Srbija je konačno digla ruke od sebe onoga dana kada je zvonce Građanskog saveza zamenila skupštinskom zvonjavom, pristala da mozak zameni pljuvačnim žlezdama i prepustila se na milost onima kojima pamet leži u tasteru. Ostaje još samo da Igora Petroviča Pavlova postavimo za predsedavajućeg Narodne skupštine Republike Srbije, pa da zaključamo kavez. Nije da nema onih koji bi i to žarko želeli...
Ovo je zvonce nekada zvonilo za buđenje, Majino kradikalsko danas zvoni za komu.
#1
"Pokušavam da nađem bilo gde u svetu, u bilo kom parlamentu, primer sličan ovom u našem, gde, onda kad je na glasanju predlog koji je podnela Vlada, vladajuća većina, ili je podržan od strane te većine ma ko ga podneo, zazvoni pre glasanja zvonce, i onda predlog uvek bude usvojen.
Predlozi pre kojih se nije čulo zvonce nikad ne prolaze, čak i ako ih je podneo poslanik iz vladajuće većine (a i to se dešava).
Kažu da Maja Gojković ima pri ruci to zvonce, kojim upozorava svoje kolege iz vladajuće većine kad da glasaju a kad mogu nastaviti da spavaju ili igraju igrice. Neki su poslanici opozicije to već pominjali, čak i ismejavali, ali čini mi se premalo. To je tretiranje poslanika kao Pavlovljevih pasa, a činjenica da to prihvataju govori o sadašnjoj vladajućoj većini u Narodnoj skupštini više od kila mastila ili megabajta analitičarskih palamuđevina.
Stvarno, ima li to još igde?
Postoje whips u anglosaksonskoj i kontinentalnoj tradiciji, ali njihova uloga je da se staraju da poslanici ne švrljaju po gradu dok traje zasedanje, da ne loču u skupštinskom bifeu dok traje glasanje i da ih se prethodno dobro informiše o suštini predloga koji su na dnevnom redu za glasanje, kao i o stavu vlade i vladajućih stranaka o tim predlozima."
"Pokušavam da nađem bilo gde u svetu, u bilo kom parlamentu, primer sličan ovom u našem, gde, onda kad je na glasanju predlog koji je podnela Vlada, vladajuća većina, ili je podržan od strane te većine ma ko ga podneo, zazvoni pre glasanja zvonce, i onda predlog uvek bude usvojen.
Predlozi pre kojih se nije čulo zvonce nikad ne prolaze, čak i ako ih je podneo poslanik iz vladajuće većine (a i to se dešava).
Kažu da Maja Gojković ima pri ruci to zvonce, kojim upozorava svoje kolege iz vladajuće većine kad da glasaju a kad mogu nastaviti da spavaju ili igraju igrice. Neki su poslanici opozicije to već pominjali, čak i ismejavali, ali čini mi se premalo. To je tretiranje poslanika kao Pavlovljevih pasa, a činjenica da to prihvataju govori o sadašnjoj vladajućoj većini u Narodnoj skupštini više od kila mastila ili megabajta analitičarskih palamuđevina.
Stvarno, ima li to još igde?
Postoje whips u anglosaksonskoj i kontinentalnoj tradiciji, ali njihova uloga je da se staraju da poslanici ne švrljaju po gradu dok traje zasedanje, da ne loču u skupštinskom bifeu dok traje glasanje i da ih se prethodno dobro informiše o suštini predloga koji su na dnevnom redu za glasanje, kao i o stavu vlade i vladajućih stranaka o tim predlozima."
- Dušan Gamser, Facebook
Zaista je teško ne složiti se sa ovakvom Dušanovom konstatacijom (ostavimo po strani ono čuveno "ali" na račun stranačkog angažmana ili stava o glasanju na izborima), naročito kada vidimo šta se tek sve radi po lokalnim skupštinama u kojima odbornicima sve vreme zvoni u glavama, od prvog do poslednjeg dana mandata - koliko god on trajao.
#2
Otvoreni parlament: Deseta sednica drugog redovnog zasedanja Skupštine Republike Srbije 29.12.2015. Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda, predsedavaju rotirajući se Maja Gojković i Igor Bečić.
