47. Mokranjčevi dani - 4. i 5. kata

Ne znam šta se to poslednjih dana dešava u Negotinu. Možda zbog aktuelne berbe grožđa i raznih pripadajućih joj isparenja, ali ovde sve nekako ispada duplo, ili barem tako na prvi pogled izgleda. Ne vidi se nešto sa slike da je tako, ali verujte mi na reč.
Se oseča u vazduh.

Eto, tako i ovaj tekst pokriva cca.komada 2 (dva) Mokranjčeva dana.
Ehm, cirka...

Ponedeljak 17.9. - 4. dan

12:00 Mokranjčeva kuća

Naučna tribina "Mokranjac - tranzicijske kulturne prakse i delo Stevana Mokranjca", dr Vesna Mikić i dr Sonja Marinković

Dupke puna velika soba Mokranjčeve kuće, učenici Muzičke i ostalih škola u Negotinu, novinari, penzioneri, kulturni radnici i ostala zainteresovana raja. Mokranjčevi život i delo uzeti su kao odličan primer odgovora na pitanja ŠTA i KAKO raditi u kulturi i muzici danas, čitav vek kasnije. Koncept "kanonizacije" Mokranjca, tj. uvođenja u šire obrazovanje (ne samo u muzičke škole i umetničke akademije), treba da postane vid suprotstavljanja standardnoj kampanjskoj politici u kulturi koja se kod nas praktikuje decenijama. Velikih kompozitora, umetnika, sete se uglavnom u vreme festivala, godišnjica ali i društvenih lomova i promena, kada ih (prvenstveno politička) elita žestoko nacionalno rabi.

20:00 Dom kulture

Koncert Brodsky Quartet (UK) & Isidora Žebeljan

bez video streaminga

Da neko slučajno ne bi pomislio kako ovi Englezi nemaju blage veze sa Mokranjcem i nama, pobrinuli su se oni sami interpretiranjem kompozicija Isidore Žebeljan. Negotinski koncert je logičan nastavak višegodišnje saradnje ovih umetnika. Kada se na kraju festivala budu sabirali utisci, vrlo je moguće da koncert Brodsky Quartet & Isidora Žebeljan bude ocenjen kao najkvalitetniji na 47. Mokranjčevim danima. Trenutno je to opšti utisak u Negotinu, videćemo da li će tako i ostati, jer su do kraja preostala još dva festivalska dana.
Međutim...

"uručio je “Brodski kvartetu” povelju Mokranjčevih dana, a Isidori Žebeljan počasnicu festivala"

Drug Brodski Kvartet je dobio povelju, a Isidora Žebeljan počasnicu. 

Aman, bre, dokle više ovako?

Utorak 18.9. - 5. dan

20:00 Dom kulture

Koncert: Roman Simović (violina, Crna Gora) i Walter Delahunt-Haley (klavir, Kanada)

bez video streaminga

Odličan koncert, podseća me na performanse koje izvode Steven Brown i Blaine L. Reininger (poput lisabonskog "A 100 Years of Music"). Zaista, kao i u slučaju Brodsky Quartet, velika je šteta što nije bilo prenosa preko interneta, znali biste na šta tačno mislim.

***

Ni današnji dan nije mogao da prođe bez budalaština u režiji palanačke kvazielite. Na zvaničnom memorandumu Doma kulture a u ime Mokranjčevih dana, prosleđen je poziv za učešće u tradicionalnom drugom teniskom turniru. Prosleđen, kome? Na adrese sponzora, ali i državnih firmi i ustanova. I lokalne samouprave, kud njih da zaboravim.
OK, ništa sporno, plemstvo se pali na beli sport i nema tu ničeg spornog. Ili, ipak ima?

"Turnir" se održava u utorak od 9 do 12 časova. Radnim danom, pa još posred radnog vremena. Za platu, naravno. Sve se mislim da su ti zmagovalci danas uzeli slobodan dan, godišnji odmor ili se odrekli dnevnice, oni koji su učestvovali u natjecanju. Neki službenici "pozvanih", u ponedeljak su gunđali kako "sutra moraju na tenis". Ne mora se ništa, osim jedne stvari - ne pomenuo je.
Piše "U okviru 47. festivala Mokranjčevi dani"... Ovo je klasičan primer zloupotrebe kopirajta. Nigde u zvaničnom programu festivala nije spomenuto ovo reketiranje, kao ni tribina o životu i delu brata Hajduk Veljka, koja je takođe "u okviru" održana u utorak u negotinskom bioskopu. Prilikom ugovaranja ovog drugog hepeninga, u opštini, na opasku da je bolje bilo tu temu obraditi iduće godine, povodom 200-godišnjice pogibije Hajduk Veljka, vrlo angažovana kulturposlenica je zakreštala "Sad il' nikad!".
De bre, šta se biješ.

p.s.
U finalu pomenutog dubl-reketiranja, Turizam i Prosveta su pobedili Medije. Tek da se i to zna, za nezaborav. Stvarno, nije u redu da u isto vreme i rade i mlate reketima, za samo jednu dnevnicu. 
Eto, ima ovde i nešto što nije duplo. Mislim da treba ispraviti što pre tu nepravdu.
Kad je duplo, nek' je duplo do kraja!

