Ruso je bio u pravu

Izjava Aleksandra Vučića kako ga ne podržava zatucana većina, i to ne po prvi put, implicira nekoliko zaključaka:

1) On opravdano koristi pojam "većina" jer zna da ga po pitanju BGH2O ne podržava zapravo niko - jedni sada, a drugi čim budu ukapirali da od podrške neće imati ništa osim sendviča.

2) Kao i svi kriptodiktatori (koji prečesto pate od celibata jer su udati za naciju & državu, iza kojih se kriju svaki put kada nešto zaseru), on ne voli sebe, pa to kompenzira silnom pričom o "izgaranju od truda zarad dobrobiti Srbije"; takođe, on ne voli ni narod, za koji smatra da mu je poveren, iako je stvar zapravo obrnuta (jedan deo tog naroda je njemu poverio nešto, drugi mu ne veruje ništa).

3) "Zatucani" umovi se mogu nazvati i "8-bitnim" u digitalnoj eri 1024-bitnih procesora.

Isto važi i za zloupotrebu redovne+komunalne policije, sudova, medija i ostalih biroa za zapošljavanje.

Dakle, dragi moj zatucani narode, hajde da na jedan 8-bitno razumljiv način objasnimo nedotucanom premijeru gde mu je mesto. To ćemo najlakše uraditi uz pomoć 8-bitne video igrice pod vašarskom šatrom, jer je on apsolutno ubeđen da je Crazy Kong (koji je svakako inteligentniji od flipera, stonog fudbala, ringišpila i čunjeva koje gađaš loptom od smotanih čarapa).

Arheologija i moderna antropologija su proučavajuci prošlost ljudskog roda u periodu lovaca-sakupljača, otkrile da je Ruso uglavnom bio u pravu - tada smo bili daleko više jednaki i relativno slobodniji nego danas. Ili je to možda ipak samo stvar proporcije na vremenskoj lestvici razvoja ljudskog društva? Jasno je da ne možemo prenebregnuti činjenicu kako jeste bilo nasilja medju tadašnjim plemenima, ali danas nasilje caruje - kako među pojedincima tako i među čitavim državama. A priča se po Svemiru da je ljudsko društvo napredno...

Iako nam više slobode ne bi škodilo, prava i lična zaštita će uvek biti ugroženi bez postojanja makar nekakvog vida vlasti. Na nama je da odlučimo i kakvog.

Deder, da pogledamo taj zatucani igrokaz. Pardon, htedoh reći 8-bitni.

8-bitna filosofija, epizoda #19 - Društveni ugovor: Da li su nam vlade neophodne?

