalnom smislu nije potrebno da vršimo "učlanjivanje", dovoljno što ste se javili i podržali ovaj naš zajednički projekat. A on će uspeti (i uspevati) u onoj meri u kojoj svako da svoj doprinos, ne gledajući i očekujući da neko drugi uradi posao umesto njega. Ako u ovakvim stavovima neko vidi sebe, biće nam drago da se kao građanin uključi u težak, skoro neizvestan pokušaj da se bar na javnoj političkoj sceni (baruštini i smetlištu) kaže i čuje drugačije mišljenje. Imamo otvoren profil na fejsbuku - GRAĐANSKI SAVEZ, možete tu da se oglasite i komunicirate sa drugim zainteresovanim. Pripremamo i postavljanje veb sajta. Za sada nemamo stalno mesto okupljanja, verujemo da ćemo početkom jeseni organizovati neke tribine i druge akcije, a ako se stvore uslovi (finansijski) pokušaćemo da otvorimo i kancelariju.

***

Molimo da nam dostavite vaše stavove povodom ovako sročenog i objedinjenog teksta i njegovog sadržaja i iznesenih stavova. Do septembra ćemo postaviti naš veb sajt gde će se ubuduće razmenjivati prepiska, saopštenja opštinskih odbora i ostalo. Do tada možete u međusobnoj komunikaciji koristiti naš profil na fejsbuku. Obavestite i vaše prijatelje koji bi nam se mogli pridružiti.
Nemojmo stati!

Radna grupa Inicijativnog odbora za obnavljanje Građanskog Saveza.
Kontakt: gssdrugiput@gmail.com