O, Džuli...

Džuli, džul, džulaj... Jul, bre. 

Ne radi se ex-YU evrovizijskom hitu, odmah da to razjasnimo.

Sedmi mesec, četvrti dan. Ehm - kao neka trudnoća sa crnim pojasom majstora zanata.

Danas je 4. dan 7. meseca. 

Amerikanci danas slave Dan Nezavisnosti, dan kada su 1776. godine doneli Deklaraciju Nezavisnosti i izborili samostalnost od engleske Imperije. Amerikanci taj dan slave kao rođendan svoje države. O tome pišu pesme, organizuju parade i karnevale, euforično zasipaju RedWhiteBlue konfetama ulice, snimaju filmske spektakle koji se uglavnom graniče sa fantazijom - u jednom od filmova na tu temu čak uspeju da razbucaju i vanzemaljski Imperiju uz pomoć jednog pilota poljoprivrednog aviona, afroamerikanca koji šakom nokautira hi-tech itija i predsednika koji je praktikovao bombardovanje Iraka pre mandata (filmskog, naravno) u Beloj Kući. Kad sam već kod bombardovanja, i to je jedna od manifestacija koje ameri povremeno vežbovno upriliče ostalim humanoidima na svoj Independence Day, pored vatrometa.

Na današnji američki Dan Nezavisnosti, nekima je na trećoj steni od Sunca baš zbog Amera istovremeno Dan Zavisnosti. Ali, to je valjda neka druga priča...

Moderna Srbija ne slavi Dan Nezavisnosti, dan kada nam je država činjenično postala neovisna. Zašto? 

Iz dva razloga:
Prvi, zato što je postala nezavisna od nikad nam prežaljene Jugoslavije. Ovisnici nikada ne slave Dan Skidanja.
Drugi, zato što današnja Srbija nikada i nije postala nezavisna, onako kako se to inače postaje - formalnim odvajanjem od neke državne celine ili oružanom akcijom. Srbija je 21. maja 2006. godine postala prisilno i mimo sopstvene volje nezavisna danom proglašenja državne samostalnosti Mora i Kamenja, na dan kada su braća Karadaglići referendumski odlučili da se sa nama više ne može zajednički preživljavati.

Obeležavanjem toga dana Srbija bi slavila strani praznik a to ne ide, zar ne druže Matija?

Napomena: 

Dan državnosti i dan nezavisnosti apsolutno ne moraju da budu isto. Srbija je živ dokaz toga, svaki čas postaje malo nezavisna pa malo država - i tako u krug.

Jugosloveni su nekada ovaj dan "slavili" kao Dan Borca. Kao klinca, učiteljica me je bezbroj puta opominjala i ispravljala da se kaže "borca" a ne "boraca", jednina je u pitanju. Pa kako bre jednina posred kolektivizma, onolike proleterske brigade, ofanzive, frontovi, proboji, juriši - a jedan borac?! I koji od toliko njih: Bata, Valter, Smoki, Duje, Slavkoočimoje, Prsan, Dimnjačar, Nikola tifusar, Boško komandant, Milena, Zis, Tihi, Prle, Boško Buha, Sirogojno, doktor Mladen, Johan Krava, Mirko i Slavko, ranjenici, tifusari, zbegovi???

Ne! Jedan - i tačka. Inače kec tebi, pa ti vidi da li ćeš i dalje da se ćeraš sa učiteljicom i sprdaš Ovonamjenašaborbadala Gromadama. Stvarno, pa ako je neko zaslužan da dobije Dan Zahvalnosti za antifašističke zasluge onda je to Bata Živojinović. Eto, mogli smo danas da slavimo Dan Bateživojinovića, ništa nam ne bi falilo. Nažalost, za Dan Zahvalnosti se jede ćurka, a nas su odavno pojeli skakavci.
Dakle - ne može, Dan borca i tačka.
Srbija se danas nešto i nije pretrgla od obeležavanja ovog datuma. A i zašto bi, sada je ovde demokratija. Poslednja nadu polažemo u koaliciju Malog od Šubare i Malog od Slobe, pomirenje đenerala i generala (koje je, mora se priznati, započeo Che Fidelinko). Treba vratiti podhitno sve praznike - monarhističke, komunističke, feudalne, srboslavne, praistorijske. Za državni praznik zaposleni imaju pravo na redovnu dnevnicu kao za radni dan, ali ne i na topli obrok. Eto finansijske uštede koja spašava Srbiju od krize, šta će nam ekspertske URSluge!