glavne uloge: Tomas Hobs i Žan-Žak Ruso

Nekada davno, pre nastanka civilizacije i društva, beše vreme bez kraljeva, predsednika i premijera. Filosofi su to vreme nazvali prirodnim stanjem, u kome su ljudi živeli slobodno, bez ikakvih pravila ili formalnih zakona. 
Po Hobsu, to je vreme sveopšteg rata svakoga protiv svakog, čuveni alle gegen alle, jer u osnovi ljudske prirode leži strah od smrti, nesigurnosti i nesreće. I tako, ljudi odlučiše da neke od svojih sloboda i prava povere na "očuvanje" višem autoritetu koga su nazvali Levijatan. Prirodni čovek je slobodan, samostalan i miroljubiv, a ljudi žive u miroljubivoj harmoniji, koju im od nesreće brani samo On. Doduše, miroljubivi su i zbog straha od Levijatana, ali sami su tako izabrali u strahu od Straha.
Međutim, Ruso na prirodno stanje ne gleda istim očima kao Hobs. On smatra da je ljudima ipak daleko bolje bez vlastodršca (zvao se on Levijatan, Karađorđević, Milošević, Koštunica, Tadić ili Vučić - nebitna su sitna imena praznih glava i punih džepova). Pojavom poljoprivrede, privatne svojine i podelom rada, nastaju razni kvaliteti i vrline. Neravnomeran pristup resursima stvorio je tenzije, sukobe, zavist. Ljudi postaju svesni međusobnih razlika u materijalnom statusu, ali postaju svesni i sopstvene slobode. "Ljudi se rađaju slobodni, ali život provedu u okovima", tvrdi Ruso.
Oba filosofa prirodno stanje opisuju kao nekakvu vrstu životinjske egistencije; međutim:
- "Svi ljudi su u osnovi dobri" reče Hobs.
- "Ne lupetaj" odgovori mu Ruso. "Kakvi su, poubijaće se na kraju među sobom. Tvoj model prirodnog stanja neizostavno vodi u despotizam, jer su, tako nesposobni, osuđeni da traže pomoć od treće strane kako bi obezbedili sebe i svoje. Sluđeni, oni neće moći da slobodno izaberu vođu i zaštitnika. Umesto da u strahu sebi biraju vođu, ljudi treba da izaberu sopstvenu moć, slobodu i prava kako bi u najmanju ruku tako bili ravnopravni."
Ruso postavlja i neke osnovne principe kojih ljudi treba da se drže: odluke treba donositi zarad dobrobiti svih a ne nekolicine; ne ubijaj druge; ne kradi od drugih. Po njemu, ljudima je ipak bolje bez vlade, jer (takvo) društvo podrazumeva neslobodu i ugnjetavanje.
Bez obzira da li se radi o strahu (Hobs) ili zarad jednakosti (Ruso), saglasnost o postojanju neke vrste vlasti naziva se društveni ugovor.

Šta mislite, koji je od dvojice filosofa u pravu: Hobs - ljude možeš držati na uzici radi njihove sopstvene bezbednosti, ili Ruso - ljudi treba da ostanu slobodni i rade ono što žele?

***

Elem, šta treba da uradi Hobsov prirodni čovek, kada izabere vlast za koju je mislio da će ga zaštiti, pa se onda ispostavi da je tako i sebi i onima koji tako nisu uradili natovario još goru nesreću za vrat? Da li da se drži toga što ima, kao slepac i u strahu od dolaska na vlast još gorih, ili da se Rusoovski dogovori sa prvim komšijama oko toga šta je najbolje za sve, u makar približno jednakoj meri?
Ukoliko ne postoji društveni dogovor unutar jedne zajednice, za to nikako nije odgovorna vlast već ljudi sami. Kilava vlast je tu samo da održava status quo straha među onima na čijim grbačama parazitira.
Na pitanje Da li nam treba vlast? nije toliko teško naći odgovor među razumnim glavama. Međutim, na pitanje Da li nam treba ovakva vlast? odgovor nikada nećemo naći u telesnim šupljinama. A baš tamo ga uporno tražimo, predugo da bi to bilo normalno i bezopasno.

Umalo da zaboravim, na svakog Levijatana sleduje po jedan kontra-Levijatan. Njih dvojica povremeno razmene prefiks, ali stvari ostaju uglavnom iste.
Samo neka je prirodno.

Vlada treba da postoji samo kao instrument društva, čiji je jedini zadatak da obezbedi i osigura slobode pojedinca, društvenu jednakost i podjednake mogućnosti svakome građaninu. Ništa manje, i ništa više.

Sve ostalo je pljačkaško presipanje iz šupljeg u prazno. Dakle - Beograd na vodi.

Zaključak se sam nameće: društveni dogovor izmedju 8-bitnog zatucanog naroda i 0-bitnog nedotucanog premijera je nemoguć, zbog nekompatibilnosti memorija - ovi Osmobitni nikako da je isprazne i zaborave Levijatanovu ratno-radnu biografiju, a gos'n Nebitni nikako da je se otarasi. Tu igricu nećemo moći da odigramo do kraja, puna je nerešivih bagova.

U Srbiji još uvek nema društvenog dogovora, i to je jedini razlog zašto nema ni društvenog odgovora na sve što rade Levijatan i njegova pendrek-elita. Ruso je bio u pravu.