Otisak Nedelje - 16.09.2012.

Deder, malo da otisnemo prethodnu nedelju.

Predlog #1 - 47. Mokranjčevi dani - 3. kata

Program Mokranjčevih dana za nedelju 16. septembar izgledao je ovako:

08:00 

Crkva Svete Trojice, Negotin: 

Sveta Liturgija

Hor hrama Svete Trojice, Negotin; dirigent Svetlana Kravčenko

11:00
Crkva Svete Trojice, Mokranje:
Ženski hor Muzičke škole "Mokranjac", Beograd; dirigent Milica Đokić

12:00

Porta crkve Svete Trojice, Mokranje

Niti tradicije - KUD "Mokranjac" Mokranje, sa gostima

20:00

Dom kulture "Stevan Mokranjac", Negotin

Dva srpska baleta:

"Balada o mesecu lutalici", Dušan Radić

"Sobareva metla", Miloje Milojević

Koprodukcija: Opera i teatar "Madlenianum", Muzikološko društvo Srbije

Danas, za razliku od jučerašnjeg duplog poklona ljubiteljima muzike - duplo razočaranje.
Kao prvo, Mokranjčevi dani nisu razdvojeni od crkve. Zašto bi bili, kada ni država nije. Srbija je ionako sekularna srboslavna džamahirija, sa najvećom istočnohrišćanskom građevinom posle Hagia Sophie. Neparni je dan Festivala, i opet papazjanija, boršč. Verski obred (liturgija), uključen u zvaničan Program muzičkog festivala. U redu, religioznost, folklor, običaji, muzika... sve je to DEO tradicije, ali ne i sama tradicija - koja je, takođe, samo DEO kulture, a ne kultura an ženeral.

Kao drugo, večeras nema livestreaminga iz Doma kulture u Negotinu. Kao u prethodnom slučaju etno grupe "Klasje" (novosađani iz Rume), i sutrašnjeg koncerta Brodski Quartet iz Londona, izvođači ne dozvoljavaju direktan prenos i snimanje. Pretpostavljam da je u pitanju stil, i pravo umetnika na to.

Nije offline, već je offbrain.

Predlog #2 - Rainbow warriors

Još malo o teokratiji.

Knez Vladimir (Valdemar) je bio vikinški (varjag) vladar tzv. Kijevske Rusije, prve organizovane države iz koje je potom proisteklo Rusko carstvo sa tri najveća i najvažnija grada - Kijev, Moskva i Petrograd (po redosledu osnivanja). On je krajem X veka uveo Istočno hrišcanstvo u svoje kraljevstvo, jer mu se Zapadno nije zasvidelo, dok je za Islam smatrao kako "ima smrdljive verske rituale". I tako, odlučio je da ujedini naciju pod jednom verom i jednim bogom, Isusom Pantokratorom, pa u počast Hagia Sophiji (poput svih plemenskih megalomana, bio je oduševljen njenom veličinom - pardon, Nebeskom veličanstvenošću) u Konstantinopolju, podiže on kijevsku katedralu Svete Mudrosti. Kolateralno, naredio je da se spale i unište svi simboli slovenske paganske vere. Naravno, nemoj slučajno da bude drugačije.
Standardna priča o prelasku vlasnika mandata iz jednog u drugi blok.

Nemam nameru da propagiram pseudohrišćanski istorijat nastanka potonjeg Ruskog carstva. Međutim, nešto drugo bocka očni nerv i žulja mozak. Na svodu pomenute katedrale (ne "hrama") nalazi se mozaik na kome je prikazan Isus okružen oreolom od duginih boja. Kompljet, od tada dostupnih komponenti za iste - od plave (dnevno nebo) do crne (noćno nebo). Tu je svih sedam prstenova, u vreme kada se (kao) nije znalo za difrakciju svetlosti. Mozaik je slikan nevizantijskom tehnikom, do tada nepoznatom zografima. Onom, koju je potom masovno praktikovao čuveni Rubljov.
Sedam sfera, ne kao sedam Sauronovih prstenova za patuljke, već kao sedam sfera sveta postojanja. Eto nama filosofije, mudrosti iz naziva crkve, starije od hrišlama i sa epicentrom daleko na Istoku. Da ne spominjem potonjih sedam ravni vidljivog sveta, pre ulaska u osmu, Rajsku. Nevidljivu.
Molim, šta "astrologija"?! Iš bre!

levo: Russy Riot spaljuju poster posrnule Madonne zbog Pussy Riot
desno: Wussy Riot, porodična slika pred izlazak u grad

Vladimir P. Džugašvilijevič i njegove srBske supozitorije ovih dana zabranjuju Prajd na sto godina, organizuju rusoslavne "patrole za odbranu hramova od skrnavljenja", naše domaće dverinje i bratija traže ukidanje one lične i antiporodične slobode, pozivaju na zvaničnu zabranu zastave duginih boja...

