Sanders umesto Trampa, zahvaljujući rupi u zakonu

Berni Sanders bi mogao da zameni Donalda Trampa na mestu predsednika zahvaljujući malo poznatoj rupi u američkom zakonu.

To je upravo ona stvar koju treba uraditi da bi smo sačuvali naše slavno društvo. To je ona informacija koju smo svi željno iščekivali. Na taj način možemo učiniti Bernija predsednikom na dan inauguracije, umesto Donalda Trampa koji je nedavno izabran na izborima.

U stvari - ne možemo.

Ne postoji nikakva rupa u zakonu koja bi omogućila nekoj nasumice odabranoj osobi da preuzme mesto predsednika. Iako je ovo jednostavno stvar zdravog razuma, to vas neće sprečiti da kliknete na link ispod ovog naslova i dalje podelite tekst. A upravo o tome je reč u ovom tekstu...

Internet stranice medija i društvenih mreža su poslednjih meseci preplavljeni dezinformacijama. Iako je to oduvek bio problem, čini se da je stanje ipak prešlo sve granice tokom ovogodišnje izborne kampanje.U bezbroj objavljenih postova iznose se potpuno nelogične stvari, i taj problem uopšte nije svojstven samo jednoj strani. Još opasniji su postovi koji na prvi pogled ne izgledaju daleko od realnosti - sve dok se ne pozabavite detaljima onoga što se u njima tvrdi. A problem leži upravo u tome - ljudi nemaju naviku da se bave detaljima. Mnogo ljudi će kliknuti na ovaj post i šerovati ga samo zbog njegovog naslova. Možda čak uopšte i ne pročitaju celu priču, već je samo proslede dalje. Oni, zapravo, nikada neće pročitati ove reči. Ironično, ali upravo takvima su one upućene i potrebne.

Džon Oliver je u svojoj poslednjoj emisiji (američka verzija Utiska nedelje, op.a.) naglasio da ljudi bivaju kljukani onim što žele da čuju i oni to halapljivo gutaju kao da su gladni. U jednom funkcionalnom društvu, dobro informisana javnost predstavlja najbitniju stvar. Ovo što danas imamo, to je ne samo neobaveštena već i dezinformisana masa. Upravo to je ono što bi trebalo da uplaši svakoga od nas.

Kako se boriti protiv ovog problema? Lako, ali samo ako zavrnemo rukave. Iako je moguće uraditi podužu disertaciju na tu temu, niko ne bi imao dovoljno strpljenja da to pročita do kraja. Zato, evo pet brzih koraka koji mogu da budu od pomoći:

1. Prvo pročitajte pa tek onda šerujte. Sami ste odgovorni za svoje komentare i deljenja koji su zasnovani samo na naslovu - to je najgora stvar koju možete da uradite. Prestanite da budete lenji.
2. Proverite izvore vesti (i njihove izvore). U dobu novih medija, istinite i validne informacije pristižu iz mnoštva netradicionalnih izvora - baš kao i gomile info-smeća. U svakom članku u kome se iznosi neka činjenica, brojke ili citat, neophodno je da stoji i izvor te informacije. Ukoliko toga nema, preskočite takve testove.
3. Obratite pažnju na reciklirane priče. Postoji stvar koja evidentno potpomaže taj problem dezinformisanosti - to su stare priče prezentovane kao da se sada sešavaju. Obavezno proverite datum na takvoj priči pre nego je pročitate. Iznenadićete se koliko ima starih priča koje su u potpunosti neprimenljive na sadašnje događaje iako vam se učinilo da se na njih odnose.
4. Ukoliko vam je stalo do činjenica, ignorišite sve što je neprikriveno naklonjeno jednoj od strana. Držati stranu ili zauzeti stav o nekom pitanju, samo po sebi nije pogrešno. Pogrešno je takve ideje apriori uzimati za nepristrasne činjenice. Jednostavno, možete izbegavati sve tekstove koji na takav način počinju. Svaki tekst koji sadrži reči konzervativci, liberali, demokrate, republikanci i slično u naslovu, zapravo samo služi kao reklama naklonjenosti autora. To je sasvim OK ukoliko ste rešili da živite u mehuru "svoje strane", samo onda nemojte imati bilo kakvih iluzija da takvi tekstovi daju kompletnu sliku onoga o čemu u njima piše.
5. Guglajte. Bog i Sergej Brin, su nam s razlogom podarili Gugl. Ako natrčite na neku priču koja zvuči neverovatno i nema naveden izvor (ili ga čak ima) - proverite. Proverite da li se iste činjenice pojavljuju na više različitih strana, iz više različitih izvora. Proverite da li možda neko osporava te činjenice. Složite sve te komadiće u jednu sliku, i onda se odlučite kakav će biti vaš stav.