Nekoliko primera ponašanja narodnih poslanika:
... i tako u nedogled.Nekoliko primera ponašanja narodnih poslanika:
- Na član 1. amandman je podnelo sedam narodnih poslanika poslaničke grupe DS. Stavljam na glasanje amandman. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 166, od ukupno prisutnih 166 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv odeljka 3. i član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv iznad člana i član 28. amandman je podnelo osam narodnih poslanika Poslaničke grupe Demokratska stranka. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv glave XI, naziv odeljka 1. i član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv iznad člana i član 29. amandman je podnelo osam narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratska stranka. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv odeljka 2. i član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 148 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv iznad člana i član 30. amandman je podnelo osam narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratska stranka. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 148 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv glave XII i član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 148 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv iznad člana i član 31. amandman je podnelo osam narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratska stranka. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 148 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv glave XIII i član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv iznad člana i član 32. amandman je podnelo osam narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratska stranka. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 148 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv glave XIV i član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv iznad člana i član 33. amandman je podnelo osam narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratska stranka. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na član 33. amandman je podnelo deset narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv glave XV i član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 151 narodni poslanik. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv iznad člana i član 34. amandman je podnelo osam narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratska stranka. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 151 narodni poslanik. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv glave XVI i član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 narodnih poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na naziv iznad člana i član 35. amandman je podnelo osam narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratska stranka. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 153 narodna poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na član 36. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 152 narodna poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
- Na član 37. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i osam narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratska stranka. Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – dva, uzdržanih – nema, nisu glasala 152 narodna poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Poslanicima parlamenata širom sveta omogućeno je da se o određenom predlogu izjasne tako što ga podržavaju (ZA), ne podržavaju (PROTIV) ili o tome nemaju stav (UZDRŽAN). Kod nas postoji i četvrta opcija NIJE GLASAO, za koju uopšte nisam siguran da je po Poslovniku ali jeste činjenično legalizovana u praksi. Dakle, naš "narodni" poslanik/odbornik sedi u skupštinskoj sali, računaju ga u zbir prisutnih prilikom određivanja kvoruma za glasanje, ali on ne radi ništa više od pukog trošenja vazduha tokom glasanja. I za to redovno naplaćuje dnevnice i ostale dodatke. Neki primaju čak i platu.
Ukoliko smo oguglali i svikli na ovakvo ponašanje onih iz "vladajuće većine", zaista čudi ponašanje opozicionih poslanika koji pretenduju da povedu društvo u nekom drugačijem i boljem smeru od tekućeg, i to naročito onih koji podnose amandmane pa potom ne glasaju za iste.
Ispada, ovako:
Ukoliko smo oguglali i svikli na ovakvo ponašanje onih iz "vladajuće većine", zaista čudi ponašanje opozicionih poslanika koji pretenduju da povedu društvo u nekom drugačijem i boljem smeru od tekućeg, i to naročito onih koji podnose amandmane pa potom ne glasaju za iste.
Ispada, ovako:
Poslanici mogu da "prisustvom uz neglasanje" bojkotuju rad Parlamenta kada i kako hoće, to niko ne sme da kritikuje, dok oni i ostale Gazdine supozitorije nižeg reda sebi daju za apsolutno pravo da napadaju i vređaju građane koji bojkotuju izbore neizlaskom na biračka mesta, nazivajući ih "nezainteresovanim i neodgovornim idiotima".
Za šta - za podršku činjeničnim idiotima?
Za šta - za podršku činjeničnim idiotima?
Ispada, takođe, i ovo:
Poslanici mogu da glasaju za/protiv ili budu uzdržani, i da pritom za svaku od tih opcija glasanja konačni rezultat bude trostruka nula; međutim, ukoliko su zaista predstavnici narodne volje, oni pritom arče glasove građana a ne sopstvene (što važi i za mandate, koliko god se licemerno kleli u "evropske principe"). Sa druge strane, građani to ne mogu da urade na glasačkim listićima, sa sopstvenim glasom čiji su stvarni vlasnik - da budu (pored za ili protiv) uzdržani, glasanjem za opciju "0", da javno kažu kako to nameravaju ili su učinili - a da zbog toga ne budu poliveni salvama najgorih uvreda i bljuvotina koje im upućuju dežurne ekipe partijskih čuvara dveri.