Premijer unutrašnjih poslova se za sada čvrsto drži pendreka (Unutrašnji poslovi neće zabraniti Bgd-Prajd, a Premijer neka sam odluči kako će), ministar ONO&DSZ obilazi nemačke donatore hidrocentrala, Kradonačelnik mudroćutno čeka Novembar.
Greenpeace još niko ne priziva. Najebali su, samo dok ih se sete.

Predlog #3 - Vlajko i Savle

Baksuz, ovakav kakav sam, sećam se GSS-a 2006. godine, i odgovora na moje pitanje "Šta će bre ovde, u beogradskim prostorijama stranke, ovi tipovi iz SPO?!". 

Rekoše "Vlajko Senić je veliki liberal", i ostadoše živi - do maja 2007.

Dakle, danas se po medijima džapaju dva liberala. Jedan je iz četnomonarhističkog SPO, kao žabica po vodi, liberalno odskočio još nekoliko sajamskih puta, sve dok se nije zaustavio u narodnjačkom G17krst. Glave pobelele od držanja predavanja glede zuluma prethodne Vlade, sa kojom on i njegova banda, prirodno, nemaju nikakve veze. Drugi je preokrenuti preobraćenik, posedelih vlasi od valjanja po pepelu i brašnu. Branitelj dobročinstava prethodne vlasti, u kojoj nije učestovao ali (je) se jeste pridržavao.

Obojica su ekonomski magovi, diplomci Finansijskog menadžmenta sa Marsa.

Predlog #4 - Vlajko i Stojko

Za idući petak, 21. septembar, gromoglasno je bila najavljivana sednica SO Negotin na kojoj bi trebalo da bude izabran novi predsednik opštine. Zašto? Zato što je dosadašnji dr. Vlajko podneo ostavku na tu funkciju. Ko kaže da je zakazana nova sednica, kada nigde ništa ne piše?! Nije pisalo ni kada je ostavka podneta, sve dok nije opipan puls beogradskim komitetima i lokalnoj čaršiji, pa dogovoren naslednik Stojko. Međutim, Stojko trenutno nema dovoljan broj sigurnih odbornika (23) za sopstveni izbor, izdali su ga neki njegovi sigurni glasovi, nezadovoljni brojem kombinacija koje dotični ugovara sa strane, van njihovog tora.

Kakva je vremenska prognoza za Negotin, na dan 21.09.2012. godine?

Sunčano, sa nedovoljna 22ºO (odbornički stepeni, za merenje političke vrućine), u odnosu na početnih postizbornih 9ºO iz marta 2010. godine. Vetar, kao i uvek - crveni, obavezno sa Istoka i jugoistoka. Pojačana vlažnost i zagušljivost kafanskih i drugih zatvorenih prostora. Mogućnost padavina na toj temperaturi je izvesnih 100%. Čeka se Dvadesettreći čovek. Možda je u Beču?

Odbornički stepen je matematički identičan Celzijusovom.
Hajde da pretvorimo Odbornike/Celzijuse (ºO/ºC) u Farenhajte (ºF). Formula za konverziju je sledeća:

F = (1,8 C ) + 32 = (1,8 x 22,39) + 32 = 40,3 + 32 = 72,3°F

Brat bratu, evo ruke Bing - da zaokružimo na 72. Baš kao broj biračkih mesta u opštini Negotin. Dakle, ne ginu nam novi vanredni lokalni izbori. Opet.

Predlog #5 - Mala matura

Nekako u senci muzičkog natpevavanja i političkog nadgornjavanja, prošao je novi incident u Negotinu, u kome su akteri ponovo maloletnici. Dve klinke su zbog baljezganja po fejsu, isprepucale treću, pa joj potom napola ostrigale glavu. Samo je još nedostajalo da je pospu katranom i perjem, pa da ugođaj obračuna sa saradnicima okupatora bude potpun. Po intervenciji policije, pored ošišane, fras je doživela i jedna od šišaljki, valjda usled frustracije nedovršenog posla.

Da li se neko seća onih, takođe maloletničkih batina iz 2008. godine, zbog obaranja cene polaganja oralnog dela ispita male mature? Pa i šišanje je neki zanat, zar ne? Isto kao i onaj najstariji, od pre politike. Po Negotinu se priča da je jedna od "frizerki" osoba koja je pre četiri godine učestvovala u projektu pomenutog prevaspitavanja cenovnika usluga. Dakle, stiglo se i do velike mature...

Da li je uopšte nekoga briga u ovoj zemlji, šta to zaista rade deca?

*** 

Republika Srbija ima za predsednika čoveka koji tvrdi da je vojvoda monarhističkog četničkog pokreta. Da li osećate blagi miris sumanutosti u toj činjenici? Zašto onda on, bivajući Taj i Takav, ne vrati mandat onom NJKV-u? Rešenje tajne leži negde na Dedinju. Vuk Drašković bi trebalo da zna tačne koordinate lokacije.