Zapravo, Srbija je konačno došla na moje: eseferjotski Dan Borca biće zamenjen srboslavnim Danom Boraca. Onih, čiji broj vrtoglavo raste što više godina prolazi od Drugog svetskog rata. Ko ne veruje, neka svrati u najbližu podružnicu SUBNORa, da oseti tu masovnost, čilost i lust for life.

Iako je 20 skupština zemalja članica EU usvojilo ACTA sporazum o slanju interneta u konclager, zajedno sa pripadajućom nam piraterijom i slobodom privatnosti, na današnji dan vrhovni Parlament EU je ogromnim brojem glasova poslanika iz tih istih zemalja odbio da oživi taj e-naci dokument. Pankontinentalna akcija nazvana STOP ACTA, uspešno je odrađena: parlamentarci EU su se pokazali daleko razumniji od matičnih zemalja, mada su neki od njih u svojim lokalnim skupštinama glasali za. Višemesečni javni protesti širom Evrope i na internetu urodili su plodom, što se da videti iz priložene mape. Kao i obično, balkanska plemena se opet nisu pretrgla, a srbijanska Vlada je čak blagonaklono gledala na predloženu cenzuru.
Naravno, kao da su nanjušili šta će im doneti predstojeća izborna kampanja, naročito ona vođena na internetu zbog koje mnogi od njih nisu mogli mirno da spavaju. Niti da odu sa vlasti, pa i dalje sporadično zavijaju po opozicionim gudurama.

A Negotin, dešava li se tu nešto 4. jula?

Pa, ovde se na spomenik narodnim herojima iz WW2 umesto venaca polažu PVC kese, PET ambalaža, čips, kokice, semenke, pikavci i ostali odpadki civilizacije. Lome se kante za smeće pa potom instaliraju posred spomenika. Povremeno budu zveknuti i pokoje vinjače i ostala unučad pored pivskih krmača, mada ne znam da li iko odlije malo za dušu. Čiju god, nije više ni važno.
Spomenik služi i kao skejt-rampa, nije da nije...

Jbg, narodni heroji nisu više nikome bitni. Druga zemlja, drugo vreme, drugi heroji nekog drugog naroda.

***

Batu Živojinovića očigledno više štuju Kinezi i Crveni Kmeri od nas skoroosve(š)ćenih srboslavnih Palančana, te mu izvariše i Valter Pivo u čast. Pa još merka od 0,7 litre, koju može samo da sanja svaki muškarac koji zna zašto. OK, sada nam je Četnik na vlasti umesto Makulista, a smeši mu se koalicija sa Valterovom partijom, možda ipak tu bude i za njega nešto.

I tako, oživećemo mi Dražu, kralja, Nedića, Ljotića, Kalabića, Đilasa praoca, Rankovića, Krcuna, Slobu, Zoću, Vlajka, Arkana... Bude li u julu formirana crvenocrna Vlada vratićemo doma i JULMiru & Bogoljuba. Opet JUL u julu, kao u stara dobra vremena.
Pa zašto bre onda svi beže od Tita?!

Pojma nemam.


add. 05-07-2012

Kada sam juče pisao ovaj tekst zaista nisam znao za teško zdravstveno stanje u kome se nalazi Velimir Bata Živojinović. Na stranu sva zajebancija, ali Bata je jedan od najvećih glumaca ex-Jugoslavije i bolje bi nam svima bilo da smo imali više svečanih trenutaka posvećenih takvim likovima a manje politici, drvosecima i glavosečama.
Poslednja ofanziva.