Zašto ne postoji opcija nula za nule, kao što postoji u UK, USA, Španiji, skandinavskim i drugim razvijenim zemljama na koje se svaki čas pozivaju naši vajni "zastupnici narodne volje"? Pošteno bi bilo, i jedino razumno.
Poslanici mogu da glasaju za/protiv ili budu uzdržani, i da pritom za svaku od tih opcija glasanja konačni rezultat bude trostruka nula; međutim, ukoliko su zaista predstavnici narodne volje, oni pritom arče glasove građana a ne sopstvene (što važi i za mandate, koliko god se licemerno kleli u "evropske principe"). Sa druge strane, građani to ne mogu da urade na glasačkim listićima, sa sopstvenim glasom čiji su stvarni vlasnik - da budu (pored za ili protiv) uzdržani, glasanjem za opciju "0", da javno kažu kako to nameravaju ili su učinili - a da zbog toga ne budu poliveni salvama najgorih uvreda i bljuvotina koje im upućuju dežurne ekipe partijskih čuvara dveri.
Zašto ne postoji opcija nula za nule, kao što postoji u UK, USA, Španiji, skandinavskim i drugim razvijenim zemljama na koje se svaki čas pozivaju naši vajni "zastupnici narodne volje"? Pošteno bi bilo, i jedino razumno.
***
U Srbiji je politička klasa (kojoj ne pripadaju samo stranački prvaci, poslanici i ministri, već i svi koji se o politiku grebu i tako stiču povlašćen društveni položaj meren količinom novca bez pokrića u radu) zaista prekoračila poslednji prag, granicu između klase i kaste. Njihov nepotizam i kronizam za posledicu imaju formiranje zatvorenog kruga ljudi u koji je praktično nemoguće ući, osim jasno definisanim kanalima političkih, rodbinskih, ortačkih i kopulacionih veza. Naše društvo se raslojava po neverovatnom, hibridnom "hindu-kapitalističkom" principu koji ne postoji nigde drugde na svetu: svako može biti pripadnik neke od društvenih klasa shodno parama koje trenutno ima (iako to uopšte nije ni uslov niti odrednica pripadanja nekoj društvenoj "klasi" - baš kao što je i samo klasiranje ljudi, svojstveno nekim državnim pokušajima kroz istoriju, bilo sve samo ne društveno ili uređeno), ali samo Oni mogu da pripadaju jednoj i jedinoj Kasti. Takav "sistem" može, sa ne tako malom verovatnoćom, na duži niz godina dovesti do novih i daljih raslojavanja društva u kome bi nastale nove kaste nižeg reda, a društvene klase polako ali sigurno prestale da postoje.
Ukoliko je sve to ideal kvazibesklasnog društva (kome se ovde evidentno teži pod maskom tranzicije u kapitalizam) - slobodno izvolite pa za njega glasajte, ali normalne ljude ostavite na miru.
Sluđena i zastrašena partijska pešadija, stranački bašibozuk mutiran u botove i dronove, otvara besomučnu paljbu po svakome ko se ovo u javnosti zapita. Pritom su apsolutno nesvesni činjenice da ne postoji način da sami, tako i toliko aktivni, ikada uđu u začarani krug "elite" iz koga se više ne izlazi; to ih, međutim, ne sprečava da za Gazde rade na sopstvenu i štetu svih ostalih građana.
Ukoliko je sve to ideal kvazibesklasnog društva (kome se ovde evidentno teži pod maskom tranzicije u kapitalizam) - slobodno izvolite pa za njega glasajte, ali normalne ljude ostavite na miru.