Očekujem crkvenjačko-politikantske zelote da se late četvorokrakih šurikena i petokrakih pendreka, pa nasrnu na blasfemični blog, tu ambasadu Zla & ličnih sloboda. Da slučajno ne zaostanu za svojom muslimanskom braćom i talibanima svih boja - al' pojedinačno.

Laka ti noć, Srbistane.

47. Mokranjčevi dani - 2. kata

Kao što sam juče napisao, aktuelni kulturno-umetnički boršč u režiji Narodnog muzeja, neizostavno je morao da doživi proreknutu katarzu već sa prvom kišom. 

Jutros su kulturni radnici uredno izneli dela i remek dela na šrafove pobijene po fasadama zgrada galerije pod otvorenim nebom. Međutim, čim se nebo zaista otvorilo, izložba kopija slika koje poseduje Narodni muzej preseljena je tamo odakle je subotnjeg jutra i izneta pod Sunac međ oblacima. D&RD možda jesu od vodootpornog papira, ali ramovi za goblene nisu - i tačka. Preciznije rečeno, najslabija tačka.

Tako im treba, kada ne umeju da naprave SWOT analizu, čak ni za jednu običnu izložbu uramljenih postera. Lako je trustu mozgova u Narodnom muzeju, oni imaju onu skelu i mrežu oko zgrade muzeja, pa niko ne može da vidi toliku pamet, niti da pouzdano utvrdi ima li unutra živih duša ili tom institucijom caruju duhovi i aveti prvih petoletki i petrolejki.

A vodootporna Mina Karadžić, Dama u plavom i ostala dela, ostadoše u izlogu, zajedno sa karo košuljama i onim freaky lutkama bez ruku, koje reklamiraju modu po poslednjem kriku iz Saw horor serijala.

***

Dugujem fotografije sa sinoćne izložbe iz Doma kulture u Negotinu - skice i slike Save Šumanovića.

Evo ih, otporne na sve elementarne nepogode.

Neke od slika baš i nisu jasno ispale, refleksija dnevne svetlosti kroz prozore galerije - sorry. Nadam se da ćete ipak biti zadovoljni, ne može nam kiša ništa jači smo od promaje.

Elemdaklem, šta se to dešava drugog festivalskog dana?

Galerija Doma kulture, u 19h otvaranje izložbe "Eho muzike". Radovi ovogodišnje 13. Likovne kolonije Doma kulture Negotin i Muzikološke radionice, njihov zajednički projekt pod nazivom "Muzika i vizuelne umetnosti u različitim istorijskim epohama".

Pod budnim okom muzikologa Jelene Arnautović, stvarali su sledeći hudožnici: Perica Donkov (FLU), Milica Lazarević (FPU), Miodrag Miško Petrović (FLU), Vera Stanarčević (FPU), Pablo Munjoz (FVU, Veracruz Mexico), Mirjana Živković (FPU), Isidora Živković (FPU), Dušanka Botunjac (FPU) i Mile Simić (FPU).

Radionica je bila osmišljena kao ciklus od šest tematskih celina:

1) Muzika i vizuelne umetnosti do romantizma,

2) Muzika i vizuelne umetnosti u XIX i prvoj polovini XX veka,

3) Muzika i vizuelne umetnosti u drugoj polovini XX veka,

4) Muzički festivali u Srbiji,

5) Muzika u medijskoj kulturi (radio),
6) Muzika u medijskoj kulturi (televizija).

Od 20h, u Domu kulture sledi koncert hora Salutaris iz Belorusije, pobednika natpevavanja horova prošlogodišnjih Mokranjčevih dana #46.

livestream link

Za kraj večeri je predviđen koncert Beogradskog džez trija, u muzičkom paviljonu. Ukoliko vremenski uslovi budu neodgovarajući, a sve mi se čini da će baš tako biti, usled silnog vetra, koncert će biti održan u sali Doma kulture. Livestream ovog događaja još uvek nije potvrđen.

21:25 Upravo je zvanično najavljeno da će koncert BG džez trija biti ipak u Domu kulture, od 22h, kako je i bilo predviđeno Programom. Dakle, večeras double feature na poklon.

livestream link

Beogradski džez trio:
Filip Bulatović - električni klavir
Milan Pavković - bas gitara, kontrabas
Miodrag Đino Maljoković - bubnjevi
Gosti:
Marko Đorđević - truba (džez orkestar RTS)
Etno grupa "Klasje", Negotin

Eto, toliko za danas.

47. Mokranjčevi dani - 1. kata

Danas su zvanično počeli 47. Mocindani u Negotinu.
Konačno. 

Posle uvertire, predigre, prekomponovanja, političkog petinga i ostavki, stigli smo do konkretnije materije. Sa samo 15 minuta zakašnjenja, počelo je prvo festivalsko veče. Za početak, livestream (da prostite - prenos uživo) natpevavanja horova u negotinskom Domu kulture.

