Od Bele Crkve pa do Ravne Gore...

Gde su granice Srbistana?

Varate se ako mislite da je to ono "od Horgoša do Dragaša". To je bila kvaziformulacija koju su devedesetih godina prošlog veka besomučno rabili razni mozgovi Miloševićeve ere, misleći na interval geografske širine u kojoj se prostirala Socijalistička Federativna Republika Srbija, koja se sastojala od: Uske&Tesne Srbije, Svetog Kosova em Metohije, Sumnjive Vojvodine, Poštene Crne Gore, Republike Čiste SrBske, Republike SrBske Skrajnute, SAO Beograd, SAO Chicago, SAO Wien, SAO Hilandar, plus još nekoliko hiljada punih zamrzivača i frižidera podrijetlom iz SAO Hrvatske.
Ovoga puta mislim na Srbistan - postoktobarsko čudovište od države, tzv. "Samostalna Prestolonasledna Republika Srbija". To je država koja suštinski manje ima geografsku i prostornu, trodimenzionalnu poziciju u svemiru, a mnogo više vremensku, i to naročito paraistorijsku. Nastala je krajem XX i početkom XXI veka džamahirizacijom Srbije, dobijanjem samostalnosti protiv svoje želje, španskim serijama koje su postale turske, srboslavno-kreacionističkim blickrigom protiv darvinizma i zdravog razuma, pretvaranjem Vojvodine u još jednu radikalizovanu besmiSAO, bezočnim laganjem za koje se plaćaju TV pretplata, BusPlus, administrativne takse, firmarine, porez na zdravlje i posebna stopa PDV za pišanje uz vetar.

To je država u kojoj činjenično ne postoji društvo kao skup pojedinačnih, slobodnih, mislećih i živih građana.

Srbistan egzistira u dve ravni (sa tri od četiri dimenzije - ima vreme, širinu i visinu; nema dubinu, ali u stručnim krugovima se šuška da ipak postoji plitkost koja je neizmerna):

Prva, dvodimenzionalna, to je celuloza. Od celuloze, tj. drvne pulpe, pravi se papir. Papir trpi sve, a naročito vampirski Koštunjarski Ustav koji je kruna prostitucije u koju je kompletna kvazielita političkog bašibozuka uterala građane, pojedince. Žive ljude. Kompjuterizacijom administracije, Srbistan paradoksalno sve više povećava proizvodnju i potrošnju papirologije, seku se stare šume (od drveća) i nastaju nove šume (paragrafa). Uskoro će JP "Srbijašume" preimenovati u JP "Srbijaparagrafi". U Srbistanu se šume seku i da bi se balvani bavili politikom, a stanovništvo svakog januara maskiralo u badnjak. Takođe, bezdrvni i reciklirani eko-papir su ovde u neustavnoj upotrebi. Srbistan, ovakav kakav je, postoji samo na papiru - od novinskog, u kome vrvi od propagande do besmislenih najava TV programa, pa sve do tariguza. Srbistan je verovatno jedina zemlja na svetu u kojoj se može kupiti falsifikovani WC-papir Perfex i falsifikovana Aqua Viva. I diplome. Mislim, i one su šuškavog karaktera. Srbistan, ovakav kakav je, jedino je moguć u Drkoštuničinom Ustavu koji potom za sobom povlači sve u ovoj zemlji, do pojedinačnih života njenih građana. Ovde je apsolutno sve na papiru, nemate format A4 - ne postojite.

Druga, mnogo bitnija, to je četvrta dimenzija, koja se u našem slučaju zove pseudovremenski dvosmerni hiperkontinualni singularitet. Čist paradoks, društveni perpetuum mobile koji ni savremena nauka ne može objasniti, a koji njoj u inat opstaje. U njemu je moguće kretati se napred i nazad duž vremenske ose, menjati prošlost i pakovati je po potrebi svaki čas; oživljavati mrtve, zakopavati žive. Tu se crno proglašava belim a belo crnim, duboko ne shvatajući da mu to ionako opet izađe na isto. Tu je moguće da spaljivanje i uništavanje arhiva bude glavna metoda rada istoričara i arheologa. Moguće je da najuspešniji polaznici Resavske škole prepisivanja budu oni kojima je izvorni dokument Tabula Rasa. Samo ovde nalaze pod zemljom ostatke mamuta i dinosaurusa iznad ostataka starih civilizacija. Kod nas ti na ulici pseto otkine pola noge, a već tri dana kasnije osiguranje pošalje 250 dinara naknade "jer nema trajnih posledica". U Srbistanu je moguće da posle 5. oktobra dođe 4. i da vreme tu stane iako se Srbistanci naizgled kreću u prostoru. Moguće je i da se od 28. juna 1989. do 28. juna 2012. društvo okrene naglavačke više puta nego u periodu od 28. juna 1389. do 28. juna 1989. godine.

Granice Srbistana se nalaze u vremeprostoru između 20. juna 1999. i 20. maja 2012. godine. Preciznije - negde u noći između 5. i 4. oktobra. U Srbistanu je svanuće zakazano za 6. oktobar, ali do toga neće doći jer nikome nije u interesu da kresne luč.

Onaj levi, komitetlija koji je celu svoju životnu karijeru sazdao na skaski o pucnjavi u julu '41, pokazao je i uvalio nam pače. Ovaj desni, vojvoda od majskih sabora šubaraša, pokazuje nam pesnicu. Od njega nam ne gine fistfucking, i to opet u glavu.
Eto na šta se svela (r)evolucija u Srbistanu - od prsta do šake. Humanoidno&civilizacijski, samo tako.

Aman, dokle bre više?

Na to pitanje odgovor nema ni Stiven Hoking - ovoliku crnu rupu nauka do sada nije videla.