Sluđena i zastrašena partijska pešadija, stranački bašibozuk mutiran u botove i dronove, otvara besomučnu paljbu po svakome ko se ovo u javnosti zapita. Pritom su apsolutno nesvesni činjenice da ne postoji način da sami, tako i toliko aktivni, ikada uđu u začarani krug "elite" iz koga se više ne izlazi; to ih, međutim, ne sprečava da za Gazde rade na sopstvenu i štetu svih ostalih građana.
Kažu, običan narod nema za koga da glasa, pa će opet glasati za ove što se nutkaju - i to u najvećem broju za vlast (shodno starom običaju, folkloru i tradiciji u Srbalja). Ništa sporno, ali gde je tu izbor?
Izvinjavam se unapred zastrašenim i sluđenim građanima Srbije sa biračkim pravom, jer neću glasati ni za jednog od onih koji smatraju da poslanici smeju da rade šta hoće sa svojim i mojim glasom, ko smatra da poslanici imaju a građani nemaju pravo na uzdržanost, ko se ne zalaže za opciju poput britanske "vote NONE", ko smatra da ohlopartokratija ne postoji u Srbiji tj. da je borba protiv nje nemoguća, da se jedino može i treba prikloniti tj. uklopiti u taj "sistem", te da je njega moguće menjati samo pohodom kroz institucije i uživanjem njegovih blagodeti kako bi se dokazala njegova besmislenost. I što o tom bezobrazluku neću da ćutim.
Zapravo, ne izvinjavam se nikome ko na sve to pristaje i malo mu je, pa bi da i druge natera.
Za sve Vučiće ovog sveta se ne "radi" pokretom pera na glasačkom listiću, iksoksovanjem ili slobodnim stilom, već sistematskim višegodišnjim (pa i višemandatnim) ponašanjem da takvi na kraju postanu kod birača najprimamljivija alternativa prethodnicima. Po takvoj logici, današnja opozicija će jednoga dana zaista to postati u odnosu na naprednjake i preuzeti od njih vlast. Samo što tu nema nikakvog suštinskog pomaka osim nastavka kotrljanja nizbrdo.
Dobro obratite pažnju na to koja od stranaka-pretendenata na presto najavljuje drugačiji stav po pitanju otpuštanja zaposlenih u tzv. javnom sektoru striktno po partijskoj nepripadnosti i žmurenja povodom divljanja poslodavaca u tzv. privatnom, grandioznih investicionih projekata koji nikome ništa ne znače a troše pare veće od uštede na neustavnom zakidanju penzija, divljanja raspojasanih (ne)bezbednosnih službi, odnosu prema pljačkaškim privatizacijama, lustraciji, povodom zaduživanja i poklanjanja svega i svačega "prijateljima" i "braći" iz inostranstva, prema falsifikovanim diplomama od koledža u Donjem Brijanju pa do Beogradskog Univerziteta, komunalnoj policiji otrgnutoj s lanca... Konačno - šta sa SPS-om i dokle više?
Reći ćete da su i oni pre radili mnoge od tih stvari, ili neke začeli, ali ovi sad su...
Ne, stop - stajemo baš na tom mestu. Ne postoji nikakvo "ali, ovi sad" koliko god grdni i crni bili. Nesporno su takvi, samo što se ne radi o njima, već šta posle njih. Stav "daj da ih samo maknemo pa ćemo posle da vidimo šta dalje" je baš onaj stav "lako ćemo" koji se ovom društvu već 200 godina obija o glavu. Protiv koga su, znaju svi - od demokrata, preko liberala, koštunjara, levičara, pa do dverinja - ali minimum društvenog konsenzusa oko toga za šta su ne postoji, i to će uvek donositi pobedu onome ko ima glasačku mašineriju poput prefarbanih radikala ili miloševićevih nazisocijalista. Inercija i magla uvek rade za njih.
Žao mi je, ali ne "sory" već "pitty" za sve takve.
YouTube:
- Poslanici na zvono
- Zvonce ponovo radi
- Zvonce za naprednjačko stado u Narodnoj skupštini
nota bene:
Ovaj tekst je napisan 18. januara ove godine - i ostao neobjavljen, zaturen po bespućima foldera i particija. Pa odjednom iskočio pre mesec dana, kada je ponovo postao aktuelan TV prenos skupštinske zvonjave po živcima pretplatnika.