U natpevavanju učestvuju sledeći horovi: 

1. Hor Gortinija, Đevđelija (Makedonija), Dirigent: Ilija Atanasov

2. Hor Postojna, Postojna (Slovenija), Dirigent: Mirko Ferlan

3. Hor Mir, Belišće (Hrvatska), Dirigent: Želimir Sušić

4. Hor Triniti, Beograd (Srbija), Dirigent: Marina Dragojlović

5. Niški kamerni hor, Niš (Srbija), Dirigent: Ivana Mirović

Obavezna kompozicija: Primorski napjevi (Stevan Stojanović Mokranjac)

livestream link

U 21:55 žiri je proglasio pobednika ovogodišnjeg natpevavanja horova. Znao sam, od početka je mirisalo na pobedu hora Gortinija. Jednostavno, imali su najbolji nastup. Pošteno, sve čestitke!
Mada, interesantno kako je konačni plasman ispao baš ovakav (posle glasanja i bodovanja od strane žirija), kakav je dat i u najavi...

***

A šta je to bilo pre svega ovoga - juče, na predfestivalski doček festivala, i danas, kada je izvedena prva kata (bez strunjače)?

U baksuzni četvrtak 13. otvorena je izložba pod vedrim nebom u centru Negotina. Okačene su "specijalne vodootporne uramljene slike" na fasade nekoliko zgrada (koje su btw. pod zaštitom određenih državnih institucija), u najsvetlijem duhu i tradiciji socrealističke parole "kulturu i traktore u narodne mase". Ako je neko mislio da okulturi narod ovdašnji kačenjem reprodukcija slika Monea, Šumanovića, Renoara, Jovanovića, Pikasa, Jakšića i inih umetnika, pa još uramljene kao Vilerovi gobleni, onda se pošteno zajebao - sve to je već video i poznaje svaki klinac koji ima kompjuter. Umesto da su doneli originalne slike iz Narodnog muzeja, koji ionako ne radi, pa ih izložili u Domu kulture (kao što je to bio slučaj 2009. godine sa slikama Olje Ivanjicki), tamo nekim palančanima su priredili predstavu klonirane kulture - jer takvi ionako nisu za bolje. Ništa se drugo nije moglo očekivati od onih koji u glavama umesto mozgova imaju paučinu, mošti "tradicije" i vunu za tapiserije. Da ne gubimo vreme na činjenicu kako su te "slike" ispale odličan okoloprostorni dekor Sajmu meda i vina, tezgama poređanim po trgu uokvirenom "delima" stranih i "remek delima" domaćih autora (citat: opštinski sajt).
 

Šlag na veče dočeka Mokranjčevih dana daje neoetno grupa Vrelo, novosadski ansambl iz Rume. Tako piše na opštinskom sajtu, ja bi tu ne bi ništa dodavo... Šta zna dete šta je 50 kilometara razlike?! Samo da im neko ne uvali minobacač u ruke - ode sve u friendly fire. Inače, ansambl "Vrelo" je pošteno odradio svoj posao, bez obzira na kontekstualno brašno u koje su uvaljani.
Negotin je grad kome je namenjena sudbina oduzimanja Mokranjčevih dana, na čemu se svesno i namerno radi već nekoliko poslednjih godina, kako ovde tako i u Beogradu. Na tom projektu sarađuju pojedini palanački grebatori i određeni krugovi prestoničkih kulturzelenaša. Da se manemo dokazivanja ove teoreme, to ne vidi samo onaj ko ne želi.

Ovo je definitivno ispala najobičnija predfestivalska papazjanija, koja vređa svakoga ko o kulturi zna nešto više od prikazivanja pokretnih slika sa Brus Lijem i Godzilom po seoskim domovima kulture. Vašar pre vašara.

Prvi dan Mocindana bi, nasuprot uvodnom, ispao zaista dobar da nije opet one ljisice koja nam stalno prca kokoške. Da, politika - tj. ono što se kod nas smatra za tu društvenu delatnost. Otvaranje Festivala je, kao i potonja izložba skica Save Šumanovića i pomenuto natpevavanje horova, ispunilo očekivanja poklonika i konzumenata kulture, i tu se nema šta dodati (niti zameriti). Za umetničke aktivnosti prvog dana, Milka Babović bi dala ocenu 10.00 - zehn-punkt-null für künstlereindruck! Umetnički dojam, pa još na nivou.

dvorište Mokranjčeve kuće

(pre nego što su konzumenti horske muzike utabali travnjak)