Kada bi svi koristili ove tako proste korake prilikom informisanja, naše društvo bi sigurno bilo daleko bolje. Svi mi imamo svoje mišljenje i naklonosti i nema ničega lošeg u tome, ali zar ne bismo mogli da svi zajedno to radimo iz jedne polazne tačke zasnovane na činjenicama i realnosti?

Istina glasi: šerovanje nelogičnih stvari ozbiljno narušava VAŠ lični kredibilitet i čini vas smešnim. Verujte mi, govorim to iz iskustva.

A sada, molim vas da ovo dalje šerujete.

Matt Masur: Bernie Sanders could replace president Trump with little-known loophole (Huffington Post, 14.11.2016)

***

Staro pravilo političkog antimarketinga: Izabereš pravi naslov i sliku, pa onda praviš paniku.
Domaći primer gornje priče je aktulena histerija oko pozivnog telefonskog broja +383. Ubeđen sam da je celu frku oko famoznog "+384 pozivnog broja za Vojvodinu", koju sada srbistanci masovno dele na društvenim mrežama bez imalo kritičnosti i osnova, i još-malo-pa-vade virtuelne noževe jedni na druge, jeftino smislio propagandni tim domaćih baraba pod okriljem vlasti kako bi neutralisali jednostavnu činjenicu: +383 je međunarodni pozivni telefonski broj za Kosovo a ne kućni broj nečijeg zadnjeg dvorišta, niti su to koordinate u džepnom Atlasu androginih šefova kancelarija za promaju u glavi. To nema ama baš nikakve veze sa Vojvodinom, ali ima sa ološem kome ona predstavlja kajlu za podmetanje svaki put kada krenu da ruše naherenu državu koje su im vazda puna usta. Ološ, koji ništa drugo i ne ume da radi a i ne bi im bilo prvi put.

U prorežimskim i nacionalističkim medijima svuda je isti naslov koji sadrži ključne reči "SKANDAL" i "NOVI SAD" (obavezno velikim slovima), pa onda slede neizostavni "separatisti", "teroristička organizacija", "384" i slična bulšitovanja. Ako autor ovog nadasve loše urađenog plakata jeste 'separatističko-teroristička organizacija', ta tzv. Mlada Vojvodina (ukoliko tako nešto uopšte i postoji, osim za vanredne potrebe poput ove), teško da bi na svoje plakate stavila novoizmišljeni "tradicionalni" grb i ostavila uz naziv Telekom Vojvodine grb Telekoma Srbije. Ako jesu, onda su zaista teške budale na koje uopšte ne treba obraćati pažnju. Zaista ne mogu da zamislim alsterske, katalonske ili baskijske separatiste koji na svoje plakate kače insignije koje su im podmetnuli London ili Madrid. Nekako, ta aljkavost previše liči na one koji bi da skrenu pažnju sa Gazde, koji je posle američkog šamara nedelju dana kasnije dobio i kosovski.
Stvarno, kakav heroizam - kukavički kriješ da si Kosovu u Briselu potpisao pozivni broj novonastajuće geografije, a u Beogradu podmećeš Vojvodini pozivni broj nikadpostojeće istorije. Retko ko u Srbiji stvarno zna šta je sve u Briselu potpisivano jer to vlast brižno krije, ali zato svi "znaju" da je 384-Vojvodina sledeća stavka u telefonskim imenicima. I niko nije sluđen, to ne.
Tako vam je to, sa patridiotima, oduvek & po prvi put u istoriji bilo.

Guglajte ili oguglajte, odlučite sami.