Od 7. do 13. novembra, u Srbiji je tzv. Nedelja parlamentarizma, koju organizuje Narodna skupština Republike Srbije u saradnji sa inicijativom "Otvoreni parlament", po ugledu na britanski "Parliament week". Cilj je stvaranje prostora za debatu o učešću građana u parlamentarnom životu i demokratskim procesima i načinima komunikacije "između građana i njihovih direktno izabranih predstavnika". Ovo poslednje je trenutno krajnji domet bezobrazluka, u zemlji u kojoj se ni na jednom nivou izbori ne organizuju po većinskom već po proporcionalnom sistemu. Direktno se ne biraju predstavnici već spiskovi (liste), dok je sve ostalo ne u indirektu već u dubokom ofsajdu - i to daleko od pasivnog.
To se ne menja na zvonce, niti povlađivanjem bitangama u nadi da će se promeniti - jer neće. Oni su generator svog cirkusa koji i dalje opstaje baš na povlađivanju, kurvanju između dva zla, preletaštvom, ćutanjem i okretanjem glave od njihovih budalaština samo da bi se sačuvala sopstvena guzica, bez obzira ko će to na kraju ispaštati, tj. platiti.
Kao da nedelja zvonoparlamentarizma nije bila dovoljna, već je danas, 8. novembra, punih deset godina od ozvaničenja farse zvane "ustavni referendum", poznatije i kao "Koštunjavi vampirski ustav" kojim je legalizovano sve ovo što nam se danas dešava - preletači, krađa poslanika i odbornika, krađa glasova, zvonjave, prekrajanje izborne volje, sila i bahatost, laganje, divljaštvo, pljačka građana i kršenje tog istog Ustava na... ustavni način.
Oni koji su iskreno i organizovano bojkotovali to zlo, za koje se još tada znalo da predstavlja Koštuničin politički testament, konačni akt pomirenja demokrata, komunjara, koštunjara i kradikala, danas predstavljaju samo pojedinačne i lične atome otpora ludilu koje je iz njega proizašlo. Oni organizovani su ili nestali, ili rade na tome da se zlo "promeni na bolje", pritom se pretvarajući kao da se ništa nije desilo. Da bojkot tadašnje klike nema nikakve veze sa tom istom klikom koja i dalje guši ovo društvo, deset godina kasnije.
Zlo se ne menja, već samo guta one koji bi da popločaju put do njega laprdanjem o dobrim namerama. Oduvek je tako bilo, i biće.
Tačno je da ne treba odustati od parlamentarizma i demokratije, jer ovo što danas imamo (ne samo na zvonce već i na slepu "partijsku disciplinu" bez njega, kako se danas moderno zove idiotizam) predstavlja sve samo ne to. Upravo ti, generatori zla i njihovi dobošari, na sva usta ponavljaju "Hteli ste demokratiju? Eve vam ga, na!", predstavljaju njene vekovne ništitelje i uništitelje. Smeju se i pljuju u lice svakome ko o tome otvoreno progovori. Doduše, umeju oni i da prebroje rebra u mračnom ulazu ili pošalju službene legitimacije da vas preispitaju i trajno vam oduzmu sredstvo preko koga lajete na zvono.
Ne šta (to je jasno), već koga bi ste tu da menjate?
Ako ima onih koji misle da je ološ moguće promeniti tako da čini dobro umesto ovoga što sada radi, a ima ih itekako, onda su takvi mnogo naivni za ljude koje upravo taj isti ološ smatra za ovce. Bilo direktno - na poslu, ulici, televiziji ili tokom predizbornih kampanja koje non-stop traju, bilo indirektno - zvonjavom koja podseća "direktno izabrane predstavnike" da su ih direktno birale samo partije a ne građani.
Malo mnogo je naivno baš danas ih pozivati da "budu makar malo tolerantniji... malo više demokratični... da, makar na kratko, interese građana stave iznad partijskog interesa". Užas.