Podnivo kvazipolitike je ipak pokvario opšti utisak. 
Na konferenciji održanoj pred početak Festivala, kao gost na otvaranju najavljen je šaumpitenkulturministar lično i personalno, da bi u potonjem Programu bio najavljen "samo" predstavnik ministarstva kulture i informisanja. Sam tekst Programa je već bio nekoliko puta menjan, jer je prvobitno bio sačinjen u vreme vlasti DS i SPS, kao i ministarstva koje se drugačije zvalo. Potom su promenili naziv ministarstva, pa tek kasnije imenovali novog ministra - vredni kucači Programa su predano ispratili svaku od promena, konačno uključivši i onu na vrhu negotinske opštine. Da li su dostojni ikakvog komentara ljudi kojima je preče lupetanje na temu je li Vračarski plato na mestu današnje Glavne pošte i koekude beše onomad Karađorđijev šator sa pogledom na opsadu Kalemegdana, u odnosu na obavezu dolaska na događaj koji je trenutno najeminentniji u našoj zemlji? Da li današnje odsustvo predstavnika ovog ministarstva potpiruje teoriju zavere o mažnjavanju Festivala Negotinu? Ili samo potvrđuje ko i kako namerava da vodi kulturu u naredne četiri godine - oni, kojima je svojevremeno AK47 bio draži od MD47 danas?

U odnosu na pomenuta čuda, ispadaju još i simpatični vickasti komentari prisutnih na otvaranju Festivala: onaj o mirisu rakije koji se iz bekgraunda širio publikom, kako sa poslužavnika tako i iz kelnera; kako je Vlajko-u-ostavci položio venac na spomenik... Mokranjcu, a ne nekom drugom; da su odlazeći jabukovački kadrovi DS na ceremoniju došli bez kravata, kako se ne bi po boji videlo kome će se carstvu prikloniti, te da je Nobel razdrljio belu košulju kako bi na sebe privukao veću pažnju kamera, u odnosu na narodnu deputatkinju Radu i ostale umetnice.
Još uvek se ne zna da li su popovi danas održali protivkišni moleban, jer se pre otvaranja nebo gadno natuštilo baš iz pravca Zemuna, ali ipak ne pade ništa - zato što je ostatak rečenice već bio na tlu.

Kao konac na koncu dela, Magistar Milan je čestitao pobednicima natpevavanja horova, plus i sam ispao pobednik dana - ni kriv, ni dužan. Eto, da ga malo pohvalim, jer stalno kuka kako ga ne volim. Svašta...

Eto, tako prođe prvi dan. Na kraju istog, da parafraziram Borku Pavićević:

Bez kulture se nećemo izlečiti od politike.

Nećemo, amin. 
I samo bez "čiste radosti", moliću fino.

Brojke i slova

Osmi septembar je Međunarodni dan pismenosti koji, naravno, nije obeležen u Srbiji, jer nema smisla da taj dan bude posvećen užasavajuće malom broju ljudi.

Po podacima koje je objavio UNESCO, u našoj zemlji je preko milion građana bez osnovnog obrazovanja, kada se to definiše i pobroji po standardima te međunarodne organizacije. Tvrdim da je cifra daleko veća, jer se nijedna naša ustanova (za to plaćena) nikada time nije ozbiljno pozabavila. Pitanje je kako je i odakle UNESCO došao do ovih podataka, kada se zna da roditelji ne šalju decu u osnovnu školu, ali se ne zna i koliko je takvih sve dok se sami ne izlanu pod stare dane. Ova cifra najverovatnije ne obuhvata maloletnike prerasle za osnovnu školu - statistički interval [15,18] godina.

Problem je u juvenilnom narodu čiji infantilizam traje najmanje 200 godina, za koji su prosvetitelji i učitelji uglavnom nužno zlo koje treba otrpeti ako kane po koja parica za projekte koje finansiraju stranci. Tako je bilo u Dositejevo i Vukovo doba, isto je i danas.

Danas je deci zvanično, od strane Ministarstva sugerisano da na testu iz Srpskog jezika i nije bitna gramatika ako je odgovor tačan (garantujem da ovu nebulozu Google translator ne ume da prevede ni na koji strani jezik), što sledstveno uzrokuje zaključak da krajnji rezultat zadatka na testu iz Matematike i nije preterano bitan ukoliko je uočena dobra namera. Dakle, deco - ne spremajte više prijemne i maturske, dovoljna će biti vaša pisma o dobrim namerama da biste bili oslobođeni polaganja.
Ubuduće će se polagati samo jedan predmet pod zajedničkim nazivom Gramatematika.
Ako takvi jednoga dana i završite neku visoku školu, ne gine vam diploma - ali iz Gramatemotike, jer će taman toliko vredeti.

Jučerašnji dvanaesti septembar je nekada bio proglašen za Dan opštine Negotin. Navodno su tada partizani (čitaj: rusi) oterali nemce (čitaj: nemci su se povukli nekoliko dana pre toga sami). Posle su Takovsku ulicu preimenovali u 12. Septembra, i tako je ostalo do danas iako Negotin ima novi dan oslobođenja. Datumi se menjaju, oslobodioci takođe, glupost opstaje. Ne postoji racionalno objašnjenje za toliku tvrdoglavost da se ne zameni ova nedotupava tabla sa nazivom ulice...

... kao što ne postoji ni trunka želje da se uozbilje ljudi koji na opštinskom sajtu objavljuju vesti i druge tekstove. O tome sam toliko puta pisao da je sve to više izgubilo sportski karakter. Kao, ne greše ovi, već im tako doturaju oni čije vesti treba da objave. Mešanje ćirilice i latinice nije izum SANU, koštunjara, srbopatriota i sličnih pismobrižnika. Jednostavno, ti nikada nisu ni naučili upotrebu oba pisma kako treba, ne poznaju sopstveni, pa zašto bi onda i strane jezike. To su ljudi koji koriste Google translator da bi preveli tekst iz latinice u ćirilicu, što i ne predstavlja toliki problem koliko njihova nezainteresovanost da potom vide na šta liči produkt njihove genijalnosti. Još uvek niko ne zna šta zaista znači uporno ponavljana reč "pretest".
Zapravo, ovo me ništa ne čudi. Negotinskom opštinom konstantno caruje partija koja ima ministra prosvete, na čijem je predizbornom letku četiri puta ponovljena reč "obdusman" i čiji ovdašnji harambaša uporno na sednicama lokalnog parlamenta stalno nešto "konstaNtuje". Car Konstantin jeste bio rodom iz Naissusa, gde se ide i po magistarsku diplomu Fakulteta zaštite na radu - ali... 
Ne vredi objašnjavati, nema kome. Jači su od sudbine.

Kad smo već kod dušanovačkih kadrova (to je ekipa koja će uskoro onoj jabukovačkoj preoteti vlast u opštini Negotin)*, bezbroj puta sam ovde pisao o nenadjebivosti maga privatnog biznisa poznatijeg i kao Barbaroš (Riđobradi). Njegove reklame i cenovnici su postali standard, etalon za merenje stanja odpismenjavanja nacije. Njegovi cenovnici vrve od ponude "najeftinijeg" "svinjskog čistog" ali i "svinjski čistog" mesa, uslužnog "pećenja" istog, udruženja "stošara", kao i kanibalističke ponude "svežeg mesa od naših seoskih domaćina". Taj "vrši otkup vaše stoke" ali ima i "meso svih vrsta domaćih životinja". Svojevremeno je prodavao "svinjsku kob." i "pileću kob." - zaista nisam siguran da li misli na kobasice ili na kugu. 
Ili na "lomljenu ribu".

Još pre dvadesetak godina Pera Luković u svom XZ magazinu konstatuje da je "grapefruit" (grejpfrut) artikal koji zadaje najveću glavobolju domaćim trgovcima: greput, grejfut, grejpfruit, grejpljut - samo su neke od jezikolomnih interpretacija te voćke čudnovate. Ko li je samo izmisli i donese ovde, međ' šljive i bisere...

Nekadašnja koaliciona opozicija u Negotinu, tokom 2009. godine oličena u savezu DS+SPS+SNS, volela je i ovako da se izražava. Voli i dalje. Mislim, to - da se izražava. Pravi političari proistekli iz naroda, odma' se to vidi!

Pogrešno korišćenje predloga, osmi padež, gutanje ili dodavanje slova tamo gde to ne treba, brkanje latinice i ćirilice, tvrdo i meko Č/Ć, SMS-ovi prepuni smajlija i slova W, brisanje znakova interpunkcije iz pisane komunikacije, očajni kajroni na TV B92 (čuveni "premijer Ivica Dači" i slične monade), nastavnici srpskog jezika koji ne bi prošli proveru znanja (da je sada neko uvede), masovno brkanje arapskih i rimskih cifara, prokletstvo decimalnog zareza, sabornost umesto sabiranja, jelovnici po restoranima koje ne umeju da pročitaju ni domaći niti strani gosti jer su pisani nekakvim srboesperantom... i ono beskrajno i odvratno znaćiznaćiznaći umesto tačke i zareza,
To je stanje pismenosti Nacije na dan 08.09.2012. godine. Ovaj narod nije nepismen, već je funkcionalno nezreo za normalno funkcionisanje. Zašto je to tako ne pitajte mene, postoji rizik da budem proglašen ekstremistom - za šta me ekstremno nešto štrecnu u preponskom predelu.

I zašto samo Negotin?! Vascela Srbija je ovakva - od Beograda do Kuršumlije. Bre.
Kakva je to zemlja u kojoj na čoveka poput Borislava Pekića podjednako zaborave i kolege pisci i članovi stranke koju im je pre dvadeset i kusur godina baš on osnivao?

***

U Srbiji se svi nešto prave gluvi, nemi i slepi. Pa kako to onda pišemo kao što govorimo i čitamo kako je napisano - pitanje je sad.

Dvanajesti septembar neizostavno treba proglasiti za praznik, nacionalni Dan nepismenosti - i to po hitnom postupku. Plus da bude neradan, red je.

_______________
* Dušanovac i Jabukovac su sela u opštini Negotin, neiscrpni rasadnici kadrova i raspameti lokalne samouprave.

Superćuk

Ne, ne radi se o nekom supertajnom liku iz serije Alo Alo, engleskom obaveštajcu i članu francuskog pokreta otpora. Superćuk (Superciuk) je originalno italijansko ime za čuveni lik otimača koji krade od siromašnih i daje bogatima, leti na balonu, nosi mider i davi okolinu zadahom pospešenim sirćetom i još koječime.