"Nedelja parlamentarizma" u dekadi "koštunjavog ustava"?! Vrhunac licemerja, baš kao i one noći pre deset godina, kada su besomučno dodavali glasove (za šta postoji obilje materijalnih dokaza) kako bi referendumsku obmanu provukli kroz iglene uši. U Srbiji ta noć traje 24h dnevno i podešavanje dioptrije ne pomaže u mraku, sve dok ne svane. A to niko ne može da sazna dok ne prestane da žmuri. I ne balavi na svako zvono.
Ej bre, Mitrovdan je a hajducima ni na kraj pameti da se raziđu... makar do proleća.
Ne pomažu tu ni zvona ni praporci ni klepetuše. Samo rastanak, pa makar bio i hajdučki.
Zapravo, ne izvinjavam se nikome ko na sve to pristaje i malo mu je, pa bi da i druge natera.
Za sve Vučiće ovog sveta se ne "radi" pokretom pera na glasačkom listiću, iksoksovanjem ili slobodnim stilom, već sistematskim višegodišnjim (pa i višemandatnim) ponašanjem da takvi na kraju postanu kod birača najprimamljivija alternativa prethodnicima. Po takvoj logici, današnja opozicija će jednoga dana zaista to postati u odnosu na naprednjake i preuzeti od njih vlast. Samo što tu nema nikakvog suštinskog pomaka osim nastavka kotrljanja nizbrdo.
Dobro obratite pažnju na to koja od stranaka-pretendenata na presto najavljuje drugačiji stav po pitanju otpuštanja zaposlenih u tzv. javnom sektoru striktno po partijskoj nepripadnosti i žmurenja povodom divljanja poslodavaca u tzv. privatnom, grandioznih investicionih projekata koji nikome ništa ne znače a troše pare veće od uštede na neustavnom zakidanju penzija, divljanja raspojasanih (ne)bezbednosnih službi, odnosu prema pljačkaškim privatizacijama, lustraciji, povodom zaduživanja i poklanjanja svega i svačega "prijateljima" i "braći" iz inostranstva, prema falsifikovanim diplomama od koledža u Donjem Brijanju pa do Beogradskog Univerziteta, komunalnoj policiji otrgnutoj s lanca... Konačno - šta sa SPS-om i dokle više?
Reći ćete da su i oni pre radili mnoge od tih stvari, ili neke začeli, ali ovi sad su...
Ne, stop - stajemo baš na tom mestu. Ne postoji nikakvo "ali, ovi sad" koliko god grdni i crni bili. Nesporno su takvi, samo što se ne radi o njima, već šta posle njih. Stav "daj da ih samo maknemo pa ćemo posle da vidimo šta dalje" je baš onaj stav "lako ćemo" koji se ovom društvu već 200 godina obija o glavu. Protiv koga su, znaju svi - od demokrata, preko liberala, koštunjara, levičara, pa do dverinja - ali minimum društvenog konsenzusa oko toga za šta su ne postoji, i to će uvek donositi pobedu onome ko ima glasačku mašineriju poput prefarbanih radikala ili miloševićevih nazisocijalista. Inercija i magla uvek rade za njih.
Žao mi je, ali ne "sory" već "pitty" za sve takve.
YouTube:
- Poslanici na zvono
- Zvonce ponovo radi
- Zvonce za naprednjačko stado u Narodnoj skupštini
nota bene:
Ovaj tekst je napisan 18. januara ove godine - i ostao neobjavljen, zaturen po bespućima foldera i particija. Pa odjednom iskočio pre mesec dana, kada je ponovo postao aktuelan TV prenos skupštinske zvonjave po živcima pretplatnika.
Od 7. do 13. novembra, u Srbiji je tzv. Nedelja parlamentarizma, koju organizuje Narodna skupština Republike Srbije u saradnji sa inicijativom "Otvoreni parlament", po ugledu na britanski "Parliament week". Cilj je stvaranje prostora za debatu o učešću građana u parlamentarnom životu i demokratskim procesima i načinima komunikacije "između građana i njihovih direktno izabranih predstavnika". Ovo poslednje je trenutno krajnji domet bezobrazluka, u zemlji u kojoj se ni na jednom nivou izbori ne organizuju po većinskom već po proporcionalnom sistemu. Direktno se ne biraju predstavnici već spiskovi (liste), dok je sve ostalo ne u indirektu već u dubokom ofsajdu - i to daleko od pasivnog.