Da, Superćuk - tj. Superhik, naravno. Glavom, podvaljkom i starkama lično.

Nekako mi originalno ime Superćuk više odgovara ako se uzme u obzir sve ono što sluđeni narod Srbije naziva politikom. Ćuk mu dođe nekakva noćna sojka koja se oglašava slično - ćuk, ćuk. A može i čuk-čuk, ako ste iz podunavskih vlaških sela gde postoje ili samo tvrdo/meko Ć ili tvrdo/meko Č.

Ovde se jednostavno više ne zna ko je Superćuk a ko Grupa TNT ili njeni pojedini članovi, ker, gorila, piton ili papiga Klodovik. Grupa TNT je nekako u originalnom stripu bila ekipa simpatičnih lupeža uglavnom nesposobnih da nešto više naude kriminalu i sistemu, dok je Supećuk (kao njihov Arhiinfidel) predstavljao sve to i još gore, pijanduru koja zajebava komšiluk, krade sirotinji frižidere plus dnevni pazar po dućanima i svaki božji put volšebno vaskrsne taman kada TNTovci pomisle da su ga smotali.

Nekako me to TNT podseća na mutavo izgovaranje SNS - Tweety u crtaću kaže: "I Tawt I Taw A Putty Kat!", njegovo ime u originalu jeste Sweety, mada bi Silvester to izgovorio više kao FNF. Podseća, ne kažem baš da jeste...

Nekome bi Alan Ford zaličio na Vučića, Sir Oliver na Đukanovića, Jeremija Lešina zaista liči na Crkobabića Drevnog, Debeli Šef na Mrkonjića, Broj Jedan na izbeljenog Vuka Draškovića, ker Nosonja podseća na Dulića, Bob Rok na Srđana Šapera, general War na Đilasa... a nekima Supehik liči na Mikija Stankovića.
Jedino nikako ne mogu da se setim neke asocijacije po pitanju možda najsumanutijeg (istovremeno najgenijalnijeg) lika - Grunfa. Izumitelj dostojan višeslojne ličnosti, u nas poznate i kao Nebojša Krstić. To što taj izmisli nema šanse da ne poleti - i vrijedi. A cijena je, naravno - prava sitnica po džepu glasača.
Dačića i preostale pronađite u plejadi likova koji paradiraju ovim stripom.

Međutim...

... ovaj lik je zaista zajebo vek, što bi se reklo. Tolika sličnost je bolesna, a on sam je kao ministar ispao gori od tri debela Gradonačelnika zajedno. 3 u 1, i to kakav!

Sve u svemu, kada sagledamo domaće političare i uporedimo ih sa likovima iz stripa Alan Ford, teško da se možemo konceptualno odlučiti kome dodeliti koju ulogu jer se svi nekako uklapaju u sve. Baš onako kako su Max&Magnus nameravali.

Do sada još uvek nije dokazana istinitost tvrdnje kako je epizoda "Alan Ford: Grupa TNT u Beogradu kod Tita" zaista originalna i da je bila zabranjena u SFRJ. Nekako mi se čini da je tadašnja Jugoslavija bila sitan zalogaj i nebitna za samu suštinu priče o Grupi TNT, i da je ceo "slučaj" pre bi se reklo naduvan prilikom potonjeg osrbljavanja zabludele jugonacije.

Kako god, Superćuk je neodvojivi deo sistema u kome danas živimo. U sebe je inkorporirao sve aktere današnjeg političkog teatra apsurda i samo ih povremeno ispusti u agregatnom stanju zadaha prilikom zavlačenja ruke u džep hominidima poznatijim i kao domaće biračko telo.

***

Namera mi nije bila da se sada, bez nekog jubilarnog povoda ili podbadanja, bavim uporednom analizom likova i dela iz stripa i života. Naši životi su ionako previše nalik stripu, i to loše nacrtanom.

Zapravo, poklanjam svima jedinu animiranu epizodu ovog stripa koju su autori uradili 1988. godine i nadenuli joj naslov: "Alan Ford: il gruppo TNT contro Superciuk". U prevodu - Alan Ford: Grupa TNT protiv Superhika.

Ne izvrćite, nisam rekao Grupa SNS protiv Superćuka, oni su svi na istoj strani.

Crtać sam našao na YouTube, naš prevod na nekom forumu, sve to zalepio i ponovo okačio. One kvačice u prevodu, umesto naših slova Č i Ć, baš zgodno dođu.

Noćni ćuci imaju običaj da se oglašavaju kada padne mrak i svojim ćukćukanjem remete san Naciji. Supećuk, za razliku od Tvitijevih rođaka, svojim čukčukanjem u mozak remeti non-stop 24 časa, kao dragstor. Valjda računa da je sa njim mrak izvestan, siguran skoro kao posao, nova radna mesta, investicije, izbori...

Uživajte.
Dok možete.