To se ne menja na zvonce, niti povlađivanjem bitangama u nadi da će se promeniti - jer neće. Oni su generator svog cirkusa koji i dalje opstaje baš na povlađivanju, kurvanju između dva zla, preletaštvom, ćutanjem i okretanjem glave od njihovih budalaština samo da bi se sačuvala sopstvena guzica, bez obzira ko će to na kraju ispaštati, tj. platiti.
Kao da nedelja zvonoparlamentarizma nije bila dovoljna, već je danas, 8. novembra, punih deset godina od ozvaničenja farse zvane "ustavni referendum", poznatije i kao "Koštunjavi vampirski ustav" kojim je legalizovano sve ovo što nam se danas dešava - preletači, krađa poslanika i odbornika, krađa glasova, zvonjave, prekrajanje izborne volje, sila i bahatost, laganje, divljaštvo, pljačka građana i kršenje tog istog Ustava na... ustavni način.
Oni koji su iskreno i organizovano bojkotovali to zlo, za koje se još tada znalo da predstavlja Koštuničin politički testament, konačni akt pomirenja demokrata, komunjara, koštunjara i kradikala, danas predstavljaju samo pojedinačne i lične atome otpora ludilu koje je iz njega proizašlo. Oni organizovani su ili nestali, ili rade na tome da se zlo "promeni na bolje", pritom se pretvarajući kao da se ništa nije desilo. Da bojkot tadašnje klike nema nikakve veze sa tom istom klikom koja i dalje guši ovo društvo, deset godina kasnije.
Zlo se ne menja, već samo guta one koji bi da popločaju put do njega laprdanjem o dobrim namerama. Oduvek je tako bilo, i biće.
Tačno je da ne treba odustati od parlamentarizma i demokratije, jer ovo što danas imamo (ne samo na zvonce već i na slepu "partijsku disciplinu" bez njega, kako se danas moderno zove idiotizam) predstavlja sve samo ne to. Upravo ti, generatori zla i njihovi dobošari, na sva usta ponavljaju "Hteli ste demokratiju? Eve vam ga, na!", predstavljaju njene vekovne ništitelje i uništitelje. Smeju se i pljuju u lice svakome ko o tome otvoreno progovori. Doduše, umeju oni i da prebroje rebra u mračnom ulazu ili pošalju službene legitimacije da vas preispitaju i trajno vam oduzmu sredstvo preko koga lajete na zvono.
Ne šta (to je jasno), već koga bi ste tu da menjate?
Ako ima onih koji misle da je ološ moguće promeniti tako da čini dobro umesto ovoga što sada radi, a ima ih itekako, onda su takvi mnogo naivni za ljude koje upravo taj isti ološ smatra za ovce. Bilo direktno - na poslu, ulici, televiziji ili tokom predizbornih kampanja koje non-stop traju, bilo indirektno - zvonjavom koja podseća "direktno izabrane predstavnike" da su ih direktno birale samo partije a ne građani.
Malo mnogo je naivno baš danas ih pozivati da "budu makar malo tolerantniji... malo više demokratični... da, makar na kratko, interese građana stave iznad partijskog interesa". Užas.
"Nedelja parlamentarizma" u dekadi "koštunjavog ustava"?! Vrhunac licemerja, baš kao i one noći pre deset godina, kada su besomučno dodavali glasove (za šta postoji obilje materijalnih dokaza) kako bi referendumsku obmanu provukli kroz iglene uši. U Srbiji ta noć traje 24h dnevno i podešavanje dioptrije ne pomaže u mraku, sve dok ne svane. A to niko ne može da sazna dok ne prestane da žmuri. I ne balavi na svako zvono.
Ej bre, Mitrovdan je a hajducima ni na kraj pameti da se raziđu... makar do proleća.
Ne pomažu tu ni zvona ni praporci ni klepetuše. Samo rastanak, pa makar bio i hajdučki.
No comments:
Post a Comment